Prema kineskim zakonima, za krivično delo napuštanja deteta zaprećena je kazna do pet godina zatvora

U Donguanu, u kineskoj provinciji Gvangdong, otac je ostavio ćerkicu u prljavštini pored kontejnera za đubre samo nekoliko sati nakon što se majka porodila.

Na sreću, bebu je video čistač ulica i odmah obavestio policiju, te je dete zbrinuto, a roditelji uhapšeni.

Majka Li (21) porodila se rano ujutro 29. jula u iznajmljenom stanu. Prema sopstvenim tvrdnjama, roditelji su se razočarali kad su videli da su po treći put dobili devojčicu. Otac Džang (24) rekao je policiji da se “srušio njegov san da ima sina”, prenela je Televizija Donguan.

Roditelji su izjavili da su odlučili da napuste devojčicu “zato što ne mogu da izdržavaju troje dece”.

Čim se majka porodila, otac je uzeo dete i ostavio ga pored kontejnera u kraju. Na snimku nadzornom kamerom vidi se kako otac po mraku ide ulicom sa bebom u rukama, a na drugom snimku dete umotano u krpe, koje je potom odvezeno u bolnicu. Sledećeg dana otpuštena je iz bolnice i predata na staranje lokalnoj socijalnoj službi.

Prema kineskim zakonima, za krivično delo napuštanja deteta zaprećena je kazna do pet godina zatvora, ali roditelji retko budu stvarno kažnjeni. Prema najnovijim podacima, roditelji u Kini napuste oko 100.000 beba godišnje, što je u proseku više od 270 dece dnevno, prenosi “Dejli mejl”.

Skandalozna svedočenja!

Folk zvezda Tanja Savić preživljava pravu dramu nakon što je supruga Dušana Jovančevića prijavila za otmicu dece!

Iako godinama njen brak ne funkcioniše kako treba, kako “Alo!” saznaje, jedna od nekada najuspešnijih zvezda „Granda“ ćutala je i zbog dece trpela poniženja, ali i fizičke napade.

Kako kaže izvor “Alo!” blizak folkerki, Tanja je nekoliko puta imala svađe sa suprugom koje su se završile batinama.

– Tanja sigurno nikada neće glasno izgovoriti da je bila prava žrtva supruga u svakom smislu te reči. Zbog njega je zapostavila karijeru u trenutku kada je bila najpopularnija. On je bio inicijator selidbe u Australiju, a od tog trenutka počinje prava drama u njihovim životima – kaže izvor “Alo!”.

Foto: Rajko Ristić

– Dušan je Tanji određivao kako da se ponaša, gde može da nastupa, zbog njega je čak došla u sukob sa svojom porodicom. U jednom trenutku, majka i otac su se odrekli Tanje i nisu želeli da komuniciraju s njom. Znali su da je njen suprug nasilan, a kada su u medijima to nekoliko puta glasno rekli, došlo je do razdora u porodici – kaže izvor za “Alo!”.

S druge strane, Savićeva nikada nije želela da govori o Dušanovom nasilničkom ponašanju jer je znala da će joj se svetiti preko dece.

– Jovančević je imao probleme s narkoticima, čak se i lečio u jednoj privatnoj klinici u Beogradu. Tanja je sve to uspešno krila od porodice, ali i medija. Kada bi se posvađali, znao je da bude agresivan prema njoj, iako ona to nikada nije želela da prizna, a sve zbog dece – otkriva naš izvor.

Foto: Facebook

S druge strane, pevačica je u jednoj emisiji otkrila da pati zbog toga što su joj deca u Australiji, a kada je imala priliku da se čuje s njima, bila su hladna prema njoj. Kako tvrdi, razlog je njen muž Dušan.

– Imam mnogo toga da kažem, ali zbog sebe ne želim da iznosim sve u javnost. Mnogo puta sam ga pokrivala misleći da će se vratiti s decom, ali to nije ispunjeno. Deci čini veliko zlo! Vidim koliko sam im ja potrebna. Ne mogu da kažu ono što misle, uvek je tu neko ko

sluša, teško mi pada što ne mogu da se čujem s njima. Sada su u uzrastu u kojem mogu biti podložni manipulaciji – rekla je Tanja i dodala da se tokom jučerašnjeg dana ipak čula sa decom.

