Category: Uncategorized

Krizni štab doneo je danas odluku da najmlađi đaci pohađaju nastavu u školi, dok će za starije uzraste biti kombinacija izvođenja nastave, saopštila je zamenica direktora Instituta “Batut” Darija Kisić-Tepavčević.

Ona je objasnila da će najmlađi đaci pohađati nastavu u školi, uz poštovanje svih mera, među kojima su i principi za smanjenje fizičke mogućnosti prenošenja virusa, a to znači maksimalno razređenje broja đaka.

Prema njenim rečima u jednoj učionici moćiće da bude do 15 đaka, koji će sedeti na udaljenosti minimalnoj od 1,5 metara, a biće skraćeni i časovi na 30 minuta.

Kisić-Tepavčević je, posle sednice Kriznog štaba, novinarima rekla da su razmatrani svi aspekti, kako o broju đaka u školama, uzrast dece, a posebno će se voditi računa, nešto što će se kontinuirano pratiti, a to je aktuelna epidemiološka situacija.

Ukazala je da sada imamo situaciju kada mere prevencije daju efekte i imamo pvoljniju epidemiološku situaciju.

“U skladu s tim donete su odluke o načinu organizovanja nastave u budućoj školskoj godini. Uradili smo sve da naši najmlađi đaci pohađaju što je moguće više nastavu u samoj školi. To je značajno za njihovo buduće sksolovanje. Za starije razrede imaćemo različite kombinacije izvođenja nastave”, objasnila je ona.

Učionica klupa škola, Foto: Dejan Briza

Najavila je da će o tome danas, na konferenciji za štampu u 15 sati, javnost detaljnije informisati ministar obrazovanja Mladen Šarčević.

Kisić je rekla da je bitno da se prilikom boravka u školi poštuju sve mere prevencije koje će da smanje rizik na najmanju moguću meru prenošenja infekcije.

“Predviđa se i da ceo prvi školski dan u svim školama bude posvećen prevenciji, načinu sprovođenja prevencije i značaju preventivnih mera kao novom obliku ponašanja koji će činiti bezbedan boravak u školama za decu”, dodala je ona.

Kisić je rekla da je maska kao preventivna mera, koja mora da se nosi pravilno, da prekriva nos i ušta, bez obzira o kojoj vrsti je reč, nešto sa čim ćemo morati živeti u narednom periodu.

S tim u vezi, ukazala je da će i u školskoj sredini nastavnici sve vreme morati da nose masku, a da će za decu biti definsane procedure kada je obavezno nošenje maske i kada se preporučuje uz mogućnost da se maska odloži na određeno mesto.

Škola Razmak između klupa 2, Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

Rekla je da i đaci treba da nose maske od ulaska u školu do svoje klupe, koju neće menjati.

“Preporučuje se nošenje maske za sve vreme boravka u školi, ali za đake je moguće da je odlože kada sede u klupama, mada je i tada preporučeno nošenje maske”, dodala je Kisić-Tepavčević.

Kisić je navela i da je plan edukacije u vezi korona virusa razrađen proteklih nedelja i da je planirano da se objavi u poslednjoj nedelji avgusta.

“To nije nešto što je ad hok, pripremljeni su odgovarajući filmovi, nešto što je najprihvatljivije za decu. Nastojaćemo da bude što više vizualnog sadržaja na mestima na kojima su đaci”, rekla je Kisić Tepavčević.

Prema predanju, sveti mučenik Kalinik je rodom iz Kilikije, a vaspitan je od malena u hrišćanskom duhu. Ostavivši sve, pošao je da propoveda Jevanđelje

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja svetog mučenika Kalinika, koji je stradao u progonu hrišćana.

Prema predanju, sveti mučenik Kalinik je rodom iz Kilikije, a vaspitan je od malena u hrišćanskom duhu. Ostavivši sve, pošao je da propoveda Jevanđelje. U Ankiri ga je uhvatio knez Sakerdona.

