Category: Uncategorized

U potragu za energetskim mestom u Sremu o kome se odavno priča, ali nikada nije zvanično potvrđeno kao takvo, odlaze ljudi širom Srbije i inostranstva.
– Molimo posetioce ovog energetskog i visokoduhovnog mesta da u najvećoj tišini i miru borave u njemu, kao i sa poštovanjem i zahvalnošću prema duhovnim svetlostima koji se tu nalaze i isceljuju aure i tela posetilaca. Zažmuriti, opustiti se, isprazniti sve misli i prepustiti se, uz molitve, duhovnim energijama za isceljenje – ovako zvuči dobrodošlica na Sofijine izvore, zalepljena na jednom od fruškogorskih stabala, tamo gde se iz Ležimira izbija na Partizanski put.

Mnogima su Sofijini izvori poslednja stanica nade za izlečenje od najrazličitijih bolesti – od problema sa leđima i zglobovima do srčanih i nervnih oboljenja.

Putnika-namernika je sve više, pa Sofijini krugovi, smešteni na izvoru magnetnog polja, nikada nisu prazni. Ne prođe ni dan da ih ne ispune tihe molitve ljudi koji veruju u čudesnu moć pod lipama.

Izvore je prva otkrila Sofija Milanović.

Postoje tri polja- Svakog dana navigiram ljude iz raznih krajeva kako da stignu do  lečilišta. Kada vidim tablice jasno mi je da ih je muka naterala. Ne pitam zašto su tu, ali mi neko od njih sam kaže da ima reumu, bolove u leđima, pritisak ili multipla sklerozu. Ne znam kako to funkcioniše, ali ne bi toliko ljudi dolazilo da nema nečeg moćnog u tim krugovima – priča Milan, dodajući da su otvorena tri polja – mir, svetlost i stvaraoca.

Magnetnu kotu među listopadnim drvećem Fruške gore navodno je još davno otkrila izvesna Sofija Milanović, po kome je taj potez dobio ime. Automobili u nizu usred ničega jasan su znak ste na traženoj odrednici.

Dok stoji u krugu oseća trnce u nogama…

– Ja sam iz okolnog Divoša, svakog dana dovozim ženu, jer ima reumatskih problema i tvrdi da joj je bolje otkako smo počeli da dolazimo. Kaže da, dok stoji u tim krugovima, oseća trnce u stopalima, kao prijatnu vibraciju i odmah joj bude bolje. Navodno joj se pokrene cirkulacija i uminu joj  nesnosni bolovi. Godinama se lečila kod lekara, ali joj ništa nije pomoglo – kaže Divošanin.

Put za izvore Foto: V. D.

U daljini je mladić koji teško hoda. U pratnji je devojke. Korača ka izvoru, put mu je, vidi se, dobro poznat.

– Viđam ga svakodnevno, isćaskamo se usput. Mislim da ima multipla sklerozu, ali čini mi se da bolje hoda u poslednje vreme. Nekako je vedriji i optimističniji. Kaže da mu prija boravak na Sofijinim izvorima – priča nam čovek.

Ne treba nositi mobilni telefon na izvore!

Na ulasku u šumu pozdravlja nas tekst dobrodošlice i molba da Sofijinim krugovima pristupimo u miru. Jedna žena nam savetuje da se vratimo i ostavimo mobilni telefon u autu, jer nije preporučljivo da se na magnetno polje ide sa aparatom koji zrači. Drugih preduslova, a ni preporuka, nema. Insistira se samo na tišini, pa ljudi u okolini primetno šapuću.

Na drvetu je putokaz Foto: V. Danilov

Na drveću je urezan putokaz, strelice koje pokazuju kako da se, kroz lavirint stabala, stigne do mesta čuda. Glavni izvor je “opasan” kočićima, a u sredini napravljenog kruga se nalazi krst sa ikonama.

Očita se Očenaš, prekrsti i poljubi krst.

