Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a obeležena je crvenim slovom.
Ovaj veliki praznik uspomena je na smrt Bogorodice i srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta kada se završava i post koji traje 14 dana.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Narodno predanje kaže da je bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svog sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.
Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.
Saborna crkva
U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti. Po celoj Srbiji tada se održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
Jedno verovanje kaže da na ovaj dan ne treba obavljati poslove u kući i oko nje. To se naročito odnosi na žene.
Nije dobro raditi bilo šta rukama niti započinjati nove poslove.
Mnogima je zaiskrila suza u oku kada je atletskom stazom Gradskog stadiona u Banjaluci potrčala Teodora Pavlović (14), djevojčica koja se od rođenja bori sa cerebralnom paralizom i kreće se uz pomoć hodalice i invalidskih kolica.
eodora je trčala uz pomoć trenera i uz glasnu podršku navijača sa tribina, a sve to je u kratkom video snimku zabilježila njena majka Daniela Zeljaja.
Dogodilo se to na nedavno održanom Prvom inkluzivnom atletskom mitingu u Banjaluci.
– Teodora je bila oduševljena, dala je sve od sebe. Rekla mi je da je u jednom trenutku imala osjećaj da će nastaviti da trči i ako je puste. Mislim da je to najbolje pokazuje koliko su bavljenje sportom i takmičenja važna za našu djecu – kaže mama Daniela.
Teodora je, zajedno sa još 40-ak drugara, djece i mladih sa teškoćama u razvoju iz cijele RS, nastupila na atletskom mitingu, koji je organizovala Škola sporta za lica s poteškoćama u razvoju “Sunce”, koja djeluje pod motom “Sport za sve”. Takmičenje je podržala Specijalna Olimpijada u BiH.
Foto: Daniela Zeljaja/ustupljena fotografija
– Ponosni smo što smo uspjeli da organizujemo ovu manifestaciju. Osmijesi na licu naših takmičara govore više od hiljadu riječi. Ovo je samo početak jedne lijepe priče i dokaz da sport zaista jeste za svakog – rekla je Ana Ilijašević, trenerica u Školi sporta “Sunce”.
Mali atletičari su se takmičili u trkačkim disciplinama, skoku u dalj, bacanju kugle, vorteksa i loptice, a tamo gdje je to bilo neophodno pripomogli su im i njihovi treneri.
Mala Teodora redovno trenira u školi “Sunce”, a ima i mnogo drugih interesovanja. Uz sve to je odlična učenica.
Foto: Milkica Milojević/RAS Srbija
Teodora Pavlović
Cerebralna paraliza je ovoj djevojčici donijela velike izazove u odrastanju: nevoljne pokrete, teškoće u kretanju, probleme u govoru, otežano korištenje ruku. Upornom rehabilitacijom ona pokušava da se izbori sa tim izazovima i jedno je od prve djece u RS,koja su prošle godine počela da vježbaju uz pomoć “čarobnog robota” za potpomognutu rehabilitaciju u Zavodu “Dr Miroslav Zotović”.
Svojim optimizmom i čarobnim osmijehom ova mala Banjalučanka je inspiracija mnogim vršnjacima, koji se bore sa sličnim problemima.
Zahvaljujući upornom vježbanju postigla je veliki napredak u samostalnom oblačenju, učenju i obavljanju drugih obaveza, a odnedavno se, eto, bavi i atletikom.
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se još u narodu zove taj praznik.
Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post. Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista.
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela. Zato se svi običaji u vezi sa praznicima posvećenim Majci Božijoj zasnivaju na poštovanju njenog kulta, u koji su uklopljena verovanja i rituali iz narodne religije.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, koji se naziva i Međudnevnica, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.
Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.
Takođe, veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu. U prošlosti su održavana bdenija u hramovima, ili nad izvorima vode i tada su izgovarane molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.
– Draga ženo, majko, ti koja si se porodila istog dana 23. avgusta 2020 kada i na žalost preminula Dragana Savić, koja si sa njom ležala u sobi, molimo te javi se, budi nam svedok da raščistimo slučaj, i nađemo odgovore!
Ovaj dirljivi apel posredstvom Fejsbuka uputila je Olivera Rajtenbah, jetrva porodilje koja je pod još nerazjašnjenim okolnostima umrla na niškoj Ginekološko-akušerskoj klinici nakon što je rodila devojčicu.
