Roditelji svetog Evdokima su mošti položili u crkvu Presvete Bogorodice, koju su sami podigli
Sveti Evdokim bio je rodom iz Kapadokije, sin pobožnih roditelja. Za vreme cara Teofila služio je u vojsci, držeći se svih Božjih zapovesti, prebivajući u postu u uzdržanju i molitvi i suzama. Činio je obilnu milostinju ubogima, siromašnima i udovicama i pomagao je crkve i manastire, ukazujući svima samilosnu dobrotu. Čuvao je svoju čistotu i nikad nije hteo da razgovara sa ženama niti da ih gleda. Birao je da ćuti, pre nego da previše govori i klonio se onih koji govore laži, klevete i osuđuju druge. Jednom rečju, njegovu dušu su ukrašavale samo vrline.
Zbog njegovih neobičnih vrlina, svi su ga voleli i poštovali, pa i sam car koji ga je postavio za vojvodu kapadokijskog puka i poslao u harsijansku oblast da upravlja narodom. Mudro je upravljao i bio u svemu pravedan i pred Bogom i pred ljudima. Ipak njegove tajne vrlinske podvige niko ne može da zna jer je umro dok je bio još mlad. Imao je samo trideset tri godine tada. Bog ga je sigurno toliko zavoleo, da je hteo da ga izdvoji iz sredine grešnika koji bi možda uspeli da izmene njegov čist razum i dušu.
Gospod, želeći da proslavi ovog sveca, dao je čudotvornu moć njegovim moštima: da isceljuju od svake bolesti. Najpre je čovek jedan Ilija, u kome je bio nečisti duh, odmah po pogrebu svetog Evdokima prišao njegovom grobu. Čim je njegova noga dotakla grob, nečisti duh je bacio Ilijino telo na grob i napustio ga. Pošto su to videli, ljudi su počeli da dovode svoje bolesnike do groba i oni su brzo dobijali isceljenje.
Prema verovanju, jelej iz kandila na njegovom grobu izlečio je decu kome su delovi tela bili oduzeti – devojčici ruke, a dečaku noge. A jedna žena je na neku ljutu ranu koju je imala na svom telu stavila malo zemlje sa njegovog groba i rana se izlečila.
Svetiteljeva majka je jednom došla na njegov grob i plačući je tražila da vidi telo svog sina. Nakon što su otvorili sanduk svi su se iznenadili jer je telo izgledalo kao živo, iako je prošlo više od godinu dana kako je sahranjen. Majka je želela da prenese mošti u svoj dom u Carigrad, ali su se meštani te zemlje protivili.
Ipak je jeromonah Josif uspeo u tajnosti da uzme mošti i prenese ih u Carigrad, a celim putem do tamo, dešavalo se isceljivanje svih bolesnika koji su im išli u susret.
Roditelji svetog Evdokima su mošti položili u crkvu Presvete Bogorodice, koju su sami podigli.
Pomolite se za zdravlje
Bivši pozvan od Zemlje ka nebeskim naseljima sačuvano je i po smrti tvoje telo netruležno, Sveti Evdokime. Ti si u celomudrenosti i čistom životu živeo, blaženi, ne uprljavši tela: Zato sa slobodom moli Hrista Boga da nas spase.
Velika doza adrenalina Neveni Šunjevarić (30) iz Beograda dala je motivaciju da za svoje letovanje izabere Albaniju. Tokom prošlogodišnje letnje sezone Nevena je posetila najlepša mesta u Albaniji, i za “Blic” otkriva kako je provela leto u zemlji za koju, kako kaže, nikada nije čula lepu reč.
“Na letovanje u Albaniji sam se odlučila iz radoznalosti i radi otkrivanja novih, još uvek nepopularnih a nama pristupačnih turističkih destinacija pre omasovljenja turizma u istim. Na internetu sam se, uglavnom na stranim sajtovima, informisala o njihovoj ponudi i turizmu, koji je još uvek u razvoju. Albansko more mi je sa fotografija delovalo veoma čisto, nijednog trenutka se nisam dvoumila da li da idem, čak ni nakon negativnih i skeptičnih komentara okoline, koji su mi dodatno dali adrenalin i dodatnu motivaciju za odlazak upravo u Albaniju”, počinje priču za “Blic” Nevena.
