Dejan J. (29) ubijen je sinoć u selu Deč, kod Pećinaca
U dvorištu kuće, tokom proslave dečijeg rođendana Milenko J. (48) je ispalio metak u vazduh, a najverovatnije je prilikom odlaganja pištolja slučajno ispalio metak i pogodio Dejana u potiljak
Dejan je sa prostrelnom ranom na glavi, bez svesti hitno prevezen u beogradski Urgentni centar, gde je lekarska ekipa konstatovala smrt, saznaje Informer.
Milenka J. je uhapsila policija na licu mesta. Istraga je u toku.
Odlučio je da to bude kraj.
Najbolji teniser sveta Novak Đoković podneo je ostavku na mestu predsednika “Saveta igrača”, kako bi sa Vasekom Pospišilom i Džonom Iznerom osnovao “Asocijaciju igrača”. Nova organizacija bi trebalo da štiti tenisere, što stara unija nije uspela, jer je ATP i gren slemovi ne poštuju.
Tim povodom, Nole je napisao dugačko oproštajno pismo.
Novakovo pismo prenosimo u celosti.
| – Dragi igrači i prijatelji,Kao što znate, imao sam blagoslovenu tenisku karijeru. Nemam drugi interesa, osim održivosti i budućnosti tenisa. Sarađujući sa našim kolegom Vasekom Pospišilom i desetinom vas tokom godina, trudili smo se da predstavljamo interese igrača na ATP-u i Grend slemovima. Jednostavno rečeno, čak iako sam bio broj jedan na svetu, bili smo odbijani. Zalupili su nam vrata. Nisu nas poštovali.Učestvovao sam u teniskoj politici kroz Savet igrača tokom poslednjih 10-15 godina. Video sam 4-5 različitih predsednika i mnogo predstavnika ATP Odbora i menadžmenta. Znajte da Asocijacija igrača nije nov projekat. Ta ideja postoji već 30 godina. Mnogi igrači iz različitih generacija su pokušavali da sastave udruženje ili savez kako bi igrači imali bolju zastupljenost u teniskom ekosistemu. Mnogo različitih faktora i razloga je zašto se to nije dogodilo, ali verovatno glavni je nedostatak jedinstvenosti. ATP struktura je nesavršena za igrače. Ne mislim da struktura ATP-a pomaže igračima. U prošlosti je mnogo puta dokazano da je ovaj sistem protiv igrača.Ne krivim nikog posebno. Razni predsednici i uprave su pokušali da urade razne stvari godinama unazad. I naravno, urađene su neke dobre stvari za naš Tur, bez ikakve sumnje. Ipak, mislim da većina vas koji su tu bi se složila da se igrači ne tretiraju kako bi trebalo u celom sistemu. Mnogo puta nismo konsultovani oko toga šta mislimo i kako se osećamo po određenim pitanjima. Na primer, prošle noći, ATP CEO je za pet minuta odlučio da će otkazati igru celog dana na turniru. Niko nije pitao, kako mene, tako i druge igrače koji se takmiče na turniru. To je veoma pogrešno i pokazuje da nemaju poštovanja. To je, naravno, samo jedan primer. Ima ih mnogo. Bio sam deo Saveta jer je to bila platforma, tačnije i dalje je jedina osnova kroz koju se možemo botiti za naša prava.Ali za one koji znaju kako struktura funkcioniše, znaćete da veće igrača ne donosi odluke. Predstavnici našeg odbora su ti koji donose odluke i njih biramo mi, ali dogodilo se dosta puta u poslednjih deset godina u nekim velikim odlukama koje idu protiv interesa većine igrača. I kao što znate, ostala 3 člana odbora su turniri. U 95% slučajeva imamo sukob interesa između igrača i turnira. Zbog ATP podzakonskih akata, za mnoge odluke neophodno je imati ‘super većinu’ glasova u Odboru, ali to se često ne dešava jer igrači i turniri nemaju zajedničke ciljeve. Dakle, ništa se ne dešava jer nemate super većinu. A u određenim okolnostima glasanja u kojima vam nije potrebna supervećina, predsednik je obično taj koji treba da prelomi ujednačeni broj glasova i sam prozove koju stranu podržava. Možete zamisliti koliko