U SABRAĆAJNOM udesu policijskog i putničkog automobila koji se pod još nerazjašnjenim okolnostima dogodio u nedelju, oko 8 sati ujutro, na raskrsnici Hajduk Veljkove i Jug Bogdanove ulice u centru Kraljeva niko nije ozbiljnije povređen, ali je pričinjena značajna materijalna šteta.
Kako se pretpostavlja, udes se dogodio kada je policijski službeni automobil „škoda“, krećući se Hajduk Veljkovom ulicom prema centru, uz prvenstvo prolaza na raskrsnici naletelo i udarilo u džip „bmv“ beogradske registracije koji se kretao Jug Bogdanovom iz pravca bolnice. Od siline udarca džip se zarotirao i udario u „mini“ na obližnjem parkingu.
Uz evidentnu materijalnu štetu, ovom prilikom lakše je povređen policajac koji je upravljao službenim vozilom, a šta je uzrok udesa i pod kojim okolnostima se dogodio biće poznato nakon uviđaja i detaljne istrage.
“Curenje 5G” mreže može dovesti do pogrešnih vremenskih prognoza što bi moglo dovesti do katastrofalnih posledica u budućnosti, pokazala je nova studija naučnika Rutgers univerziteta
Istraživanje, koje je ovog meseca recenzirano i dostavljeno Svetskom forumu IEEE 5G 2020, trebalo je da prouči uticaj “curenja 5G” – pojave kada se zračenje iz predajnika slučajno emituje u susedne frekvencijske kanale ili opsege.
Pošto 5G frekvencije potencijalno mogu “procuriti” u opsege vremenskih senzora na posmatračkim satelitima, koji mere količinu vodene pare u atmosferi, to bi moglo ometati tačnost podataka koje meteorolozi prikupljaju za predviđanje, sugeriše studija.
Istraživački tim koristio je model širenja prvog reda kako bi izmerio kako to utiče na tačnost vremenskih predviđanja u odnosu na čuveno “Izbijanje tornada u super utorak 2008” koje je odnelo život više od 50 ljudi na jugu SAD-a.
Istraživanje je zaključilo da je “curenje 5G” uticalo na preciznost predviđanja padavina tokom tornada do 0,9 milimetara i na tačnost predviđanja temperature u blizini nivoa tla do 1,3 stepena Celzijusovih.
Prema glavnom autoru studije profesoru Narajanu Mandajamu, važnost ovog otkrića “zavisi od vašeg mišljenja o 5G tehnologijama”.
– Može se tvrditi da je veličina greške pronađena u našoj studiji beznačajna ili značajna, u zavisnosti od toga da li predstavljate 5G ili meteorološku zajednicu – rekao je naučnik.
Dodao je da je jedna od stvari koju je tim otkrio bila ta da “ako želimo da curenje bude na nivoima koje preferira 5G zajednica, moramo raditi na detaljnijim modelima, antenskoj tehnologiji i poboljšanim algoritmima za prognozu vremena, koji moraju uzeti u obzir curenje 5G”.
DRUŠTVENE mreže preplavio je vapaj Ljubiše Stefanovića (49) iz sela Vratarnice kod Zaječara da mu vrate oduzetu ćerku.
Izvesni Saša Borojević objavio je Stefanovićev video u kome on optužuje Centar za socijalni rad da mu je oteo dete, odveo ga u nepoznatom pravcu, i da je on uveren da je reč o trgovini decom.
Međutim, kako “Novosti” saznaju, petogodišnja N. S. je na sigurnom, zbrinuta u hraniteljskoj porodici, jer je ocu sudski oduzeto pravo roditeljstva, a majka, M. M. (23), procenom sudskog veštaka, proglašena je za “mentalno ometenu u razvoju, te nije sposobna da brine ni o detetu, ni o sebi”. Zbog pretnji socijalnim radnicima, protiv Stefanovića je, pre više od mesec dana, podignuta i optužnica.
Prema mišljenju sudskog veštaka, M. M., zbog teškog psihijatrijskog stanja, ima ograničene sposobnosti, što joj onemogućava da shvati značaj svojih dela i upravlja svojim postupcima.
– Ona je u potpunosti lišena poslovne sposobnosti, te joj je potreban konstantan nadzor, jer nije u stanju da se brine o sebi, a ni o drugima – navodi pored ostalog sudski veštak.