Kada mu je knez grozno pripreto mukama, ako se ne pokloni idolima, sveti Kalinik mu je odgovorio: „Meni je svaka muka za Boga moga tako dobrodošla kao gladnome hleb”.

Prema predanju nakon strašnih mučenja, knez mu je na noge obuo gvozdene opanke sa ekserima unutra, a kako više nije smeo da ga muči u Ankari pošto su mnogi  gledajući ga kako junački trpi muke prešli u Hrišćanstvo  oteraju u grad Gangrski, jer niti ga smede više mučiti niti pogubiti u Ankiri. Na tom putu vojnici su ožedneli, a nigde na putu nisu našli vodu. Sveti Kalinik se pomoli Bogu, i izvede vodu iz jednog kamena. Kad stigoše u grad Gangrski, baciše mučitelji svetog Kalinika u zažarenu peć.

Svetitelj se pomoli Bogu govoreći: „Blagodarim ti, Oče nebesni, što si me učinio dostojnim ovoga časa, u koji za ime Tvoje sveto umirem”. Potom uđe u oganj. Kada se oganj ugasio, našli su njegovo mrtvo telo, ali celo i nepovređeno.

Tri osobe, među kojima je i dvoje dece, povređeno je sinoć u incidentu koji se dogodio prilikom aktiviranja eksplozivne naprave u porodičnom dvorištu u naselju Čitluk u Kruševcu, pišu mediji.

Kako prenose Novosti, nesreća se dogodila kada je dečak D.P. (14) pronašao deo eksplozivne naprave u kesi u dvorištu, gde je ova porodica skladištila deo sakupljenih sekundarnih sirovina.

U jednom trenutku došlo je do aktiviranja eksplozivne naprava i dečak je zadobio lakše povrede. Sem njega, lakše je povređena i njegova 4-godišnja sestra i majka S. S. (38).

Zasad nije poznato kako je eksplozivna naprava završila u dvorištu porodične kuće, a policija ispituje sve okolnosti ovog slučaja.

“Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako često baš to malo nedostaje”, zapisao je jednu od svojih misli Ivo Andrić.

Veliki Nobelovac možda nije ni slutio da će ova njegova rečenica godinama kasnije biti najbolji opis prizora zabeleženog negde u Srbiji.

Na klupi u parku, njih dvoje, ona sedi, a njegova glava položena je u njeno krilo. Da je reč o dvoje mladih, možda ih niko ne bi ni primetio. Ali nije. Reč je o dvoje starijih ljudi koji su baš tada odlučili da nam svima pokažu kako ljubav treba da izgleda i kada je “pregaze” godine. Tačnije, da pokažu kako joj godine ne mogu ništa ako je prava.

Njih dvoje nisu verovatno ni bili svesni da ih neko slika, niti im je to bilo važno. Možda bi svi trebalo da sledimo njihov primer i da, bar na trenutak, zaboravimo na sve oko nas i posvetimo se onoj čistoj, pravoj ljubavi.

Isidora Bjelica je 5. avgusta tekuće godine preminula nakon sedmogodišnje borbe sa opakom bolešću, a tri dana kasnije je kremirana u prisustvu članova porodice i prijatelja.

Foto: Alo.rs

Književnica Isidora Bjelica je u više navrata govorila o načinima na koje je pokušala da se izleči i nije krila da je često posezala za najneverovatnijim rešenjima.

– Kada si bolestan, jedini cilj ti je da ozdraviš. Jedan čovek mi je prodao ulje kanabisa. Platila sam ga mnogo novca. Međutim, umesto njega dobila sam obojeno ulje neke žitarice – ispričala je svojevremeno Isidora za jedan magazin.

Foto: Alo.rs

– Pravo ulje kanabisa nabavila sam tek u Amsterdamu. Ova bolest puno košta. A svako zna nekog čoveka iz Borče, Koteža, Mirijeva koji ima lekovitu travu ili napitak. Jedna žena mi je uvalila neku Teslinu mašinu koja ničemu ne služi – dodala je tada Bjelica.