je politika tamo umešana. Sve sam to video. Nije lako biti predsednik u sistemu koji jednostavno ne funkcioniše.Udruženje igrača će imati svoje prve poverenike. Asocijacija najverovatnije (u početku) neće imati izvršnu poziciju za donošenje odluka u ekosistemu tenisa, ali će se takođe postepeno menjati. Moramo krenuti odnekud. Moramo pokazati svoje jedinstvo i snagu. Ne zato što želimo da se borimo, već zato što želimo da nas konsultuju, vrednuju, poštuju u svim velikim odlukama koje se dešavaju u našem sportu, a do sada to nije bio slučaj. Svi znamo koliko je agenata, ljudi iz Federacije, poslovnih ljudi bilo u odboru i / ili na drugim uticajnim pozicijama u sportu decenijama je radilo u sopstvenom interesu, ne brinući previše o igračima. To je monopol i zato da bismo nešto promenili u korist igrača moramo pokazati jedinstvo.Prijatelji moji,Od ovoga nemam ništa. Promovišem samo interese igrača i naš sport. Nadam se da razumete i želimo da nam se pridružite na ovom istorijskom putovanju.Hvala, NovakP.S. Očigledno je da ćemo Vasek i ja podneti ostavke u “Savetu igrača” čim zvanično osnujemo “Asocijaciju igrača”. |
Mirku se slošilo u trenutku.
Priliku da odgovaraju na pitanja publike i voditeljke Dušice Jakovljević, večeras u emisiji “Narod pita“, imaju bivši učesnici “Zadruge 3“, Ivana Šopić, Lepi Mića i Mirko Gavrić.
Ivana i Mića govorili su o njenoj vezi sa Stefanom Karićem, a onda je usledio šok
Ivana je sve opravdavala svojom emocijom prema Stefanu, Ivana je radila šta je želela. On je rekao da je Ivanu voleo najviše – rekao je Mića.
I on je bio sa sedam devojaka tama, htela sam da budem osma. Ali nisam. I ja sam rekla da ga najviše volim, ali mi niko nije verovao. Ja sam bila pitana kako ga volim, po čemu je drugačijih od ostalih? Mogla sam i ja da kažem da sam videla emociju između njega i Ive, pa nisam – rekla je Ivana.
Mirku se u toku Mićinog i Ivaninog izlaganja, slošilo i on je pao u nesvest, ali se nakon Dušicine pomoći brzo povratio. Dušica je obavestila gledaoce da je Mirko dobro, i da mu se samo u trenutku slošilo.
Kako je to izgledalo, pogledajte u video-snimku u nastavku teksta.
Reportere VOP-a, koji su se nalazili ispred škole “Pavle Rovinski” na starom aerodromu, građani su zvali da uđu i snimaju jer starac leži na podu, i poništen mu je glas.
Starac je kazao da se zove Bakočević, da ima 80 godina, i da želi da glasa jer su mu ovo, kako je kazao, poslednji izbori u životu, prenosi portal volimpodgoricu.me.
Prethodno je glasao, a kada je htio da ubaci listić u kutiju, iz izborne komisije su mu rekli da listić “nije dobro presavijen” i da mu je glas poništen, na šta je on počeo oštro da protestuje i tražio komisiju i pravo da glasa.
Došlo je obezbeđenje koje je pokušalo da ga izbaci sa biračkog mesta, a nakon toga su došla i dva policajcja koja su starca vukla po podu do izlaza sa biračkog mesta, a potom su ga odvezli.
Prisutni građani su oštro protestoali, uzvikujući policajcima i obezbeđenju “Sram vas bilo! Šta radite od starog čovjeka!”,
U svom najnovijem broju objavio je, pred početak školske godine, skandaloznu karikaturu na kojoj dečak i devojčica, hodaju držeći se za ruke, dok na leđima, umesto torbi imaju – mrtvačke kovčege!
Crtež je propraćen dvosmislenim natpisom: “Povratak u škole: hoće li završiti godinu?”
Veliki broj ljudi je užasnut ovom karikaturom. Pojavilo se mnogo komentara u kojima se ističe da roditeljima u ovom trenutku nije lako i da im nije do smeha na ovaj način, mada je bilo i onih koji su se gorko nasmejali na ovaj vid više nego crnog humora.