Foto: Instagram/printscreen

– Srce mi je na mestu jer sam se čula s njima, vidim da se ustežu, ne smeju da se osmehnu, jer ko zna šta taj otac priča o meni. Ne smem mnogo da otkrivam, sudski postupak je pokrenut. Donosila sam novac u kuću, plaćala sam stan jer nije želeo da bilo šta kupimo u Srbiji – ispričala je Savićeva.

Tanjina majka: Da se nije udala, imala bi karijeru!

Živana, majka Tanje Savić, bila je kivna na ćerku od trenutka kada je stupila u brak s Dušanom. Ona je tada govorila da je Tanja zapostavila porodicu, da se retko čuju, a u jednom trenutku je ispričala da je najveća greška njene ćerke to što se udala jer joj je zbog toga propala karijera.

Meštani sela Osipaonica i Skobalj za Milicu kažu da je imala skroman život pre udaje, ali i da se priča da je ona navodno bila i žrtva seksualnog napastvovanja.

„Otišla sam iza kuće da nahranim ovce. Prilazila sam im s druge strane jer ovan hoće da napadne. I tad sam u šumarku videla nešto nalik lutki. Uplašila sam se, pozvala sina Jovana, komšiju i supruga Branka i rekla da nam je neko okačio lutku u bagremar. Mislila sam da se neko s nama šali, jer smo tragali za snajom koja je nestala. Nažalost, po papučama smo shvatili da je to ona“, rekla je juče u ispovesti za „Alo“ Nataša, svekrva Milice Jakovljević (29), koja se obesila na njihovom porodičnom imanju u Osipaonici kod Smedereva.

Milica je nestala 21. jula, a njeno telo obešeno o orah pronađeno je šest dana kasnije. Branko i Nataša, roditelji Miličinog supruga Jovana, objašnjavaju koliko im je teško, ali i šta su sve preživeli jer su se borili za ljubav snaje i sina s obzirom na njene psihičke probleme i to što nije uzimala terapiju.

– Milica je i ranije znala da nestane kao tog dana. Tražili smo je svuda i dobijali smo dojave da je u Požarevcu. Tada smo mislili da je pobegla ili skočila u Moravu, ali ispostavilo se da je ovde završila. Kada smo ugledali telo, videli smo najpre crnu kosu preko lica, ali kada sam ugledao papuče, sve je postalo jasno. Nakon dolaska policije i završenog uviđaja, sin i ja smo privedeni. Držali su nas odvojeno. Dali smo izjave, a kasnije se utvrdilo da smo govorili istinu. Prošli smo poligrafsko testiranje, a i obdukcijom je ustanovljeno da je u pitanju samoubistvo vešanjem. Uz to, medicinska dokumentacija je potvrdila da je Milica i ranije imala probleme koji su je terali na zlo. Ona je bila žena moga sina i majka našeg unučeta, pa sam se sa suprugom borio da joj pomognem. Početkom marta ove godine Nataša joj je spasila život. Tad je Milica pokušala da se ubije skokom sa mosta – rekao nam je Branko, a Nataša potvrdila.

– Samo je izletela iz kuće i rekla da ide da napravi neko zlo. K’o bez duše sam išla za njom i stigla je kada se prebacila preko ograde mosta. Tad sam joj rekla da misli na decu, na mog sina i da, ukoliko skoči, i ja ću za njom. Nekako sam uspela da je zgrabim a ona me je ujela pokušavajući da se otrgne. Borila sam se s njom da je spasim. U tom trenutku je naišao prolaznik, a za njim i policajci koje je suprug pozvao u pomoć. Taj čovek ju je zgrabio, a policajci su je odvezli u bolnicu – kaže Nataša.

U razgovor se umešao Branko, koji je rekao da niko ne zna šta su poživeli s njom, a da sad svi naklapaju svoje teorije šta se dogodilo, a pojedini upiru i prst u njegovu porodicu sa sumnjom da su je oni ubili.

Milica J., Foto: PrintscreenFacebook

– Narodu usta ne možeš da zapušiš. Čuo sam da smo je zadavili kesom, držali u podrumu i svakojake budalaštine, a mene boli ta neistina jer smo skoro sve učinili da ona živi s mojim sinom. Niko se ne pita kako je nama i na koji način smo se borili za nju i sina. Bila je na lečenju i tek sad smo uvideli da lekove nije pila. Ljutila se što smo joj rekli da ne može da spava do 10-11 sati jer ima obaveze oko dece. Stalno je visila na telefonu, koji do danas nije pronađen – ispričao nam je Branko.

