Category: Uncategorized

POP pevačica Romana Panić deportovana je iz Brizbejna, i juče je doputovala u Beograd. Ona je, podsetimo, uhapšena u Australiji zbog pljačkanja bankomata zajedno sa svojim partnerom Filipom Mrkajićem.

Osuđena je 24. juna na jednogodišnju zatvorsku kaznu, uslovno na tri meseca, ali je puštena 1. avgusta, posle odležane dve trećine, zbog dobrog vladanja u zatvoru, dok je Mrkajić još uvek lišen slobode.

Romana se, odmah po dolasku u Beograd, kolima uputila do jednog kafića na Senjaku, gde je popila kafu i rakiju, i videla se sa prijateljicom. Panićeva je na insta-stori okačila dve selfi fotografije. Na jednoj ima naočare za sunce, na drugoj ne. Na slikama je ispisala stihove refrena čuvene pesme “Beograd”, dua “Vlada i Bajka”: “Gde god da krenem, taj grad me prati, Beograd moj sebi me vrati, gde god da krenem, taj grad me čuva, kroz moju glavu košava duva”. Odmah se, na prvi pogled, vidi da je Romana, tokom boravka u Australiji, prilično smršala, a zanimljivo je da je, brzo po dolasku u Beograd, snimljena kako odlazi do jednog bankomata i proverava stanje na računu.

– Zar ne vidite da mi je lepo – uz osmeh je odgovorila Romana okupljenim beogradskim novinarima na pitanje kako se oseća. – Namerno sam se slikala za “Instagram” sa naočarima i bez njih. Srećna sam što sam došla kući. Još uvek traje euforija, još sam uzbuđena. Osećaj je divan, videti porodicu, prijatelje… I ja i moja familija smo doživeli medijski linč, tako da nisam spremna da dajem izjave. Pisali ste sve i svašta, mnogo je neistina. Dodavali ste ulje na vatru.

Romana nije precizirala kada će se tačno oglasiti i izneti svoju verziju svega što se dešavalo u Australiji. Istakla je da je potrebno vreme da se sve slegne, i da će onda da otvori dušu:

– Svakako ćete čuti moju priču koja će biti veoma zanimljiva!

Korisnik dnevnog boravka ŠOSO “Dr Milan Petrović” M. M. (39) napadnut je u nedelju, 9. avgusta, oko 20 časova, u Ulici Bate Brkića na Novom naselju.

Vraćajući se kući, M. M. je prolazio pored grupe momaka, od kojih mu se jedan, bez ikakvog povoda, obratio i upitao ga zašto se smeje. Kako je rekao D. M, njegov brat, M. M. koji je inače introvertan i tih, nastavio je svojim putem, kada je jedan mladić iz grupe krenuo za njim, usput ga zapitkivao, te nakon desetak metara pesnicom toliko jako udario u levo oko da mu je polomio nos i arkadu, što potvrđuje i medicinski izveštaj.

Kako je navedeno u izveštaju lekara, M. M. je pretrpeo frakturu nosne kosti, lateralnog zida sinusa i krova leve orbite. Lekari su ovo okarakterisali kao teže povrede.

– On se uplašio i nije došao kući odmah pošto baš nema koncept o vremenu da opiše kada je to tačno bilo, mi smo zaključili da je između osam i devet uveče, a on je došao kući oko pola 12. Mi smo se baš bili zabrinuli, nismo znali gde je, krenuo sam da ga tražim, a on je bio tu ispred zgrade, nije smeo da uđe – navodi njegov brat.

Kako kaže, oni su odmah otišli u policijsku stanicu, gde su im rekli da oni nisu nadležni.

– Rekli su da idemo u Urgentni centar, pa će oni po službenoj dužnosti da pozovu patrolu sa Novog naselja i tako je i bilo. Mislim da je tu morao biti medijator pošto policajci nisu baš navikli da imaju dijaloge sa osobama sa teškoćama u razvoju. Oni su njemu postavljali pitanja koja ni ja nisam razumeo. Ja sam pokušavao strpljivo da izvučem iz njega koliko god mogu informacija – objašnjava D. M.

Kaže i da njegov brat, nažalost, nije uspeo da identifikuje napadače.

