Category: Uncategorized

Imajmo dobre želje za sve i svakog. Pokušajmo koliko do nas stoji da hrabrimo i podižemo jedni druge.

Manastir Tumane, Foto: Privatna arhiva

O Manastiru Tumanu do sada smo mnogo pisali sa željom i iskrenom ljubavlju da našim čitaocima predstavimo jedan od poznatijih i posećenijih manastira u Srbiji. Evo nas ponovo na tom svetom mestu, i to baš uoči današnjeg praznika Svetog arhangela Gavrila, kome je ovaj manastir posvećen.

Sve je tiho i molitveno, čuje se život prirode i oseća se kako nemerljiva duhovna snaga svetinje, koja je svakako najvažnija, tako i lepota sveukupnog ambijenta. To je zaista posebno mesto i valja ga videti i doživeti!

Igumana Dimitrija zatičemo kako sa bratstvom priprema ramove za košnice. Nezaobilazna tema razgovora je pandemija koronavirusa, koja je poremetila tok života u celom svetu, pa i u Crkvi.

– U manastiru se normalno živi i funkcioniše. U ovim okolnostima u kojima se nalazimo i mi, a i čitav svet, trudimo se da ostanemo dosledni svom zvanju. Bogosluženje se neometano obavlja, kao i poslušanja. Sve je tiho i spokojno, naroda nema jer se ljudi, što je dobro, pridržavaju preporuka i mera zdravstvene zaštite, čime pokazuju odgovornost i prema sebi i prema drugima – kaže iguman Dimitrije. Na pitanje da li su se navikli na neobičnu tišinu, s obzirom na mnogobrojni narod koji u redovnim prilikama posećuje manastir, iguman odgovara:

– Zaista, ovih dana vanrednog stanja u Tumanu je drugačije. Tu su samo monasi i monahinje, naroda nema. Veliki je post, dugačka su bogosluženja, a i vreme je prolećnih radova, pa nema prostora za dokolicu. Jedni su u kuhinji, drugi na ekonomiji, treći pripremaju ramove za košnice i tako redom. Istinski monaški uslovi. U ovom iskušenju se trudimo, a na to pozivamo i narod, da blagodarimo Bogu za sve i da ga molimo da izlije milost svoju. Da pomogne obolelima, ukrepi lekare, osnaži zdrave i sve nas blagoslovi trpljenjem, ljubavlju i smirenjem. Evo prilike da se preispitamo i ispravljamo na dobro. Sada je najvažnije da se usled okolnosti pokažemo delatnim hrišćanima. Umnoživši dela milosrđa imajmo veliko usrđe ka molitvi i dobre želje za sve i svakog. Pokušajmo koliko do nas stoji da hrabrimo i podižemo jedni druge. Dolazi Vaskrs, praznik nad praznicima, radujmo se večnoj pobedi života nad smrću i ovo sve će, daće Gospod, što pre proći.

Manastir Tumane, Foto: Privatna arhiva

Na stranici manastira objavljena su i mnoga nova svedočenja čuda svetitelja.

– Zaista, duboka je tajna odnosa tumanskih svetitelja Zosima i Jakova sa Bogom i vernim narodom. I u ove dane, kada nema ljudi u Tumanu, svetitelji teše, krepe, blagosiljaju, čuju molitvu naroda. Među svedočenjima ovih dana najbrojniji su primeri dobijanja poroda. To je znak da nas Bog ne ostavlja, da je sa nama i da u znaku vaskrsne radosti Život ima poslednju reč. I ovo iskušenje će proći, zasijaće uteha i bolji dani, naše je da iz svega izađemo kao ljudi svesni svoje odgovornosti i svetloga obraza – kaže iguman i za kraj razgovora poručuje:

– Budimo jedni uz druge, pomozimo se međusobno, pokažimo se u izolaciji crkvom na delu, živom i nepokolebljivom, uvek u istinskoj službi Gospodnjoj. Svetitelji su tu i čuju molitve svih, a kad sve ovo prođe, čekaju vas sve sa radošću. Samo napred, hrabro, Hristos je vaskrsao za svakoga od nas. Nema mesta strahu, već samo odgovornosti i trpeljivosti i sve će dobro biti.