Bila žrtva seksualnog zlostavljanja?

Meštani sela Osipaonica i Skobalj za Milicu kažu da je imala skroman život pre udaje, ali i da se priča da je ona navodno bila i žrtva seksualnog napastvovanja.

– Priča se da je neko pokušao Milicu da napastvuje kada je imala 12 godina i da od tada vuče traume. Navodno je par puta pokušala da digne ruku na sebe. Tuga je to velika, njena majka se skoro porodila i rodila sedmo dete, a otac se snalazi kako zna i ume – rekli su meštani.

Muž spava sa njenom slikom

Jovan Jakovljević od trenutka tragedije ne odvaja se od Miličine slike i s njom spava.

– Sinu je najteže, iako smo zbog nje imali probleme, on ne prestaje da je voli čak i sad. Stalno kuka kako mu nema života bez nje – rekla je Jovanova majka Nataša.

Jovan juče nije bio kod kuće jer je, kako njegovi roditelji kažu, otišao da prodaje lubenice na pijacu.

MILICA JAKOVLjEVIĆ (20) iz Osipaonice kod Smedereva, koja je nestala 20. jula, posle višednevne potrage po selu i okolini pronađena je obešena o stablo oraha, na zabačenom delu porodičnog imanja.

Za razlogom samoubistva nesrećne žene, iza koje je ostao trogodišnji sin, njena porodica i dalje traga, a kako tvrde prijatelji i komšije porodice, Milicu je ubilo navodno neverstvo supruga Jovana Jakovljevića (25).

– Milica je stalno tragala za Jovanom, koji je non-stop švrljao na sve strane. Pisala mu je poruke i zvala ga telefonom dok ga je čekala kod kuće s njihovim malim sinom, kao i njegovim starijim dečakom iz prethodne veze. On je ignorisao njene poruke i zabavljao se sa društvom i drugim ženama. To je Milicu najverovatniej dovelo do očajanja i toga da sebi oduzme život – kaže prijateljica nesrećne devojke.

Na drugoj strani, Miličin suprug Jovan je od trenutka kad je Milica nestala krenuo u potragu za njom i paralelno s tim objavljivao poruke na Fejsbuku kao apel za pomoć u potrazi za njegovom Milicom. Pošto je Milica pronađena, njen muž je objavio poslednju poruku koju je dobio od nje, pred njen odlazak na vešanje.

Miličin otac Mišo Zorić je na Fejsbuku reagovao na Jovanovu objavu u kojoj tvrdi da mu Milica nedostaje i poručio mu da ne govori istinu, optuživši ga indirektno za njenu smrt.

– Ja bih sve zamolio da mi ne diraju dete, da ne glume lažnu ljubav, te da, na primer, pišu: “Bebo, nedostaješ mi, izvini što sam te ubio, nisam trebao.” Ostavite moje dete na miru – napisao je ozlojeđeni Zorić.

– Milica mi je u 4.58 ujutru, pre nego što je nestala, napisala: “Zbogom, bebi” – ispričao je Jovan u policijskoj istrazi, tokom koje je utvrđeno da je mnogo poruka nesrećnice sa pitanjem “Gde si sad” Jovan ostavio bez odgovora.

On se, prema rečima komšija, dopisivao sa mnogim devojkama na Fejsbuku, gde je otvoreno naveo da je u komplikovanoj vezi iako je zvanično bio u braku. Pošto je pronađeno Miličino beživotno telo, Jovan je na Fejsbuku tvrdio da ga je strašno pogodio prizor obešene supruge.

– Bebo moja, počivaj u miru, nikada te neću zaboraviti, svaki minut mislim o tebi i suze mi same idu, ne mogu ni da zamislim da te nema, teško ću bez tebe, ne mogu stvarno da izdržim sve ovo, samo kad bi znala koliko dana sam te tražio, koliko noći neprespavane i zašto baš ja da vidim na koji način si sebi oduzela život. Volim te, bebo, mnogo i uvek ćeš biti u mom srcu, anđeli neka te čuvaju, bebo moja – napisao je on.

Upravo ovaj post izazvao je lavinu komentara ogorčenih Miličinih prijatelja.

(Srpski telegraf)

Sakrivena u gustoj šumi podno Ovčara zbeg-pećina Kađenica i dalje čuva sećanje na tragično nastradale Srbe u Drugom srpskom ustanku.