TRAGIČNA SUDBINA MALE ANĐELINE
TEŠKA sudbina ove porodice povezana je i sa tragično nastradalom devojčicom Anđelinom Stefanović, koja je 2016, kada je imala nepune tri godine, silovana i ubijena. Nju je prvo napastvovao i sa nekoliko udaraca kamenom u glavu usmrtio komšija Vladica Rajković. Ljubiša je, inače, Anđelin rođeni ujak.
U trenutku kada je zatrudnela sa Ljubišom bila je maloletna, ali je veštak procenio da “Ljubiša nije koristio njeno stanje, već je ono bilo posledica njenog poverenja u njega, dok kod njega nije postojala svest da čini krivično delo”.
Ljubišu je sud proglasio krivim za zapuštanje i zanemarivanje. Nije brinuo ni o M. M., čija je mentalna zrelost kao kod devetogodišnjeg deteta, a ni o ćerki. Kako saznajemo, zaječarski centar za socijalni rad ga je više puta opominjao da pređe da živi u roditeljsku kuću, gde je imao bolje uslove, ali on to nije učinio.
Stefanović je, za “Novosti”, rekao da je pomoć oko izdržavanja i staranja o porodici očekivao od Centra za socijalni rad, ali da je nikada nije dobio. Po njegovim rečima, on se o M. M. i detetu “brinuo na najbolji način”.
– Smatram da je odluka da mi se oduzme roditeljsko pravo i pravo da viđam ženu u suprotnosti sa zakonom – kazao nam je Stefanović. – Na monstruozan način sam izgubio sestričinu, rođeni brat mi je poginuo tokom seče drva, i tada mi niko nije ponudio pomoć.
Dragana Mirković je poznata širokoj javnosti kao veliki profesionalac. Njeni nastupi su uvek puni dobre atmosfere i za pamćenje.
Isplivao je snimak na kojem se vidi da ju je dok je pevala zaskočio ogroman skakavac.
Kada ga je ugledala na ruci, vrisnula je, pa ga je otresla sa ruke, a onda odmah nastavila da peva.
– Ogroman skakavac – pokazala je ona.
“Samo tako si reagovala? A tri mini srčana udara i bežanje glavom bez obzira, to ništa? “, “Gaga i vrišti u ritmu i tonalitetu!” samo su neki od komentara.
Odlazak u crkvu po svetu vodu, paljenje sveće za zdravlje, te molitva, spadaju u obavezne radnje svakog vernika na ovaj veliki praznik.
Krstovdan je dan kada se ceo svet moli i poziva na pokajanje, kako bi se očistili od grehova i bili dostojni Isusa Hrista.
Akatist časnom krstu počinje jednom moćnom rečenicom: Raduj se…
“Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!”
Ova molitva ima za cilj da podseti svakog vernika kako nas beznačajni problemi vuku na dno, a na svetu ima toliko stvari za radovanje.
Toliko stvari zbog kojih moramo i trebamo da se zahvalimo Bogu! Ono što je stvarno važno (porodica, deca, zdravlje, zdravi i živi roditelji, prijatelji) često uzimamo olako, a upravo je to ono na čemu trebamo da budemo zahvalni.
Neka zbog svega ovog Krstovdan bude dan ponovnog početka, dan radovanja, dan zahvalnosti… Razmislite dobro šta je to što vas čini istinski srećnim, podignite glavu ka nebu i iskreno se zahvalite Bogu.
Ali najpre, ne zaboravite da se radujete. Radujte se svaki dan, radujte se jer je Krstovdan, jer ste zdravi, jer imate nekoga koga volite i ko vas voli.
Zanimljivi običaji koji se vezuju za Krstovdan
Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi u kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.
Tokom Krstovdana se jede grožđe, kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a veruje se da će vas pratiti sreća i uspeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.
Prema običaju, važno je da vratite dugove ili ukoliko imate zaposlene, isplatite plate. Na ovaj način čistite tamnu energiju dugova i ulazite “čisti” i bezbrižni u ovu godinu.
Molitva časnom krstu za Krstovdan:
“Slava Gospode, Krstu Tvome Časnome!
Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beže od Lica Njegova oni koji ga mrze. Neka iščeznu kao što iščezava dim, kao što se topi vosak na domaku ognja; tako neka izginu đavoli pred licem onih koji ljube Boga i osenjuju se krsnim znakom, i koji radosno govore: Raduj se, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, koji progoniš đavole silom raspetog na tebi Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sišao u pakao i satro silu đavolsku, i koji nam je darovao tebe, Krst Svoj Časni, za proganjanje svakog protivnika.
O, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, pomaži mi uvek sa Svetom Vladarkom, Djevom Bogorodicom, i sa svima Svetima zanavek. Amin.”
U ne tako dalekoj prošlosti žene su, po zakonu i strogim patrijarhalnim porodičnim odnosima, bile isključene iz nasleđivanja imovine.
Društvene okolnosti su se promenile, one danas mogu da odlučuju ko će da nasledi zemlju ili kuću, ali tradicionalni stereotipi su toliko duboko ukorenjeni da se svaka druga žena na ostavinskoj raspravi odriče svog dela nasledstva na koje ima pravo. Posledica toga je da u selima one u mnogo manjem broju poseduju imovinu, pa se prema zvaničnim podacima svako četvrto poljoprivredno gazdinstvo
Dok mnogi upiru prstom na tradicionalno ponašanje kao narušavanje rodnih uloga i kršenje ravnopravnosti, pa još i drastičnije, kvalifikujući ovu pojavu kao zatucanost, pravnik iz Bogatića, advokat Radosav Šobić u takvim slučajevima prepoznaje prepoznaje prednosti, a ne diskriminaciju, prenosi Telegraf.
On podseća da su žene pre rata imale pravo samo da koriste zajedničku imovinu, ali ne i da budu njeni vlasnici i da je otuđuju. One nisu zbog toga protestvovale, već su se povinovale takvom rešenju zato što je bilo društveno opravdano. Tako je, naime, sprečeno cepkanje imovine, a posebno usitnjavanje poljoprivrednog zemljišta.
– Iz tog perioda je poznat takozvani “udovički užitak”. Bili su učestali ratovi od početka do sredine prošlog veka, u kojima su muškarci kao glave kuće ginuli, ali je zahvaljujući takvom rešenju opstalo patrijarhalno društvo, ali i sprečeno rasparčavanje imovine. Da nije bilo tako udovica bi, kada se preuda, imala pravo da nasledi deo imovine iz prethodnog braka, pa tako i njena deca iz novog braka – kaže Šobić.
Dodaje da nasledno pravo treba da bude u skladu sa mentalitetom i običajima društva i navodi primer Slovenije, gde je još u vreme “Velike Jugoslavije” zakonom bilo propisano da dete koje ostaje na imanju nasleđuje celokupnu imovinu, a ostaloj deci se isplaćivao njihov nasledni deo.
Uz opasku da “sve što je po zakonu ne mora da bude pravedno”, Šobić kategorički tvrdi da tradiciju i običaje, koji su u Mačvi prisutni i danas treba posmatrati kao praktične i društveno korisne, a ne kao diskriminaciju.
– Posle očeve smrti svoj deo sam ostavila bratu. On je ostao na imanju, a ja sam završila fakultet, zaposlila se i udala. Roditelji su plaćali moje školovanje, a kada sam se udala pomogli su mi da kupim stan i zbog toga je sasvim normalno što nisam uzela svoj deo zemlje od očevine. Brat je nastavio da obrađuje, a šta bih ja sa njom radila, osim što bih je na kraju prodala – kaže jedna žena iz sela nadomak Bogatića.
U Mačvi se svaka druga žena odriče svog dela nasledstva, najčešće zemlje i ostavlja je bratu koji ostaje na ognjištu.
– To je prividno odricanje, jer ona na sudu ne mora da kaže šta je sve već dobila oca. Svaki roditelj se trudi da zbrine svoju decu, bez obzira da li je reč o sinu ili ćerki. U prošlosti je, na primer, u Mačvi otac spremao ćerki za udaju dukate i bogatu spremu, odnosno nameštaj, posuđe, ćilime i druge stvari za početak života u novoj porodici. U novije vreme dete koje odlazi iz kuće se najčešće obezbedi novčano ili nekom nekretninom – navodi advokat.
Pored tradicije, vaspitanja i kulturnog miljea, uvek je prisutan materijalni faktor. Kada su “normalni” porodični odnosi sestra nikada neće uzeti svoj deo imovine. U ostavinskim raspravama pred sudom, međutim, dešavale su se i neprijatne situacije, najčešće kao posledica narušenih familijarnih odnosa. Nekada su to nesuglasice između brata i sestre, a često i svekrve znaju da zakuvaju.Događalo se da sestra, pozivajući se na zakon i svoja prava, sa bratom želi da podeli i kućni plac, navodeći kao razlog kako i ona ima svoju decu i nasledstvom žele da ih materijalno obezbedi.