Manastir Tumane, Foto: Privatna arhiva

Tri čuda u jednom danu

Radi utehe i ukrepljenja, iguman je sa našim čitaocima podelio nekoliko novih svedočenja po kojima ćete videti i razumeti da se svetitelji mole za nas i da nas Bog čuje i uslišuje:

1. Daće Bog da prođu ova teška vremena i da opet dođemo u manastir da bismo se poklonili moštima Svetog Zosima i Svetog Jakova i od srca im se zahvalili. Supruga i ja smo čitali o velikoj svetinji Manastiru Tumanu i bez imalo razmišljanja pre pet meseci smo došli. Stigli smo rano, obišli isposnicu, bili na Svetoj liturgiji i molitvi. Supruga je sada u trećem mesecu trudnoće. Želim sa vama da podelim ovu lepu vest i opet ću vam doći. Hvala Svetom Zosimu i Svetom Jakovu i svima vama u prelepom manastiru. Bog vam pomogao. Mnogo pozdrava.

Slavko i Dijana Maksimović, Kosovska Mitrovica

2. Suprug i ja smo tri godine u braku i željno smo iščekivali dete. Kod vas u manastiru bili smo 4. oktobra 2019. i očitana nam je molitva za porod. Uz Božju pomoć i tumanskih svetitelja očekujemo porod. Nemamo šta drugo kazati osim – od srca vam hvala. Ne mogu vam opisati našu sreću. Večno ćemo biti zahvalni svetiteljima.

Vedran i Aleksandra iz Švajcarske

3. Posle šest i po godina čekanja na porod, čuvši za Manastir Tumane odlučili smo da ga posetimo. Verujući u čuda Svetog Zosima i Svetog Jakova, u manastir smo došli početkom oktobra 2019, bili na molitvi i molitva nam je uslišena, a 15. marta 2020. Saznala sam da sam trudna. Hvala Bogu i tumanskim svetiteljima.

Željka i Vaso Ignjatić iz Trebinja

Dođite s verom u srcu: Iguman Dimitrije, Foto: privatna arhiva

Dete isceljeno od alergije

Htela bih da posvedočim o isceljenju koje se dogodilo mojoj ćerkici Hristini (dve godine) nakon posete manastiru, prisustvovanju Svetoj liturgiji i čitanju molitve za zdravlje. Devojčica je od rođenja imala ozbiljnu alergiju na kravlje mleko i mlečne proizvode, tako da sam strogo vodila računa da ne dođe u kontakt sa njima (dešavalo se da ima reakciju i ako dodirne jogurt, pavlaku, pocrveni odmah, gušenje je imala ako pojede nešto mlečno). Suprug, moja majka i ja smo oktobra 2019. došli u manastir. Bila je nedelja, prisustvovali smo Svetoj liturgiji i čitanju molitve. Nakon povratka, dete sam pomazivala uljem svetitelja svako veče i pila je svetu vodu sa izvora Svetog Zosima. Od januara ona jede sve mlečne proizvode i nema nikakvu reakciju, alergija se izgubila. Hvala Gospodu i svetiteljima što su uslišili naše molitve.

Jelena i Milan Aleksić iz Sokobanje

Sela je u taksi i nadala se da će videti nešto drugo, a dogodilo se ono što je najmanje očekivala

Najgore je kad se u braku izgubi poverenje u partnera i kada mu se svaki potez koji napravi od straha meri i po nekoliko puta analizira.

Svetlana Kalinskaja (44) iz ukrajinskog grada Harkova podelila je svoje iskustvo na Fejsbuk grupi “Bila sam prevarena” u nadi da će drugim ženama otvoriti oči i skrenuti im pažnju da se muškarci ne švalerišu baš uvek kad pomisle na to.

Svetlana je primetila kod supruga Romana (53) da je postao hladan i odsutan u poslednje vreme, iako nije bilo razloga za to. Oduvek joj je bio privržen iako je imao brak pre nje. Nažalost, u tom braku imao je i sina koji je poginuo sa 17 godina u saobraćajnoj nesreći.