– Kroz našu kuću prodefilovalo je mnogo prevaranata. Ali to je bila škola. I nikoga od njih ne osuđujem, iako mi je neverovatno da se neko bogati na tuđoj nesreći. I nije to svojstveno samo nama. Iste stvari su mi se dešavale i drugde.

 Foto: Alo.rs

– U Rusiji sam bila na institutu za kvantnu medicinu, gde su mi saopštili da mi se bolest vraća. Poslednji novac sam dala za injekciju blastofaga. A onda mi se sreća zbog leka pretvorila u očaj. “Znate, treba vam uputstvo za korišćenje injekcija, a ono košta 15.000 evra”, rekli su mi. Izašla sam iz te zgrade u predgrađu Moskve ridajući. Bila sam sama i poražena. Imam lek, a ne mogu sebi pomoći. Bolest je najveći biznis, kako onaj legalan baziran na farmaciji, tako i nelegalni – zaključila je tada Isidora, a više fotografija i snimaka sa komemoracije i kremacije

Ovaj detalj retko ko da zna!

Radoš Bajić, proslavljeni glumac, scenarista i reditelj rođen je u selu Medveđa kod Trstenika, gde je i proveo bezbrižno detinjstvo, a srednju školu pohađao je u Nišu

Radoš se, prisetio svoje najranije mladosti, pa je sa svojim pratiocima na Instagramu podelio neke detalje iz života koje malo ko zna.

– Na crkvenom krštenju pop mi je dao ime Živko, a kum je premakario i promenio u Radoš. Od detinjstva do danas imam jedno jedino skraćeno ime. Najbliži su me zvali Raša. Sem oca koji me je, kad je trebalo da me izgrdi ili da mi na nešto ozbiljno skrene pažnju, obavezno oslovljavao punim imenom. Što se nadimaka tiče, tu je stvar malo komplikovanija. Neki drugovi sa studija zvali su me po prezimenu Baja, ali to nije moj prvi nadimak. Prvi nadimak koji sam dobio od drugova sa kojima sam se po ceo bogovetni dan igrao klikere bio je Klepuša zbog toga šta sam kao izrazito bolešljivi dečak, da mi ne ozebe glava, uvek morao da nosim kapu, a kad zahladni preko ušiju beretku, kako je francusku kapu zvala moja baba Saveta. Nekada, kada mi ivica beretke dođe iznad ušiju onda je izgledalo kao su mi klempave. Bio sam veoma žalostan. U sklepanoj sintagmi, u spoju reči klempave uši nastao je smešni i podrugljivi nadimak Klepuša kojim su me oslovljavali moji drugovi Đoda, Badža, Gane, Moča, Ralin, Bugi, Dane Ciga i ostali iz zaseoka Šumarička mala gde je bila i još uvek je moja roditeljska kuća. A šta je zapravo klepuša? To je neka vrsta ručne kočnice na prikolici, metalni deo na zaprežnom tovaru koji treba da onemogući da kola pod teretom na uzbrdici krenu unazad – napisao je Radoš uz svoju fotografiju iz detinjstva.

Ništa u životu nisu doživeli kao ovo, morali su da piju lekove za smirenje

Lindzi Atlis (30) iz Viskonzina bila je spremna za drugi porođaj u životu.

Sinu Đangu je prethodno objasnila da više neće biti sam u kući i da će dobiti sestricu što ga je uveseljavalo do besvesti. Čak su joj smislili i ime – Ada Mejz.

Sve je bilo spremno za porođaj a pored sina i muža, njemu su u drugoj sobi u bolnici prisustvovali i roditelji od Lindzi.

Kad je beba “zakmečala” njenoj sreći nije bilo kraja. Otac je odmah poslao poruku njenim roditeljima da se ćerkica rodila. Međutim!

Tu nije bio kraj porođaju – posle samo pet minuta na svet je došla još jedna devojčica!