Tu je i uputstvo za upotrebu – prvo se očita molitva Očenaš, prekrsti i poljubi krst, a onda se zatvore oči i do 20 minuta meditira. Na stablu pored su zakačene ikone, koje ljudi sami ostavljaju. I ljube ih. Svako pogledom traži svog omiljenog sveca. Ovde po isceljenje podjednako dolaze i ateisti.I stari i mladi u kruguVera u isceljenje ne zna ni za godine. U nadi da će im dvadesetminutno stajanje među lipama i bukvama Fruške gore pomoći da se izleče, na Sofijine izvore dolaze podjednako i mladi i stari. Svi su u istom krugu.

Dolaze i ateisti…

– Ne mogu da kažem da sam vernik. Najvažnije je da čovek ima veru da mu nešto može pomoći i da sledi uputstva. Ko ne veruje, ne može mu biti bolje. Meni je lakše otkako dolazim, nisam nervozan i prestale su mi nesnosne glavobolje. Čak je i žena primetila da sam bolje volje i da se više smejem – kaže kroz osmeh Nenad iz Kruševca.

Neki se pozivaju na faktor ponovnog sjedinjenja sa prirodom i njenu lekovitost kojoj ne treba pojašnjenje. Neki kažu da su svesni da je to možda placebo efekat, po kojem je dovoljno da se veruje da nešto pomaže, pa da se čovek oseća bolje.

Placebo, kvatna fizika, moć prirode…

Ima i onih koji se pozivaju na kvantnu fiziku, ali ne umeju da objasne kako tačno ona radi na ovom potezu. Kod nekih se objašnjenje svodi na duhovnu moć Fruške gore, uz naglasak da nije slučajno što je nazivaju srpski Atos. Svi su saglasni u jednom – da će se vratiti na (sveto) fruškogorsko mesto nade i da će biti izlečeni.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Slobodan Vukosavić kaže da je zagađenje koje se registruje u Boru iznad propisanih normi i da građani imaju puno pravo da reaguju.

Alarmantna je situacija sa kancerogenim metaluidom arsenom koji je u određenim trenucima premašio granicu i po 300 puta, poručuje profesor u gostovanju na RTS.

Prvo su građani podneli krivičnu prijavu zbog prekomernog zagađenja protiv kompanije “Ziđin Bor koper”, ali i protiv gradonačelnika Bora. Pre nekoliko dana je sam gradonačelnik podneo krivičnu prijavu protiv iste kompanije iz istih razloga.

Gostujući u Beogradskoj hronici profesor Elektrotehničkog fakulteta Slobodan Vukosavić naglasio je da je zagađenje koje se registruje u Boru definitvno iznad propisanih normi.

Istakao je da Bor nikad nije bio čist grad, kao i da je uz Pančevo jedan od centara zagađenja u Srbiji.

Međutim, naveo je da je zagađenje sada kulminiralo, verovatno zato, kako je ocenio, što se u rudarsko-topioničarskom bazenu intenzivirala eksploatacija i proizvodi se više, pa se i više zagađuje.

– Problem je i u tome što određene ekskurzije, jednočasovne, sumpora višestruko, čak deset puta premašuju granice. Pogotovo je alarmantna situacija s kancerogenim metaluidom arsenom, koji je neretko pre dve godine bivao po 24 puta veći od granice – kaže Vukosavić.

On je istakao da stanje alarmantno.

– Tokom ovog leta, što se može videti na sajtu Instituta za rudarstvo, merenja pokazuju da je arsen u određenim trenucima premašio granicu i po 300 puta, što je zaista alarmantno – upozorio je Vukosavić.

Kaže da postoji oprema koja može da umanji i eliminiše zagađenje i treba je ugraditi.

Takođe, dodaje i da je ekološka oprema dosta složena i moguće je da postoje određene teškoće s obzirom da je fabrika počela sa radom 2018. godine i da bi trebalo da se vidi o čemu se tu radi.

– Građani Bora u ovom slučaju imaju puno pravo da reaguju i da očekuju da će reakcija doći brzo – smatra profesor.

Ko sve zagađuje Beograd i Srbiju

Ako gledate celu Srbiju, objašnjava Vukosavić, kao glavne zagađivače trebalo bi uvrstiti okside sumpora, ugljenike, azota, teške metale i naravno suspendovane čestice.