Olivera kaže da nema pouzdanih informacija da je iko bio sa Draganom u njenim poslednjim trenucima, ali da se nada da nije bila sama, te da bi porodica želela da zna kako je preminula.
– Sve informacije koje imamo, dobili smo od medicinskog osoblja, imamo samo njihovu verziju tragedije… Pošto imamo osnova da sumnjamo u ono što su kazali, pokušavamo da nađemo svedoka Draganine smrti. Bili bismo zahvalni na pomoći osobi koja ima neka saznanja o tome što nas muči. Zato sam odlučila da se putem Fejsbuka obratim i zamolim ženu koja je eventualno bila sa njom u sobi, da sa nama podeli saznanja o njenoj smrti – rekla je Olivera.
Prema navodima Draganinog supruga, ona se porodila oko 18.45 sati, a telefonom mu se javila oko 22 sata. Kako je kazao, požalila se da joj nije dobro, i da je krv svuda oko nje. Međutim, kako je naveo, smatrao je da nije u opasnosti, naročito pošto je prvi porođaj prošao bez ikakvih problema.
Takođe, kako je istakao, Dragana je bila potpuno zdrava žena, pa ga je vest da je preminula ubrzo nakon njihovog poslednjeg razgovora užasnula jer ništa nije ukazivalo na mogućnost tragičnog ishoda.
Preminula porodilja, iza koje je ostala i desetogodišnja ćerkica, sahranjena je juče na groblju u Donjoj Vrežini. Olivera se od nje oprostila rečima koje kidaju dušu.
– Oprosti, ali ne mogu. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da te više nema. Da nikada više neću čuti tvoj glas. Da mi kažeš Olivera Katarina, smešna si mi. Ne želim da ti kažem zbogom zauvek, jer nisi otišla. Ne želim da odeš. Ćuvaćemo uspomenu na tebe, u srcu, a ti čuvaj nas odozgo. Daj nam snage, čuvaj svoju dečicu, tvoje blago. Nebo je postalo bogatije za još jednog anđela – navela je ožalošćena žena.
Bojan Lukić, direktor niškog GAK –a potvrdio je da je Dragana na porođaj došla zdrava.
– Porođaj je poranio četiri, pet nedelja pre termina, ali je beba dobro. Izgledalo je da je i sa majkom sve u redu, ali dva, tri sata kasnije uočili smo problem sa zgrušavanjem krvi. Cele noći smo se borili za njen život, bio sam u toj ekipi lekara, ali nažalost, završilo se loše. I nama je enigma, zbog čega se to dogodilo. Nakon što se završi obdukcija, komisija za proveru stručnog rada daće svoje mišljenje o svemu što se desilo – kazao je Lukić.
Komentarišući optužbe rodbine, on je kazao da je prva obdukcija odbacila njihove sumnje, ali da će se za petnaestak dana znati sve o Draganinoj smrti.
KRAGUJEVČANINU Draganu B. (55) određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je u noći između srede i četvrtka ubio Zorana T. (52) u njegovoj kući u selu Čestin u okolini Knića.
Sumnja se da je Dragan B. deo zločina prenosio uživo na Fejsbuku.
– Kad je došao kod žrtve kući, navodno je uključio kameru na telefonu i snimao svađu. Nju je emitovao uživo na Fejsu, ali sam čin ubistva nije – kažu prijatelji uhapšenog, koji tvrde da su taj snimak gledali.
Sumnja se da je zločin izazvao ljubavni trougao u kome su živeli ubijeni Zoran, osumnjičeni Dragan B. i njegova bivša žena Dragana, koja je poslednjih godinu dana živela sa ubijenim, ali se istovremeno vraćala i Draganu B.
– Dragan je oko dva sata iza ponoći, u društvu maloletnog pastorka (15), Draganinog sina, došao do Zoranove kuće. Tu se se posvađali i potukli, a onda je Dragan zgrabio nož i više puta ga zario suparniku u glavu i telo. Čovek je odmah umro – kaže izvor i dodaje da je Dragan B. odmah pozvao policiju i rekao šta je uradio, a zatim mirno sačekao patrolu.
Prema rečima izvora, Zoran i bivša žena uhapšenog upoznali su se pre godinu dana preko Fejsbuka.