Roman nikad nije želeo da govori o tome. Trudio se da prošlost ostane prošlost, u čemu je uspevao. Do skora.

Nakon što se otuđio, Roman je počeo Svetlanu da izbegava i u krevetu. Paralelno s tim, krenuo je da izlazi svako veče govoreći joj da mu prijaju šetnje. Nije joj rekao pravi razlog i ona je “namirisala” da je vara.

Jedno veče krenula je da ga prati. Menjao je autobus dva puta i otišao bar 20 kilometara od kuće. Ona ga je pratila u taksiju. Ništa joj nije bilo jasno. A onda joj je sinulo kada je u 22 časa uveče izašao ispred jednog groblja.

Roman je išao kod sina na grob i pričao s njim. Bilo mu je teško. Svetlani još teže. Brzo se vratila kući, plačući u taksiju. Kako bi bila sigurna da je groblje u pitanju, pratila ga je četiri dana kasnije i ponovo je išao tamo.

Na kraju je uspela da ga otvori. Priznao joj je da ga je jako pogodila priča koju je čuo na televiziji o pogibiji nekog mladića. Priča mu je otvorila stare rane i morao je da se nekoliko puta “vidi” sa sinom na groblju. Kao muškarac sa Istoka Evrope, bilo mu je ispod časti da ženi prizna da mu je teško i da pada u depresiju.

Svetlana mu je pružila ruku i u narednom periodu mu je pomogla da se vrati na stari put, iako je za svaki slučaj ostala malo i na oprezu oko toga da li je samo to u pitanju kod Romana. Na Fejsbuku je napisala da je bila prevarena, ali ne bukvalno, već je samu sebe navela na pogrešne zaključke i misli.

“Nisi ti kriva. Čim počnu da se ponašaju drugačije, mi uvek pomislimo da nas varaju. Krivi su što ćute i ne otvaraju nam se. Pravilno si postupila, i ja bih ga pratila”, napisala je jedna žena na grupi.

Savkovići u danu operu pet mašina veša, dok na hranu potroše bar 50 maraka, ali te brojke u domu ove porodice samo su suvoparne činjenice.

račni par Slavica i Dejan i njihovo osmoro dece naučiće vas da pravi život ne gledate kroz račune i troškove, već vrijeme provedeno sa svojim najbližima.

A okupiti na jednom mjestu ovako brojnu porodicu zaista je teško. Kada u kući imate osmoro djece, školarce u smjenama koji žure za svojim obavezama, kada vodite privatni posao, zajednički trenuci prava su rijetkost i baš zato Savkovićima dragocjeni.

Samo zbog ekipe Srpskainfo ova desetočlana familija na momenat je zaustavila sve dnevne poslove kako bi nas dočekali i ugostili u svom domu u Derventi. Nasmijani, zdravi i vrijedni, najstariji srednjoškolci Jovan i Ana, osnovci Pavle, Marija, blizanci Miloš i Lazar, Vasilije i najmlađa, petogodišnja Milica, pravi su ponos roditeljima.

– Mi smo navikli da nas je puna kuća, ovdje nema muških i ženskih poslova, svi sve radimo i, što je najvažnije, volimo da se družimo – tako Savkovići opisuju svoj život, za mnoge u današnje vrijeme nepojmljiv, a njima jedini ispravan.

Sve “pod konac”

Kada u tako brojnoj familiji vidite da su dio porodice još i razigrani kućni ljubimci, psi, mačke, čak i ribice, sasvim sigurno znate da ljubavi i pažnje ovde ima „na izvoz“. Dvorište prepuno cvijeća i zelenila, kuća kao pod konac, ako postoji neki recept za skladan život i brak onda Slavicu i Dejana moramo pitati da s nama podijele svoju tajnu.

– Ne samo što smo supružnici, mi smo najbolji prijatelji. I nakon 20 godina braka ja jedva čekam kada će on doći kući. Volimo da provodimo vrijeme zajedno, lijepo funkcionišemo, kao kada smo se zabavljali. Svima bih poželjela ovakvog supružnika i ovakvu porodicu. Sva djeca majci su draga, svako ima svoje mjesto, preponosna sam na njih i ako nastave da budu kao što su sada, srce mi je puno – uz osmijeh priča Slavica, koja bi, i da može birati, u životu sve isto ponovila.