Ističe da bi trebalo verovati Agenciji za zaštitu životne sredine koja u svom godišnjem izveštaju kaže da su glavni problem zagađenja u celoj Srbiji suspendovane čestice.

– To su PM-10 čestice prečnika 10 mikrometara i PM-2,5. Prema tom izveštaju više od 57 posto PM-10 zagađenja dolazi iz malih toplana, koje imaju snagu manju od 50 megavata i od malih ložišta, znači i onih kućnih šporeta, a više od 77 posto zagađenja PM-2,5 česticama dolazi iz istih izvora, svih tih ložišta – pojasnio je profesor.

Dodaje da bi u Beogradu trebalo uzeti u obzir i zagađenja koja dolaze iz saobraćaja. Napominje da je prosečna starost automobila prema istraživanju Saobraćajnog fakulteta 17 godina. Ističe i da se saobraćaj da regulisati i da tu ima mnogo primera.

U Londonu ćete morati da platite ako želite da provezete automobil kroz centar grada i ako imate vozilo koje ima veće emisije i to se utvrdi na registracije platićete veći porez.

– Međutim, budući da u Srbiji postoji veliki broj vozača upravo tih automobila starijih od 17 godina, onaj ko to učini izgubiće njihovu naklonost i tu vidim glavnu kočnicu. Nema takve stvari kao što je besplatan ručak – ili ćete imati čist vazduh ili ćete malo više platiti”, smatra Vukosavić.

“Termoelektrane nisu glavni zagađivači Beograda”

Profesor kaže i da naše termoelektrane emituju suspendovane čestice u iznosu koji je na nivou Srbije manji od 5 posto, negde između 3 i 4 posto.

– Dakle, ako govorimo o zagađenju u Beogradu to definitivno nisu termoelektrane. Termoelektrane u Srbiji zaista emituju veći deo sumpora koji se iz cele Srbije emituje u atmosferu. Imajte u vidu da termoelektrana ‘Ugljevik’ udaljena vazdušnom linijom od Beograda oko stotinak kilometara ima ugalj koji ima 12 puta više sumpora – ističe profesor.

Objašnjava i da će tako situacija sa sumporom u Beogradu biti određena tim prekograničnim zagađenjem iz susednih zemalja.

Dodaje da ugalj koji kopamo u Kolubarskim rudnicima ima ispod 0,5 posto sumpora što je, kako tvrdi, zaista malo.

Kostolački ugalj on ima preko 1,5 posto sumpora, i on, objašnjava profesor, zaista emituje određeno zagađenje, ali mnogo manje od “Ugljevika”.

– Sumpor je stvar prekograničnog zagađenja on se širi jako jako daleko. Zbog našeg sumpordioksida koji emitujemo, zabrinute su zemlje kao što je Nemačka, oni ne bi želeli da u svojoj zemlji imaju kisele kiše – ukazao je Vukosavić.

Smatra da je rešenje primeniti ekološku opremu, postoje sistemi za desumporizaciju koje možemo da primenimo, kao i da bi trebalo odabrati prave i pustiti ih u rad.

Međutim, navodi da tu postoje određene teškoće.

– U vreme kada je srpska nauka i struka imala mnogo više prilika, u Srbiji je razvijana ekološka oprema na svetskom nivou, imali smo veoma dobra naša rešenja desumporizacije koja su izradili elektrotehnički instituti ‘Nikola Tesla’ i ‘Mihailo Pupin’. Nažalost, oni nemaju danas prilike da rade na tom polju i nabavljamo ekološku opremu iz inostranstva i često se javljaju pojedine teškoće prilikom ugradnje i puštanja u rad – zaključio je profesor Slobodan Vukosavić.

Poslije prva četiri tretmana matičnim ćelijama u instanbulskoj klinici „Live hospital“ zdravstveno stanje Nikole Stakića (4) iz Prnjavora kod Šapca se polako popravlja.

jegovi roditelji su presrećni zbog toga, ali i zabrinuti jer nemaju 56.000 evra za preostalih šest terapija i potrebna im je naša pomoć, prenosi Telegraf.

Mali Nikola boluje od Daunovog sindroma, od rođenja je nepokretan, diše i hrani se na cjevčice, a liječenje matičnim ćelijama je jedina šansa da ozdravi i živi normalno kao njegovi vršnjaci.