– Ona je došla iz Kragujevca da živi sa Zoranom, ali im ljubav nije cvetala. Svađali su se, prijavljivali jedno drugo policiji, pa su na kraju oboje dobili zabranu bliskog kontakta. Dragana je nekoliko puta odlazila od Zorana, vraćala se bivšem, i obrnuto. Ona je definitivno napustila Zorana početkom jula, ali su njihovi kontakti ipak nastavljeni – priča izvor i dodaje:
– Zoran je nedavno prijavio da ga Dragana i Dragan stalno uznemiravaju SMS porukama i preko Fejsa.
Vida S, prva komšinica ubijenog, kaže da je znala da će Zorana da snađe neko zlo.
– Čim se uhvatio ove Dragane, znala sam šta će da bude. Govorila sam mu, upozoravala ga da je ne pušta više u kuću, ali nije slušao. Izbegavala sam svaki kontakt sa njom. Šta ja ima da pričam sa ženom bekrijčinom – priča Vida. Kako kaže, prethodne noći nije čula svađu.
– Spavala sam, kad vidim ispred kapije policijska i pogrebna kola. Ma, odmah mi je bilo jasno da sa Zoranom nešto nije dobro – kaže komšinica.
Jao šta se dogodi sa mojim lepotanom. Ko se nadao da će da ode na posao normalno kao i svakog dana a da će da se vrati u sanduku. Lele šta nas zadesi, plakala je neutešno Radunka Miljković, majka Bojana Miljkovića (45) iz Niša, radnika “Džonson elektrika” koji je poginuo juče oko 18.30 časova kada je u pogonu ove kompanije na njega pala presa.
Radunka Miljković majka nastradalog radnika Bojana Miljkovica iz Niša
Nesrećni radnik nastradao je na licu mesta pod težinom mašine za presovanje koja je, prema nezvaničnim informacijama teška oko šest tona!
U kući Miljkovića u naselju Palilula, svi su zanemeli od tuge, samo njegova tugom skrhana majka Radunka ne prestaje da plače. Bio joj je sin jedinac.
– Zašto ja nisam umrla u 70 godina, nego moj jedinac. Radila sam u Elektornskoj industriji, mnogo sam ga teško očuvala, nije imalo ni obdanište u to vreme. Kada se oženio, 10 godina nisu imali decu, borili su se za njh, pa kada su se rodila ova dva anđela, ja sam bila presrećna. Bojan je bio mnogo dobar sin, sve što je trebalo sve nas je poslušao. Zašto mi ga Bog uništi, gledaj kakve anđele ima, kakvu zlatnu dečicu i ženu ima – kroz suze se poverava Radunka.
Bojan je po struci bio mašinbravar. Radio je dugo u Ciglani “Ćele kula” a posle je dve godine bio na birou, bez posla. Kada se ukalaza šansa za novo zaposlenje pre sedam godina, imao je izbor između dve firme.
– Imao je dve ponude, dvoumio se pa se odlučio za „Džonson elektrik“. Bilo je to pre sedam godina, sin njegov je imao tada godinu dana. Bio je dobar radnik pa su ga kao takvog poslali i u Kinu na usavršavanje, a kada se juče desila nesreća, niko nas nije ni pozvao iz njegove firme da nas obavesti šta se desilo – kaže neutešna žena i dodaje:
“Snaja je bila napolju sa decom kada je jedna komšinica javila da je videla na vestima za nesreću u ‘Džonsonu’. Snaja je odmah počela da zove Bojana na telefon, ali joj se nije javljao. Tek posle dva sata je saznala… Niko iz kompanije još nije došao da nas poseti i da izjavi saučešće. Gledala sam prethodnog dana na vestima za tragedije koje su se desile u Srbiji, pa kažem „lele teško tim roditeljima“. Kad ono, ispalo da se desilo i mom detetu. Jao teško meni – priča neutešna majka Radunka kroz suze.
NMastradali Bojan Miljković je bio sin jedinac
Bojan je za sobom ostavio suprugu Tanju koja radi u firmi u Niškoj Banji i dvoje dece – sina od osam godina i ćerkicu od četiri godine.
– Mnogo mi je teško. On je bio jedan dobar dečko, jedna dobra duša. Nije bio propalica nego domaćin, i roditelje da posluša i drugog i ženu i decu. Dečicu malu je za sobom ostavio. Mnogo nam je prazan život, samo njega imamo. .. Nema meni života, nema meni utehe… meni je prazna kuća – plačući se jada Bojanova majka Radunka.