– Računali smo da ima kamera oko škole, jer smo prvo mislili da je napad bio ispred ulaza u školu, tako smo razumeli mog brata dok je opisivao. Ja sam, za svaki slučaj, pošto je sutradan trebalo da idemo kod inspektora, da bih što bolje mogao da opišem događaj, otišao sa bratom na lice mesta da mi on pokaže šta se desilo. Onda sam video da taj prostor nije pokriven kamerama od škole, ali da postoje dve apoteke i mislim da je jedna imala uperenu kameru ka tom mestu – priča on.

Dodaje da je to rekao policiji i da su ga oni uveravali da će da provere snimke sa tih kamera. Kako kaže, policija ih je savetovala da se šetaju krajem u kom je došlo do napada zajedno u slučaju da napadači tu često provode vreme, te da, ako ih njegov brat prepozna, zovu policiju. M. M. je u stabilnom stanju, ali se i dalje oporavlja od napada. U novosadskoj policiji kažu da rade na utvrđivanju svih okolnosti, identifikaciji i pronalasku počinilaca.

Korisnik dnevnog boravka ŠOSO “Dr Milan Petrović” M. M. (39) napadnut je u nedelju, 9. avgusta, oko 20 časova, u Ulici Bate Brkića na Novom naselju.

Vraćajući se kući, M. M. je prolazio pored grupe momaka, od kojih mu se jedan, bez ikakvog povoda, obratio i upitao ga zašto se smeje. Kako je rekao D. M, njegov brat, M. M. koji je inače introvertan i tih, nastavio je svojim putem, kada je jedan mladić iz grupe krenuo za njim, usput ga zapitkivao, te nakon desetak metara pesnicom toliko jako udario u levo oko da mu je polomio nos i arkadu, što potvrđuje i medicinski izveštaj.

Kako je navedeno u izveštaju lekara, M. M. je pretrpeo frakturu nosne kosti, lateralnog zida sinusa i krova leve orbite. Lekari su ovo okarakterisali kao teže povrede.

– On se uplašio i nije došao kući odmah pošto baš nema koncept o vremenu da opiše kada je to tačno bilo, mi smo zaključili da je između osam i devet uveče, a on je došao kući oko pola 12. Mi smo se baš bili zabrinuli, nismo znali gde je, krenuo sam da ga tražim, a on je bio tu ispred zgrade, nije smeo da uđe – navodi njegov brat.

Kako kaže, oni su odmah otišli u policijsku stanicu, gde su im rekli da oni nisu nadležni.

– Rekli su da idemo u Urgentni centar, pa će oni po službenoj dužnosti da pozovu patrolu sa Novog naselja i tako je i bilo. Mislim da je tu morao biti medijator pošto policajci nisu baš navikli da imaju dijaloge sa osobama sa teškoćama u razvoju. Oni su njemu postavljali pitanja koja ni ja nisam razumeo. Ja sam pokušavao strpljivo da izvučem iz njega koliko god mogu informacija – objašnjava D. M.

Kaže i da njegov brat, nažalost, nije uspeo da identifikuje napadače.

– Računali smo da ima kamera oko škole, jer smo prvo mislili da je napad bio ispred ulaza u školu, tako smo razumeli mog brata dok je opisivao. Ja sam, za svaki slučaj, pošto je sutradan trebalo da idemo kod inspektora, da bih što bolje mogao da opišem događaj, otišao sa bratom na lice mesta da mi on pokaže šta se desilo. Onda sam video da taj prostor nije pokriven kamerama od škole, ali da postoje dve apoteke i mislim da je jedna imala uperenu kameru ka tom mestu – priča on.

Iza njegovog uspeha krije se dosta muke!

Miloš Biković trenutno odmara moru u Hrvatskoj, a sada je otkrio kako provodi vreme na letovanju. Ipak, glumac je odlučio i da progovori o detinjstvu koje nije bilo lako

 U svakoj nevolji treba pronaći dobru stranu pa sam tako i ja iskoristio pauzu uzrokovanu pandemijom korona virusa da se napokon malo odmorim. Na žalost, priznajem da sam radoholičar – rekao je Miloš za hrvatsko izdanje magazina “Gloria”, te dodao da osim što čita knjige i druži se s prijateljima, svakodnevno u teretani barem sat i po trenira mišiće za povratak ulozi kriminalca Petra Maraša u filmu “Južni vetar 2: Ubrzanje”, koji počinje da snima odmah nakon letovanja.

