Većina se najčešće nasme na priče o natprirodnom, no jedna priča o “duhu” postala je viralna na Tviteru, a čovjek koji je svedočio tvrdi da je i danas u šoku.
Adam Lis, šef obezbeđenja britanske firme, kaže da ga je skamenio prizor koji su zabežile CCTV kamere na gradilištu u Birmingamu, 18. augusta ove godine.
Naime, kamera koja ima senzor za pokret, “upalila se” u 1.53 ujutro i snimila “providnu” ženu u belom koja drži nešto u rukama i kreće se s kraja na kraj gradilišta.
Lis je fotografiju dobio kao “alarm poruku”, te je na gradilište istog trena poslao ekipu. Tri minute kasnije, kada je ekipa stigla, nisu pronašli ništa, baš kao ni dokaze da je neko bio na gradilištu.
Fotografija od tog trenutka mori Adama (47) koji priznaje da, nakon ovoga, teško spava, iako tvrdi da ne veruje u duhove.
– Kažu mi da je fotografija lažna, ljudi, ovo je 100 odsto ovako, i ja bih voleo da je lažna. Nisam nikad ništa ovako video. Žena se naginje, čini se da lebdi i drži nešto u rukama. Izgleda i da nosi venčanicu, kao da čeka da se venča… Ovo je najčudnija stvar koju sam vidio u svojoj karijeri. Zamislite da vas ova fotografija probudi?!” – tvrdi prestravljeni šef.
Fotografija je na Twitteru podeljena više hiljada puta i dok su neki priznali da ih je prizor preplašio, drugi poručuju da fotografija izgleda kao da se 12-godišnjak igrao s fotošopom.
Mlada žena iz predgrađa Detroita koja je proglašena mrtvom i iz svog doma prebačena u pogrebni dom, otvorila je oči baš u trenutku kad je trebalo početi njeno balzamovanje, prenosi Gardijan, pozivajući se na Asošijeted Pres.
– Upravo su trebali početi isisavati krv iz njenog tela, da budem iskren, kazao je Džefri Figer, pogrebnik kojeg je unajmila porodica nesrećne Timeshi Bičam.
I vatrogasci okruga Sautfild potvrdili su da su i oni učestvovali u bizarnom sledu događaja koji se odigrao u nedelju uveče kad je u dom Bičampovih pozvana hitna pomoć jer 20-godišnjakinja nije reagovala ni na kakve nadražaje.
DEVOJČICA Lana Stanišljević (14) iz Beočina kod Novog Sada, koja je bolovala od opake bolesti – leukemije, preminula je danas.
Ova hrabra devojčica pobedila je leukemiju 2016. godine, a onda se surova bolest ponovo poigrala sa njom. Leukemija se vratila ove godine, i to baš 8. avgusta, na Lanin 14. rođendan, kada joj je bolest ponovo dijagnostikovana.
Devojčica je trebalo da ode na transplantaciju koštane srži u Italiji, ali je, nažalost, izgubila bitku sa leukemijom.
– Dragi prijatelji, naša Lana Stanišljević se noćas preselila na neko lepše mesto. Neka je anđeli čuvaju – reči su kojim su njeni članovi porodice na Fejsbuk grupi objavili tužnu vest, koju je potvrdila Lanina ujna.
Preminula i omiljena profesorka istorije
Danas je, takođe, nažalost, od iste bolesti preminula i Ljiljana Lazarević Nedović, profesorka istorije u OŠ “Kralj Petar Prvi” u Beogradu.
Kolektiv njene škole uputio je saučešće porodici.
Kako su kolege navele na svom Fejsbuk profilu, iza njene tihe i blage pojave stajala je jedna odlučna intelektualka sa stavom, znanjem, erudicijom i velikom harizmom.
In memoriam Drage kolege, dragi prijatelji, Obaveštavamo vas da je naša draga koleginica Ljiljana Nedović sinoć…Posted by Stranica OŠ Kralj Petar Prvi on Utorak, 25. avgust 2020.