Radnika ubila presa, Niš, fabrika
Bojanovi rođaci kažu da ne znaju zvanično okolnosti pod kojima je nastradao i da im iz firme se do sada niko nije zvanično obratio niti ih je obišao.
– Bojanova supruga ga je zvala na telefon čim je čula da se nešto desilo, ali ga nije dobila. Tek oko 20.40 časova uspela je da čuje njegovog šefa koji joj je na pitanje gde je Bojan rekao: “Nemamo ništa dobro da ti kažemo”. U prvi mah kada je čula da je Bojan nastradao, da li od šoka, ni ona kao da nije mogla da poveruje u to. Međutim, desetak minuta kasnije je dobila zvanično obaveštenje da je preminuo – priča jedan od rođaka.
Samo što je uzeo kredit
Da nesreća bude veća, Bojan je nedavno uzeo i veliki kredit u banci sa čijom otplatom će porodica sada da ima problem.
Kuća u kojoj je živeo nastradali radnik sa suprugom i dvoje dece
– Ima veliki kredit koji je nedavno uzeo na pet godina, moramo i to da otplaćujemo a gde ćemo sa malim penzijama – pita se majka Radunka.
Dve verzije tragedije
Okolnosti pod kojima se nesreća desila, još uvek nisu zvanično saopštene. Odmah nakon pada prese na Miljkovića, pozvani su vatrogasci i Hitna pomoć, ali nesrećnom radniku nije bilo pomoći jer je mašina, prema nezvaničnim informacijama teška oko šest tona, pala nja njega.
Radnika ubila presa, Niš, fabrika
– Radnici su radili na pomeranju masivne prese koju su prebacivali na drugu lokaciju u hali po planiranom rasporedu. Prebacivanje prese je vršeno sistemom točkića i greda koji su podmetani pod nju i po kojima je klizila dok su je radnici gurali. Međutim, u jednom trenutku, došlo je do pomeranja neke pločice pa je teška presa iskliznula, pala i poklopila Bojana koji nije uspeo da se izmakne, dok su ostali radnici uspeli da se sklone u stranu – kaže naš izvor.
Prema drugoj verziji koju ima porodica nastradalog čoveka, Bojan je bio na pauzi do 18.30 časova i krenuo je natrag na posao u halu kada se desila nesreća.
– Došao je sa pauze u 18.32 minuta, da li je prošao ili je smao stao i presa ga je udarila u leđa. Otkačilo se nešto. Niko ništa ne zna, niti nešto saopštava. Otac Ljubomir i supruga Tanja su otišli danas do suda da se raspitaju – pričaju rođaci nastradalog radnika.
Kompanija: Do nesreće je došlo prilikom preseljenja prese
Kompanija Džonson elektrik potvrdila je da je do nesreće u kojoj je juče 26,avgusta poginuo radnik Bojan Miljković došlo prilikom preseljenja metalne prese, ali da više detalja ne mogu da saopšte dok se svi detalji kako je došlo do nje ne razjasne.
U neverici i sa sa velikom tugom potvrđujemo smrt Bojana Miljkovića usled nesreće prilikom preseljenja metalne prese u fabrici. Tragična nesreća dogodila se kasno popodne 26. avgusta. Kompanija i nadležne lokalne vlasti započele su službenu istragu nesreće. U ovom trenutku ne možemo da damo više informacija o nesreći dok se svi detalji kako je do nje došlo ne razjasne. Čitav menadžment tim upućuje svoje najdublje i najiskrenije saučešće Bojanovoj porodici. Kompanija će im pružiti svu potrebnu podršku – navodi Saša Mladenović Direktor, operacija u Srbiji kompanije „Džonson elektrik“.
Luka Opačić bi se verovatno spremao za početak završne godine srednje škole i planirao kako da u ovim epidemiološkim uslovima obeleži punoletstvo… Nažalost, te tinejdžerske muke Luka nije doživeo jer je njega i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (26) pre 13 godina, u Novim Banovcima, zverski ubio i iskasapio Danijel Jakupek.
Monstrum, koji ulazi u petu deceniju života, od momenta zločina je u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Nije osuđen na zatvorsku kaznu, već na lečenje. Prima određenu terapiju, ali još nije prestala potreba za njegovim daljim lečenjem i čuvanjem. Meštani Novih Banovaca nadaju se da nikada neće ni biti otpušten iz, kako kažu, ludnice.