Od kako su prije mjesec dana otputovali u Tursku na preglede povoljne informacije o Nikolinom zdravstvenom stanju su sustizale jedna drugu. Hrabre i uporne roditelje najviše je obradovalo kada je doktor Erdal Karaoz sa klinike „Live hospital“, inače stručnjak za liječenje matičnim ćelijama, na osnovu svih rezultata i analiza malog Nikolu odmah stavio na listu pacijenata.

Prvi put od rođenja može da podigne glavu

– Obavljena su četiri tretmana mišića, pluća i koštane srži, poslije kojih je i sam ljekar više nego prezadovoljan napretkom. Prvi put od rođenja Nikola sada može da podigne i spusti glavicu, mišići nogu i ruku su vidno opušteniji, više mu nije potreban respirator da bi disao. Ohrabrujuće je i što je njegov mozak manje oštećen nego prije dvije godine kada je bio na kontrolnom pregledu, pa su neophodno novi tretmani matičnim ćelijama da podstaknu regeneraciju i postigne još veći napredak – kaže otac Darko.

Stakići sutra moraju da se vrate u Srbiju jer više nemaju novca za boravak u Turskoj i za preostalih šest tretmana. Za mjesec dana su potrošili i poslednji evro kojim su raspolagali. Oko 50.000 evra, naime, u ranijem periodu su uplaćivali humani ljudi, dio je prikupljen preko fondacije “Budi human”, a najviše je sakupio maratonac Aleksandar Kikanović koji je za ozdravljenje malog Nikole prošle godine trčao od Loznice do Hilandara.

– Moramo da se vratimo, a već mislimo kako ćemo nastaviti liječenje. U ovom trenutku ne znamo ni čime ćemo kod kuće Nikoli kupovati vitamine i kako ćemo nastaviti sa fizikalnim terapijama u Novom Sadu. U nezavidnoj smo finansijskoj situaciji i ostaje nam samo da vjerujemo da će nas u našoj borbi za Nidžino ozdravljenje ponovo podržati brojni humani ljudi – nada se majka Danijela.

Novčana pomoć se može uplatiti na sledeće račune:

Dinarski: 205-9011007541834-80

Devizni račun:

Nikola Stakić

IBAN/RS35205903102600176024

SWIFT-BIC/KOBBRSBG

Paypal: darkostakic87@gmail.com

Western union: Darko Stakic Mesto: Prnjavor Mob: +381612036880

Nije ovo jedina takva baka. Ova ima krug ljudi koji joj pomažu i mi ćemo se potruditi da uvijek ima sve što joj treba, priča mladić koji godinama baki pomaže s nabavkom hrane

Stanovnici centra Zagreba, a i oni koji svakodnevno prolaze njime sigurno su barem jednom vidjeli stariju gospođu gdje moli za hranu. Stacionirana je najčešće kod Dolca, ima 73 godine, a prolaznicima je poznata pod nadimkom Baka, jer nitko drugi ne zna njezino pravo ime. 

Nakon što se jednog dana nije pojavila na uobičajenim lokacijama, ljudi koji joj pomažu s hranom, otvorili su na društvenim mrežama grupu ‘Zagreb te zove’ te su zamolili sugrađane da se jave ako je primijete. 

Samo nekoliko sati kasnije na Facebooku je objavljena snimka emotivnog susreta bake i dečka koji joj pomaže. On je u cijeloj priči htio ostati anoniman. 

– Ovo je bilo objavljeno jer baku dugo nismo mogli pronaći na njenim uobičajenim lokacijama. Zabrinuo sam se da joj se nije nešto dogodilo, možda korona… Nismo je tri tjedna mogli pronaći, ja sam je više puta tražio jer sam imao bonove za hranu za nju, pa smo razglasili kako bismo je pronašli – ispričao je za Index mladić koji se predstavio pod nadimkom Mali Zum. 

Ispričao je kako je baku upoznao dok je sjedio s prijateljima na kavi, a ona je jednog gospodina s kravatom pitala da joj kupi kruh, na što ju je on doslovno opsovao. Nakon toga ju je pozvao da sjedne za njihov stol, nije htio uzet novac pa su otišli u trgovinu i kupili joj hranu. 