Prođu decenije dok ne stasaju nove generacije u familiji koje mogu da oproste “što je tetka otela svoj deo zemlje”.
Jedna muka nikada ne ide sama, tako je i u porodici Čolić iz Ljubesela. Samohrana majka Ljiljana (70) u skromnoj prizemljuši brine o teško bolesnom sinu Aleksandru (47) a par kilometara dalje u stanu od iste bolesti boluje i njena dve godine mlađa ćerka Jelena (45).
Njihova bolest Morbus neuroni motori (bolest motornog neurona), uzela im je najbolje godine života i prikovala ih za postelju.
– Moja deca su bila zdrava, redovno su pohađala nastavu, bili su dobri đaci. Aca je služio vojsku, život nam je bio normalan i sve je bilo u najboljem redu. Ostala sam sama sa njima kad su imali tri i pet godina, ali borila sam se i nikada nisu bili bolesni. A onda iznenada počela je naša agonija, prvo Aca sa 27 godina počeo je nestabilan hod, iz dana u dan stanje se menjalo na gore, kako su odumirale ćelije mozga bolest je pokazivala svu svoju lošu stranu. Oštećen mu je vid, govor, ne može da se kreće, u početku je mogao da sedi, čita novine sada je prikovan za krevet i ne može ništa. Ne smem da ga ostavim samog, 24 časa sam uz njega, ako moram da odem do grada ja platim ženu da ga pričuva – priča za “TopPres” Ljiljana Čolić.
Aleksandar je bio potpuno zdrav do 27. godine, a onda je bolest uzela maha
Ova napaćena žena već 20 godina brine o bolesnom sinu, a poslednjih 10 godina i o kćerki. Bratu i sestri ova teška bolest uništila je život i svaku nadu u bolje sutra.
– Jelena je obolela kasnije, ali evo već 10 godina i ona se pati kao i Aca. Ona je moje sudbine, samohrana je majka sedamnaestogodišnjeg sina Nikole, kojeg na žalost više ne može da vidi zbog ove bolesti. Potpuno je slepa, ne može da se brine o sebi ne ustaje iz kreveta. Morala sam da platim ženu da je pazi jer ja sama ne mogu da se brinem o dvoje odraslih ljudi, to je velika muka. Naši životi su se pretvorili u pakao, ne znamo više da se radujemo – kaže drhtavim glasom ova hrabra majka.
Ljiljana se svih ovih godina bori uz pomoć dobrih ljudi, kako kaže, najviše joj znači podrška i prijateljska ruka, jer tada zna da nije sama.
– Povremeno nas se po neko seti, slali su nam Кoenzim Q 10, pakete za kuću. Srpska bratska pomoć iz Кanade nam na četiri meseca pošalje novčanu pomoć. Bivši predsednik opštine Dragan Živanović uvek mi je izlazio u susret, pomogli su da se asfaltira prilaz kući. Ja imam 14.000 penziju i isto toliko Aca prima tuđu negu. Najviše kupujemo pampres pelene, treba nam praška 10 kilograma jedva traje deset dana. Higijenska sredstva su uvek potrebna jer su oboje 24 časa u postelji. Nisam uspela da obezbedim drva za zimu, ne vredi, ne mogu sve troškove da podmirim – rekla je Ljiljana.
Ljilja i Srđan Srećković ispred porodične kuće Čolić u Ljubeselu
Ovu porodicu često obilazi Srđan Srećković iz Topole, on je, kako Ljiljana kaže uvek bio uz njih i pokušavao koliko je mogao da im pomogne.
– Pored drva za zimu, pokušaćemo da natkrijemo ovaj prostor isred kuće, kupatilo treba da im se renovira, kako bi Ljilji olakšali da može da vodi higijenu i brigu oko bolesnog sina. U ime Ravnogorskog pokreta i u ime Кozačke stanice Blagovesti, pomoćićemo fizički koliko možemo – poručio je Srećković.
– Da li ima života za vaše vršnjakinje i žene u zrelim godinama u Srbiji? – upitala je Sanja Rušku Jakić, koja joj je jasno stavila do znanja da i u devetoj deceniji živi punim plućima
O tome da li su mišljenja u razlici u godinama između muškarca i žene popustila pred promenama koje je doneo moderan svet u Srbiju ove subote Sanja Marinković, autorka i voditeljka emisije “Magazin in”, razgovaraće sa svojim gostima – Ruškom Jakić, Duškom Jovanić, Mijom Borisavljević, Ivom Štrljić i Dejanom Milićevićem.
