Category: Uncategorized

Obdukcioni nalaz Zavoda za sudsku medicinu koji je trebalo da odgovori šta je uzrok smrti Nišlijke Dragane Savić (34), preminule 24. avgusta ubrzo nakon što se porodila, nije riješio misteriju jer je potvrdio navode njenih najbližih da je bila potpuno zdrava.

alaz na koji je čekalo mjesec dana, danas je sa niške Klinike za ginekologiju preuzeo njen suprug Boris, kojeg je mnogo pogodilo to što iz njega nije saznao ništa, piše Telegraf.

– U nalazu piše samo šta su radili tokom obdukcije, stanje organa i to da joj je srce stalo. Nisam medicinski obrazovan, ali sam očekivao da će Zavod za sudsku medicinu ustanoviti šta je uzrok smrti. Doktor Bojan Lukić, od koga sam dobio nalaz kazao mi je da joj nije bilo spasa… Rekao je da joj je krv tekla kao iz slavine, ali mi nije objasnio otkud toliko krvarenje odjedared. Svi ovi nalazi, pa i obdukcija pokazuju daje bila zdrava, i ja neću odustati dok ne saznam da li je neko pogriješio tokom Draganinog porođaja – kaže ožalošćeni suprug.

Patološki nalaz željno je iščekivao i Draganin otac Bora Zlatković.

– Nisam više mogao da čekam pa sam juče samoinicijativno otišao u Zavod za sudsku medicinu. Rečeno mi je da je nalaz poslat na Ginekološku kliniku i Boris je danas otišao da ga uzme. Strašno mi je teško što i dalje ništa ne znam osim da je iskrvarila na smrt. To mi nikako nije jasno, mi smo zdrava porodica, ja trideset godina nisam otišao kod ljekara, Dragana je takođe bila dobrog zdravlja. Dobro je podnosila trudnoću, svi pregledi su pokazali da nema nikakvih problema – tvrdi otac preminule porodilje.

Ono što ga najviše boli je to što smatra da je Dragana možda mogla da bude spasena.

– Od sedam sati pa do 22.30 nam je nekoliko puta telefonirala pa znam da niko nije bio kraj nje. Sve vreme se žalila da krvari, nije mi jasno zašto neko ništa nije preduzeo tokom više od tri sata… Trebali su da zovu vaskularne hirurge, da je šalju za Beograd… šta god. Kada su primijetili da je iskrvarila, bilo je prekasno – priča Bora.

Bojan Lukić, direktor Ginekološko akušerske klinike, koji je po sopstvenim riječima, bio uključen u Draganin porođaj, takođe je kazao da je obducentski nalaz manjkav.

– Iz nalaza proizilazi da pacijentkinja nije imala nikakvih bolesti. Uz nalaz nije priložen zaključak obducenta tako da nema jasnog objašnjenja zbog čega je nastupila smrt – kazao je Lukić koji je novinara Telegrafa uputio na Zavod za sudsku medicinu radi objašnjenja zašto nedostaje zaključak.

Međutim, Goran Ilić, direktor ove ustanove koji nam je danas potvrdio da je nalaz uputio na Ginekološko akušersku kliniku, više se nije javljao na telefon.

Kako je ranije kazao Lukić, nakon obdukcije, komisija za provjeru stručnog rada bi trebalo da se izjasni šta se desilo.

Iza Dragane ostale su beba Tara i jedanaestogodišnja kćerka Jana.

Pevačica Seka Aleksić uspela je da se ostvari u ulozi majke, a na tome je najviše zahvalna Bogu.

Seka je aktivna na društvenim mrežama, a svoje pratioce na Instagramu je iznenadila kada je podelila radosnu vest da Jakov, njen prvi sin, danas proslavlja četvrti rođendan, te je pevačica iskoristila priliku da javno čestita svom nasledniku.