Zbeg pećina krije ostatke preko 300 uguenih Srba Foto: Rina

Upravo u njoj, na desnoj obali Zapadne Morave svoj spas od Turaka potražilo je oko tri stotine žena, dece i starijih meštana, ali to je nažalost bilo njihovo poslednje utočište.

– U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni. Međutim, majka sa detetom izašla je ispred pećine, Turci su čuli plač bebe, prejahali tada plitku Moravu i pronašli odbegle Srbe – kaže Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačak.

Posmrtni ostaci su nakon 122 godine sahranjeni u kameni sarkofag  Foto: Rina

Stigavši ispred pećine Turci su pozivali Srbe da izađu i predaju se. Slušajući tadašnje priče, kako su prolazili ljudi koji bi padali neprijatelju u ruke niko iz zbega nije izašao iz pećine. Revoltirani Turci tada su doneli slamu na sam ulaz, zapalili je i u pećini se, prema određenim procenama ugušilo oko 300 Srba, mada prema pojednim istorijskim spisima taj broj je dosta veći.

– Pećina je od turske reči “kad” što znači dim i dobila ime. Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj bolni događaj. Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida pa ova pećina ima i odlike crkve – rekao je Nikolić.

Staza koja se nalazi neposredno ispred pecine  Foto: Rina

Pred početak Drugog svetskog rata očišćen je put koji vodi do ulaza Kađenice, a ispred njega postavljen je drveni krst visok preko 50 metara. Pećina je skroman spaleološki objekat, bez pećinskog nakita, ali od izuzetnog istorijskog značaja.

– Ne možemo reći da veliki broj ljudi dolazi u obilazak zato što je sam prilaz nepristupačan. Do ovog prirodnog kazamata vodi put preko Zapadne Morave, ali most je u jako lošem stanju pa se nikako ne preporučuje njegov prelazak. Drugi alternativni put su planinarske staze preko Debele Gore koje su u pojedinim delovima izuzetno zahtevne i zato ne može svako da ih pređe – kaže Goran Nikolić.

Kađenica

Na ovom mestu koje čuva tužnu sudbinu srpskog naroda svakog Vidovdana služi se parastos da se njihova tragična sudbina nikad ne zaboravi.

Svi se nadaju da će pobediti bolest!

Pevač Krunoslav Kićo Slabinac nalazi se u indukovanoj komi i život mu je ugrožen, javljaju mediji u Hrvatskoj.

Slabinac je podvrgnut rutinskoj operaciji, međutim stvari su se zakomplikovale. Nakon prve, usledile su još dve operacije. Poslednjih nekoliko dana provodi u intenzivnoj jedinici KBC-a Zagreb.

– Svi smo očekivali da će za par dana izaći i da će biti sve dobro, a onda sam doznao od svojih prijatelja, od Ivana, njegovog sina, da se situacija ne odvija onako kako bi trebalo. Danas sam doznao da je na respiratoru. Sad zašto, što, ja to ne znam. Ja mu šaljem svaki dan poruke, ali vidim da on to ne otvara – rekao je u suzama za RTL Duško Lokin, njegov menadžer za inostranstvo i dugogodišnji prijatelj.

Krunoslav Kićo Slabinac nedavno je proslavio 50 godina solo karijere. Pevao je sve, od roka do bećarca. Za njega kažu da je najveći šoumen svoje generacije, a njegovi prijatelji nadaju se da će baš zbog svog vedrog i optimističnog duha pobediti bolest.

– Kićo je veliki optimista. Veliki. To znaju samo njegovi najbliži prijatelji i mislim da će iz svega ovoga izaći kao pobednik, ponovo. Jer nakon moždanog udara, ovo bi bilo fantastično. I ja ga čekam. Kićo dragi, ja te čekam – rekao je Lokin. 

Prema njenim rečima, Goran je završio Vojnu školu, i bio je najbolji učenik.

Mladoženja Goran S. (39), iz sela Negosavlje u Medveđi, koji se ubio u jednom hotelu u Leskovcu 3. avgusta, ostavio je trudnu verenicu.

Ovo za Telegraf.rs kažu Goranove komšije iz Negosavlja, a to je i sama njegova verenica rekla policiji tokom istrage.

Šta je Gorana, nekoliko dana pred stupanje u brak, a zbog čega je i došao iz Beograda u rodno Negosavlje, nateralo da digne ruku na sebe, niko još ne može da dokuči.