– Na prvu, to je laskavo, no zapravo je periferno. Izgled je nekakav ukras, koji je, kao i svi ostali ukrasi, beznačajan ako se iza njega ne krije sadržaj – rekao je Biković za pomenuti medij.

Kako je ispričao, detinjstvo mu nije bilo lako, te se s porodicom zbog rata, inflacije i nemaštine selio po celom Beogradu.

Foto: Printscreen

Zato je danas, kako je naveo, pažljiv s novcem. Miloš je nedavno o tome pričao i za ruske medije.

– Od prvog velikog honorara majci sam kupio stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. Njoj pokloni nisu toliko važni. Odrastao sam na Karaburmi, a često smo se selili jer nismo imali svoj stan. Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zarađivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan život. Moj brat jeste – rekao je glumac nedavno u intervjuu za rusko izdanje magazina “Esquire”.

 U svakoj nevolji treba pronaći dobru stranu pa sam tako i ja iskoristio pauzu uzrokovanu pandemijom korona virusa da se napokon malo odmorim. Na žalost, priznajem da sam radoholičar – rekao je Miloš za hrvatsko izdanje magazina “Gloria”, te dodao da osim što čita knjige i druži se s prijateljima, svakodnevno u teretani barem sat i po trenira mišiće za povratak ulozi kriminalca Petra Maraša u filmu “Južni vetar 2: Ubrzanje”, koji počinje da snima odmah nakon letovanja.

– Na prvu, to je laskavo, no zapravo je periferno. Izgled je nekakav ukras, koji je, kao i svi ostali ukrasi, beznačajan ako se iza njega ne krije sadržaj – rekao je Biković za pomenuti medij.

Kako je ispričao, detinjstvo mu nije bilo lako, te se s porodicom zbog rata, inflacije i nemaštine selio po celom Beogradu.

Foto: Printscreen

Zato je danas, kako je naveo, pažljiv s novcem. Miloš je nedavno o tome pričao i za ruske medije.

– Od prvog velikog honorara majci sam kupio stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. Njoj pokloni nisu toliko važni. Odrastao sam na Karaburmi, a često smo se selili jer nismo imali svoj stan. Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zarađivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan život. Moj brat jeste – rekao je glumac nedavno u intervjuu za rusko izdanje magazina “Esquire”.

Telo mladića L. P. (20) pronađeno je jutros nešto posle 10 sati u stanu u Bulevaru Zorana Đinđića na Novom Beogradu. Slučaj je prijavio njegov maloletni cimer S. K. (15) inače državljanin Crne Gore.

Komšije iz solitera kažu da ovu dvojicu momaka nisu poznavali i da ih nisu viđali, te se nagađa da je L. P. živeo u iznajmljenom stanu, navodi Blic.

– Oko 10 sati me je na ulazu u zgradu presreo momak, dečak praktično, sav usplahiran i molio da pozovem Hitnu pomoć. Rekao mi je da gore na sedmom spratu leži na podu momak koji ne daje znake života. Kada sam pozvao Hitnu pomoć rekli su mi da su već imali takav poziv i da je onaj ko je zvao zvučao neozbiljno i da nije hteo da se predstavi – priča A. S. komšija sa drugog sprata u istoj zgradi.

On dodaje da nije umeo da objasni Hitnoj pomoći o čemu se tačno radi jer sve što mu je preplašeni tinejdžer rekao bilo je da neko na sedmom spratu leži na podu i ne diše, te da ga je on našao u takvom stanju ujutru kada se probudio.

– Posle mog poziva, dok sam ja došao do kola na parkingu ispred zgrade, stigli su i policija i Hitna pomoć. Posle ne znam šta se dešavalo. Tog dečka sam prvi put video, ne znam ko su bili oni, verovatno su bili podstanari jer nisam ništa čuo o njima – kaže A. S.