Ovo je šokiralo celu porodicu kao ništa pre, jedino se Lindzi smejala od uzbuđenja. Naime, na ultratzvuku doktor nijednom nije video dve bebe, što je realno gotovo nemoguće, ali se dešava.

Njoj su dali ime Bili Džun, a devojčicama se najviše obradovao sin Đango koji je shvatio da će imati i te kako koga da štiti u životu.

“Mislim da sam postavila svetski rekord u broju vikanja “Bože dragi” u roku od 10 minuta. Drhtala sam kao prut”, priznala je Lindzi, dok su njeni roditelji morali da popiju lekove za smirenje od šoka.

“Da je sreće da sam ja umrla, a da on sada mene sahranjuje, a ne ja njega! Deca i njegova žena Danijela još ne znaju da je poginuo! Teško meni!”, zavapila je na početku ispovesti Slavica Glušica, majka motocikliste Gorana Glušice (41) iz Smedereva, koji je u subotu motociklom sleteo s auto-puta kod Bubanj potoka i poginuo na licu mesta.

Tragedija se dogodila na auto-putu Beograd-Niš u smeru ka Nišu, kada je nesrećni Goran motociklom sleteo s puta, udario u zaštitnu ogradu i pao.

Sa njim je na motociklu bila i njegova supruga Danijela, koja je teško povređena. Njih dvoje su se navodno vraćali u Smederevo sa moto-skupa. Iza sebe je ostavio dvoje dece.

– Ni sama ne znam šta se tačno dogodilo! Danijela je u bolnici u Beogradu na intenzivnoj nezi, a on je poginuo na licu mesta. Telo je još u Beogradu, pokušavamo da ga izvučemo nekako, jer sada su komplikovane te procedure zbog korone. Još ni telo nismo dobili, suprug je tamo u Beogradu, sređuje to. Deca su dobro, ali jadna još ne znaju da im je otac poginuo. Poslali smo ih kod rođaka u Kikindu, da ih sklonimo od svega, makar dok im se majka ne oporavi – kaže neutešna Slavica i dodaje da ne zna kako će nastaviti da živi bez sina.

– Danijela je teško povređena, ali je svesna. Međutim, ni ona još ne zna da je moj Goran poginuo. Ne smemo da joj kažemo da joj se stanje ne pogorša. Ne smemo makar dok se ne oporavi, pa da joj pomognemo koliko god možemo. Uzeli smo joj i telefon da slučajno ne vidi na Fejsbuku ili tako nešto. Ja ću kako moram! Da je sreće da sam ja umrla, da sada on mene sahranjuje, a ne ja njega. Život je čudo! Prva bih volela da odem tamo umesto njega i sve bih uradila da se vrati ženi i deci, a da ja budem na njegovom mestu. Šta ću, moram da im pomognem, sada sam deci i snaji potrebnija nego ikada. Tu su i njegovi prijatelji, koji žele da pomognu… Šta ćemo – ispričala je kroz suze majka skrhana bolom.

Goran je bio član Moto-kluba “Arhangel” iz Smedereva, a od njega su se oprostili i kolege bajkeri.

Brat: Neka te anđeli čuvaju

Od Gorana su se na društvenim mrežama opraštali rođaci, prijatelji i kolege, ali najpotresnija je objava njegovog brata Bojana.

“Jagoše moj, nek mi te anđeli čuvaju. Voli te tvoj brat!”, pisalo je iznad dve fotografije na kojima su zagrljeni. Bojan je takođe bajker.

“Obaveštavamo svu braću, prijatelje, one koji nas znaju… da su naš klub i naša zemlja u saobraćajnoj nesreći izgubili sina, oca, brata, prijatelja, vernika, Srbina… Čoveka koji je časno i zaslužno nosio vatreni mač „Arhangela“. Laka ti zemlja, naš brate Gorane”, navodi se na Fejsbuk stranici MK “Arhangel” uz Goranovu fotografiju.