Vlora
“Cenkanje je vrlo poželjno”
“Do Albanije sam išla najpre avionom, direktnim letom od Beograda do Tirane, letom našeg avioprevoznika Er Srbija. Let traje nešto više od sat vremena. Aerodrom u Tirani bi se mogao po veličini i sadržajnosti mogao uporediti sa tivatskim. Na aerodromu postoji nekoliko rentakar agencija, gde se može iznajmiti auto, počev od 15e dnevno, za šta vam je potreban pasoš i međunarodna vozačka dozvola na uvid. Takođe, ukoliko planirate da posetite više mesta, u obilazak primorja se može ići i autobusom, najpre do glavne autobuske stanice u Tirani i nakon toga do izabrane destinacije na primorju, s tim što autobusi saobraćaju jednom ili dva puta dnevno do destinacija.
Postoji i treća opcija, da se ide taksijem do izabrane destinacije na primorju. Taksiji nisu skupi i cenkanje je vrlo poželjno. Nisam imala nikakav strah, više osećaj neizvesnosti i pomenutih komentara okoline koji su u mene uneli malog crva sumnje, koji se ispostavio bespotrebnim”, priča Nevena.
Od Vlora do Sarande
“Na svom prvom putovanju u Albaniji bila sam u tri različita mesta: Vlori, Boršu i Sarandi, jer sam za 10 dana, koliko sam tamo provela, želela da vidim i doživim što više. Najbliže letovalište od Tirane je Dureš, na samo pola sata vožnje od aerodroma u Tirani, sa peščanom plažom koja podseća na Adu Bojanu.
Vlore je vrlo razvijen turistički gradić, sa divnim šetalištem uz more-lungomare, sa mnoštvom restorana sa svežom morskom ribom po veoma pristupačnim cenama. Borš je predivno šarmantno selo u kom nema gužve, koje je meni najlepše od tri posećena mesta. U Boršu je korišćenje svih ležaljki besplatno. U samom mestu postoji jedna neasfaltirana ulica, tik do mora, sa raznim restorančićima sa tradicionalnim albanskim jelima.
Saranda je najpoznatije letovalište u Albaniji, veoma blizu Grčkoj, a ostrvo Krf je preko puta i postoje svakodnevni organizovani izleti do tamo. Saranda je sušta suprotnost Boršu, ima jako puno hotela i turista iz skandinavskih zemalja, naravno cene smeštaja i restoranske cene su nešto više nego u Vlori i Boršu”, priseća se Nevena gradova koji su na nju ostavili veliki utisak.
Borša
Negativnih komentara nije bilo
“U Albaniji nema mnogo turista iz Srbije, tako da su oni uglavnom oduševljeni i veoma srdačni prema nama, stariji ljudi nas i razumeju i mogla sam sa njima da se sporazumem. Uglavnom pitaju za stanje u Srbiji i naš standard i da li je prvi put da posećujem njihovu zemlju. Apsolutno nijedan negativni komentar nisam čula, niti imala bilo kakvo negativno iskustvo.”
Povoljne cene za naš standard
“Cene su više nego povoljne za naš standard, višestruko povoljnije nego u susednoj Hrvatskoj, a priroda i hrana, kao i celokupan doživljaj ne zaostaju”, priča Beograđanka.
Saranda
“Ponovo bih se vratila”
“Početkom ove godine planirala sam još jedno putovanje u Albaniju, ali usled epidemiološke situacije taj plan nisam mogla da realizujem. Imam veliku želju da nastavim sa istraživanjem njihovih plaža, jer tamo zaista ima mnoštvo lepih stvari koje mogu da se posete.