U Francuskoj školska godina počinje 1. septembra, a nošenje maski je obavezno sa sve starije od 11 godina. Dodatnu buru ovih dana izazvao je premijer Žan Kasteks koji je savetovao bakama i dekama da ne dolaze po unuke ispred vrtića i škola.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas dan Svetog mučenika Mirona.
_1000x0.jpg)
Beše sveštenik u nekom mestu u Ahaji, od bogata i ugledna roda, po naravi blag i krotak, bogoljubiv i čovekoljubiv.
U vreme cara Dekija, a na sam dan Roždestva Hristova, jurnuše neznabošci u crkvu, izvukoše Mirona sa službe i staviše na muke. Pri mučenju u ognju angel mu se javi i potkrepi ga.
Po tom stadoše mu seći kožu na kaiše, od glave do nogu. Mučenik dohvati jedan takav kaiš svoje kože, i njime udari mučitelja – sudiju u lice. Sudija Antipatr kao van sebe uze mač i ubi sebe.
Najzad odvedoše Mirona u grad Kizik, i tamo ga mačem pogubiše 250 god.
Običaj je da pravoslavni vernici danas odu u crkvu, zapale sveću i pomole se svetitelju:
Mučenik Tvoj Gospode, Miron, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.
Kako navode u PU PG, došlo je do frontalnog sudara između Opela Astre riječkih registarskih oznaka i Pola italijanskih registarskih oznaka, a smrtno su stradali hrvatski državljani koji su bili u Astri, dve ženske i jedna muška osoba.
Astra je, kako navodi policija, iz za sada neutvrđenih razloga, krećući se u smeru ka Senju, prešla u levu traku, kada je na nju, dolazeći iz suprotnog smera, naleteo Polo.
Poginuli su 68-godišnji vozač i dve putnice u Astri, starosti 70 i 93 godine, a prema neslužbenim informacijama, reč je o M.S. i njegovoj sestri i majci. Polom je upravljala žena, italijanska državljanka V.G.
Dobrodošli u live blog nova.rs o parlamentarnim i lokalnim izborima u Crnoj Gori, koji se održavaju danas.
U Crnoj Gori danas se održavaju parlamentarni izbori na kojima učestvuje šest koalicija i pet političkih partija. Lokalni izbori se održavaju u Budvi, Kotoru, Tivtu, Andrijevici i Gusinju. Prema poslednjim anketama, najveću podršku ima DPS predsednika Crne Gore Mila Đukanovića – oko 35 odsto birača, a za njim su dve opozicione koalicije – prva je “Za budućnost Crne Gore” čiji je nosilac prof. Zdravko Krivokapić, a predvođena je Demokratskim frontom – oko 24,7 odsto (Demokratski front čine Nova srpska demokratija Andrije Mandića, Pokret za promjene Nebojše Medojevića, Demokratska narodna partija Milana Kneževića, Prava Crna Gora Marka Milačića, Socijalistička narodna partija).
Druga opozicina kolona je “Mir je naša nacija” na čelu sa Demokratama Alekse Bečića, Demosom, Partijom penzionera i Novom ljevicom, ima oko 16 odsto. Koalicija “Crno na bijelo” koju predvodi URA Dritana Abazovića ima oko 6,6 odsto i ona se uglavnom smatra “prelomnim tegom” na vagi koji će odlučiti koja koalicija će imati većinu. (istraživanje CEDEM 5-12 avgust 2020.)
Usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti izazvalo je u Crnoj Gori političke tenzije i sukobe između SPC i državnih institucija što je uzrokovalo višemesečne protestne litije vernika SPC.
Kada je u pitanju ocena rada Nacionalnog koordinacinog tijela (NKT) za zarazne bolesti, samo 11,8 odsto smatra da NKT radi veoma dobro, dok 44,8 odsto smatra da rade uglavnom ili veoma loše.
10.00 – CEMI: Kršenje tajnosti glasanja
CEMI, organizacija koja posmatra izbore, je u prva dva i po sata glasanja zabeležio 82 prijave koje se tiču neregularnosti glasanja.