Luka Opačić
– Samo da ne doživi slobodu. Uništio je nekoliko porodica. Trboviće, svoju… Ne znamo da li oseća bes, ljutnju, mržnju prema njemu. I ono što nam do dana današnjeg nije jasno a to je zašto je to uradio? Zašto je ubio Vasilija? Zašto dete? Šta treba da je u čoveku da može da ubije petogodišnjeg dečaka, iseče ga na delove i baci u reku – pitaju zgroženi meštani ove varoši na obali Dunava.
Ni tokom istrage, ni na suđenju nije utvrđen motiv zločina koji je šokirao Srbiju. Nagađalo se da li je u pitanju sektaški ritual, satanizam, ali je većina mislila da iza Jakupekovog monstruoznog čina jednostavno stoji ludilo. Sve u svemu, i dalje je misterija zašto je u svojoj kući u Beogradskoj ulici u Novim Banovcima nožem u kadi ubio petogodišnjeg Luku i potom ga bonsekom iskasapio i zatim na isti način presudio mališanovom ujaku Vasiliju. Jakupek je delove tela bacio u Dunav, a kada su Vesna i Dragan Trbović krenuli u potragu za sinom i unukom, čiji nestanak su prijavili, Jakupek im se pridružio da im pomogne. Hladnokrvno, nijednim gestom nije pokazao da je odgovoran, kriv za tragičnu sudbinu Vasilija i malog Luke.
Verovatno bi tako i ostalo, da četiri dana kasnije pecaroš u travi kraj reke nije zatekao obezglavljeni trup dečaka, bez nogu i jedne ruke. Sutra ujutru, u plićaku Dunava, upleten u travu, isplivao je i Vasilijev leš, bez glave i jedne ruke.
Kako je Vasilije roditeljima rekao da ide kod prijatelja u Beogradsku ulicu, Jakupokova kuća je pretresena, nađeni su tragovi krvi, ali do dana današnjeg nije poznato gde je sakrio bonsek kojim je isekao tela žrtava.
I mesecima koji su usledili posle hapšenja Jakupeka, u različitim delovima prestonice isplivavali su delovi tela malog Luke i njegovog ujaka, pa su sahranjivani nekoliko puta.
– Verovatno nisu ni nađeni svi delovi tela, da mogu da budu pokopani kao ljudi. I da su zakopani, to ne može da ih vrati niti ublaži tugu Vasilijevih i Lukinih najbližih. Vasilijev otac i Lukin deda Dragan umro je pre nekoliko godina. Vesna od tada živi sama u kući, a u dvorištu joj društvo prave dever i jetrva. Nekada je bila učiteljica, sada je u penziji i ne druži se sa ljudima. Verovatno ne želi da svoju tugu prenosi na druge – smatraju meštani Novih Banovaca.
Baka prekinula vezu, majka završila fakultet i rodila ćerku
Odmah po predstavljanju novinarke “Blica”, sa druge strane telefonske veze je prekinut razgovor. Neutešna majka i baka Vesna Trbovič već godinama ne želi da priča za medije o tragediji svoje porodice.
– Kada je Luka ubijen, njegovi roditelji već nisu bili zajedno. Tijana je smogla snage da nastavi da živi. Završila je fakultet, likovnu umetnost. Udala se, rodila ćerkicu i, koliko nam je poznato, radi u jednoj beogradskoj galeriji. Povremeno dolazi da obiđe majku – kažu poznanici porodice Trbović.
Preminula i majka monstruma, jedina koja ga je posećivala
Pre nekoliko godina preminula je i Marica Jakupek, monstrumova majka. Sahranio je ju stariji sin Robert, koji je došao iz Nemačke. Danijel je i za vreme pokopa majke, za koju je kako su tvrdili poznanici bio veoma vezan, bio u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Majka je inače jedina osoba koja ga je posećivala.
– Marica je pre nekoliko godina prodala kuću u kojoj je Danijel masakrirao Vasilija i Luku. Kupila je stan u Pazovi, i nije ovde ni dolazila. Tamo je i sahranjena – kažu nekadašnje komšije monstruma iz Novih Banovaca.