Porodični posao

Domaćin Dejan još kao mladić nastavio je, i s godinama usavršio, porodični posao. Savkovići danas drže jednu od većih roštiljnica u gradu, bave se proizvodnjom kora za pite, a nedavno su se odvažili i da otvore uzgajivačnicu pasa. Kada se čak 20 ruku udruži, sve se može stići.  Vrijednu porodicu zna cijela Derventa, a šira javnost čula je za njihovu priču nakon što im je nedavno u posjeti bila predsjednica Srpske Željka Cvijanović.

Tatin zamjenik, najstariji i najodgovorniji Jovan, prva je ispomoć u roštiljnici još od osnovne. Sada učenik četvrtog razreda Ekonomske škole, najmanje boravi u kući, jer nakon nastave radi u restoranu. Na posao stiže i godinu dana mlađa Ana, mamina desna ruka i uzdanica u odgoju mlađih. Pavle ide u osmi razred, obožava i trenira fudbal, a nakon što se najstariji brat „zaposlio“ preuzeo je obavezu da redovno kosi dvorište. Marija – šesti razred, pronašla se u rukometu, a devetogodišnji blizanci Miloš i Lazar upisali su muzičku školu. Vasilije, koji ide u drugi razred, oduševljeno nam je pokazao kako vozi nove rolere, a saznali smo još da voli tenis i da bi, kada poraste, htio da bude sveštenik. U školu će dogodine i malena Milica, mezimica cijele porodice. Boravak napolju, skakanje na trampolini, vožnja biciklom, zajedničke igre, tako se najmlađi druže; gledanje mobilnih telefona za njih nije opcija.

Na naše zapažanje da se među njima ne vidi nervoza svojstvena mnogim modernim familijama, u šali dobacuju: “To je zato što imamo goste”.

– Naravno da bude galame kao i u svakoj porodici, ali generalno živimo bez vike, plača, ljubomore. Ljudi se danas ne mogu dogovoriti kada ih je dvoje u kući, ali mi se svi lijepo organizujemo, živimo od svog rada, završimo sve obaveze i opet imamo  slobodnog vremena za nas. Evo, i ovaj razgovor s vama je naše slobodno vrijeme kada se družimo i pričamo – dodaje otac Dejan.

Odgoj u duhu pravoslavlja

I pored toga što imaju roštiljnicu, na njihovoj trpezi se ipak nađe mnogo zdravija, mamina kuhinja. Porodica zajedno stigne objedovati jedino nedjeljom, nakon jutarnje liturgije.

– Neki kažu da postavljaju slavus dvadesetoro gostiju, a nama je slava svaki dan, dok za nas desetoro pripremimo dva obroka. Ali, mi ne znamo za drugačije, navikli smo da kuvamo velike porcije i čim nekoga nema, kada djeca odu kod babe i djeda, to se odmah osjeti – priča Dejan.

Ovaj bračni par djecu odgaja u duhu pravoslavlja. Najvažnije im je da izrastu u čestite i poštene ljude.

– Bilo bi nam, naravno, teško da suprug i ja sve sami obavljamo, da moramo za djecom sklanjati razbacanu odjeću i stvari, ali oni su odmalena učeni da sve to sami rade, da pomažu, slože garderobu, svoju obuću, sobu, da usisaju. Nije to veliki i težak posao. Ljudi se tome čude, ali mi ne smatramo da je to neko maltretiranje djece, već da takve stvari trebaju znati. Ja bih bila najsrećnija da oni u životu ne moraju ništa raditi, ali neka znaju. I da se sutra nešto desi, da nas dvoje, ne dao bog, više ne bude, sigurna sam, jer znam da Jovan i Ana mogu sami ostati – kaže majka Slavica.

Neizreciva bol

Tako su vremenom, od komentara da takvo vaspitanje ne valja, došli do toga da im ljudi sada govore: „Lako je vama, vaša djeca sve rade“. Ko bi narodu ugodio, taj se nije rodio.  