– Gospode, koliko si veliki! Koliko si divan i obožavan takav kakav jesi, savršen. Hvala ti za mog sina, moju najveću ljubav ikada. Hvala za mog anđela Serafima. Tebi dugujem svaki naklon, tebi dugujem sve što osećam i što udišem. Tebi dugujem zahvalnost za ovaj osećaj ljubavi koja se zove Jakov. Rasti moj sine, rasti mamina i tatina najveća životna radosti – napisala je Seka na svom Instagram storiju, a s obzirom koliko pevačica ima fanova, nema sumnje da su počele da joj pristižu čestitke sa svih strana.

Bila mu je inspiracija, a pesma je hit i mnogo godina nakon što je nastala!

Komozitor Miša Marković koji je preminuo pre dva dana u 71. godini života napisao je neke od najvećih hitova koje i danas slušamo.

Sarađivao je sa brojnim zvezdama sa domaće estrade, a među njima je i pokojni Toma Zdravković, za koga je Miša napisao veliki hit “Ej Branka, Branka”.

Ipak, malo kome je poznato o kojoj Branki je ovde zapravo reč, a u pitanju je pevačica Branka Sovrlić, koja je jednom prilikom i otkrila medijima da je pesma njoj posvećena.

“Miša Marković mi je pravio prve pesme i vozio me je na stanicu kao pravi kolega, i ja ga pitam da mi kaže kako pravi pesme i odmah je rekao: “Ej, Branka, Branka, ko je kriv zbog našeg rastanka”. Otišao je kući i napisao hit”, rekla je ona svojevremeno u emisiji “Press pretres”.

Nemačka policija uhapsila je lekara koji je radio u bolnici u Bilefeldu

Nemačka policija uhapsila je lekara koji je radio u bolnici u Bilefeldu zbog sumnje da je drogirao, a potom i silovao nekoliko svojih pacijenata, a veruje se da svaki zločin snimao telefonom.

Kako javlja RTL, lekar iz klinike Betel je bio pod “lupom” još od proleća, kada ga je jedna pacijentkinja prijavila da ju je “drogirao” uoči magnetne rezonance. Ustanovljeno je da je pacijentkinji dao lekove koji nisu bili neophodni. Ipak, ona nije navela da je bilo zlostavljanja, već da je svesno naudio njenom zdravlju ubrizgavajući joj nepotrebne medikamente.

Pokrenuta je istraga koja je na kraju dovela i do pretresa stana osumnjičenog lekara, a ono što su policajci otkrili šokiralo je čitavu javnost. Naime, u telefonu lekara pronađeni su snimci na kojima se vidi kako seksualno zlostavlja svoje pacijente. Navodno je snimio kako siluje čak 10 pacijentkinja.

Tačan broj žrtava lekara-manijaka nije još ustanovljen, s obzirom na to da nije poznato da li je snimao svaki zločin ili ne. Veruje se da su sve pacijentkinje bile pod sedativima pre nego što ih je silovao.

Osumnjičeni, koji je nakon prijave pacijentkinje proletos bio suspendovan, sada je dobio i otkaz u bolnici, a njegovo ime uklonjeno je sa spiska lekara na zvaničnom sajtu bolnice. Uhapšeni doktor trebalo bi da bude saslušan ove sedmice.

Izvor: Srbija Danas

Marija Stanković (30) doktor medicine sa prosekom 9,57, jedini je lekar koji živi na području opštine Gadžin Han ali, nažalost, ni ona nije zaposlena.

Stanković je od samog diplomiranja 2015. jedini lekar na “birou” u Gadžinom Hanu, međutim posao do sada nije uspela da dobije ni u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu, niti u drugim zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

“Prijavljivala sam se na konkurse u Nišu, Beogradu, Čačku, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Valjevu. Zvali su me iz klinika u Beogradu četiri do pet puta jer sam ulazila u najuži izbor, ali su na konkursima uvek posao dobijali neki drugi ljudi. Od ostalih sam samo dobijala obaveštenje da je neko drugi primljen”, rekla je Stanković za agenciju Beta.