– Da li ima života za vaše vršnjakinje i žene u zrelim godinama u Srbiji? – upitala je Sanja Rušku Jakić, koja joj je jasno stavila do znanja da i u devetoj deceniji živi punim plućima.
– Naravno da ima života! Ja se udajem četvrti put sad i šta mi fali?! – priznala je Ruška u emisiji “Magazin In” i iznenadila sve u studiju.
Tuga je obavila Brasinu, selo nedaleko od Malog Zvornika, gde se srušio “mig 21” Vojske Srbije, kao i obližnju Donju Borinu, gde je rođen pilot Zvonko Vasiljević, i gde mu žive roditelji.
Iza šume iz čijeg je pravca doleteo avion, pre pada, kuća je Vasiljevića, koja se, kao i čitav kraj, ponosila Zvonkom.
– Tuga je što ga više nema među nama, a voleo je ljude, voleo je svoje rodno selo, čitav ovaj kraj i svoju Srbiju -kažu meštani Donje Borine. – Sudbina je htela da postrada nedaleko od mesta gde je prohodao. Bol ne može da bude veći.
U kući žalosti neutešni su otac Dragan i majka Mara. Imaju još jednog sina, koji živi u Beogradu.
Roditelji, pričaju nam košije, svedočili su im, po dobijanju vesti da im je sin smrtno stradao, da je Dragan kad je video da se srušio avion u susednoj Borini rekao supruzi:
– Maro, pogibe nam Zvonko!
Nastala je velika zabrinutost, crne slutnje, ali je tinjao i tračak nade. Tako je bilo i kad ih je, u petak, posetila naša novinarska ekipa, dok još nije bila potvrđena smrt pilota.
Kada su zvanično obavešteni, nesretni roditelji su se, jednostavno, izgubili od bola, tuge, muke…
Iza Zvonka je ostala supruga i dvoje male dece, koji žive u Beogradu.
Porodica je bila veoma složna, po čemu je bila za primer čitavom kraju, a ne samom pitomoj i lepoj Donjoj Borini.
Vitomir Tanasković (59), koji je povređen kada se avion srušio u potok, bukvalno pet do deset metara od njegove kuće, zbrinut je, odmah, u Opštu bolnicu u Loznici. U stabilnom je stanju i nisu tačne informacije nekih medija da je, navodno zbog unutrašnjih krvarenja, prebačen u Urgenti centar u Beograd, rekla nam je Dragana Mitrović, portparolka Opšte bolnice u Loznici.
Vitomir ima opekotine, kako nezvanično saznajemo, koje su zahvatile deset odsto tela… Drugih povreda nema.
Prema svedočenju komšija, Vitomir je gledao kako avion pada i samo je rekao supruzi Milici da beži u podrum, što je ona i učinila, dok je on legao na travu i, po svoj prilici, delovi plamena sa aviona preneli su se na njega. Njegova supruga Milica je još u šoku.
– Nema ništa u Americi, tamo su tezge groblje kao i ovde, nema ništa
Pevač Šeki Turković se vratio u Srbiju posle duže medijske pauze i boravka u Americi, gde se bavio vožnjom kombija i dostavom pošte. On je otvorio dušu i ispričao sve o životu u dalekoj zemlji.
– Nema ništa u Americi, tamo su tezge groblje kao i ovde, nema ništa. Došao sam u Srbiju jer sam mislio da ću se ovde ubiti od posla u julu, avgustu i septembru, malo tezgice, malo vašari. Međutim, sve je otkazano. Estrada je poginula, mi smo poginuli. Jadni smo mi. Ja sam ovde kao u penziji, imam 23.000 dinara. Imam 67 godina, preko 40 godina radnog staža – istakao je folker za Kurir o svom životu u Americi, pa otkrio da se tamo bavio i vožnjom.
foto: Dragan Kadić
– Bavio sam se vožnjom godinu dana, pa sam odustao. Svašta, poštu, pakete, bio sam dostavljač. Ništa nije teško kad mora da se radi. Ustajao sam u zoru, palio kombi, išao za Čikago 60 milja, potrpao sve pakete. Posle se moram vraćati kući i tako stalno. Dnevno sam prelazio oko 300 milja, to je negde oko 450 kilometara. I tako tri godine bez prestanka, i supruga i ja. Posle smo imali udes, nismo mi bili krivi, pa smo odustali od toga. Vratio sam se pesmi, pa došla korona. Videćemo šta ćemo dalje.