Slavica je nekada maštala da ima četvoro djece. Ipak, ni sanjala nije da će imati ovoliku porodicu.

– Imali smo tu sreću da nam nijedno dijete nije imalo grčeve kao beba, već od drugog mjeseca oni bi cijelu noć prespavali. Nisu bolešljivi. Kada smo trebali dobiti blizance, što smo žarko željeli, mnogi su nas strašili kako ćemo to iznijeti pored već četvoro djece, ali njih dvojica su možda bili i najbolji. Nismo ih morali hraniti i presvlačiti u isto vrijeme; bukvalno kad jedan zaspi, drugi se probudi. Možda se mi, u suprotnom, ne bismo odlučili na toliku porodicu, i zato potpuno razumijem druge ljude koji su po cijelu noć budni jer im dijete plače – pripovijeda ona.

Veliku tragediju, nažalost, mladi supružnici doživjeli su na početku braka, kada im je prvo dijete, kojem su se toliko radovali, preminulo po rođenju. Iz neizrecive boli, vremenom se javila ta želja da imaju djece, koliko god budu mogli. Tako je, priča ova majka, i bilo. Iznijela je sedam trudnoća i nakon operacije štitne žlijezde spakovala krevetac.

Podrška

Kao što veliku podršku pružaju svojoj djeci, tako su i sami imali ogromnu podršku roditelja u svojoj želji za velikim potomstvom.

– Vjerujem da je majci svaki put bila briga kako ćemo, ali nikada to nije pokazala da nas obeshrabri. Dobili smo njihovu podršku i kada smo se kao mladi uzeli. Kada bi nama Jovan sada u ovim godinama rekao da se ženi, stala bih uz njega, ali moram priznati da bih se brinula kako će – iskreno govori Slavica.

Odricanja definitivno ima, ni finansijski nije uvijek lako, ali kada pored sebe vidiš bistru i dobru djecu, znaš da se sve to isplatilo. Šta im ipak najviše nedostaje?

– Nemamo godišnje odmore, za dvadeset godina samo smo dva puta bili na godišnjem, dok su najstarije dvoje djece bili mali. Živa smo duša, naravno da nam da to fali. Ipak, teško je kada imaš svoj posao, sve to ostaviti da bi otišao na odmor. Ali, znamo mi sebi napraviti ugođaj, često odemo na vikendicu, tamo imamo voćnjak, orahe, lješnike, zaista uživamo – zagrljeni poručuju Slavica i Dejan.

Predivnoj familiji Savković redakcija Srpskainfo želi mnogo uspjeha i lijepih trenutaka i u budućnosti.

NIJE SRAMOTA RADITI

– Djecu učimo da nije sramota raditi, sramota je samo ukrasti i slagati. Bodrimo ih da budu ono što žele, koje god to zanimanje bilo, ali i da se trude da u poslu koji izaberu budu najbolji – ističe otac Dejan.

JEDANAESTOGODIŠNjA Nikolina stradala je u požaru koji je u noći između petka i subote oko 2:20 časova zahvatio porodičnu kuću u Jajcu.

Iako se još ne zna uzrok požara, pretpostavlja se da je požar izazvala sveća jer porodica Ćosić godinama živi bez električne energije u trošnoj kući, piše Jajce Online.

– Došlo je do požara u ulici Ive Andrića u Opštini Jajce u kojem je smrtno stradalo dete. Na teren su odmah izašli službenici policije kao i vatrogasci. Požar je ubrzo ugašen, a trenutno se utvrđuje šta je tačno pokrenulo požar – rekli su u MUP.

Majka Neda i očuh Suad pokušali su da izbave devojčicu iz sobe u plamenu, ali nisu uspeli.

– Juče sam ceo dan radio oko drva i umoran sam došao kući. Jako rano sam legao da spavam tako da se nisam budio do kobnog momenta kad sam osetio dim. Ja i supruga odmah smo ustali i krenuli prema njenoj sobi, ali nismo mogli da uđemo od plamena da spasimo našu Nikolinu. Supruga se odupirala i htela je kroz plamen da uđe, ali jedva sam je sprečio jer i ona bi sigurno nastradala – priča drhtavim glasom Suad.