– Godinama rada u našoj školi stekla je ljubav i poštovanje i učenika, i kolega, i roditelja, ali i šire naše zajednice. Nikada nećemo zaboraviti njenu nežnu, toplu ljudsku narav, njen smisao za humor, njenu ljubav prema životu. U Ljiljinu stručnost i sposobnost nikada nije bilo sumnje, u svemu je bila prva, nije se bojala eksperimenta i inovacije. Njena mašta je mrtva slova na papiru pretvarala u žive epohe, periode i istorijske događaje u njenoj učionici. Iza nje je ostao dubok trag kojeg vredi pratiti – navodi se u objavi škole.
Najstrašnije je to što se pevač sve vreme snimao dok je vozio i pušio cigaretu, pa je kamera uhvatila i momenat kada on vidi voz koji udara u njih
Popularni pevač iz Rumunije Tavy Pustiu, koji je imao samo 29 godina, poginuo je u nesreći koja se dogodila dok je prelazio prugu.
U kolima je bila i njegova supruga koja je preživela udar voza, ali se bori za život. Najstrašnije je to što se pevač sve vreme snimao dok je vozio i pušio cigaretu, pa je kamera uhvatila i momenat kada on vidi voz koji udara u njih.
On je sa suprugom slušao glasno muziku, pevao i pušio cigaretu, a na snimku se može videti kako često gleda u kameru dok vozi.
Takođe se vidi kako on gleda da li ide voz kako bi sigurno prešao prugu, međutim nikome nije jasno kako ga nije video i što je dovelo do tragedije.
Ford Fiesta koju je pevač vozio je smrskana, a on je nažalost poginuo dok se njegova supruga bori za život.
Kako saznaje Republika od pouzdanog izvora, majka stradalih dečaka je menjala izjavu kad god je saslušavana, pogotovo kad je postala svesna da je bila dužna da decu čuva i da ih ne ispušta iz vida tokom boravka na jezeru, što propisuje i pravilnik jasno istaknut na nekoliko mesta uz kupalište.
Braća Metić, Danijel (7) i Dragiša (5), iz Velikih Crnjana utopila su se u nedelju 23. avgusta u jezeru Očaga kod Lazarevca zbog nepažnje majke i očuha, kao i usled nedovoljne efikasnosti spasilačke službe SRC Kolubara, prvi su nezvanični zaključci iz opsežne istrage u ovom slučaju, koju vodi Više tužilaštvo u Beogradu! Takođe i javnost osuđuje majku Draganu za nesavesno roditeljsko ponašanje i traže njenu odgovornost, kao i odgovarajuću sankciju pred pravosudnim organima.
– Mi smo obavili uviđaj i čekamo rezultate obdukcije za dalje postupanje u slučaju utopljenih dečaka – potvrdili su za Srpski telegraf iz Višeg tužilaštva.
Majka dečaka koji su život izgubili zagrljeni, jer je jedan spasavao drugog, u prvoj video-izjavi za medije nije krila da čak 10 minuta nije videla sinove pre njihovog nestanka u vodi jer je bila okupirana ćerkicom i mužem Kristijanom Savićem, iako je u jezeru dubokom ponegde i šest metara ostavila malu decu, koja su bila neplivači. O tome svedoče njeni snimci na portalima i društvenim mrežama u kojima krivi spasioce što nisu blagovremeno zaronili i izvukli njenu decu na kopno.
– Kristijan i ja smo bili sa ćerkicom u plićaku i izašli smo, a Danijel i Dragiša su ostali u plićaku. Nisu znali da plivaju. Ni 10 minuta nije prošlo kad sam ih zatražila pogledom i počela da ih zovem. Uspaničila sam se i Kristijan i ja smo počeli da ih tražimo. Spasioci su tek posle sat vremena skočili u vodu. Da su skočili odmah, spasli bi ih. Oni su prvo tražili decu okolo, trčali su oko jezera i moja deca su se utopila – rekla je između ostalog Dragana.
Kako saznaje Republika od pouzdanog izvora, majka stradalih dečaka je menjala izjavu kad god je saslušavana, pogotovo kad je postala svesna da je bila dužna da decu čuva i da ih ne ispušta iz vida tokom boravka na jezeru, što propisuje i pravilnik jasno istaknut na nekoliko mesta uz kupalište.