Bora Zlatković (65), otac porodilje Dragane Savić (34) koja je preminula tako što je isrkvarila na smrt nakon porođaja u Kliničkom centru u Nišu, kaže za „Blic“ da su prvi rezultati obdukcije pokazali da je porođaj prošao dobro i da nije oštećen nijedan veći krvni sud, ali da je još uvek nepoznanica zašto je došlo do velikog krvarenja iz više organa.
Bili smo na sudskoj medicini, svi nalazi su bili dobri i ceo tok porođaja je bio dobar i lak, ne postoje ništa da je bilo bilo kakve komplikacije u toku porođaja – počinje priču za “Blic” nesrećni otac preminule porodilje.
Prvi obdukcioni nalazi, prema njegovim rečima, pokazuju da na materici, u tim donjim delovima gde je bilo porođaja, nema oštećenja nekih krvnih sudova gde je moglo da dođe do krvarenja, ali se, kaže, postavlja pitanje zbog čega je došlo do krvarenja u ostalim organima istovremeno.
Iz nekoliko organa krvarila je istovremeno
– U plućima, jetri i drugim organima. I to u toj meri da je to bilo strašno i da Dragani maltene nije bilo pomoći. Postavlja se pitanje i da li je bilo potrebno uraditi neke dodatne analize, da li su urađene sve analize vezano za tok trudnoće, da li su u porodilištu na vreme videli i propratili kada je to krvarenje krenulo. Da li je tu trebalo još nešto odraditi? – priča nam Zlatković.
U svakom sluačju, dodaje, porodica mora da sačeka te detaljnije toksikološke nalaze sa sudske medicine da bi se pokazalo šta je ustvari bio uzrok da kod “zdrave i prave osobe sa svim analizama koje rade sve trudnice, na kraju dođe do fatalnog ishoda”.
– Da li je tu još nešto trebalo i moglo da se odradi – kaže Zlatković za „Blic“.
Preminula porodilja Dragana Savić sa suprugom Borisom
Prema njegovim rečima, Dragana sa svoje 34 godine, nikad nije bolovala ni od čega, te da će, tvrdi, biti laž ako negde neko navede da je bila bolesna.
Kobne noći, 23. avgusta posle porođaja, ćerka mu se javila iz bolnice rekavši da malo krvari i da se nada da će to stati do jutra. Ali, u toku večeri krvarenje je postalo sve veće i veće.
– Porođaj je trajao kratko i bio je zvaršen do 18.45 časova. Kada smo se čuli sa Draganom u 20.20 časova rekla mi je da nije bio strašan porođaj da je rodila ćerku, da ima malo krvarenje, ali se nadala da će do jutra to da prestane. Oko 22.10 sata se čula sa suprugom Borisom i tada se već žalila da je cela u krvi – prepričava otac.
Bora Zlatković otac preminule porodilje
Pitanje koje mući porodicu preminule porodilje jeste usled čega je došlo do takvog krvarenja po celom organizmu, da li je nekom greškom lekara ili nije, da li je neki drugi uzrok. On napominje i da su sve analize koje je kao trudnica radila bile dobre.
“Neshvatljivo je da zdrava žena ode na porođaj i vrate je u kovčegu”
– Šta je uzrok tome da do zadnjeg dana ona bude dobro, a na porođaju se desi takva situacija i krvarenje krene dva tri sata posle? Mora se utvrditi šta se tu desilo? Kad su lekari to videli, ko ih je zvao, da li ih je ona zvala ili ne, da li su mogli da vide ranije i konsultuju se sa lekarima drugih specijalnosti, da li su videli da taj faktor koagulacije ne reaguje uopšte, da ne može se zaustavi krv, da li su mogli to da spreče?… – puno je pitanja koje muče porodicu.
AOtac smatra da je sve ovo verovatno nečiji propust.
– Neprihvatljivo je da neko zdrav, prav ode bez ijedne sumnje na porođaj i vrati se u kovčegu – očajan je Zlatković.
Sahrana preminule porodilje iz Niša
On se nada da će nalazi Instituta za sudsku medicinu pružiti odgovore na sva pitanja o smrti njegove ćerke.
Moramo da saznamo istinu
– Nadamo se samo u pravdu Boga i objektivnost i nezavisnost sudske medicine da sve iznesu onako kako je bilo. Ako je greška lekara, greška je lekara – ako je prosto neko čudo, onda je tako – kaže ovaj nesrećni čovek.