Nedavno su dobili prinovu, Neda je na svet donela još jednu devojčicu. Osim toga imaju još jednu devojčicu koja ima svega 16 meseci.

Pevačica Nada Obrić otvoreno je govorila o bolesti sa kojom se bori već godinama.

S obzirom na to da je uvek vedrog duha, mnoge je zanimalo kao se tako pozitivno nosi sa svim nedaćama kroz koje prolazi, kao i da li ima neke psihološke krize kada posustaje u svojoj borbi.

“Lekari se čude kada čuju. Ja ne dam ljudima sa lošom energijom blizu mene, ne dam priče o smrti ko je umro od ove bolesti, možemo da družimo, ali ne da pričamo o mojim bolestima. Postoji noć kada ostanem sama, da mislim o tome. Bavite se današnjicom, nemojte puno zalaziti u prošlost. Najveće zlo današnjice je kada na internetu tražite bolesti. Ovo je meni četvrti po redu karcinom i šesta će operacija”, rekla je Nada za “Magazin IN”, pa dodala:

Tešim okolinu, svoju decu i prijatelje. Otkako znam za sebe prati me rečenica: ‘Ma, lako je Nadi.’ Meni odgovara da mi ljudi pričaju lepo. Svesna sam svega što sam uradila i jako sam ponosna.”, objasnila je pevačica.

D.R. iz Šapca nije ni slutila šta će je zadesiti tog kobnog dana u njenom stanu, kada ju je nasilnik krvnički pretukao i naneo joj teške povrede

– Ja sam zato i rešila javno da govorim o događaju, jer svi ćute. Nasilnik (taksista I.S.) je poznat i meni i mom suprugu. Poznajem njegovu majku dvadeset godina, stalno sam razgovarala sa njom zbog njegovih problema. Ovo nije prvi put da on tuče devojke i žene, znam za još dva slučaja, jedan se desio u mojoj zgradi, pretukao je mladu devojku. Konstantno mi je slao poruke i zvao me je sa 12 različitih brojeva. Ja sam ga blokirala na nekim brojevima. U gradu je pričao svima da živimo zajedno, da sam ja njegova žena. Kada prođem ulicom sa drugaricama vikao je “ovo je moja žena, ženo moja”, urlao iz pekare “Ljubavi moja najveća na svetu”.  Bilo me je sramota, jako neprijatna situacija – počinje svoju ispovest za Telegraf.rs D. R. pravnica iz Šapca, koja je odlučila da javno govori o nasilju koje je doživela od poznanika, a tom prilikom dala nam je i fotografije, koje su veoma potresne.

Iako je bila, kako kaže, na korak do smrti, podelila je sa nama sve što joj se desilo, jer smatra da o nasilju mora da se govori.

Monstruozno prebijanje se desilo u njenom stanu.

U tom momentu je živela sama, jer je suprug bio u Beogradu na lečenju, jer je bio pozitivan na korona virus.

– Udarao me je u glavu neprestano. On je sigurno mislio da sam mrtva kada je otišao iz stana, jer sam bila bez svesti. Toliko krvi je bilo po stanu… Slomio mi je nos, sinusnu kost, povređen mi je prvi, drugi, treći pršljen, imam vakum između mozga i moždane kore. Sledeće nedelje idem na operaciju na VMA. Ja sam pukom srećom preživela, da se ne ugušim u sopstvenoj krvi. Nisam osećala bol, ni pomislila”zašto se to baš meni desilo”?! Bila sam srećna što sam živa, što ću opet moći da zagrlim moju ljubav Srbu, kumu Ljilju, prijateljicu Miru, Stanu, Slavicu, Bilju P., Bilju L, Radeta, Dejana,Vladu, moju koleginicu Kaću i još sijaset njih koji su obeležili moj život! Posebnu zahvalnost Srbinim kolegama koji su svakodnevno bili pored mene. Izvinite na slikama koje ćete videti, jer su potresne. Živa sam i radujem se svakoj sitnici kao i do sada. Ne očekujem pravdu, boriću se sama protiv nužnog zla – kaže D.R.