„Predsednik odbora naglas izgovara imena i prezimena glasača kao i njihov redni broj, čime se grubo krši tajnost glasanja. Ovakvo postupanje podrazumijeva povredu člana 69. Zakona o izboru odbornika i poslanika. Prvi glasač glasao , listić ubačen u kutiju a da nije prethodno bio pocepan. Naknadno su ga izvadili i pocepali čime je prekršen član 79. PLAV 9 „Glavice“ – Lokacija biračkog mjesta Glavice broj 9 JE promenjena pa nije u kući Mujesire Šabović nego u kući Esada Purišića na adresi Hridska bb čime je došlo do povrede člana 65 stav 2 Zakona o izboru odbornika i poslanika imena birača, čime je prekršen član 69 Zakona o izboru odbornika i poslanika“, navela je Maja Bjelić, PR koordinatorka CEMI-ja.
09.57 – “Očekujem izlaznost u Nikšiću između 60 i 70 odsto”
Predsjednik opštine Nikšić, Veselin Grbović, glasao je na biračkom mjestu br. 5, OŠ “Ratko Žarić”. Kako je kazao, očekuje da glasanje prođe u miru, bez tenzija i da izlaznost u Nikšiću bude između 60 i 70 odsto.
09.34 -Ogromna izlaznost – duplo više birača glasalo do 9 sati nego 2016.
Do 09 sati izlaznost na izborima je 14,7 odsto, javile su Vijesti. Do 8 sati jutros izašlo je 5,8 odsto, što je dva odsto više nego na prošlim izborima. Do 9 sati glasalo je duplo više nego 2016. godine u tom vremenskom periodu, saopšteno je na konferenciji za medije Centra za monitoring i istraživanje.
Kako je rečeno na konferenciji, u Podgorici je glasalo 15,2 odsto birača, na jugu 15, 5 odsto, a na severu 12, 6 odsto, prenosi RTCG.
08.31 – Propagandni materijal u blizini biračkog mesta
Predsednik Državne izborne komisje Aleksa Ivanović pozvao je građane da u mirnoj atmosferi i istrpljivo izraze političko opredjeljenje. On je kazao da biračko mesto 29 OŠ Ilino brdo u Pljevljima nije otvoreno do 8 časova zbog propagadnog materijala u blizini biračkog mesta. Ivanović je kazao da će glasanje na tom biračkom mjestu biti produženo.
08.00 – Da li opozicija ima snage da smeni Mila?
Prema poslednjim prognozama Đorđa Vukadinovića, dve glavne opozicione liste, jedna koju predvodi Demokratski front, i druga koju predvode Demokrate Alekse Bečića, zajedno imaju veću podršku nego DPS Mila Đukanovića.
“U ovoj kampanji opozicija po prvi put nije međusobno ratovala, već su oštricu kritika usmeravali ka vlasti. Najveću podršku dobiće Koalicija za budućnost, koja zastupa prosrpsku politiku i pokušava da iskoristi podršku građana SPC” kaže za Nova.rs Mila Radulović, urednica u Vijestima i generalna sekretarka Društva profesionalnih novinara Crne Gore u analizi Sad ili nikad: Kakve su šanse opozicije da smeni Mila Đukanovića“.
07.51 – Glasao mitropolit Amfilohije, prvi put
Mitropolit Amfilohije glasao je jutros u Podgorici, rekavši da je prvi put u životu glasao na parlamentarnim izborima.
Biračka mesta su otvorena u 7.00, a zatvaraju se u 20.00 časova. Na izborima učestvuje 11 izbornih lista, šest koalicija i pet političkih partija. Biračko pravo ima 540.026 gradjana, koji će glasati na 1.217 biračkih mesta. Parlamentarne izbore nadgleda 2.089 domaćih i stranih posmatrača. Parlamentarni izbori su jedanaesti od uvodjenja višepartijskog sistema u Crnoj Gori, a peti nakon obnove nezavisnosti. Pored izbora za sastav državne skupštine, svoje predstavnike u lokalnim skupštinama boraju gradjani Kotora, Budve, Tivta, Andrijevice i Gusinja.
Preliminarne projekcije rezultata izbora najavljene su oko 21.00.