Nakon objavljenog videa, mnogi su mu se ljudi javili sa željom da pomognu baki, no naglasio je kako ne skuplja novac i donacije. 

Također, anoniman mladić je rekao kako ne voli skupljati novac u strahu da ga joj netko ne bi uzeo. Zbog toga se često kupe bonovi za trgovinu. 

Sama je, tužna je to priča, muž i sin su joj umrli – izjavio je te dodao kako objava ovog videa nije bila s ciljem da on ispadne heroj, no kako bi volio da to potakne ljude da pomognu ljudima kojima je pomoć potrebna i da ne okreću glavu. 

Egocentrični sociopata nije umeo da stane, jedino je slavio kraj tuđeg života

Od samih početaka Grejem Jang je bio problematičan dečak koji je provodio više vremena sa svojim setom za hemiju nego sa živim ljudima. Kao tinejdžer, Grejem je razvio nenormalnu radoznalost za dve teme – Hitlera i otrove.

Do momenta kada mu je bilo 14, već je ubio maćehu i otrovao celu bližu porodicu. Nakon kratkog boravka u ludnici u kojoj je ubio pacijenta, Grejema su “izlečenog” pustili na slobodu. A onda je ovaj mladić napravio pustoš širom Ujedinjenog Kraljevstva.

Majka mu je umrla od tuberkuloze samo nekoliko meseci posle njegovog rođenja 1947. godine. Ovo je ostavilo duboke posledice na Grejemovog oca koji je sina poslao kod tetke da ga ona neguje.

Tako je bilo sve do 1950. godine kada se ponovo oženio i sina doveo kući. Međutim, mališan je već razvio duboki odnos sa tetkom i mrzeo je i oca i maćehu što su ih razdvojili, piše portal Allday.com.

Grejem je odrastao u mirnog i povučenog tinejdžera koji je ima dve opsesije – Adolfa Hitlera i otrove. Otvoreno je pričao o tome da je Hitler bio neshvaćen i nosio je svastiku. Njegov otac je smatrao da je dobro što se njegov sin interesuje za hemiju, pa je Grejemu kupio osnovnu opremu kraj koje je dečak provodio sate.

Do momenta kada mu je bio 13, Grejem je toliko dobro poznavao hemikalije da je uspeo da ubedi lokalnog apotekara da mu je 17 i da su mu opasni otrovi potrebni jer studira.

Grejem je uskoro svoje znanje testirao. Njegova prva žrtva bio je njegov jedini školski prijatelj Kristofer Vilijams kome je polako dodavao otrov u hranu. Nakon što je dečak postao toliko bolestan da više nije mogao da dolazi u školu Grejem je pažnju preusmerio da svoju porodicu.

U novembru 1961. godine Grejemovog sestri Vinifred je naglo pozlilo i lekari su otkrili da je devojka u organizmu imala otrov bunike. Grejemov otac je posumnjao na sina, ali je mislio da je dečak bio neoprezan i slučajno ostavio otrov na dohvat ruke devojčice i ništa nije rekao policiji.

Nakon ovoga, Grejemov se okrenuo svojoj maćehi Moli. Aprila 1962. nesrećna žena je posle misteriozne bolesti umrla. Kremirana je i tako je najveći deo dokaza protiv njenog pastorka nestao. Uskoro je i otac porodice Jang bio bolestan, ali čak ni tada Grejem nije bio osumnjičeni.

Tek kada je profesor hemije u školi u koju je Grejem išao pronašao zapise o otrovima i tačnoj gramaži na učenikovom stolu, policija je obratila pažnju na povučenog tinejdžera. Kada se jednom našao u policijskoj stanici, Grejem nije poricao da je otrovao oca, sestru i druga, ali nije priznao ubistvo maćehe jer za to policija nije imala dokaze.

Imao je samo 14 godina kada je primljen u mentalnu bolnicu. Ipak, kako ovo nije bila maksimalno obezbeđena institucija, Grejem je nastavio da izučava otrove i uskoro je cijanidom ubio drugog pacijenta. Nakon skoro 9 godina provedenih u ludnici, Grejem Jang je kao “izlečen” pušten na slobodu kada mu je bilo 23 godine.