Jedino negativno što imam da kažem jeste veliko prisustvo mačaka i pasa lutalica na plažama. To je jedino što bih mogla da izdvojim kao loše, ali kada saberem sve utiske, tamo letovati je prelepo. Ja ću Albaniju posetiti ponovo, to je sigurno, čim situacija bude dozvoljavala”, završava svoju priču za “Blic” Nevena Šunjevarić.
Posle 17 dana borbe, opet su čuli glas svog mezimca
Predrag N. (21) iz Leskovca, stasiti sportista, zdrav i prav, zbog korone je bio na ivici života i smrti ali majka, otac i sestra ipak su dočekali, posle 17 dana borbe, da opet čuju glas svog mezimca.
“Doktor mi je, otprilike, rekao da imam pola sata da se sa sinom pozdravim i to je to. S Peđom sam se poslednji put čula oko pola jedanaest uveče. Rekao mi je: „Ja nisam za ovde! Vadite me odavde! Kakvi ste vi roditelji, ovde umiru!“ U ponoć je već bio na respiratoru. Moj Peđa, u oktobru treba da napuni tek 21 godinu, zdrav i prav, košarkaš, bio je na respiratoru zbog korone, na korak od smrti, sve mu je redom otkazivalo, krv mu je išla iz nosa i usta”, priča za Kurir Suzana N, iz okoline Leskovca, čiji je sin Predrag za tili čas završio na respiratoru u Kliničkom centru Niš.
Slabo priča
Momak sa ivice života i smrti, kome je u sekundi sve živo otkazivalo – i pluća, i srce, i bubrezi, i jetra, krv je lila gde god da ga pipneš… mezimac je cele Klinike za anesteziji i intenzivnu terapiju KC Niš, gde je smešten. Iznad njegovog kreveta su i baloni dobrodošlice, okačeni tog 4. avgusta, kad im se vratio. Novinari Kurira su ušli u crvenu zonu Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš, a tamo su zatekli i Peđu, visokog i stasitog momka.
Oko njegovog kreveta čitav tim u skafanderima. Vreme je za vežbe – jedna noga, polako savijanje, pa opružanje. Pa druga noga. Peđa još slabo priča. Ali uspeva da razgovara i telefonom s porodicom. On je mlad, lep, stasit i takvog ćete ga ovde videti.
Izvucite me odavde
Majka Suzana kaže da ih je sve zatekla užasna dijagnoza. Peđa je, navodi, od malih nogu trenirao fudbal, rukomet i košarku, a dva-tri dana pre nego pošto ga je kovid oborio bio je i u teretani.,
“Nismo znali šta nas je snašlo. Hitno je iz Leskovca prebačen u Niš. A nama Peđa uopšte nije delovao tako loše. Čak smo i razgovarali s njim. A u Nišu smo saznali strašnu istinu – Peđino srce radi sa 20 odsto kapaciteta, sve počinje da otkazuje…. Odmah je usledio i respirator”, seća se Suzana, koja je, ipak, dočekala čudo, posle 17 dana agonije.
“Došao je i taj dan. Zazvonio je telefon i čula sam svoje dete! Peđin glas! Živ je! Nije više na respiratoru! Sreći našoj nije bilo kraja. Jedva je pričao, ali uspeo je da kaže da je dobro. I opet ono njegovo: „Izvucite me odavde.“ Žao mi ga je. Razumem ga, video je i kako je čovek pored njega umro. Ali on je u najbolji rukama i ostaće tamo dok lekari ne kažu da ide dalje. Samo kad nam se vratio i da bude dobro – priča Suzana.
Koliko je stanje bilo dramatično za Kurir opisuje i prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.
