Svašta ovih dana pokušavaju da nam prodaju kao “srpsko more”. Neki se i upecaju.

Situacija s koronavirusom i zatvaranjem granica zbog pandemije mnoge je naterala da koriguju i prilagode svoje letnje planove. Umesto popularne Grčke ili Crne Gore u kojoj su, uprkos svemu, Srbi najbrojniji turisti, ove godine nam se sa svojim morima nameću egzotična Albanija i novootkriveni Neum u BiH, a u nedostatku pravog “srpskog mora” pažnja nam skreće na nekoliko poznatih jezera koja bi mogla da ponesu tu titulu. Među njima su svakako Srebrno jezero i Perućac.

Prvo, da se ne lažemo, more je more (osim onog u Bugarskoj) i nijedno jezero, pa čak ni ono najbistrije, ne može da mu konkuriše, što, naravno, ne znači da jezera nemaju svojih lepota i prednosti. Jednostavno, u pitanju su različite kategorije. Međutim, u nastojanju da se jezera silom prilika ponude i prodaju kao adekvatna alternativa za more, srpski turizam pokazuje svoje iskrivljeno i nemušto lice.

Perućac, “nova Ada Bojana”

“Perućac je nova Ada Bojana”, pročitala sam na Facebooku pripremajući se za odmor i prepoznala paralelu s kućicama na vodi, ali i novom popularnošću jezerceta pod Tarom među mladim ljudima. Ali, tu negde svaka sličnost staje.

Organizacija je bila dosta jednostavna, iz prve sam uspela da rezervišem apartman i to po ceni od 25 evra za noć – ispostavilo se da je neko baš tog dana otkazao, jer je dobio simptome korone. Kolima smo bili tamo za manje od tri sata, spremni da provedemo nekoliko dana u fantastičnoj razglednici netaknute prirode i mirne, bistre vode “srpskog mora”. Detaljno sam ih proučavala pokušavajući sebe da ubedim da će ova godina opušteno proći i bez Grčke, usput zaključivala da je sve ovo baš super, jer ne moraš da planiraš mesecima unapred, ni da se klackaš 12 sati, a i povoljnije je, jer po ceni sobice na moru, dobiješ ceo veliki apartman za četiri osobe sa velikom terasom i pogledom na jezero… U našem slučaju, ispostavilo se da je taj “apartman” do juče bio spavaća soba vlasnika, u koju su uglavljena dva kauča na rasklapanje, odmah ispod porodičnih fotografija i ikona. Terasa je bila mnogo uža nego što je delovalo na slikama, ali je pogled bio “na nivou”.

Nismo imali problem s tim, posebno zato što nismo ni planirali mnogo vremena da provodimo u smeštaju, a kad smo čuli da sobu u Guči izdaju za 1.700 evra, shvatili smo da smo još dobro prošli u ovom prilagođavanju srpskih “ugostitelja” na novonastalu situaciju.

S terase smo čuli žamor – plaža je, iako nismo mogli da je vidimo, smeštena na samo stotinak metara od nas. Brzo smo se spustili da se bućnemo, još brže ukočili pred prizorom pontonske plaže na kojoj su peškiri već bili zbijeni jedan do drugog. “Ok, ovde ne priznaju koronavirus”, pomislila sam, zauzimajući mesto u kafiću s drvenim klupicama nadvijenim nad jezerom i s direktnim pogledom na plažu. A tamo – vaistinu “srpsko more”. Klinci skaču u vodu i jure se po pontonskoj plaži preskačući gospođe koje se sunčaju, mladi se voze kanuima i pedalinama, seče se lubenica… I sve to na par desetina metara.

Odlučeno je da negde uzmemo vodu i prošetamo duž obale kako bismo našli neku mirniju varijantu za kupanje. Ljubazna konobarica naoružana maskom i rukavicama objasnila nam je da trafiku ili radnjicu možemo naći tek u naselju, na oko 2,5 km od plaže (na šta smo već u glavi razvijali potencijalni biznis), a uskoro smo shvatili da i mirnu varijantu za kupanje možemo da zaboravimo jer se pontonska plaža nastavlja u niz kafića i privatnih splavova i da, ne samo da nema nekih manjih plažica usput, već je prilaz jezeru skoro potpuno nepristupačan.