Kako nezvanično saznajemo, podneta je krivična prijava u redovnom postupku zbog sumnje da je muškarac počinio krivično delo teška telesna povreda. Policija je postupala dalje po prijavi i obavestila tužilaštvo.

Za 11 godina, 320 žena u Srbiji ubijeno je samo zato što su žene. 400 dece ostalo je siročad. Od početka 2020. godine, u porodično-partnerskom nasilju ubijeno je šest žena, a u poslednje dve decenije više od 300, prema evidenciji mreže Žene protiv nasilja i Autonomnog ženskog centra. Ubice su, po pravilu, najčešće, partneri. Kao da nije dovoljno teško što pretrpe nasilje, još je teži život posle nasilja.

Mnoge žrtve odlučuju da ćute ceo život zbog osećanja stida, sramote. Brinu se šta će reći komšiluk, porodica. Brinu da li će naići na osudu okoline, da li će čuti od komšiluka “ti si kriva što te je udario” ili ” sama si ga izazivala” i zbog svega toga odlučuju da ćute. A dok one ćute, statistika nasilja nad ženama je svake godine sve gora i gora.

Viši sud u Novom Sadu osudio je danas na osam godina zatvora Peru Dmitrova (67) iz Bačke Palanke zbog obljube i nedozvoljenih polnih radnji nad devojčicom koja je tada imala 11 godina.

Pored robije, matori pedofil je sudskom odlukom obavezan da devojčici isplati 300.000 dinara zbog duševnih bolova usled povrede ljudskog dostojanstva i to u roku od mesec dana od pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

– Dimitrov je za produženo krivično delo obljuba nad detetom dobio kaznu od sedam godina zatvora, a za produženo krivično delo nedozvoljene polne radnje dve godine, pa mu je izrečena jedinstvena kazna od osam godina zatvora – saopšteno je danas popodne iz Višeg suda u Novom Sadu.

Tokom sudskog procesa dokazano je da je Dmitrov, na osnovu navoda optužnice, devojčicu seksualno zlostavljao između 10 i 15 puta, tokom nekoliko meseci 2017. i 2018. godine u svojoj kući u Bačkoj Palanci. Kako je navela predsednica sudskog veća Ivana Josifović, tokom čitavog postupka nije pokazao ni trunku saosećaja.

– Kada je devojčica dolazila u njegovu kuću radi kupovine cigareta za oca i gledanja televizijskh serija, okrivljeni je kada je bio sam u kući, zaključavao vrata kuće sa unutrašnje strane, stavljao ćebe na pozor radi skrivanja od eventualnog uočavanja spolja, te je terao da ga oralno zadovolji.

Devojčicu je ljubio u usta, po grudima, u predelu stomaka, grudi i genitalija, svojim polnim organom dodirivao njen stomak, nagovarao je da imaju polni odnos, pri čemu joj je pretio da ne sme nikome da priča – navedeno je u optužnici.

Iz suda je istaknuto da su cenili i sve okolnosti na strani maloletne oštećene, njene porodične i socijalne prilike, jer se razvija u obrazovno i socijalno nestimulativnom okruženju.

– Shodno Zakoniku o krivičnom postupku kao i Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, sud je oštećenoj dosudio naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ljudskog dostojanstva, koje svaki čovek pa tako i svako dete stiče samim rođenjem, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu pripadnost i niko nema pravo da mu ga oduzima niti povređuje, a seksualno nasilje je jedan od najtežih vidova narušavanja ljudskog dostojanstva koje stvara zastrašujuću, neprijateljsku, ponižavajuću atmosferu do koje je dovelo ponašanje okrivljenog i očigledno objektivna nemoć maloletne oštećene da ga u tome spreči, suprotstavi se ili nekome prijavi.

Zbog svega toga, sud je poslao jasnu poruku da svako dete ima jednako pravo na detinjstvo, a da će onom detetu koje možda i nema adekvatnu zaštitu od strane porodice i okoline, zaštitu dati Zakon i Sud – navodi se u saopštenju Višeg suda u Novom Sadu.