“Peđa je naš najmlađi pacijent na respiratoru. Kad su mi lekari iz Leskovca rekli da šalju vrlo teškog pacijenta koji je 1999. godište, frapirao sam se. A onda sam negodovao uz pitanje šta su čekali dosad, računajući da je ležao kod njih nekoliko dana. Međutim, ispalo je da se dečko kod njih javio 12 sati pre toga, da je već imao multiorgansku insuficijenciju, nizak krvni pritisak, ejakcionu frakciju ispod 40 odsto, što znači da srce nije pumpalo. Saturacija je bila ispod 50, pluća puna vode, otkazivala su, laboratorijski nalaz užasan – feritin preko 10.000, LDH preko 1.000. Najpre smo ga stabilizovali, a iste noći je intubiran i stavljen na mehaničku ventilaciju. Krv je išla gde god da ga pipneš, iz usta, nosa…”, ističe prof. Janković.
Doktor Radmilo Janković, Foto/ Printscreen/ Youtube
On dodaje da je Peđa bio na vazopresurnoj potpori, na dobutaminu, koji mu je održavao pritisak i srčanu funkciju.
Diše svojim plućima
“Vodu iz pluća smo drenirali. Pluća su imala infiltrate slične radiološkoj slici koju pravi kovid pneumonija. Peđino stanje se još komplikovalo narednih dana. Već sutradan su počeli da skaču parametri koji pokazuju bubrežnu funkciju – kreatinin i do 700, urea i do 50. Bubrezi otkazuju, sledi dijaliza. Konstatujemo i miokarditis. Bili smo uporni, pa smo ga skinuli s dobutamina, te su srce i pritisak bili bolji. Imao je i insuficijenciju jetre i to smo uspeli da saniramo. Nekoliko dana smo se borili da ga iščupamo iz bubrežne insuficijencije, i onda je laboratorija krenula da se stabilizuje. Potom smo ga polako odvajali od respiratora i posle 17 dana uspeli. Sad je bez mašine i bez kiseonika. Diše svojim plućima. Ali Peđa je i dalje ozbiljan pacijent, ostaje u jedinici intenzivne nege. Ipak, smatramo da dobijamo bitku za njegov život. Vraćen je iz mrtvih”, zaključuje Janković.
Redak slučaj
l Peđa je na prijemu u KC Niš imao i IgG antitela, što znači da je već preležao koronu, i IgM, što znači da je trenutno ima.
“Iako zvuči čudno da je Peđa imao obe vrste antitela na prijemu, moguće je da osoba bude pozitivna nekoliko dana i na jedna i na druga. Recimo, osam-devet dana od početka bolesti, prvo se stvaraju IgM antitela, pa potom IgG, da bi se posle toga IgM izgubila”, objašnjava prof. Janković.
Šta je već preležao
Analize u KC Niš su pokazale da je Peđa još ranije preležao i koksaki virus i mononukleozu, a da to nije ni znao.
“Analizama je utvrđeno da je Peđa svojevremeno imao i koksaki vorus, koji inače napada srce, i Epštajn-Barov virus, koji prouzrokuje infektivnu mononukleozu, poznatu po tome što napada jetru”, kaže prof. Janković, dok majka Suzana dodaje: “Peđa se neko vreme žalio na glavobolje, a mi smo to vezivali za njegove česte izlaske, žurke i dobar provod, posle kog je ustajao rano da radi. A sad pomišljam da je to možda bilo i od tog koksakija. Inače, mi smo privatnici, imamo dosta radnika i, za divno čudo, niko od njih, kao ni suprug, ja, ćerka i bliska rodbina, nije zaražen”.
Neizmerna zahvalnost lekarima
Zahvalni smo prvo dr Spasiću, čini mi se da je tako pisalo ime na skafanderu, koji je Peđu iz bolnice u Leskovcu hitno prebacio u Niš, shvatajući koliko je stanje ozbiljno. Neizmerno smo zahvalni celom Kliničkom centru Niš, svim lekarima, sestrama, tehničarima, osoblju, svima s prof. dr Radmilom Jankovićem na čelu. Taj čovek je divan. Nekako sam došla do njegovog broja telefona, napisala mu poruku da sam očajna majka i odmah je odgovorio. I sve vreme je uz nas. I nijednog momenta nam nije dao lažnu nadu, sve vreme je bio realan i oprezan. Tek neki dan je rekao da može da kaže da je optimista, ali da će oporavak biti duži.