Takođe, i ostale komšije su u šoku onim što se desilo, a prve informacije o smrti mladića, kako kažu, saznali su iz medija. Niko nije poznavao dvojicu momaka, niti su bilo šta neuobičajneo čuli iz tog stana u toku noći.

Prema prvim podacima, S. K. je policiji rekao da je sa L. P. tokom noći konzumirao alkohol i narkotike te se sumnja da je uzrok smrti predoziranje.

Precizan uzrok smrti utvrdiće dalja istraga.

Vasilije Kačavenda, umirovljeni episkop zvorničko-tuzlanski otkrio je da su neistiniti navodi da je hitno prebačen na lečenje u Beograd usled korona virusa, i poručio da će početi da proklinje one koji priželjkuju njegovu smrt širenjem lažnih vesti.

– Hvala Bogu dobro se osećam, u dobrim sam rukama. Nemam nikakve komplikacije. Evo me u bolnici u Bijeljini. U tome je stvar, rade na totalnoj diskvalifikaciji mene, misle evo ga, krepaće, krepaje. Eto to je! Priželjkuju moju smrt – kaže za Kurir umirovljeni vladika.

“Kada dete dođe do škole, mora odmah da stavi masku. Smatramo da je najpametnije da se neprekidno nosi maska, ali da može da je odloži dok je u svojoj klupi i prati nastavu”, rekao je dr Predrag Kon na konferenciji za medije Kriznog štaba, na kojoj je najviše vremena posvećeno zaštitnim merama i modelima za održavanje nastave u novoj školskoj godini.

Članovima medicinskog dela Kriznog štaba dr Dariji Kisić Tepavčević i dr Predragu Konu danas se na konferenciji za medije pridružio ministar prosvete Mladen Šarčević, pošto je ključna tema današnjeg zasedanja Kriznog štaba bilo – na koji način će se odvijati nastava u školama od septembra.

Na konferenciji za medije koja je usledila, novinari su najviše pitanja imali upravo oko organizacije nastave u osnovnim školama, ali i o tome koliko je Srbija blizu nabavke vakcine protiv koronavirusa.

Šarčević o rasporedu časova i nastavnom planu:

U prvom delu epidemije nije bilo sinhronizacije, a setite se da su i udžbenici različiti – međutim, nastavni plan i program je jedinstven za celu Srbiju. Da ne bi bilo zabune, svi rasporedi časova su usklađeni sa časovima “televizijske nastave” koji će biti emitovani na RTS.

Procedura ako je đak ili nastavnik zaražen?

Kisić: Ako se desi da neko tokom časova oseti simptome, nastavnici treba što pre da se javi u kovid ambulantu, a učenici da to kažu nastavniku ili učitelju i tada, sa maskom koju inače nosi, odlazi u sobu za izolaciju. Pozivaju se roditelji koji ih tada odvode u najbližu kovid ambulantu. Ukoliko se ispostavi da je neko od đaka ili nastavnika pozitivan na prisustvo virusa, to se prijavljuje Zavodu za javno zdravlje koji je nadležan, i dalje se sprovode postupci. Najvažnije je da se sprovode mere: da se nose maske, drži distanca, peru ruke.

Ko obezbeđuje maske, sredstva za dezinfekciju?

Šarčević: Roditelji, nemamo budžet za to.

Kisić: Sve maske su dozvoljene, zadovoljavajuće su i pamučne maske, bitno je da se pravilno nose.

Zar nije prevelik teret na nastavnicima, da podele odeljenja, naprave raspored, da pripreme nastavu…previše posla za premalo ljudi? Da li se varam?

Šarčević: Varate se. Dobar direktor za 10 dana napravi raspored za veliku školu. Škole će dobiti gotove modele, ali nećemo ništa da nametnemo. Ne možemo da budemo lenji i bahati i da kažemo – evo vam mejlovi i materijal i to je to. Nastavnici će dobijati sve podatke, uputsva i preporuke redovno. Sve ovo trebalo je da radimo tek 2022. ali eto – prilagođavamo se.

Lekarsko opravdanje za decu koja ne dođu u školu?

Ministar Šarević: Neće trebati, zato što dozvoljavamo da roditelji biraju da li će dolaziti u školu ili pratiti onlajn nastavu – tokom proleća u školama je bilo 20 odsto dece. Mi računamo da su roditelji najveći prijatelji svoje dece.