Seli smo u kola i otišli na Zaovinsko jezero na Tari, koje (još) nije mnogo posećeno i gde smo se šetali i bućkali do kraja odmora. Perućac smo ostavili za neku drugu priliku, kad prestane da pretenduje na titulu “srpskog mora”.

U tome mu je svakako, glavna konkurencija Srebrno jezero.

S terase u Srebrno jezero

Kafići na samoj plaži, šetalište puno ljudi, tereni za odbojku na pesku, pedaline… Ako Perućac “kopira” Adu Bojanu, Srebrno jezero bi u aktuelnoj sezoni moglo da parira Sutomoru, samo da nije zabrane rada kafića od 23 sata.

Tu sam srećom imala obezbeđen smeštaj, jer bih u suprotnom morala da se pridružim turistima koji prolaze po naselju raspitujući se za sobe u kućama koje su preko noći od privatnih vikendica preuređene u hostele. Cene idu i do 50 evra po noćenju, kako sam čula. Ipak, čini se da su domaćini prilično fleksibilni, pa se tako u apartman u  mojoj ulici naguralo 7-8 tinejdžera iz Vršca, koji su svake večeri partijali u dvorištu uz teške narodnjake, pevajući na sav glas sve do svitanja. Ne znam da li bi mogli tako da su na moru ili bi ih najurili na plažu.

Mada, na plaži Srebrnog jezera sad su retka mesta na kojima bi neki novi klinci mogli da sede uz gitaru, celom dužinom su nanizani kafići koji se skoro do vode protežu s terasama i suncobranima. Ipak, iznenađenje mi je bilo dokle je stigla izgradnja apartmana na samoj plaži – uz šetalište se sad umesto zelenila gužvaju četvorospratnice spremne da prime što veći broj turista koji će pravo s terase moći da skaču u jezero. Dobro, preterujem, ali čini se da je neko preozbiljno shvatio reputaciju Srebrnog jezera kao turističke senzacije.

A dok se na obali gradi u slavu uspešne turističke sezone, samo jezero i dalje nije očišćeno od trave i daleko je od srebrnkastog sjaja po kojem je dobilo ime. Srećom, dovoljno je veliko da se napravi distanca, a i Dunav je tu kao možda bolji izbor…

Kad se sve sabere, slogan “Letujmo u Srbiji” ove godine ima smisla više nego ikada, ali se ugostitelji baš i nisu najbolje snašli sa tolikim interesovanjem. Osim toga, ako birate između avanture u prirodi i uživanja na “srpskom moru” – imajte na umu šta to zapravo znači. Ja sam sad bila na “srpskim morima” i nikad više – vratiću se kad ponovo budu “samo” naša jezera.

Na širem području Beograda i na području Timočke Krajine u naredna dva sata očekuju se pljuskovi i grmljavine, upozorio je RHMZ.

“Na području Timočke Krajine i na širem području Beograda naredna dva sata pljuskovi i grmljavna” upozorava Republički hidrometeorološki zavod.

Kako je navedeno na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Borskom i Zaječarskom okrugu lokalno su moguće i obilnije padavine.

Teški dani za pevačicu.

Pevačica Tanja Savić mesecima nije videla svoju decu, a nedavno se zbog svega požalila i pratiocioma na Instagramu. Sada je odlučila i da svog supruga prijavi policiji. Tanji suprug ne dozvoljava da vidi sinove, zbog čega se ona oseća jako loše.

Jako mi je teško bez dece, ja nisam znala da će ih moj suprug odvesti. Niko mi se ne javlja na telefon, ili sam čak i blokirana. Alarmirala sam i ovdašnju i tamošnju policiju, nadam se da će se nešto desiti iako je situacija sad dodatno otežana zbog korone. Pošta se ne šalje, sve ide mejlom, pa će biti dosta sporije… Čim budem imala priliku, otići ću u Australiju, moram da se borim za svoju decu – rekla je Tanja.

Divan dan!

Vesna Rivas se oglasila danas na društvenoj mreži Instagram, pa podelila sa svojim pratiocima radosnu vest.

– Postala sam baba. Prvo pa muško. Teodor je rođen – napisala je Vesna.