Stanković sa suprugom Milošem i petogodišnjim bliznakinjama Irinom i Isidorom živi u rodnom Donjem Dragovlju, u kome je živela i tokom završetka Medicinske škole i Medicinskog fakulteta u Nišu. Do diplome Medicinske škole, a potom Medicinskog fakulteta stigla je putujući autobusom do 40 kilometara udaljenog Niša, što je značilo polazak iz Donjeg Dragovlja u pet sati ujutru i, vrlo često, povratak poslednjim autobusom u 22 sata.

“Novac za moje studije moj otac je obezbeđivao sekući drva u planini i prodajući ogrevno drvo. Poginuo je u planini sekući drva kada sam bila na petoj godini studija”, kazala je Stanković.

Sve do skora bez posla je bio i suprug mlade doktorke, ali je srećom on nedavno uspeo da se zaposli u mlekari u Gadžinom Hanu. “Snalazimo se nekako za život. Živimo od dečjeg dodatka i minimalne zarade koju zarađuje suprug. Pomažu nam koliko mogu i suprugovi roditelji, mada svekrva prima minimalac, dok svekar ima minimalnu penziju”, kazala je Stanković.

Bila ubeđena da bolje ocene donose zaposlenje, ali…

Dok traga za poslom Stanković ne sedi “skrštenih ruku”, već volontira u selu i priskače u pomoć meštanima kada im je potrebna medicinska pomoć.

Ćerke vaspitava da budu vredne i da uče, nadajući se da će to njima u životu jednom to biti od koristi. “Trudila sam se da imam što bolje ocene na fakultetu i verovala sam da ću sa dobrim prosekom uspeti brzo da se zaposlim. Za vreme studija nisam ni pomišljala da ću ovoliko dugo tragati za poslom”, izjavila je Stanković.

Za proteklih pet godina od kako je diplomirala, Stanković je imala priliku da pokaže svoje znanje samo kao volonter tokom vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa.

Samo volontiranje

Izvor: Beta/Biljana Ljubisavljević

“Tri meseca sam volontirala u ambulanti u susednom Donjem Dušniku i radila patronažu u rodnom selu, a u isto vreme su me pozvali u niški Klinički centar. Tamo međutim nisam mogla da radim, jer je autobuski prevoz bio ukinut pa nisam imala čime da putujem. U Nišu u to vreme niko nije izdavao stanove, a svakako niko ne bi ni primio za podstanara lekara koji radi sa kovid pacijentima”, rekla je Stanković.

Dodala je da su suprug i ona spremni da se zbog njenog zaposlenja presele u bilo koje drugo mesto u Srbiji. “Volim posao za koji sam se školovala i želja mi je da nastavim da učim, da postanem specijalista interne medicine. Iz te grane sam pisala naučne radove za vreme studija. Ne mogu da sama finansiram specijalizaciju jer puno košta, a to bi bukvalno značilo da deci “uzmem hleb iz usta”, sa žaljenjem je izjavila Stanković.

Za mladu doktorku u svom selu stanovnici Donjeg Dragovlja imaju samo reči hvale. Supružnici Slobodanka i Čeda Miljković izjavili su za agenciju Beta da ne znaju kako bi preživeli vreme “korone” i vanrednog stanja da nije bilo nje. “Marija nam meri nam pritisak, previja kad treba, savetuje oko lekova i dolazi po tri puta dnevno da pita kako smo”, kazala je Slobodanka Miljković.

Njen suprug Čeda Miljković rekao je da je Dragovlje sa nekadašnjih, hiljadu i više stanovnika, poslednjih godina spalo, na svega oko 200 stanovnika i to uglavnom starijih od 60 godina kojima je lekar često potreban. “Najbliži lekar je u Dušniku ali autobusa nema, a malo je ljudi u selu koji imaju kola da vas prevezu do ambulante u Dušniku kad vam nije dobro. Izuzetno mnogo znači što imamo lekara u komšiluku. Marija je mlada i perspektivna, velika je šteta što ne radi”, rekao je Čeda Miljković.