Šarčević o deci koja pohađaju stručne škole: Mi pokušavamo da uhvatimo najbolju moguću strukturu nastave, da bi najviše izašli u susret svima, ali da ne preopteretimo roditelje previše.

Kazne za građane koji ne nosi masku?

Dr Kisić – najveća kazna je velika verovatnoća da se zarazi.

Dr Predrag Kon o kažnjavanju onih što ne nose maske: Mora da se kontroliše, mora da se nađe način, nema tu opravdanja, a to što nema načina – ja za to nemam opravdanja.

Dr Kisić o vakcinaciji: Osim higijenski ispravne vode za piće, ništa nije više pomoglo čovečanstvu od vakcine. Sada vidimo šta se dešava kada se pojavi pandemijska bolest a vakcine nema. Proizvodnja vakcine ima jasno definisane faze i postupke, koji su strogo kontrolisani, prioritet je bezbednost i efektivnost vakcine, sa stvaranjem što dužeg vakcinalnog imuniteta. Svaka vakcina koja uđe u našu zemlju prolazi kroz sertifikaciju po našim zakonima, i to je jasno definisano – nema nikakvih odstupanja od toga.

Šarčević o “savezništvu” roditelja i škola: Ako neko namerno misli da se “mangupira” pa ne nosi masku, može biti opomenut i ukoren.

Namerno trenutno ne govorim o nastavi na fakultetima – to će biti tema sledeće nedelje.

Studentski domovi: oni već dolaze u domove. “Laki” kovid slučajevi među studentima biće smeštani u beogradsku “Arenu”.

Polaganje ispita na daljinu: Tu još nemamo izrađene uslove, radimo na “pilot” modelu, pa tako gde je to moguće radićemo to u “kontrolisanim uslovima”, pošto je to podložno manipulaciji.

Da li će deca u školama morati da nose maske?

Dr Predrag Kon: Pre polaska u školu, roditelj treba da izmeri temperaturu detetu, i da decu sa simptomima ne šalje u školu. Kada dete dođe do škole, mora odmah da stavi masku. Preporučujemo da se maska nosi neprekidno, ali tokom slušanja časa nije obavezno. Smatramo da je najpametnije da se neprekidno nosi maska, ali da može da odloži masku dok je u svojoj klupi.

Kolektivni sportovi ne mogu biti tolerisani, fizičko vaspitanje da se održava uz potrebnu distancu. Tokom muzičkog nema pevanja u horu, nema skandiranja, navijanja u nekom sportu – rekao je dr Kon i dodao da će se o svim tim pravilima detaljno pričati i narednih dana i prvih dana u školi đacima i nastavnicima će biti objašnjeno sve.

Da li smo u pregovorima sa ruskom kompanijom koja je registrovala vakcinu protiv koronavirusa?

Dr Predrag Kon: Ne znam da li smo sa njima u pregovorima, ali je bilo govora o tome.

Dr Kisić Tepavčević: Imamo intenzivne kontakte sa većinom proizvođača vakcina koji su u završnim fazama izrade vakcie. Činimo sve napore da , kada se pojavi efikasna i bezbedna vakcina, koja će proći sve procedure u našj Agenciji za lekove, da ćemo biti među prvim zemljama koje će imati vakcinu.

Ministar prosvete Mladen Šarčević o nastavi u osnovnim školama:  Ne očekujemo vanredno stanje pred polazak u školu. Jedan od modela je da se nastava za razrede od 1. do 4. odvija po školama, uz sve mere, i računamo da za to ima dovoljno prostora u školama. Moramo, međutim, odeljenja da “podelimo” na pola u većim školama. U 55 odsto škola moraćemo da podelimo odeljenja, i to verovatno nije konačan broj, verovatno će ih biti manje.

Morali smo da se rukovodimo radnom listom zaposlenih – sve to mora da bude na osnovu Zakona o radu i 40 – časovne radne nedelje, odnosno 24 časa nedeljno sa đacima.

Imamo opciju da sve radimo “na daljinu”, sve zavisi od epidemiološke situacije. Najbolji model je da škole redovno rade.