Danijela i njena dva brata David i Miloš ostali su danas bez majke.
Danijela Jovanović, Foto: Youtube/Info LIGA Ivanjica
Tužna vest koja je stigla iz porodice koja ionako jedva sklapa kraj sa krajem, rastužila je mnoge.
Troje male dece ostalo je bez Sandre, njihove majke. Nesrećna žena je podlegla povredama koje je zadobila kada je u porodičnoj kući pala sa stepenica i ostala neporketna.
Tako su Danijela (11), David (12) i Miloš (14) ostakli u trošnoj kući sa ocem Momčilom. Najmlađa Danijela spava na fotelji, a njen stariji brat David spava sa ocem, da bi najstariji brat mogao da spava sam.
Nameštaj u kući je star i neupotrebljiv, stolarija dotrajala, daščani pod propao, a u kući nema ni vode.
Crkvena opština Brezova u saradnji sa MZ Opaljenik i Udruženjem građana za naprednije selo pokrenula je akciju pomoći porodici Jovanović za izgradnju kuće u kojoj bi mališani mogli da imaju bezbrižno detinjstvo. Svi koji mogu i žele da pomognu Jovanovićima mogu to da učine uplatom na žiro-račun: 200-3212130101915-09 –Udruženje građana za naprednije selo Brezova.
Živka Matić (26) iz Kragujevca porodila se pre deset meseci u 36. nedelji trudnoće. Na svet je donela potpuno zdravu ćerku Minju. Posle tri meseca sreće i radosti, roditelji su saznali bolnu istinu. Mala Minja ima spinalnu atrofiju mišića i potrebna joj je naša pomoć.
“Porodila sam se u 36. nedelji trudnoće, mesec dana ranije. Kada sam rodila Minju, lekari su ostali u čudu kako je dete koje je ranije rođeno mesec dana ranije, toliko jako i čvrsto.
Minja Matić
Kada sam izašla iz bolnice, s Minjom je bilo sve u redu, ali, kako su dani prolazili, primećivali smo da se otežano pomera. Tri meseca nakon rođenja, Minja je prestala da pomera noge, glavu i ruke. Tada samo muž i ja shvatili da naše dete ima ozbiljan problem”, počinje svoju ispovest za “Blic” Živka.
Opaka bolest koja kao da ima tajmer
“Krenuli smo od lekara do lekara u Kragujevcu. Svaki od tih lekara rekao nam je da je to normalno pošto je Minja prevremeno rođena beba, ali mi nismo verovali. Ispostavilo se da smo bili u pravu. Spakovali smo Minju i odveli je u Beograd na jednu privatnu kliniku, za koju smo čuli da je najbolja. Doktor koji ju je pregledao podigao joj je ruku, a ona je samo pala, Minja se nije ni pomerila. Doktor nas je samo pogledao, i rekao da sumnja na spinalnu atrofiju mišića, i preporučio nam genetski test”.
Uradili su test, priča Minjina mama, i saznali bolnu istinu.
– Doktor je bio u pravu, naša Minja ima opaku bolest, koja kao da ima tajmer.
Porodica Matić
Srbijo, hvala ti!
“Naša država za svu decu koja imaju istu bolest obezbedila je terapiju koja je za sve nas besplatna, a inače je jako skupa. Na svaka četiri meseca, Minja prima spinrazu, koja joj dosta pomaže i olakšava život. Hvala ti, Srbijo, što mi dete održavaš u životu”, priča majka.
Maloj Minji je potrebna naša pomoć – svaki dan je bitan
Lek koji nadoknađuje nedostatak gena bio je dostupan samo u Americi po ceni od 2,1 milion dolara. Sada je taj lek dostupan i u Evropi.