– Sa tom devojkom, sa kojom je trebalo da se venča, bio je u vezi godinu dana. Tek nakon sahrane se pročulo da je trudna. Došli su ovde zajedno, dogovorili skromno veselje u jednom restoranu, čije je rukovodstvo pristalo bez obzira na koronu da se organizuje, rešio da prespava u hotelu, pa da se vrate u Beograd – priča za Telegraf.rs Goranova komšinica iz sela.

Prema njenim rečima, Goran je završio Vojnu školu, i bio je najbolji učenik. Živeo je i radio u u Beogradu, odakle mu je, takođe, verenica.

– Ona je policiji ispričala kako su tog dana išli da kupuju zlato za nju. Navela je samo i da je u jednom momentu jedan član najbliže porodice pitao Gorana “gde su mu bile godine dosad?”.

Priča se da su se posvađali oko novca, to niko ne zna, ali jeste prek čovek (član porodice) – kaže ona.

Kobne večeri, da podsetimo, prema prvim tadašnjim informacijama, koje su mediji objavili, Goran je poslao verenicu do automobila na parkingu hotela u kojem su odseli da mu donese nešto što je zaboravio. Kada se ona vratila, zatekla ga je u mrtvog u tuš kabini hotelske sobe, tačnije obešenog.

Kada je došla Hitna pomoć mogla je samo da konstatuje smrt.

On je odmah sutradan sahranjen u rodnom Negosavlju.

Crna Gora će večeras u ponoć otvoriti granice sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Severnom Makedonijom, a za ulazak građana iz tih zemalja u Crnu Goru najverovatnije biti potreban PCR negativan test ili serološki ELESA.

U Srbiji je moguće obaviti serološke i pi-si-ar testove na lični zahtev građana. Cene su 1.200 dinara za serološki test i 6.000 za pi-si-ar test. U nekim ustanovama se testiranja zakazuju, a u nekim ne. U Srbiji građani od 1. juna imaju mogućnost da urade serološki test na lični zahtev i otkriju da li imaju antitela na koronavirus. Cena testa je 1.200 dinara.

Ova vrsta tesiranja, poznata i kao “ELISA testiranje”, može da se obavi u domovima zdravlja, institutima i zavodima za javno zdravlje, u Zavodu za zaštitu zdravlja radnika železnice i Zavodu za zaštitu zdravlja studenata.

Za ovaj test moguće je uzeti krv iz prsta ili iz vene ali je rezultat pouzdaniji iz venske krvi. Kada je reč o pi-si-ar testiranju. Na sajtu RFZO je navedeno da građani mogu da obave to u domovima zdravlja, institutima i zavodima za javno zdravlje Srbije.

Cena testa je 6.000 dinara, a uplate je moguće izvršiti na isti tekući račun na koji se uplaćuje i testiranje na lični zahtev za brze serološke testove, objavljeno je na sajtu RFZO. Tekući račun je 840-17750-34 dok se u polju poziva na broj upisuje jedinstveni matični broj građanina koji se testira.

Da li ćete ići u Crnu Goru?

Nesreća ga nije sprečila da svoj život nastavi dalje onako kako može i mora, pa je ovaj čovek postao jedan od najboljih majstora u suvoborskom kraju

Milenko Talović iz sela Pranjani kod Gornjeg Milanovca od svoje dvadesete godine prikovan je za kolica.

Ipak, nesreća ga nije sprečila da svoj život nastavi dalje onako kako može i mora, pa je ovaj čovek postao jedan od najboljih majstora u suvoborskom kraju.

„Od malih nogu radio sam u šumi i baš taj posao za mene je bio koban. Jedna seča moj život je promenila iz korena. Debelo stablo palo je na mene,jedva sam izvukao živu glavu, ali sam ostao potpuno nepokretan zbog teške povrede kičme. Ne možete ni da zamislite kakav je to osećaj za mladića u punoj snazi koji je mislio da može sve“, priča Milenko za RINU.

Od trenutka nesreće ovom čoveku noge ne služe ni za šta, ali su mu se zato ruke pozlatile. Nije izgubio veru u život i sam je izučio automehaničarski i bravarski zanat i sada njegovo umeće poštuje celo selo. Omiljeni je masjtor svih ovdašnjih mešatana, jer svaki kvar na automobilima, posle Milenkove intervencije biva kao rukom odnešen.