Od 1. do 4. razreda, ideja je da se podele u dve grupe, sa časovima koij traju po 30 minuta, pauzama između od po 5 minuta i pauzom od 20 minuta između “blokova” nastave.

Sutra će direktori i zaposleni u školama dobiti detaljna uputstva, rekao je Šarčević.

U drugom delu dana, imamo starije osnovce – tu je na školama šta će primeniti, da li ćete recimo reći da idu 5. i 6. razred sve vreme, ili da podelite “po vertikali”, da nastavu pohađaju od 5. do 8. razreda.

Stariji osnovci će imati po 5 ili 6 časova, a gledaćemo da osmaci imaju 6. časova.

Ukoliko roditelji imaju određene strahove oko puštanja dece u školu, ako ste imali u kući nekoga ko je bio ozbiljno bolestan ili preminuo, nećemo praviti problem ako se roditelj odluči da dete nastavu pohađa potpuno onlajn.

Neće biti kabinetske nastave i nema “šetanja” po školi od kabineta do kabineta. Gledaćemo da se određeni predmeti ne izvode kao do sada, fizičko i zdravstveno vaspitanje – dosta će se govoriti o samoj epidemiji, horske probe neće moći bez maske i slično.

Od 5. do 8. razreda – jedan dan “onlajn nastava”, drugi dan – uživo.

Dr Darija Kisić Tepavčević: Kada je u pitanju ukupan broj aktivnih slučajeva, radi se trenutno o 8799 slučajeva. Izlečeno je ukupno 18.965 pacijenata od izbijanja epidemije. Trenutno je najviše novozaraženih u Beogradu, Novom Sadu a primetili smo i povećan broj slučajeva u Kikindi.

Najnoviji epidemiološki podaci:

Od posledica zaraze koronavirusom u Srbiji je u poslednja 24 časa umrlo još šest osoba.

Od poslednjeg preseka testirano je 8086 osoba, od čega je 235 pozitivno.

Na respiratorima se trenutno nalazi 91 pacijent.

Podsećamo da je Krizni štab tokom dana održao sednicu na kojoj je doneta je odluka da najmlađi đaci od septembra idu u na nastavu u škole, dok će stariji kombinovati časove u školama sa onlajn nastavom.

Dr Darija Kisić Tepavčević je izjavila da će najmlađi đaci pohađati nastavu u školi, uz poštovanje svih mera, među kojima su i principi za smanjenje fizičke mogućnosti prenošenja virusa, a to znači maksimalno razređenje broja đaka.

Potvrdila da je usvojeno  da u jednoj učionici može da bude do 15 đaka, da udaljenost među njima mora da bude 1,5 metar, kao i da će časovi biti skraćeni na 30 minuta.

Tanja Savić prolazi kroz dramu otkako je njen suprug Dušan Jovančević odveo sinove u Australiju. Najavila je da će zatražiti razvod braka i priznala da je alarmirala policiju i u Srbiji i u Australiji, a sada je iznela još detalja iz njenog odnosa sa suprugom.

– Moram da se borim za svoju decu. Meni da je bilo dobro sa njim, ne bih se vratila u Srbiju. Davala sam mu šanse, ali više ne mogu – rekla je Tanja Savić, koja je potresena zbog ove situacije.

– On je decu odveo bez mog znanja. Bili su kod mene za vikend, pa sam ih predala Dušanu, koji je rekao da će mi ih vratiti za Vaskrs. Ja sam farbala jaja, sve sam spremila i zvala ga u sredu, bio je nedostupan. Dva dana sam pokušavala da ga dobijem. Onda sam prijavila policiji – dodala je ona za “Kurir”.

– Deca su odvedena bez mog znanja, ne znam čiji je propust to što su ga pustili da pređe granicu bez mog odobrenja, ali nečiji jeste – zaključila je pevačica.

Savićeva je do pre nekoliko dana komunicirala sa sinovima preko Vibera, ali joj je, kako je navela, sada i to onemogućeno.

Pevačica Tanja Savić prolazi kroz pravu agoniju jer je već mesecima odvojena od dece koju joj muž, Dušan Jovančević, ne dozvoljava da ni vidi, ni da čuje.