Jang se nastanio u lokalnom hotelu i nastavio ubijanje. Činjenica da su maloletnički dosijei zaključani omogućila je Grejemu da se zaposli u gradskoj laboratoriji. Njegove kolege su mislile da je malo čudan, ali niko nije pomislio da se iza njega krije okoreli ubica. Jang je svima često pravio čaj i kuvao kafe.

Nakon iznenadne smrti dvojice kolega i ogromnog broja zaposlenih koji su odjednom otišli na bolovanje, vlasti su konačno postale sumnjičave i u laboratoriju su došli lekari da ispitaju zaposlene. Grejem, egocentrični sociopata kakav je bio, pitao je lekare pred svim zaposlenima zašto nisu ispitivali bolesne na trovanje talijumom.

Grejem Jang tada je uhapšen i suđeno mu je za dva ubistva, dva pokušaja ubistva i neovlašćeno rukovanje otrovima. Juna 1972. proglašen je krivim i osuđen na četiri doživotne robije.

Grejem je uživao u pažnji koju su mu mediji dali nazivajući ga “trovač sa šoljicama čaja”. Znajući ovo, sigurno bi bio oduševljen da zna da je ovekovečen u “Odaji užasa” u muzeju voštanih figura Madam Tiso.

Ipak, nije dočekao da uživa u slavi – stražari su ga našli mrtvog u njegovoj ćeliji 22. avgusta 1990. Rezultati autopsije pokazali su da je umro od srčanog udara. Imao je samo 42 godine.

Mislim da sam zamahnuo tri ili četiri puta, posle sam se okrenuo i ušao u kuću – rekao je, na početku suđenja pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici Rade Rutalj (56) optužen za ubistvo komšije Jovana Radojčevića (54).

Ubistvo se dogodilo 18. septembra 2019. u Inđiji. Prema optužnici, Rutalj je posle kraće rasprave potegao nož i Radojčeviću naneo 18 uboda.

Optuženi Rutalj ostao je pri svojoj izjavi koju je dao u tužilaštvu, da je prolazio pored automobila u kojem je sedeo Radojčević, koji mu je, kako je ispričao, dobacio: “Pederu, jesi li bio u sudu?“.

Njih dvojica odranije su imali spor oko međe, a da je postojao taj problem potvrdile su supruge oštećenog i osumnjičenog.

– Mi smo izveli geometra koji je ustanovio da je njihov plac ušao pola metra u naš – rekla je Nada, Radojčevićeva supruga, koja je na pitanje sudije da li je okrivljeni ispravio granicu, potvrdno odgovorila.

Policija, Foto: Rina

Kao svedok je saslušan Ljuban Gvojić.

– Dok sam sedeo u autu, začuo sam Jovanov vapaj iz kola udaljenih nekoliko metara od mojih. Izašao sam i ugledao Radeta kako drži nož. Udario sam ga po ruci, ali mu sečivo nije ispalo. Tada sam mu rekao, ostavi čoveka na miru, a on je krenuo prema meni – ispričao je Gvojić.

Svedok je potvrdio da je Radojčević sedeo u kolima, sve dok Rutalj nije došao do zadnjeg dela njegovog automobila.

– Tada sam video da je Jovan počeo da beži preko ulice. Sećam se da je vukao krvavu nogu. A onda je Rade potrčao za njim i ubo ga nožem još nekoliko puta – opisao je svedok i dodao da je zatim video kako Jovan pada kod žičane ograde.

Tviter bruji o posledicama estetskih zahvata zbog kojih Aleksandra više ne liči na sebe.

Pevačica Aleksandra Mladenović gostovala je u emisiji “Amidži šou”, a svima je pažnju privukla njena transformacija.

iz ovoga u – – – – > ovo, zaštooo pic.twitter.com/kI9B2vgXve

— ₴ł₱Ɏ+++ (@sipy_) September 23, 2020

Pevačica je sa svega 26 godina rešila da se podvrgne estetskim zahvatima, a rezultat je drastičan.