“Jedini problem jeste rok. Svako dete koje ima spinalnu atrofiju mišića ovaj lek može da primi do navršene druge godine, posle druge godine je kasno”, objašnjava majka.
Minjino krštenje
“Pomozite nam da izlečimo naše dete”
“Molim sve koji su u mogućnosti da nam pomognu kako bismo što pre obezbedili sredstva za lek. Svaki dan nam je nova borba, i nova nada. Jedino uz pomoć našeg naroda, naša Minja će stajati na svojim nogama, i samostalno koračati kroz život. Pomozite nam da izlečimo naše dete”, završava svoju priču za “Blic” Živka Matić.
Svako ko je u mogućnosti da donira sredstva za lečenje male Minje, može to učiniti na sledeći način:
Slanjem SMS poruke: Upišimo 845 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human845 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000732401-90
Uplatom na devizni račun: 160600000073283743
IBAN: RS35160600000073283743
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
Jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo
Za pravoslavne hrišćanske vernike 14. avgusta počinje dvonedeljni Gospojinski post. Jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Velikogospojinki post prvi put pominje se u 9. veku. Konačno je Ustanovljen na Carigradskom saboru 1166.
Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Ovaj post je najkraći, ali veoma strog, poput Vaskršnjeg.
Podseća da su, uz svedenu trpezu i smirene strasti, milostinja i opraštanje prvi na putu kojim telo i duša postanu smirena celina, što vodi saznanju i spasenju u božjoj milosti.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, vikendom su dozvoljeni ulje i vino. Na Preobraženje može se jesti i riba.
Završava se 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, kao ove godine, ne mrsi se ni tog dana, već se jede riba, vino i ulje.
Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku.
Opela i popa nije bilo, najverovatnije, jer dečak nije bio kršten.
Tromesečna beba N. T, koja je preminula od posledica povreda koje joj je naneo otac Mišel Tot, sahranjena je danas na Vršačkom groblju. Mučno ubijeni dečak sahranjen je u malom belom kovčegu, a na večni počinak ispratili su ga članovi najužeg kruga porodice…
Neutešna majka tromesečne bebe jecala je u bolu dok je išla povorka ka grobu malenog dečaka…
Opela i popa nije bilo, najverovatnije, jer dečak, koji je posle očevih udaraca u bolnici završio sa svega mesec i po dana, nije bio kršten.
Baba i tetka dečaka tokom cele sahrane smirivale su majku bebe čiji su jecaji odzvanjali lokalnim grobljem…
Istrčao na ulicu i vikao: Beba ne može da diše!
Mišel Tot (29), otac monstrum iz Vršca, koji je svoju bebu tresao i lupao joj šamare dok nije zadobila ozbiljno oštećenje mozga, nakon čega je preminula u bolnici, nakon batina istrčao je na ulicu i vikao: “Beba ne može da diše, zovite Hitnu pomoć”.
FOTO: FACEBOOK.COM/ MIHAJLO TOT
Tot koji je zverski pretukao svoju bebu sam se prijavio policiji, a nakon saslušanja priznao je ovaj zločin.
Problemi za ovu šestomesečnu bebu nastaju od prvih momenata života, s obzirom na to da njeni roditelji, iz samo njima znanih razloga, još uvek nisu sigurni u to da li žele da odgajaju svoje dete.
Na dečijoj hirurgiji u Čačku od prvog dana svog rođenja, već šest meseci i tri dana, leži beba N. M. kojoj je odmah po rođenju konstatovana neizlečiva bolest kože, Epidermolysis bullosa (deca leptiri).
Problemi za ovu šestomesečnu bebu nastaju od prvih momenata života, s obzirom na to da njeni roditelji, iz samo njima znanih razloga, još uvek nisu sigurni u to da li žele da odgajaju svoje dete.
O bebi već šest meseci nesebično brine herojsko osoblje odeljenja dečije hirurgije u čačanskoj bolnici, koji su prihvatili N. M. kao svoje dete.