Inače, sa supružnicima je u trenutku nesreće putovalo još nekoliko bajkera, zahvaljujući kojima je, prema rečima očevidaca, Danijela preživela, jer da nije bilo njih, na nju bi naletelo neko vozilo na auto-putu jer je pala na asfalt.

Poljak Marćin Kolčinski radio je na sezonskim poslovima u holandskom primorskom mestu Jilijanadorp kada je u avgustu izgubio život spasavajući troje dece koja su se davila u Severnom moru.

On je upravo telefonirao sa suprugom Monikom kad je video da su deca u nevolji:

– Čekaj, vidim tamo neku decu u moru, mislim da nešto nije u redu – bile su poslednje reči koje je uputio supruzi.

Decu je, doduše, spasao, ali je pritom izgubio život.

Kako prenosi NL Times, tridesesedmogodišnji otac ostavio je za sobom troje dece i suprugu Moniku. Budući da porodica nema mnogo novca, prijatelji su na gofundme.com uputili apel za pomoć kako bi barem pokrili troškove sahrane. Međutim, odziv je je bio ogroman: do sada je javilo više od 16.000 ljudi i prikupljeno više od 300.000 evra.

Ljudi su ostavljali emocionalne komentare, a organizatorka prikupljanja pomoći je izjavila da je “duboko dirnuta”.

– Čovek koji bez razmišljanja uradi ovako nešto za druge ljude zaslužuje poštovanje, a podrška njegovoj porodici malom donacijom možda će im makar malo pomoći u njihovoj patnji – napisala je jedna osoba.

– Nadam se da nikad neću morati da donesem takvu odluku, ali ako se ipak nađem u takvoj situaciji nadam se da ću biti isto tako hrabar i jak kao ovaj neverovatni Poljak. Kakav HEROJ! – napisao je druga.

Očekuje se konačan dogovor.

Deca od prvog do četvrtog razreda od 1. septembra ove godine pohađaće nastavu iz škola, dok će se đaci od petog do osmog razreda smenjivati u školskim klupama svaki drugi dan.

Po dva razreda srednjoškolaca će u školi biti jedne nedelje, dok će drugi pratiti nastavu od kuće, a novina je da će sve vreme za sve razrede biti emitovana i onlajn nastava, kao i na jednom od programa Radio televizije Srbije, nezvanično se saznaje u Kriznom Štabu Vlade Srbije.

Foto: Alo!/Masanori Jošida

Naime, iako se konačan dogovor očekuje nakon finalne sednice Kriznog štaba koja će biti održana u utorak, na jučerašnjem sastanku dogovoreno je kako će najverovatnije izgledati nova školska godina od septembra.

– Osnovci od prvog do četvrtog razreda će biti u školskim klupama jer su epidemiolozi utvrdili da je za njih najmanja opasnost da obole od korone. Za starije razrede nastava će biti organizovana na sledeći način: primera radi, peti i šesti razred dolaze u školu u ponedeljak, dok će sedmaci i osmaci biti u školskim klupama u utorak. U sredu zatim ponovo dolazi peti i šesti razred i tako će se smenjivati. Srednjoškolci će imati isti sistem, samo će se razredi smenjivati u školskim prostorijama na nedeljnom nivou – otkriva izvor.

Foto: Alo!/ Rajko Ristić

Prema njegovim rečima, specifično je i to što će se nastava sve vreme odvijati i onlajn ali i preko jednog od programa RTS.

– Važiće stroga epidemiološka pravila, roditelji će morati da mere temperaturu deci pre svakog polaska u školu i da odluče da ako se njihovo dete ne oseća dobro da ne moraju da ga taj dan pošalju na nastavu. Zato će za sve razrede biti organizovana i onlajn nastava kako niko od đaka ne bi ništa propustio. Nastava će biti emitovana i na osam jezika manjina. Poštovaće se i stroga epidemiološka pravila o broju đaka u učionici.