Inače, ona je krajem juna oženila sina jedinca . Prijatelji i porodica imali su priliku da uživaju u veoma intimnom slavlju u restoranu na Adi.

Foto: Foto: privatna arhiva

Vesna je na svadbu došla u jednostavnom, lepršavom crnom kompletu, a mlada je nosila haljinu do kolena, veoma prijatnu i prkiladnu za njeno stanje, pošto je snajka tada bila u poodmakloj trudnoći.

VREDNA starina Dušan Rajić (87) iz Tečića kod Rekovca, jedini je aktivni pletar u ovom selu i ubedljivo najstariji od samo nekoliko pletara u celoj rekovačkoj opštini.

Jedini izrađuje balončiće za “unučiće”, flašice s alkoholom. Iako ima zalihe robe, deda Dušan, zaljubljenik u ovaj stari zanat, ne može da sedi besposlen, pa oplete flašice koje nađe ispred prodavnice. I dan-danas prsti mu vešto “igraju”, pa još uvek plete po narudžbini.
– Imao sam samo 10 godina kada me strina Stanica iz Belušića naučila da pletem korpe, tako da sam među prvima počeo da se bavim ovim zanatom. Ubrzo mi se pridružila majka Milenija. Pošto je posao bio toliko unosan, da smo zarađivali mnogo više od lekara, napustio sam školovanje. Nisam se pokajao, jer sam prošao mnogo bolje čak i od onih koji su završili velike škole – iskren je deda Dušan.

Kada se 1957. godine oženio Desankom, ona mu se pridružila u poslu. Pleli su po čitav dan i noć i nije im bilo teško. Za dan su mogli da zarade sadašnju penziju. Kasnije su im se pridružili sin Milovan i ćerka Marija, jer je potražnja bila velika, pošto su robu za izvoz otkupljivale pletare iz Ćuprije, Paraćina i Velike Plane.
– Kada sam shvatio da je taj posao unosan, a kako je bilo najteže da se nađe materijal, jer su se korpice pravile od vrba iz reke, posadio sam vrbak na 60 ari. Moji seljani su se smejali, jer u to vreme niko nije sadio vrbak. Ubrzo se pokazalo da sam pametno postupio.

Napravili smo velike pare. Kuću smo napravili od prodaje pletenih korpi i opletenih flaša. Sa suprugom i decom otišao bih na more, prodao korpice i platio letovanje. Pošto je supruga preminula, a sin Milovan više nije zainteresovan za ovaj zanat, poslednjih deset godina radim sam – veli deda Dušan i dodaje da je ispleo nekoliko vagona korpica i balona stotinak različitih oblika i veličina.

KORONA je “ubila” mnoge turističke destinacije na Jadranu, ali jedna od onih koje su zbog opakog virusa dodatno profitirale je – Neum.

Jedini BiH grad na Jadranu je preko noći postao top-destinacija kako za domaće turiste, tako i za one iz Srbije. Posle “hermetičkog” zatvaranja granica od strane Hrvatske i Crne Gore, Neum je iskočio u prvi plan za regionalno stanovništvo koje želi pošto-poto da se “oslani”.

Od jula meseca u Neumu je kao u košnici. Smeštajni kapaciteti, koji se kreću od 15.000 do 20.000 kreveta, popunjeni su i tako će ostati i do kraja avgusta, kažu sagovornici “Novosti”, a njihova očekivanja su da budu puni i u septembru, ako vreme posluži. Neum je već među građanima prozvan i “be-ha Monte Karlo”. U šali se može čuti da im samo fali nekoliko stotina miliona evra, pa i koja milijarda investicija – i da se poravnaju sa slavnim mestom u Monaku!

ZAMKE U EVRIMA

NEUM, kao i drugi turistički gradovi, nudi i sitne zamke za turiste. Tako su u nekim hotelskim šopovima cene istaknute u evrima, a cifre su u dlaku iste kao u drugim radnjama gde su cene za iste artikle u markama. Praktično, to znači da je u hotelima roba duplo skuplja nego u marketima. Takođe, prilično su skupi “domaći” suveniri kineske proizvodnje.

GRADONAČELNIK Neuma Živko Matuško kaže, za “Novosti”, da zasad sezona prolazi odlično, kapaciteti su puni, i traži se krevet više. Profit se meri u milionima evra, kako kaže gradonačelnik, i to je odlično jer građani Neuma treba da žive i kada se sezona završi.