Ona ga je, nakon četiri meseca ćutanja, prijavila za otmicu dece, a on bi zbog toga mogao da bude osuđen na čak 30 godina zatvora.

Kaiko prenose mediji, Tanja je od maja meseca pokušavala na miran način da reši spor, kako Dušan ne bi snosio posledice, ali je sada ipak odlučila da se svim sredstvima bori za sinove.

“Dušan je odveo decu u Australiju bez Tanjine saglasnosti. Ona je bila ubeđena da će rešiti problem, međutim od kada joj je zabranio čak i da se čuju telefonom, pevačica je očajna. Prijavila ga je u našoj policiji, a njen advokat je poslao prijavu i australijskoj policiji. Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarsvo pravde je upoznato sa njenim slučajem i uradiće sve da joj se deca vrate”, rekao je za “Informer” izvor blizak pevačici.

Isti izvor je, navodno, rekao kako su u Australiji žene veoma zaštićene i da bi Tanja dobila svoju decu u roku od nekoliko dana. Kako je dalje rečeno, problem je to što su mališani njihovi državljani, a Tanja želi da sa njima živi u Srbiji.

“Tanja nema ni želje ni novca da živi u Australiji. Zato će podneti zahtev da dobije starateljstvo nad decom i da joj bude omogućeno da ih dovede u Srbiji. Ona ima dokaz da su deca oteta jer su imala boravište u Beogradu, išla su ovde u školu, bila su i zdravstvenom sistemu. Dušanu preti od šest do 30 godina zatvora, a moraće da plati i kaznu od 25.000 dolara. Osilio se, jer je mislio da će Tanja doveka ćutati”, rekao je izvor.

“Ćutala sam četiri meseca i nisam htela da iznosim u javnost privatne detalje, ali sada sam morala da tražim pomoć. Govore mi ljudi što ne odeš po svoju decu, ali ne mogu tek tako da odem u Australiju i da ih dovedem u Srbiju. Ja čak nisam ni njihov državljanin. To bi onda značilo da sam ja sinove otela od Dušana. Tražila sam pomoć i od naše države, ali i od australijske i sada čekam njihovu pomoć”, rekla je Tanja Savić medijima.

“Moj suprug je uradio nešto najgore što može jednoj majci da se uradi – oduzeo mi je decu. To nije smeo da radi jer nije ljudski, ali i kažnjivo je zakonom. Ja sam sve htela da uradim za njega, štitila sam ga, ali prešao je granicu”, dodala je ona.

BEBA iz Vršca stara svega dva i po meseca, preminula je u petak na Institutu za majku i dete nakon što ju je, otac T. M. tukao.

Kako saznajemo, majka je sa muškom bebom došla na Institut 25. juna, kada je slučaj nasilja u porodici i prijavljen nadležnim institucijama.

To potvrđuju i iz Osnovnog javnog tužilaštva u Vršcu.

– Slučaj nasilja u porodici je policiji u Vršcu prijavljen 25. juna. Ocu je istog dana određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati, dok mu je dan posle toga, 26. juna, određen pritvor – kažu iz Osnovnog javnog tužilaštva u Vršcu i naglašavajući da se T. M. i dalje nalazi u pritvoru.

BEBI FUNKCIJE MOZGA NISU BILE ISPRAVNE

Ova hrabra, tek rođena beba, dugo se, čak mesec i po dana, borila sa nanetim povredama, sve do 7. avgusta, kada je, nažalost, preminula.

Vršačko osnovno tužilaštvo je odmah posle smrti deteta izdalo naredbu za obdukciju radi utvrđivanja uzroka smrti dečaka.

Posle ovog tragičnog događaja, slučaj je pripao Višem javnom tužilaštvu u Pančevu.

Tužilac Višeg javnog tužilaštva Nebojša Živković, kaže  da bebi funkcije mozga nisu bile ispravne, te da će obdukcija pokazati koji je tačan uzrok smrti.

– Lekari su održavali bebu u životu, ali je ona nažalost preminula. Ocu je određen pritvor, a naložena je obdukcija. Sada čekamo obdukcione rezultate, posle čega će pritvoreni biti saslušan – navodi Živković.