– Bila je prelepa i nekako upečatljiva, sad se utopila u more istih koje ni na šta ne liče.

– Kuku, od lutke do Kineskinje.

– Ovo je ista osoba? – pitaju se zapanjeni Tviteraši.

Fotografije toaleta koje koriste porodilje na Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Republike Srpske u Banjaluci, a koji izgledaju poput poljskog WC, šokirale su građane.

S razlogom se postavlja pitanje na koji način se nadležni odnose prema majkama djece za kojom toliko vapi Republika Srpska. Neke od majki koje su se nedavno porodile kontaktirale su našu redakciju i poslale fotografije.

Da li je moguće da godinama nema novca da se sporni toaleti dovedu u normalno stanje, a da se istovremeno izdvajaju desetine miliona maraka za parking UKC RS? Da li je moguće da se pokreću fondacije poput one “Djeca nam se rađala”, a da u isto vrijeme kupatila za porodilje u najvećoj zdravstvenoj ustanovi Republike Srpske izgledaju kao da su najcrnja rupa?

Začepljeni odvodi, zarđale tuš kabine, odvaljeni podovi, topla su “dobrodošlica” svim majkama koje svoje potomstvo odluče donijeti na svijet u UKC Republike Srpske.

Potresna svjedočenja porodilja o katastrofalnom stanju na Klinici za ginekologiju i akušerstvo otkrivaju da nije samo situacija katastrofalna u toaletima, već i u sobama, odnosno krevetima na kojima leže mlade majke, pazeći da se ne nabodu na žice koje štrče iz dotrajalih dušeka!

Iz UKC odgovaraju da je kod Evropske investicione banke aplicirano za projekat rekonstrukcije i opremanja Klinike za ginekologiju i akušerstvo i da je taj proces u toku. Smatraju da su kupatila pretežno u zadovoljavajućem stanju i “ispunjavaju osnovne uslove za potrebe pacijenata i osoblja”.

– S obzirom na starost objekta, očekivati je da sanitarni čvorovi nisu novi, ali se radno osoblje UKC RS trudi da sve bude čisto i u službi pacijenata. Ono što nije poznato javnosti je činjenica da se u objektu nalaze gusane cijevi, koje su stare oko 40 godina, i da nije moguće izvršiti parcijalnu zamjenu tih cijevi savremenim plastičnim cijevima, već je potrebno da se izvrši kompletna zamjena kanalizacionih sistema – naveli su iz UKC RS.

Dodali su i kako su Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS prije epidemije podnijeli zahtjev za odobravanje sredstava kako bi se sanirali mokri čvorovi, ali da nisu dobili povratnu informaciju.

Nakon ovakvog odgovora iz UKC, obratili smo se i resornom ministarstvu, u kojem kažu da su upoznati s potrebom radova za sanaciju sanitetskih čvorova objekta Maternitea JZU UKC Republike Srpske i da su opredijeljeni za realizaciju tog projekta.

– Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS je od JZU UKC Republike Srpske zatražilo dodatna dokumenta i informacije. U toku je prikupljanje potrebne dokumentacije, koje je u prethodnom periodu bilo otežano iz objektivnih razloga pandemije korona virusa – naveli su iz ministarstva.

Katastrofalno stanje u toaletima za porodilje traje godinama, a u julu 2019. izvršena je i vanredna inspekcijska kontrola u UKC RS, koja je potvrdila da ima ozbiljnih propusta u toaletima, i to na više klinika.

– Nema toaletnog papira, sapuna i ubrusa za brisanje ruku. Nema sijalica, nema ni rezervnih, pa ih pacijenti moraju kupovati. Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo toaleti za ležeće pacijente su u neadekvatnom stanju usljed dotrajalosti. Čistoća sanitarija je na zadovoljavajućem nivou – bili su neki od zaključaka sanitarnih inspektora nakon vanredne inspekcijske kontrole u UKC prije godinu dana.

S obzirom na to da je od UKC tada zatraženo da se navedeni nedostaci otklone, provjerili smo da li je to učinjeno, ali zaključak je i više nego očigledan. Zapravo, onaj najbitniji nedostatak, a to je katastrofalan toalet, uopšte nije otklonjen, jer je za tako nešto, kako su naveli iz Republičkog inspektorata, ostavljen duži rok UKC!?