„Sve sam radim, nije mi teško. Našao sam neke svoje načine kako da funkcionišem kad otvorim haubu, alat sam odavno nabavio. Pored automehaničarskog zanata, bavim se i bravarijom. Sve što sam mogao da naučim sam, savladao sam bez ikakavih problema. Bilo je tih prelomnih trenutaka, kad sam se pitao zašto je mene snašla ova teška sudbina, ali sam to prevazišao i nastavio da radim šta i kako mogu“, priča ovaj nepokretni automehaničar.

Desna ruka mu je sin, koji mu pomaže u svemu. Njih dvojica sami zarađuju koru hleba i nose svoje ime i krst, ne moleći nikoga za pomoć. Osim ispod haube, ovaj Pranjanac izuzetno je vredan i na svom seoskom imanju. Vozi kombajn u obavlja teške poljoprivredne poslove.

Milenko je sve samo ne lenj, pa vrlo često iako je u kolicima on ide na lice mesta ako neko od komšija ima problem sa automobilom ili nekom poljoprivrednom mašinom.

Zato je živa legenda ovog mesta i pravi primer kako se živ čovek izbori sa svim teškoćama, samo ukoliko to dovoljno želi.

U Komaranu se obnavlja crkva koju su oskrnavili i zapalili obesni meštani, koje je kasnije stigla zaslužena kazna!
U rekovačkom selu Komaranu završava se izgradnja crkve posvećene Svetom Pantelejmonu. Meštani su pre više od deset godina sakupili dobrovoljni prilog da bi obnovili svetinju na čijem je mestu bila crkva brvnara, stara bogomolja koju su trojica ljudi iz sela ne samo potpuno uništili i zapalili, već i oskrnavili. Crkva, zapis i izvor smatraju se svetinjima koje štite selo i donose blagodeti. Svakoga ko ih oskrnavi stigne zaslužena Božija kazna, smatraju seljani.

Podigli je kraljevi četniciCrkvu brvnaru podigli su 1939. godine pripadnici kraljeve vojske u otadžbini – četnici. Međutim, kada je po završetku Drugog svetskog rata na vlast došla Komunistička partija, određeni ljudi, koji su hteli da se dodvore tadašnjim moćnicima, odbojnost prema veri i crkvi pokazali su na veoma ružan način.

– Najpre su srušili zvonik, potom su ušli u crkvu i potpuno je uništili, polomili su oltar i ikone, posekli kandila, a jedan je čak urinirao u kandilo! Kada su je sravnili sa zemljom, onda su je zapalili – kaže Goran Jovanović Kemiš iz Bara.

Posle nekog vremena sve ih je, zasluženo, stiglo crkveno prokletstvo ili anatema. Čoveku koji je mokrio u kandilo poginuo je unuk u saobraćajnoj nesreći. Sin mu je na sahrani svoga sina rekao: “Ovo si mi ti zaslužio!”

Poštar Goran Foto: Z.G.

Sva trojica su ostala bez poroda na strašan način!

– Veća kazna nije trebala! Drugi čovek ostao je bez poroda. Imao je dve kćerke, ali su obe ostale neudate, pa im se loza zatrla. Treći je dobio troje dece, ali su sva bila mentalno zaostala. Dočekali su da sahrane najmilije i čuvaju obogaljenu decu – priča Jovanović.

Na “svatovskom groblju” su ljudi postradali na svadbi.

Pre Božije kazne stigla ih je ovozemaljska. Bili su potpuno odbačeni od svih. Kada su čuli za njihova zlodela, svi meštani su ih izbegavali.

– Prilikom pominjanja njihovih imena, nije bilo čoveka koji nije osećao mržnju i prezir – ističe Goran.Najvrći donatorRadovi na novoj crkvi privode se kraju, a najveći donator je Stevan Jevtić, o čijem dobročinstvu postoji i posveta na vratima. Zvono iz stare crkve poklonjeno je crkvi u Siljevici.

Zanimljivo je da se u Siljevici nalazi “svatovsko groblje”, nedaleko od sadašnjeg groblja. Prema predanju, svatovi su se posvađali i međusobno se poubijali. Razlog nije poznat, ali svi znaju gde se nalazi to mesto. Ono je obraslo šumom, jer ga niko nije obrađivao, niti je šta sejano na tom delu zemlje da se ne bi uznemirile duše ubijenih.