NIJE IZOLOVAN SLUČAJ

Nažalost, ovakvi monstruozni činovi nisu strani srpskoj javnosti. “Monstrum nasmrt pretukao bebu”, “Otac ubio jednogodišnju bebu”, samo su neki od stravičnih naslova koje smo čitali prethodnih godina.

Pre manje od dve godine, Fardi Jašari (22) iz Zemuna uhapšen je zbog sumnje da je ubio svoju petomesečnu ćerkicu zadavši joj teške povrede pesnicama, od kojih je nesrećno dete preminulo u Zemunskoj bolnici. Jašari je zbog ovog zločina osuđen na 14 godina zatvora.

Maja 2019., Zoran Albić (25) uhapšen je zbog sumnje da je ubio svoju pastorku, devojčicu Lunu F. (3) u selu Prahovo kod Negotina. Kako su mediji tada pisali, Zoran je devojčicu pretukao u kući, a zatim je bacio sa terase kako bi prikrio zločin.

On je optužen da je kobne noći pijan i nervozan došao kući i počeo je da baca stvari. Pomahnitali muškarac vikao je na dete da ućuti, ali Luna je sve glasnije plakala, pa je Albić počeo da je tuče.

1.715 DECE BILO ŽRTVA NASILjA

U prethodne tri godine, otkako je počela primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, evidentirano je 1.715 dece koja su bila žrtve nasilja ili im je pretila neposredna opasnost od nasilja u porodici, poslednji su podaci Ministarstva pravde.

Prema podacima UNICEF, 17 odsto dece izloženo je fizičkom kažnjavanju. Fizičko kažnjavanje najzastupljenije je kod dece uzrasta 3 i 4 godine.

Teškom fizičkom kažnjavanju je izloženo 8 odsto dece, s tim što je više devojčica nego dečaka.

Božo Cicvara (66) iz Žabara, izbeglica iz Slavonije, pre godinu dana oboleo je od karcinoma pluća.

Ova teška dijagnoza zahteva dugotrajno i sveobuhvatno lečenje, ali Božo za tako nešto nema para, a više – ni snage. On i supruga Radmila žive ispod granice siromaštva, samo od njegove penzije koja iznosi svega 4.500 dinara. Od tih para ne mogu ni da se prehrane, a kamoli da kupe sve lekove koje Božo mora da uzima kao neophodnu terapiju.

– Moj muž je imao šest ciklusa hemoterapije, a onda sedam zračenja. Sada treba da počne još jedan ciklus hemoterapije, ali krvna slika mu je toliko loša, da neće moći da je podnese, pa se ona odlaže. Ja krvnu sliku ne mogu da mu popravim, jer para za meso i vitamine nemamo. Sve što imamo, a to je svega 4.500 mesečno, dajem na kupovinu lekova za njega – priča za “Novosti” očajna supruga Radmila.

Božo treba da uzima ukupno 11 lekova, od čega je samo jedan besplatan. Taj mu je odredio konzilijum lekara u Beogradu, a sve ostale, njih 10, supruga mora da mu kupuje.

– Ni sama ne znam kako uspevamo da preživimo. Nemamo pomoć ni od koga, sami se mučimo. Imamo dve ćerke, ali one imaju svoje porodice i ne mogu da nam pomognu, tako da smo prepušteni sami sebi – priča Radmila.

Supružnici Cicvara iz Slavonije su došli 1997. godine. Božo je ovde redovno radio više od 20 godina, ali doprinosi su mu plaćeni samo za pola staža, pa otud njegova mala penzija. Na sreću, ove godine dobili su stan u Žabarima kao izbeglice, pa bar za krov nad glavom ne moraju da brinu.

– Srećni smo zbog stana, ali Boži je neophodno da se leči i to pod hitno, a mi para nemamo – kaže očajna Radmila.

Svi koji bi da pomognu teško bolesnom Boži, mogu to da učine uplatom na njegov tekući račun u banci “Poštanska štedionica”, broj 20012175125936.

STAN

Ključeve jednoiposobnog stana u Žabarima supružnici Cicvara dobili su u martu ove godine. Sa još 11 stanova, on se nalazi u zgradi izgrađenoj preko Regionalnog stambenog programa, koji obazbeđuje trajno stambeno rešenje za najugroženije izbegličke porodice.