– Raduje nas dolazak hiljada turista iz Srbije. Beograd, Novi Sad, Užice, Pančevo samo su neki od gradova iz Srbije odakle svakodnevno stižu gosti u Neum. Dosta je i domaćih turista koji ranije nisu dolazili u naše mesto – ističe Matuško.

On kaže da Neum ima i svoje redovne goste koji godinama dolaze, ali da je korona uslovila i talas dolazaka ljudi koji su do sada radije odlazili u Hrvatsku ili Crnu Goru na kupanje.

– U razgovoru sa gostima iz Srbije i drugih zemalja koji su prvi put kod nas, vidimo da su zadovoljni smeštajem, cenama, ponudom hrane i pića. Radimo na terenu sve da gosti iz Srbije i naredne godine dođu kod nas – ističe Matuško.

DAVOR Kreš, direktor Turističke organizacije Neuma, kaže za naš list da je sada šansa da se Neum pozicionira još bolje na turističkoj mapi na Jadranu. Ističe da ima mnogo gostiju, ali i da se, gledano generalno, neće moći govoriti o nekoj najboljoj sezoni jer će zbog korone mnogi hoteli ostati prazni nakon leta jer neće biti organizacije seminara i raznih skupova.

Noćna zabava u ritmu folka

JEDINA zamerka turista je što u Neumu posle nekoliko dana boravka postane malo dosadno. Cela obala koja pripada BiH se može obići u nekoliko dužih šetnji, a nepovoljnost je i to što su mnoga zanimljiva skrovita mesta poznata samo lokalcima i redovnim gostima. Noćni život je dosta oskudan, zabava se svodi na živu muziku, uglavnom folk, u nekoliko lokala.

Prema njegovim rečima, zbog toga je bitno da se iskoriste maksimalno ovi meseci leta, jer je sigurno da jesen i zima neće doneti profit građanima Neuma.

– Do sada su ljudi u Neum najviše dolazili samo na proputovanje, na brzo kupanje, i odlazili dalje. Sada su svi hoteli puni, kao i privatni smeštaj. Ovo je šansa koju moramo iskoristiti da nam se gosti vrate i naredne godine – ističe Krešić.

KADA se govori o cenama smeštaja i hrane, one su u Neumu mnogo niže nego u Hrvatskoj, pa i Crnoj Gori. Tako se može naći smeštaj i po 20 KM, ali iznad magistrale i udaljen od plaže. U centru Neuma, u hotelu “Sunce”, sa četiri zvezdice i hotelskim bazenom, noćenje s doručkom košta 100 KM (oko 50 evra), a u manjim hotelima i privatnom smeštaju od 40 do 60 maraka. Solidan apartman za porodicu može se u špicu sezone iznajmiti za 60 do 70 KM, a ta usluga uključuje i klimu, internet konekciju i parking mesto.

Cene hrane i piće su veoma povoljne. Naravno, najskuplje je pečenje, jagnjeće ili teleće, za kilogram treba izdvoji oko 100 KM. Pice koštaju oko 10 km, a ćevapi i pljeskavice su najčešće šest maraka, dok sveža morska riba ide za 20 KM po porciji. Čašica domaće loze u većini lokala košta dve marke, espreso kafa od dve do dve i po marke, a čaša domaćeg vina oko četiri marke. Sokovi i pivo su oko tri marke.

Maske ukras na laktovima

U NEUMU je za vreme pandemije evidentiran samo jedan slučaj pozitivnog na virus korona. O maskama i obaveznom nošenju na javnim mestima, suvišno je i pričati. Maske nose samo konobari, dok ostalim građanima služe kao ukras – na laktovima.

Za turiste koji žele da se hrane uzimajući namirnice u supermarketima, cene su identične kao i u drugim gradovima BiH i niže su nego u Hrvatskoj, Crnoj Gori pa i Srbiji. Ponuda voća i povrća je veoma raznovrsna.

Na plažama dnevni najam ležaljki košta od pet do šest maraka, ista je i cena suncobrana, ali u većini hotela i vila koje imaju svoju plažu ta je usluga za goste gratis. Kugla sladoleda se kreće oko 1,5 KM, dok je jednočasovni obilazak zaliva brodićem 10 KM. Vožnja mini-podmornicom se plaća 15 KM.