Dušanka Makivić, portparol Republičkog inspektorata, izjavila je da je republički zdravstveni inspektor izvršio ponovnu inspekcijsku kontrolu vezano za izvršenje naložene mjere, koja je odnosi na održavanje higijene u toaletima za pacijente i obezbjeđivanje sredstava za održavanje higijene u njima.

– Tom prilikom je utvrđeno je da je higijena toaleta za pacijente bila na zadovoljavajućem nivou, da je obezbijeđeno vještačko osvjetljenje, kao i sredstva za održavanje lične higijene. S obzirom da u trenutku obavljanja kontrole nije istekao rok za izvršenje druge mjere iz rješenja, kojom je naložena sanacija dotrajalih sanitarnih čvorova, rješenje nije bilo izvršno i konačno, shodno tome, inspektor nije kontrolisao drugu mjeru – zaključili su iz Republičkog inspektorata.

NIJE BILO PAPIRA, SAPUNA, NI SIJALICA

Prilikom kontrole UKC RS u julu prošle godine, republički zdravstveni inspektori zaključili su da toaleti nisu osigurani kontinuiranim snabdjevanjem sredstava za ličnu higijenu, odnosno toaletnim papirom, sapunom i ubrusima za brisanje ruku.

Inspektori su tada naložili da se obezbijedi kontinuirano snabdijevanje sredstvima za održavanje lične higijene pacijenata i vještačko osvjetljenje u svim sanitarnim čvorovima, te da se izvrši sanacija dotrajalih sanitarnih čvorova na više klinika, među kojima je i Klinika za ginekologiju i akušerstvo.

Laura Klark, sudija koju je Novak Đoković slučajno pogodio lopticom na Ju Es openu, ponovo je na terenu

Posle incidenta u Njujorku Laura je bila skrenula pažnju medija, ali i navijača prvog tenisera sveta, koji nisu imali milosti. 

Nakon što je otkriven njen Instagram i Tviter profil, dobila je čak i pretnje smrću od zagriženih fanova, a direktorka US opena Stejsi Alaster otkrila je da nije očekivala da je mediji šikaniraju.

Sada je jedan od kolega Laure Klark otkrio da je nakon incidenta odlučila da se povuče i da se potpuno maskira, da je niko ne prepozna. Bila je na terenu već posle 48 sati nakon incidenta sa Novakom. Pala je kao pokošena, što je bez sumnje uticalo i na odluku organizatora da diskvalifikuju Novaka. To je dolazak da je sve bila farsa, jer je na terenu bila dva dana kasnije.

– Sudila je dva meča, uključujući nepoznati dubl na susednom mestu. Ali, ovo je radila inkognito. Nosila je veliku maksu i navlačila kapu preko lica. Očigledno nije želela da je prepoznaju, što je razumljivo – otkrio je prijatelj.

Klarkova je posle svega na Ju Es openu dobila zabranu čelnika US opena da ne sme javno da govori o događaju sa Novakom.

Cela estrada ga je znala i volela!

Kompozitor i pevač Miša Marković preminuo je pre dva dana u 71. godini života.

Tužna vest brzo se proširila estradom, te su mnogi pevači slomljeni zbog ovog gubitka.

Miša je radio sa velikim imenina domaće estrade i autor je mnogih hitova koje i dan-danas pevamo, a neki od njih su: “Recite mu da ga volim”, “Ruzmarin”, “Kunem ti se životom”, “Srce je moje violina” i mnogih drugih koje su otpevali narodni pevači, a sarađivao je sa Lepom Brenom, Lepom Lukić, Tomom Zdravkovićem i mnogim grudim pevačica koji su obeležili taj period.

Mišin dugogodišnji saradnik i prijatelj Miroljub Aranđelović Kemiš je u sredu uveče objavio oproštajnu poruku na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu, a to je uradila i njegova supruga Zorica Brunclik.

– Hvala ti za sve što si učinio za muziku i sve nas. Neka ti je večna slava – poručili su Zorica i Kemiš.

P