“I kad odem kući, mislim na to dete”, kaže Biljana Jovanović, glavna medicinska sestra sa odeljenja dečije hirurgije. Prema rečima sestre, najveći problem je bio nedostatak adekvatnih sredstava koji bi ublažili bol prilikom previjanja male N. M.
Inače, trebalo bi da beba bude prebačena u Beograd u bolnicu koja je specijalizovana za decu sa Epidermolysis bullosa, međutim, to je trenutno nemoguće zbog toga što roditelji nisu potpisali odobrenje pomoću kojeg bi beba dobila pomoć od države.
Zahvaljujući ljudima velikog srca iz Srpskog bratstva iz Montreala i Branku Markoviću, za samo četiri dana je skupljeno 5.900 dolara, što je dovoljno da se obezbede sredstva za lečenje i negu male N. M. za godinu dana. Takođe, sredstva su donirali i roditelji dece koja imaju istu bolest.
“Moram da istaknem da se osoblje dečije hirurgije na čelu sa Biljanom Jovanović lavovski bori da svoj deci bolovi budu olakšani”, navodi ona.
Branko Marković kaže i da je sudbina bebe N. M. neizvesna sve dok roditelji ne donesu konačnu odluku. I iako nisu precizirali razlog svog dvoumljenja, Branko misli da su u strahu. Međutim, pomoć je potrebna velikom broju dece, a Srpsko bratstvo iz Montreala ne planira da prestane sa prikupljanjem pomoći.
“U bolnici nemaju adekvatnu opremu za ostalu decu, bila su potrebna i terapijska kolica, stalak za monitor… Sve smo to obezbedili”, navodi.
Bulozna epidermoliza – Kako žive deca leptiri?
,,Deca leptiri” boluju od retke i teške genetske bolesti bulozna epidermoliza koju karakteriše jak bol pri svakom dodiru zbog preterane osetljivosti kože. Obolele od ove bolesti može da zaboli i zagrljaj. Oboleli od ove bolesti izgledaju neuhranjeno, malokrvni su i potreban im je veliki unos minerala i vitamina.
Njih svaki zagrljaj i svaki dodir bole, koža im je sva u plikovima i opekotinama, roditelji su vezanih ruku, a bolesna deca bespomoćna. “Deca leptiri” od rođenja trpe velike bolove i žive život potpuno drugačiji život od svojih vršnjaka.
Usled ove bolesti nastaju plikovi tj. mehuri ili bule i bolne rane koje podsećaju na opekotine. Radi se o naslednoj, još uvek neizlečivoj bolesti koja nije zarazna.
Najveći broj obolelih su deca, koju zbog osetljive kože zovu “deca leptiri”.
Osnovne aktivnosti su gotovo nemoguće
Bezazlene aktivnosti, poput dugog ležanja ili sisanja cucle, koje su za zdrave ljude uobičajene, za decu leptire stvaraju patnju.
Zbog plikova u usnoj duplji, na jeziku i jednjaku, neki od njih mogu da jedu samo tečnu ili kašastu hranu. Preko 80 procenata obolelih postaju invalidi već u prvim godinama života, a neki preminu neposredno po rođenju. Naučnici kažu da je prosečan životni vek obolelih je 28 godina.
Zbog neaktivnosti i stalnih rana prsti im se krive i srastaju sa šakom. Nisu pošteđene ni oči, analni otvor ni genitalije. Otežana je i probava, te dolazi do čestih opstipacija, a ponekad se pražnjenje creva obavlja hirurškim putem.
Usled čestih i mnogobrojnih rana dolazi do infekcija pa i do sepse. Rane izaziva svaki pritisak, a najbolnije je previjanje. Podložniji su drugim bolestima, naročito karcinomu kože. Neophodna im je stalna nega i u potpunosti zavise od drugih osoba.
Ipak, bez obzira na težinu bolesti. oboleli mogu da se bave raznolikim aktivnostima i vode, uslovno rečeno, normalan život.