POZNATI PULMOLOG Branimir Nestorović poznat je po izjavama koje, malo je reći, postaju kultne i prepričavaju se danima. Ipak, najnovije fotografije koje je Mirjana Domonji, predsednica Ekološkog pokreta opštine Stara Pazova Eko San, objavila na svom Fejsbuk profilu zapalile su društvene mreže.

Naime, na njima vidimo dr Nestorovića, a ispred njega takozvanu “biopiramidu orgonit”, za koju Domonji tvrdi da služi kao prevencija od mnogih bolesti, pa i od trenutno aktuelne korone.

– Želja da svoje i iskustvo svojih prijatelja i saradnika u vezi s korišćenjem orgonita prenesem onima koji to žele da čuju i primene kao preventivu za svoje zdravlje, kao i otklanjanje posledica već nastalih bolesti, što podrazumeva sva kancerozna oboljenja, kao i najnovija kovid oboljenja odvela me je kod poznatog i cenjenog profesora i doktora Branimira Nestorovića – objavila je Domonji.

– Bolje sprečiti nego lečiti! Biopiramida Eko San orgonit deluje u prostoru od 500 kvadratnih metara, štiti od štetnog zračenja i korona virusa – navela je ona uz broj telefona na koji se ovaj “lek za sve” može poručiti.

Iz svega ovoga, dalo bi se zaključiti da i dr Nestorović podržava upotrebu ove neobične lekovite piramide, mada će se sigurno i sam doktor tim povodom izjasniti. Naročito ako imamo u vidu da je ceo slučaj poprilično privukao pažnju.

Šta su orgoniti?

Orgoniti su poznati još odavno, a njihovim tvorcem se smatra naučnik Vilhelm Rajh (1897-1957). On je bio psihoanalitičar i naučnik koji je uveo radikalne metode u psihijatrijskom lečenju. Jevrejin po poreklu beži iz Nemačke pred nacistima u Sjedinjenje Američke Države 1939. godine kako bi mogao nesmetano da nastavi svoj rad na orgonskoj energiji.

Orgon predstavlja životnu energiju. To je “stvarna, fizička energija koja nas okružuje i isijava iz svih živih bića, kao i iz svih neorganskih materijala”. Orgoniti su specijalni uređaji koji su napravljeni od metalne strugotine, smole i kristala kvarca. Služe da prikupljaju negativnu orgonsku energiju koja je najčešće produkt električnih uređaja, transformišu je i sa svoje gornje strane emituju orgonsku energiju koja je, kako kažu, korisna i lekovita.

Dečak je u kolicima, a svakodnevno je na vežbama za pokretanje ruke i noge

Trogodišnji Marko Stefanović iz Ritopeka bio je među najmlađim pacijentima u Srbiji izlečenim od korone. O životnoj pobedi malog heroja, posle 46 dana provedenih na odeljenju intenzivne nege, javnost je obavestio početkom aprila Krizni štab. Ali, radost je bila kratkog daha.

Četiri meseca kasnije njegova mama Katarina je ostala bez posla u jednoj beogradskoj privatnoj firmi, kada je otvorila bolovanje jer je dečak, zbog neurološkog oboljenja koje ima, Gilen-Bareovog sindroma, morao na bolničko lečenje u Sokobanjskoj. Kompanija je, inače, uzela pomoć države u isplati minimalnih zarada.
Očajna, u trenutku kada se sa Markom bori da on napravi prve korake i počne normalno da diše, osim što je ostala bez prihoda, Katarina nema ni zdravstveno osiguranje. Mali Marko će na terapijama biti bar mesec dana. Ovo oboljenje izaziva slabost mišića celog tela, pa deca ne mogu da hodaju ili se kreću jako teško i uz nečiju pomoć. Marko je u kolicima, a svakodnevno je na vežbama za pokretanje ruke i noge.