Mlada doktorka iz Donjeg Dragovlja je premijerki Srbije Ani Brnabić i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru uputila pismo sa apelom za pomoć oko zapošljavanja. Odgovor za sada nije dobila.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na području opštine Gadžin Han bez posla je 956 stanovnika. Visoko obrazovanje imaju 24 nezaposlena lica.

Kompozitor i pevač Miša Marković preminuo je pre dva dana u 71. godini života.

Istaknuti umetnik radio je sa velikim brojem pevača bivše Jugoslavije, te je tako bio autor brojnih pesama koje su munjevitom brzinom postajale hitovi. Marković je bio autor velikih hitova kao što su “Recite mu da ga volim”, „Ruzmarin”, „Kunem ti se životom”, „Lažu da vreme leči sve”, “Srce je moje violina”, “Evo već je Božić”, “Ej Branka, Branka”, „Bosanac”, i mnogih drugih koje su otpevali narodni pevači.

Sarađivao je sa najznačajnijim imenima na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije, kao što su Lepa Brena, Miroslav Ilić, Toma Zdravković, Bisera Veletanlić, Merima Njegomir, Hanka Paldum, Vera Ivković, Lepa Lukić, Zoran Kalezić i mnogi drugi.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 60 029 dinara

Prosečna zarada (bruto) obračunata za jul 2020. godine iznosila je 83 016 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 60 029 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–jul 2020. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,5% nominalno, odnosno 7,9% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,3% nominalno i za 7,7% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jul 2020. godine nominalno je veća za 9,2%, a realno za 7,1%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 9,1%, odnosno za 7,0% realno.

Tedora je bila svetica koja je živela u petom veku pre nove ere u Aleksandriji

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan svete prepodobne Teodore koja je uspela da okaje svoje grehe iako je prevarila muža.

Tedora je bila svetica koja je živela u petom veku pre nove ere u Aleksandriji. Prevarila je svog muža, a na preljubu je nagovorila vračara.

I odmah je poče savest ljuto gristi. Ošiša se i obuče u muško odelo, pa stupi u muški manastir Oktodekat pod muškim imenom – Teodor.

Njen trud, post, bdenje, poniznost i plačno pokajanje zadivili su svu bratiju. Oklevetana od neke bludne device, da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj raniji greh. Izgnana iz manastira ona sedam godina provede prebijajući se po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice.

Pobedila sva vražja iskušenja: nije se htela pokloniti satani, nije htela primiti jelo iz ruku jednog vojnika, nije htela slušati savete svog muža da mu se vrati – jer sve je to bio samo prizrak đavolski, i čim se Teodora prekrstila krstom, sve je iščezavalo kao dim.

Posle sedam godina primi je iguman u manastir, gde prožive još dve godine, pa se upokoji u Gospodu. Tek tada spoznaše monasi, da je to bila žena, igumanu se javi angel i objasni mu sve. Njen muž tada dođe na sahranu, i osta do smrti u keliji svoje bivše žene.

Sveta Teodora imaše preveliku blagodat Božju: zverove ukroćavaše, bolesti isceljavaše, vodu u suhom bunaru izvede. Tako Bog proslavi istinsku pokajnicu, koja sa junačkim trpljenjem 9 godina kajaše samo jedan svoj greh. Upokojila se 490. god.

Nekoliko godina kasnije proglašena je za sveticu zato što se smatra da je bila istinska pokajnica koja je junačkim trpljenjem okajavala samo jedan svoj greh, na koji ju je sam Satana nagonio.

Hrišćanstvo propoveda i da bi na današnji dan muškarci trebalo da pronađu snage da svojim ženama oproste greh, kao što je to učinio Teodorin muž.

Izvor: Kurir

Klark Vajli optužen je za zanemarivanje deteta, ali se ubio na dan suđenja. Ostavio je poruku sledeće sadržine: “Svet nikada neće razumeti”…

Punih 12 godina, Džini Vajli je otac držao zatočenu u spavaćoj sobi kuće u Kaliforniji. Kada su je pronašli radnici socijalne službe, držala je ruke ispred sebe i skakutala je kao zec.