D.R. iz Šapca nije ni slutila šta će je zadesiti tog kobnog dana u njenom stanu, kada ju je nasilnik krvnički pretukao i naneo joj teške povrede

– Ja sam zato i rešila javno da govorim o događaju, jer svi ćute. Nasilnik (taksista I.S.) je poznat i meni i mom suprugu. Poznajem njegovu majku dvadeset godina, stalno sam razgovarala sa njom zbog njegovih problema. Ovo nije prvi put da on tuče devojke i žene, znam za još dva slučaja, jedan se desio u mojoj zgradi, pretukao je mladu devojku. Konstantno mi je slao poruke i zvao me je sa 12 različitih brojeva. Ja sam ga blokirala na nekim brojevima. U gradu je pričao svima da živimo zajedno, da sam ja njegova žena. Kada prođem ulicom sa drugaricama vikao je “ovo je moja žena, ženo moja”, urlao iz pekare “Ljubavi moja najveća na svetu”. Bilo me je sramota, jako neprijatna situacija – počinje svoju ispovest D. R. pravnica iz Šapca, koja je odlučila da javno govori o nasilju koje je doživela od poznanika.

Iako je bila, kako kaže, na korak do smrti, podelila je sve što joj se desilo, jer smatra da o nasilju mora da se govori.

Monstruozno prebijanje se desilo u njenom stanu.

U tom momentu je živela sama, jer je suprug bio u Beogradu na lečenju, jer je bio pozitivan na korona virus.

– Udarao me je u glavu neprestano. On je sigurno mislio da sam mrtva kada je otišao iz stana, jer sam bila bez svesti. Toliko krvi je bilo po stanu… Slomio mi je nos, sinusnu kost, povređen mi je prvi, drugi, treći pršljen, imam vakum između mozga i moždane kore. Sledeće nedelje idem na operaciju na VMA. Ja sam pukom srećom preživela, da se ne ugušim u sopstvenoj krvi. Nisam osećala bol, ni pomislila”zašto se to baš meni desilo”?! Bila sam srećna što sam živa, što ću opet moći da zagrlim moju ljubav Srbu, kumu Ljilju, prijateljicu Miru, Stanu, Slavicu, Bilju P., Bilju L, Radeta, Dejana,Vladu, moju koleginicu Kaću i još sijaset njih koji su obeležili moj život! Posebnu zahvalnost Srbinim kolegama koji su svakodnevno bili pored mene. Živa sam i radujem se svakoj sitnici kao i do sada. Ne očekujem pravdu, boriću se sama protiv nužnog zla – kaže D.R.

Nezvanično, podneta je krivična prijava u redovnom postupku zbog sumnje da je muškarac počinio krivično delo teška telesna povreda. Policija je postupala dalje po prijavi i obavestila tužilaštvo.

Nova SMS prevara kruži Srbijom.

Da li vam je stigla ova poruka?

Naime, pojedinim građanima stigla je poruka u kojoj im traže da uplate 300 dinara izvesnoj osobi koja se potpisuje kao Dragana.

– Operisala sam dojku. Možeš li da mi uplatiš 300 dinara kredita. Dragana je – glasi SMS poruka.

Ukoliko ste i vi primili ovakvu poruku nikako ne uplaćujte novac!

Naime, pojedinim građanima stigla je poruka u kojoj im traže da uplate 300 dinara izvesnoj osobi koja se potpisuje kao Dragana.

– Operisala sam dojku. Možeš li da mi uplatiš 300 dinara kredita. Dragana je – glasi SMS poruka.

Ukoliko ste i vi primili ovakvu poruku nikako ne uplaćujte novac!

Voditeljka Jovana Joksimović u centru je pažnje nakon što dala otkaz u svima omiljenoj emisiji “Jutarnjeg programa” na Prvoj, koju je godinama voditela sa svojim kolegom Srđanom Predojevićem.

Svi su obožavali Jovanine stajlinge, a narod je naviše voleo kada obuče minić u emisiji.

Sada je voditeljka uhvaćena bez šminke, napolju, a mnogi su primetili da nesređena izgleda potpuno drugačije, kao i da je Jovana uvek lepa žena, u apsolutno svakom izdanju.

Šta vi kažete?