“Kako bih bila sa detetom u bolnici, otvorila sam bolovanje 27. jula, a moj ugovor o radu, koji nije produžen, istekao je 31. jula. Rečeno mi je da su oni privatna firma i gledaju svoje, a ne da plaćaju ženama na bolovanju. Radim već dve godine, uz stalno produžavanje ugovora. Najpre je bilo na nekoliko meseci, zatim na tri i poslednji put na mesec dana. Bolovanja, dva ili tri puta, bila su isključivo zbog deteta. Jednom me je ćerka zamenjivala. Izlazila sam u susret kad je god trebalo, dok je Marka sestra čuvala. Radila sam i noćnu smenu i po pet dana vezano, jer mi je tako bilo lakše, a danju čuvala dete”, priča Katarina za Novosti.

Životna drama porodice Stefanović je počela u decembru, kada je mališana slomio običan virus. Nekoliko dana Marku temperatura nije prolazila, nije mogao normalno da se kreće, niti da sedne na nošu. Odmah je upućen u Univerzitetsku dečju bolnicu u Tiršovoj i zadržan je na odeljenju intenzivne nege, gde je proveo 46 dana. Dijagnoza je bila Gilen-Bareov sindrom, neurološki poremećaj, koji se ispoljava mišićnom slabošću.

“Posle intenzivne nege, Marko je najpre prebačen na odeljenje, a potom i pušten kući. Međutim, njemu se stanje pogoršalo, pa je ponovo vraćen u bolnicu. Da je inficiran virusom korona saznali smo 26. marta. On je, zbog oslabljenog imuniteta i bolesti koja mu je dijagnostikovana, bio u kritičnoj grupi. Bio je priključen na respirator ali, Bogu hvala, sada je dobro, što se toga tiče. Od korone se lečio na dečjem odeljenju bolnice ‘Dr Dragiša Mišović’”, priča mama Katarina.

Dečak će, sa mamom, narednih nedelja biti na terapijama u Sokobanjskoj, kako bi koliko-toliko mogao da se kreće i ustane iz invalidskih kolica. Marko ima dve sestre od 15 i 20 godina.

Po zakonu, ali neljudski

Ova firma je prihvatila pomoć države u isplati minimalnih zarada. Kako objašnjava Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, pravno gledano poslodovac može da ne produži ugovor o radu, ali je u konkretnom slučaju pitanje ljudskosti i humanosti.

“Poslodavac može da otpusti do deset odsto zaposlenih, ali je pitanja zašto je ta žena ušla u tih deset odsto. To je krajnje neljudski, morali su imati malo humanosti, sentimenta. Da joj je produžen ugovor, posle mesec dana došli bi na teret države i dobijali sredstva iz budžeta.

Smrt Isidore Bjelice, jedne od naših najpoznatijih spisateljica, uzburkala je javne krugove društva budući da su njen lik, rad i delo jedni smatrali vanserijskim, produhovljenim, dragocenim i važnim za današnje društvo, dok nekolicina javnih ličnosti osuđuje to što je književnica dobila počasno mesto u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Posle Ivana Ivanovića, koji je sramno kritikovao odluku da Isidora bude sahranjena u aleji, oglasio se reditelj Srđan Dragojević putem Tvitera, koji je na konto starih neraščišćenih računa sa Isidorom ismejao njenu večnu kuću, nazivajući je “Pop-aleja”.

Dragojević, koji za života Isidori nije isplatio novac koji joj je dugovao za scenario filma “Mi nismo anđeli”, odlučio je da, uprkos nepravdi koju joj je načinio, i nakon njene smrti nastavi da je blati.

– Da ne bi bilo okapanja i žustrih diskusija, političkih i drugih animoziteta i teških reči, verujem da je kvalitetno i kompromisno rešenje otvoriti “Pop-aleju” na nekom od grobalja, aleju poznatih, pod pokroviteljstvom Glorija-Story-Hello. I lepo i korisno i civilizovano – napisao je naš proslavljeni filmski režiser, koji je inače bio student na klasi kod supruga preminule Isidore Nebojše Pajkića.

Skrhan bolom i tugom koje oseća zbog gubitka majke, koja je tekstovima i uvek pozitivnom energijom zadužila mnoge, Lav Pajkić nije želeo da komentariše gnusne reči Srđana Dragojevića, ali je bio kratak i jasan.

– Nemam komentar. Moja porodica i ja nemamo komentar na takve stvari – rekao je mladi Pajkić.