Glavna turistička inspektorka Svetlana Šljivančanin najavila je pojačane kontrole od vikenda, posebno u ugostiteljskim objektima. Ona je u emisiji „Boje jutra“ rekla da su dosta upozoravali i da sada moraju represivnije da deluju.
„Imamo veći broj gostiju, i broj zaraženih lica, moramo se pridržavati i poštovati mere NKT-a“, istakla je inspektorka Šljivančanin.
Kako kaže Šljivančanin, mere kršenja fizičke distance i nenošenje maski, najviše su zabeležene u Ulcinju, Budvi, Herceg Novom. Odmah posle njih je Podgorica, zatim u Nikšiću i Beranama.
„Kršenje fizičke distance najviše je zabeleženo u ugostiteljskim objektima u kojima je živa muzika. Takođe smo zabeležili nenošenje maski među zaposlenim licima, pa i u kuhinji“, istakla je Šljivančanin.
Kaže da su izdali 55 prekršajnih naloga od 57.050 eura i osam zahtjeva za prekršajni postupak.
„Od 1. maja izvršili smo 2.728 inspekcijskih nadzora, a utvrdili 3221 nepravilnost. Pored kršenja mjera NKT-a, utvrdili smo da veći broj subjekata svoj rad počinje bez odobrenja , i ove godine ih je mnogo veći u odsnosu na prethodne. Četrnaest objekata je zapečaćeno“, istakla je Šljivančanin.
Osim otvaranja objekata bez odobrenja, tu je i neizdavanje fiskalnog računa , što je ove godine zastupljenije u odnosu na ranije.
„Gosti nam se žale da ugostitelji naplaćuju više svoje usluge od onih koje piše u cjenovniku. Apelujem na ugostitelje da svoje cijene koje su u cjenovniku usklade sa cijenama u kasi. Takve subjekte proslijedićemo Poreskoj upravi“, naglasila je Šljivančanin.
Šljivančanin kaže da su takođe primjetili da na crnogorskim kupalištima nema dovoljno spasioca, te najavljuje i kontrolu plovnih vozila i skutera.
Bizaran incident dogodio se ove nedelje u Melburnu koji nikako da se izbori sa epidemijom koronavirusa.
Tokom jula u gradu su pooštrene mere i svako ko ne nosi masku suočava se sa kaznom od 100 dolara. Policajac sa snimka prešao je sve granice kada je prišao devojci koja je bila u društvu momka.
Ona nije nosila masku iz “medicinskih razloga” koji god to oni bili. Policajac je insistirao da je stavi na lice, a ona je odbila rekavši mu da ne sme.
Njen momak je primetio u šta se može pretvoriti ova rasprava i lukavo je uzeo telefon i počeo da snima incident.
Policajac je počeo da viče na devojku da ga posluša, ona nije htela, pa je krenuo da je davi.
“Heeej, pusti me! Daviš me!”, vikala je devojka, ali policajac je nastavio da je maltretira.
“Bili smo juče kod lekara. Rekao joj je da ne sme da nosi masku. Daviš je zbog maske? Hoćeš da je ubiješ? Zbog maske???”, vikao je njen momak.
Policija je posle incidenta saopštila da je njihov član odreagovao pravilno jer je devojka odbila da da ličnu kartu, kao i da nosi masku, a pritom nije imala nikakve potvrde kod sebe da je izopštena od nošenja zaštite.
“On je po zakonu bio dužan da je privede”, rekli su iz policije.
Ovaj snimak zapalio je čitavu Australiju. Podeljena su mišljenja, a u TV emisijama su već gostovali i neki političari koji su komentarisali slučaj.
Dok jedni tvrde da je devojka namerno iscenirala sve ovo da bi policiju prikazala u najgorem svetlu, i dok je njen momak mogao da se umeša ali je želeo ekskluzivu za mreže, drugi kažu da je policajac bio odvratan i bezobrazan i da je mogao da je ubije.