On dodaje i da je porodicu pogodila i izjava direktora GAK dr Bojana Lukića da je to za njega enigma posle 32 godine rada.
– To je neprihvatljivo za lekara koji je direktor neke klinike. Rezultati obdukcije biće za oko 15 dana. Čekaćemo sve nalaze, a molimo i zdravstvenu inspekciju da pokrene nadzor jer su stručniji da sagledaju neke stvari u koje se mi ne razumemo. Žalosno je, danas je to moja ćerka sutra će možda biti neka druga žena. Neću da grešim dušu, ali opet mislim da je neka greška. Nadamo se da će da se utvrdi istina – kaže Zlatković.
Dr Lukić: Ova smrt je enigma za lekare”
Kako je „Blic“ pisao, direktor GAK dr Bojan Lukić rekao je da je nakon porođaja koji je protekao potpuno uredno osim što je bio četiri do pet nedelja pre termina, kod porodilje došlo do “popuštanja njenog sistema za koagulaciju i ona je stradala od iskrvarenja uprkos svim preduzetim merama”.
Dr Lukić je rekao da se čekaju nalazi sa obdukcije da bi komisija Kliničkog centra za proveru kvaliteta stručnog rada mnogla da da svoje mišljenje i da do tada se ne može reći ništa više.
On je rekao da je porodilja po svim nalazima bila zdrava i da ništa nije ulazivalo da od bilo čega boluje, a pogotovo od poremećaja koagulacije, te da je i za njega „enigma šta se dešavalo“.
Beba je dobro, očekuju da izađe sledeće nedelje
Ćerka koju je Dragana rodila, nekoliko časova pre nego što je preminula je dobro.
– Beba je dobro i zdrava je, devojčica ima dva 2.600 grama, malo je popustila, baš je sićušna. Ne znamo još oko imena kako će biti – priča nam i dodaje da se još ne zna kada će beba da izađe iz bolnice.
Dragana ima i stariju ćerku koja sada ima 11. godina.
Dijagnosticiran mu Touretov sindrom i godinama ima probleme zbog toga jer od tikova ne može spavati, pa ni normalno živjeti
Suze dječaka Haruna Nezića (16) iz Zenice, kojem je dijagnosticiran Touretov sindrom i godinama ima probleme zbog toga jer od tikova ne može spavati, pa ni normalno živjeti, nikoga nisu ostavile ravnodušnim.
Naime, njegova porodica lavovski se svih godina borila da pomogne svom djetetu. Ono što oni proživljavaju, kažu, ne bi poželjeli nikome jer je jako teško gledati svoje dijete a ne možete mu pomoći.
U proteklom periodu nastojali su utvrditi stvarnu dijagnozu za dječaka, a za što su im bila potrebna ogromna finansijska sredstva. Trenutno se na putu do “boljeg sutra” za ovog dječaka našao iznos od 2.600 eura, a koji je potreban za dovršetak genetike u Belgiji.
– Trebamo završiti taj dio u Belgiji, a onda slijedi čekanje na odgovor iz Njemačke. Nažalost, izloženi smo stalnim izdacima, a jedna plaća nije dovoljno za to – govori dječakova majka Aida.
Ističe da je neizmjerno zahvalna svima koji su im do sada pomagali, međutim, žalosti je činjenica da do sada niko od funkcionera nije odlučio pomoći dječaku.
– Kamo sreće da nikada nije zatražena pomoć i da nije bilo potrebe za tim. Znam samo da je sve ove godine teško izaći na kraj. Hvala svima koji su uz nas – poručuje dječakova majka.
Ipak, suze dječaka koji se bori sa ovim sindromom izazvale su ogromne reakcije javnosti na društvenim mrežama. Njegov vapaj dira ravno u srce.
– Ne treba meni ništa, da mi je neki lijek da mi prođe – plačući je kazao dječak Harun.
Inače, svi koji žele pomoći ovom dječaku mogu to učiniti putem PayPal računa nezic321@gmail.com. Na raspolaganju su i transakcijski računi i to za uplate iz inostranstva Raiffeisen Bank dd BiH, adresa Zmaja od Bosne bb, Sarajevo, BiH, primatelj Harun Nezić, IBAN CODE: BA391612000097261229, SWIFT CODE RZBABA2S.
Za uplate iz BiH na ime Harun Nezić, Travnička 32, Zenica, transakcijski račun broj 1610000000000011, partija 09001434772.