Da tvit nije slučajno nastao, znaju ljudi koji su upućeni u dešavanja nastala nakon snimanja filma “Mi nismo anđeli”, za koji je Bjelica uradila scenario, a prema rečima Nebojše Pajkića, nikada nije bila isplaćena. Ali to nije jedini greh koji je režiser napravio prema njoj. Naime, sledeći scenario doslovno joj je ukrao:

– Najpre je oteo njen scenario, a onda je, kako čujem, pokrao film koji pripada albanskoj kulturi “Sebi ruke, ona je još mlada” Stena Dragotija, najpoznatijeg albanskog reditelja. Taj film je upravo Isidora afirmisala kod nas. Smatram da je njegov rad opasan po Srbe jer je ukradena albanska svojina i plašim se da bi Tači ili Haradinaj mogli da se obrate Dinkiću za isplatu autorskih prava ili da započnu subverzivne akcije. Kao oprezan čovek, bojim se da bi ispod nekog sedišta u bioskopu mogla da bude bomba. I zbog toga neću ići da gledam taj film – izjavio je u jednom intervjuu 2011. godine Pajkić.

Pokušali smo da stupimo u kontakt i sa Isidorinim suprugom nakon sramne izjave Dragojevića, ali Nebojša do zaključenja ovog broja nije odgovarao na naše pozive i poruke.

Dragojević takođe nije bio dostupan za komentar.

Pajkić: On je lopina, ostao je dužan mojoj ženi!

Nebojša Pajkić ogorčen je na srpskog reditelja jer je i na “onom svetu” ostao dužan njegovoj preminuloj supruzi. On je u jednom intervjuu Srđana Dragojevića nazvao lopinom koja je sklonosti ka kleptomaniji pokazivala još na fakultetu.

– Sa Dragojevićem nemam problema, on je samo lopina koja duguje novac mojoj supruzi za scenario koji joj nikada nije plaćen. Bio je moj student, dao sam mu desetku, ali je i u to vreme pokazivao sklonost ka kleptomaniji. Osim Isidore, na tom filmu su radili i drugi dramaturzi, od kojih niko nije potpisan niti isplaćen.. Jasno je da Dragojević ima neki problem sa Isidorom.

Ivanović prvi ukaljao Isidorin grob

Ivan Ivanović je svoje mišljenje povodom sahranjivanja Bjelice u Aleji zaslužnih građana izrazio ironijom, nazivajući groblje komedijom, jasno aludirajući da književnici nije mesto među srpskim velikanima.

– Ovo sa Alejom zaslužnih građana postaje crna komedija – napisao je voditelj, pa podelio status sa pristalicama na društvenoj mreži Tviter.

Šokirani fanovi spisateljice pisali su ogorčene komentare voditelju, a njegov postupak osudile su i brojne javne ličnosti, među kojima su Tijana Dapčević, Irina Vukotić, Zorana Pavić i drugi.

Poseta manja nego na prethodnim vašarima, ali prevelika da se ne bi poštovale preventivne mere

Vašar u Jagodini, Foto: Tanjug/Dušan Aničić

U Jagodini se danas, uprkos korona virusu, odrzava tradicionalni Pantelejmonski vašar, jedan od najvećih u Srbiji.

Posećenost je, u odnosu na zarazu, dobra, ali je u odnosu na prošle vašare slaba, ocenili su za Tanjug, na vašaru, prodavci i posetioci vašara.

Na snimcima i fotografijama sa društvenih mreža vidi se prava vašarska atmosfera, uz narodnu muziku, kulinarske đakonije i sveprisutni dim roštilja.

Pored hrane i zabave, na ovom vašaru se bukvalno može naći sve – od nadgrobnih spomenika i zemljanog posuđa, do korpi i buradi za rakiju.

Zabrinjavajuće je to što većina posetilaca na sajmu ne nose maske, iako se još uvek borimo sa epidemijom korona virusa.

Prodavci su stigli iz Požarevca, Leskovca, Rekovca, Užica, Loznice, Ćuprije, Paraćina, Batočine, Svilajnca, Beograda, Požege…

Kupite nešto na vašaru

Veliko prakiralište koje prima oko 1.000 automobila, je puno kao i okolne ulice, a u nekim ulicama je isključen saobraćaj.