– Strogo je zabranjen pristup deci mlađoj od 10 godina bez pratnje roditelja ili starijih lica – stoji u obaveštenju za posetioce jezera Očaga.
ČOVEK iz Bora, čija je supruga preminula, došao je da identifikuje pokojnicu.
Dva puta u toku identifikacije i preuzimanja tela potvrdio da je to njegova suprugm čak ju je”poljubio i plakao nad njenim telom. A zatim je preuzeo i odneo da sahrani. I sve bi bilo u redu da telo koje je odneo ne pripada E. I. (70) iz Niša!
Slučaj je otkriven kada je sin preminule Boris I. iz Niša došao da radi sahrane preuzme telo majke E.I. koja je preminula posle operacije u KC Niš, ali se šokirao kada su mu u kapeli radnici „Gorice“ saopštili da je telo otišlo za Bor.
U JKP „Gorica“ je rečeno rekli da je čovek iz Bora, čija je supruga preminula, dva puta u toku procedure identifikacije i preuzimanja tela potvrdio da je E. I. (70) njegova supruga te da je on čak “poljubio i plakao nad njenim telom”.
-„Gorica“ nema nikakav deo krivice u celoj priči. Kada neko dođe da identifikuje pokojnika, uzme mu se lična karta i sa našim radnikom ulazi u deo za identifukaciju. Tu prvi put identifikuje pokojnika, ostavi garderobu za sahranu, a posle oblačenja sledi druga identifikacija – objasnila je direktorka Dragana Stevanović.
Ovaj čovek je, dodaje ona, pogrešnu ženu identifikovao kao svoju dva puta i čak je poljubio.
Rekao je samo „izvinite, greška, greška“ i „ne zna šta mi je bilo“
Ljudi u stanjima sužene svesti i stresa reaguju drugačije i pokojnici ne izgledaju uvek isto kao dok su bili živi, pa je sve to možda doprinelo da do ove situacije dođe. Svako telo stigne u kapelu sa kartončićem na kojem je ime i prezime. Imena obe žene su pomalo slična. Moguće je da je on odmah po dolasku u prostoriju rekao ovo je moja žena i poljubio je, i tako je napravio celu zabunu – priča nam Stevanovićeva.
Kada je slučaj otkriven, kombi sa telom E.I. već je odmakao do Knjaževca, pa je bilo potrebno još više od sat vremena da se vrati do Niša, zbog čega je njena sahrana kasnila više od dva časa.
– Kada je izašao iz kombija taj što je vršio prepoznavanje rekao je samo „izvinite, greška, greška“ i „ne zna šta mi je bilo“. Generlano to nikome nije jasno kako svoju ženu nije prepoznao. Ni ovim ljudima u kapeli to nije jasno uopšte. Da su te dve ženske osobe iste građe, da imaju isti ten, istu kilažu pa bih mogao i da shvatim da se napravi greška u trenucima rastrojstva. A ovo, njegova žena je skoro duplo teža od moje majke i ima mnogo tamniji ten. Može da se pogreši sa relativno sličnim osobama, ali ovo nema nikakve veze sa sličnošću – kaže Boris I.
Boris opovrgava tvrdnju direktorke “Gorice” da je čovek iz Bora dva puta izvršio identifikaciju, jednom pre i jednom posle oblačenja, jer, kako navodi, njegova majka nije bila obučena u garderobu kada je telo vraćeno.
– Nije bilo druge identifikacije posle oblačenja garederobe jer telo nije imalo garderobu kada je vraćeno – tvrdi on.
Došao po telo majke, oni mu rekli: “Ona je otišla”.
Ilijev je ispričao da je došao da preuzme telo majke nekoliko časova pre sahrane ali da se šokirao kada su mu rekli da je predato Boraninu koji ju je identifikovao kao svoju pokojnu ženu.
– Platio sam 12.500 dinara za troškove u kapeli ali je šok nastupio kada smo došli da preuzmemo telo. Pita me radnik, kako je ime i prezime pokojnice, ja kažem E.I. Kaže, ona je otišla. Gde bre otišla?, pitam i ne verujem. Kaže, malopre dođe čovek na identifikaciju i odveze ženu za Bor. Ko je bre došao, nisam mogao da verujem šta čujem, kako mogao da dođe i da je odvede za Bor? Ama kaže, čovek ovde plakao nad njom, ljubio je, ubi se čovek od plakanja. Na prepoznavanju kaže: „jeste to je moja žena“, preuzeo telo i odvezao – ispričao je Boris I.