Svakoga dana nečujno i gotovo neprimetno sedi u Knez Mihailovoj ulici, uz njega su njegove dve proteze – večiti podsetnik na to da je na Kosovu 1997. godine od mine izgubio obe noge. Zoran Jovanović ima 55 godina, blage plave oči, a pošto živi od 10.000 dinara koje mesečno dobija na ime tuđe nege i pomoći, primoran je da zatraži našu pomoć.
“Ne ljutim se ni na koga. Svako je kovač svoje sreće, je l’ tako?”, objašnjava nam svoj životni moto. Mogao je, ali ipak nije dozvolio da ga život učini ogorčenim i namrgođenim.
Rođen je u Nemačkoj, a do rata je živeo u Livnu.
“Solidno sam živeo pre toga što me je zadesilo. Bio sam sa majkom i očuhom, radio sam kao fizički radnik u Radio industriji ‘Nikola Tesla’”, priča nam o nekom srećnijem životu i danima pre nego što je izgubio obe noge.
O ratu i samoj nesreći u kojoj mu se život u sekundi promenio ne želi da priča, samo sleže ramenima. Mnogo je izgubio, ali ipak ne i snagu da se nasmeje.
Sam je. Od bliže porodice nema više nikoga, majka mu je umrla 2013. godine. Ima dalju familiju u Valjevu, ali je nije video već 20 godina.
Zavisi od tuđe pomoći, a svoj život opisuje jednom rečju – “užas”. Kaže nam da, kada zahladni i kada mora da se skloni, boravi u jednoj trošnoj brvnari koju mu je ustupio jedan poznanik.
“Užas, i sami vidite. Užas je kad morate ovo da radite”, priča nam dok ispred njega stoji kutija u koju prolaznici ubacuju koliko ko može – 10. 20, 50, 100… dinara.
“Nisam imao nikakvih neprijatnosti. Prođu ponekad komunalci, ali samo mi kažu da sklonim kutiju i to je to”, priča nam pomirljivo.
Kaže da mu dosta ljudi prilazi i pomaže.
“Dođu i ovi momci iz lokalnih kafića, ponekad mi donesu kafu”, zadovoljan je malim stvarima.
Nema nekih velikih želja ili prohteva, sve što mu treba je, kako kaže, neka pristojna soba i kupatilo.
“Značio bi mi i neki posao, ali ja mogu samo da imam neko radno mesto na kojem se sedi. Stavim ja proteze, ali ne mogu dugo da stojim sa njima”, objašnjava nam Zoran.
Dok prolazite Knez Mihailovom, razgledate izloge, ćaskate sa prijateljem ili ste u porodičnoj šetnji, obratite pažnju na ovog tihog čoveka koji je izgubio mnogo, ali malo traži da bi bio zadovoljniji u životu. I, ako možete, pomozite mu.
Jednom sam pitao psihologa meni veoma važno pitanje: “Zašto naši roditelji postaju nepodnošljivi u starosti? Tačno znaju kako da nas povrede i koliko se god mi trudili, dolazimo do pucanja i naši odnosi se znatno urušavaju?”
“Zašto naši roditelji postaju nepodnošljivi u starosti? Tačno znaju kako da nas povrede i koliko se god mi trudili, dolazimo do pucanja i naši odnosi se znatno urušavaju?”
Čovek je razmislio i rekao mi:
“Znate, dva puta u životu, osoba postane nepodnošljiva za najmilije. Očigledno u cilju lakšeg razdvajanja i odlaska.
Prvi put je to u adolescenciji. Dete je u tim godinama u stanju da roditelje dovede do ludila. Sve suptilne veze se polako tanje i pucaju, a želja da se dete osamostali postaje obostrana.
Ista stvar se dešava u starosti. Tako nas priroda priprema za razdvajanje, opraštanje… Što su nam roditelji zahtevniji, nepodnošljiviji “pod stare dane”, to lakše podnosimo momenat kad umru.
Još je gore za one koji ostaju u dobrim odnosima sa svojim roditeljima pod stare dane. Ponekad ta nežnost koju osećaju razbije njihov život na sitne komadiće onaj momenat kada im mama ili tata umru.”