Imala je 13 godina, ali je imala mentalnu starost malog deteta i nakon temeljnih pregleda, stručnjaci su izjavili da je to najteži slučaj zlostavljanja dece. Devojčica je bila nema i nije mogla da žvaće, već je držala hranu u ustima sve dok nije mogla da je proguta uz pomoć pljuvačke. Bez obzira na to gde se nalazila, neprestano je pljuvala i njuškala sve oko sebe.

Džini se povremeno intimno dodirivala bez obzira na to ko se nalazi u blizini, i uprkos tome što se uzrujala i ljutila, nikada nije plakala.

Trinaestogodišnjakinja je razumela samo svoje ime i dve fraze – “prestani” i “ne više”. Bila je nenormalno bleda i pothranjena i nosila je pelene.

Slučaj “divljeg deteta” postao je poznat svetu kao jedan od najstrašnijih primera zlostavljanja i zanemarivanja dece ikada otkrivenih u Sjedinjenim Državama.

Njen otac Klark Vajli je sumnjao da je mentalno hendikepirana. Bio je to čovek koji je voleo sve da kontroliše, mrzeo je buku i nije želeo da ima decu. Noći je provodila na žičanom krevetu, a hranili su je samo tečnošću. Klark je režao i lajao na svoju ćerku kao pas, a kada bi napravila buku, tukao ju je štapom.

Džini je spasena 1970. godine, a istražitelji su otkrili da Klark nije uopšte pričao sa ćerkom, a isto je naredio i supruzi Ireni i sinu Džonu.

Irena, uplašena i slabovida, napokon je 1970. pobegla iz kuće užasa. Zbog katarakte, greškom je ušla u pogrešnu kancelariju za socijalni rad tražeći invalidsku penziju, a socijalni radnik je uočio Džini. Stajala je nestabilno na nogama, trzali su joj se udovi i držala je ruke ispred tela kao zec. Tada je otkrivena užasna sudbina ove devojčice.

Klark Vajli optužen je za zanemarivanje deteta, ali se ubio na dan suđenja. Ostavio je poruku sledeće sadržine: “Svet nikada neće razumeti”. Ova priča proširila se celim svetom, a snimljen je i dokumentarni film “Tajna divljeg deteta” koji je osvojio nagradu Emi.

Nakon dugog boravka u bolnici, devojčica je prošla kroz niz hraniteljskih porodica, a stručnjaci su nastavili da prate njen rast i ponašanje. Te porodice su je maltretirale i zlostavljale. U jednoj od njih su je surovo kažnjavali zbog povraćanja, pa je razvila strah od otvaranja usta i ponovo prestala da govori.

Tokom 2016. godine pojavila se informacija da Džini živi u državnoj ustanovi za negu. Danas nije poznato gde se nalazi.

U OSNOVNOM javnom tužilaštvu u Smederevu u sredu je saslušana D. M. (21) zbog sumnje da je izvršila krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Nakon saslušanja, na predlog tužioca, sudija za prethodni postupak treba da odluči hoće li joj odrediti pritvor.

Ona je uhapšena zbog sumnje da je svoje dvogodišnje dete ostavljala samo u zaključanom stanu i po nekoliko dana.

Kako nezvanično saznajemo iz izvora bliskog istrazi, osumnjičenu je policiji prijavila njena majka, koja pre toga danima sa njom nije mogla da stupi u kontakt.

Posumnjala je da je dete ostavljeno samo, pa je ušla u stan i tamo zatekla dete, koje je bilo samo i gladno, a zatim pozvala policiju.

O ovom slučaju obavešten je Centar za socijalni rad, koji je uključen u ceo postupak. Dete se, zasada, nalazi kod svoje bake, a da li će tako ostati i ubuduće, zavisiće od toka ovog postupka.