Sumnja se da je potom Branislav devojci počeo da preti
Anica B. (41) iz Niša, koja se tereti da je svoju ćerku I. B. (17) podvodila muškarcu iz okoline Pirota Branislavu M., a svog sina primorala da radi u njegovom luna-parku kako bi otplatila dugovanja, negirala je krivicu na pripremnom ročištu u Višem sudu u Nišu, a da nije kriv, izjasnio se i Branislav.
Majka je uhapšena pre manje od godinu dana, oktobra prošle godine, ali je potom puštena da se brani sa slobode. Njoj, ipak, nije bilo dozvoljeno da deci prilazi niti da sa njima komunicira.
Pošto nije mogla da vrati Branislavu novac koji je od njega pozajmljivala, A. B. je, sumnja se, odlučila da mu se oduži tako što će mu ustupiti svoju ćerku, ali on nije uspeo da je obljubi jer mu se suprotstavila.
Sumnja se da je potom Branislav devojci počeo da preti, a ona je na kraju pobegla kod oca, koji je pozvao policiju.
Veliki ljudi su u našoj okolini, treba ih primetiti.
U doba kada u tokovima informacija najviše vesti ima o koroni, po svojoj posebnosti se izdvaja ona o dobroti čoveka u vremenu kada svako vodi računa o svom budžetu.
Korona virus je na kratko paralisao sve, zaustavio prodaju, a puno ljudi je ostalo bez posla. Trka za zdravljem, briga o zarazi i potajni strah od ekonomske nemoći, ujedinili su ljude u borbi od danas do sutra, kao da je korona nešto čemu se ne nazire kraj.
Upravo u ovom trenutuku treba primetiti i sa velikim poštovanjem podeliti vest o ženi čija je dobrota osvojila virtuelni svet, Internet.
Dragana Ankucic, objava, Foto: privatna arhiva
Dragana Ankucic, je odlučila da porodici sa decom, a koja je bez doma, pokloni ni manje ni više nego dom u prirodi sa rodnom njivom.
“Poklonila bih kucu ljudima koji nemaju dom. Plac od 66 ari stara i nova kuca potpuno sredjena i njiva od 75 ari. Ako neko poznaje porodicu kome treba dom neka mi se javi. Kuca se nalazi u selu Donja Kamenica . Valjevo.”, napisala je ova dobrotvorka.
Radosna vest koja je usledila potom je da je kuća koju je oglasila postala dom jedne porodice.
Dragana Ankucic, objava, Foto: privatna arhiva
Dragana je navela da novim vlasnicima kuće želi svu sreću u daljem životu.
Čudesna iscelenja u manastiru Tumane se nižu, a ovo je samo još jedna priča u nizu onih sa srećnim krajem.
Iskustvo čoveka koji je patio od multipla skleroze, a koji je čudesno ozdravio, utvrdilo je u veri mnoge hrišćane.
Njegovo iskustvo vam prenosimo u celosti.
“Nakon promašene dijagnoze i pogrešne terapije, potražio sam pomoć u Manastiru Tumane. Sredinom februara sam hospitalizovan zbog neuroloških problema. Jedva pokretan, skoro prikovan za krevet. Hospitalizacija je trajala ukupno 31 dan. Svi testovi su bili negativni. Doktori ostaju zbunjeni jer ne znaju šta dalje. Oštećenja postoje i vide se na magnetu, međutim ne postoji apsolutno ni jedan kriterijum za dijagnozu multiple skleroze na koju se najviše sumnjalo. Ja sam se oporavio 100%. I dalje sam pod nadzorom lekara ali ja se više ničega ne bojim”, napisao je izlečen muškarac.
Komentari koji su se u velikom broju ređali, ispod ove ispovesti, samo su radosno veličali moć ove svetinje.
“Hvala Bogu i ja se molim čudu.”, “Treba verovatu čuda se dešavaju”, samo su neki od afirmativnih komenatra.
Djevojčici su u u studenom prošle godine presadili koštanu srž. Pobijedila je leukemiju i sada je iz Amerike stigla natrag u Rijeku. Kad je zavladala korona, nisu ni znali kako i kada će se vratiti u Hrvatsku…
Prošlo je godina dana i četiri mjeseca otkad je cijela Hrvatska čula za malenu Milu. Bilo je to nekoliko dana, odnosno tjedana straha, panike, neizvjesnosti, gole borbe za život.
Bio je početak ožujka prošle godine kad je Milin otac Marin Rončević telefonom dobio informaciju iz bolnice u Americi da treba sakupiti i platiti minimalno tri milijuna dolara kako bi spasio život svoje mlađe kćeri Mile. Bolovala je od leukemije. On prvi tad nije mislio da je to moguće.
No cijela Hrvatska ponovno se ujedinila. U samo u nekoliko dana sakupljeno je i više novca nego što je trebalo, gotovo 40 milijuna kuna. Nakon sređivanja cijele papirologije roditelji su odveli svoju curicu po novu šansu za život. I dobila ju je.
– Hvala vam svima što ste se u ovakvom broju odazvali, hvala ljudima, medijima, svim našim prijateljima… Ne znam što više reći. Sad je stvarno dosta ovog cirkusa i idemo u nove bitke. Mi idemo svoje odraditi. Hvala lijepa, ljudi – rekao je Marin Rončević, otac male Mile, u zagrebačkoj zračnoj luci prije leta u Philadelphiju.
Drugi putnici pljeskali su obitelji kad su došli u zračnu luku, a i malena Mila pozdravila je sve koji su je došli ispratiti tihim “bok, bok”. Početkom studenog, nakon sedam mjeseci u bolnici, silnih testova, loših nalaza, katastrofalnih rezultata, mnogih suza, neprospavanih noći, molitvi i nade, uspona i padova, zatajenja srca, hrabra djevojčica ipak je pobijedila. Uspješno su joj transplantirali koštanu srž. Bolest se uskoro počela povlačiti.
– Mila je trenutno dobro. Prošla je transplantaciju koštane srži od donora. I zasad je sve više nego u redu. Nije se radilo o operaciji kao takvoj nego o transplantaciji koštane srži nakon postizanja i održavanja remisije u trajanju od šest mjeseci. Transplantacija nije operacija nego kompleksan postupak koji uključuje pripremu, tzv. kondicioniranje, odnosno postizanje uvjeta za primanje matičnih stanica donora, i potom postupak oporavka i začetak stvaranja novih vlastitih obrambenih stanica.
Čekali trenutak za povratak
Prilikom cijelog procesa mora se boraviti u potpunoj izolaciji jer ne postoji nikakav imunitet. Da bi se došlo do transplantacije, bolest se mora povući, što su oni postigli tijekom mjesec dana nakon dolaska i održavali gotovo pola godine, prije Božića nam je ispričao Marin. Tad nitko nije ni sanjao da će cijeli svijet pokoriti pandemija korona virusa.
Tad se Mila oporavljala od transplantacije i još je bila u bolnici. Međutim, pandemija se uskoro preselila i u Ameriku, tj. u Philadelphiju, gdje su oni bili smješteni. Sredinom travnja premjestili su ih jer je postojala velika bojazan da će upravo ondje biti novo žarište. Strah je zavladao cijelim svijetom, a oni su samo čekali trenutak u kojem će moći ići natrag kući. Mila je već tad bila odlično, leukemija je nestala. No zbog korone su svaki dan živjeli u neizvjesnosti ne znajući hoće li uopće biti leta i hoće li se moći vratiti. I krajem srpnja, prije mjesec dana, poletjeli su prema Hrvatskoj.
Godinu i četiri mjeseca poslije ponovno su spakirali cijeli svoj život u nekoliko kofera i krenuli natrag. No s Milom koja je sad zdrava. Cijela obitelj sretno se vratila kući. Roditelji su nas zbog cijele situacije zamolili za razumijevanje i nisu htjeli iznositi detalje. Samo žele mir i novi početak sa svojim anđelom.
