Category: Uncategorized

Njihova trošna kuća je puna, i dece i ljubavi

Nekim ljudima tako malo je potrebno za sreću!

Nekim ljudima, onima koji žive na rubu egzistencije, nije novac potreban za zadovoljstva. Nekima je on potreban samo za – ublažavanje nesreće. 

Jedna od porodica za koju se može reći da je veoma srećna, i uprkos nemaštini u kojoj žive, su Ljubisavljevići iz sela Stropsko kraj Vranja.

Njihova trošna kuća je puna! 

Ljubisavljevići imaju 15 dece! Troje dece je iz muževljevog prvog braka, a zajedničko im je njih 12. Deca iz njegovog prvog braka ne žive sa njima, ali im je ispod krova ipak “gužva. “

Najstarija ćerka Aleksandra im se udala u okolnom selu Ristovac, a jedna ćerka im je kao podstanar u Vranju jer radi u kafiću. Sa njima trenutno je 10 dece, Milica, Kristina, Anastasija, Andrijana, Tamara, Natalija, Dijana, Milan, Martina (6 godina i pohađa predskolsko), dok je najmanji Mladen (ima samo četiri godinice i ide u vrtić).

Njihov ručak je uglavnom u malim količinama, kažu da nemaju mnogo, pa dele za sve po malo, to uglavnom bude krompir, ali deca sve jedu kad ima, nisu probirljiva.

Ljudi koji su se okupili da im pomognu, i koji su bili u njihovom skromnom domu da ih obiđu, kažu da je krov trošan, i da prokišnjava na 2-3 mesta.

Struju imaju, kao i vodu, a od stoke imaju jednu kravu koju su dobili na poklon, jednu kozu i dva jareta. 

Žive od socijalne pomoći 11.000 dinara, dečji dodatak primaju za četvoro dece, a bonus na kućni budžet im je ono što otac zaradi na jednom gradilištu gde trenutno radi.

Kraj sa krajem, dakle, kao što iz priloženog i može da se zaključi – jedva krpe. 

U akciju pomoći ovoj porodici su se uključili Vranjanci, a neki su najavili pomoć naknadno. Pre nekoliko dana je jedna pomoć uručena, porodici su odneli pakete sa garderobom i namirnicama, a organizator je Nenad Zlatanović.

Inače, inicijator akcije je Đorđe Đorđević, koju je sve ovo realizovao uz pomoć Nenada Zlatanovića koji takođe iza sebe imam brojne uspešne akcije. Organizacija ispred koje Zlatanović radi je “Centar za Bezbednost, Istrage i Odbranu DBA” kao i ispred policijskog sindikata “Ujedinjeni Kolektiv Policije”.

Ova porodica živi u Bečaju, a čine je majka i dve devojčice. Nažalost, mlađa ćerka je bolesna, u kolicima je, ne može da priča, ali ni da pomera noge

Milorad Jurković, poznatiji kao stolar Mile, veliki srpski humanitarac objavio je na svom Fejsbuku priču koja je uznemirila većinu ljudi koji su je pročitali.

Naime, u pitanju je težak život samohrane majke dve devojčice od kojih jedna boluje od cerebralne paralize. Da stvar bude gora, oni žive u nehumanim uslovima, a kako se zima polako, ali sigurno približava, strah ove majke postaje sve opravdaniji.

Ova porodica živi u Bečeju, a čine je majka i dve devojčice. Nažalost, mlađa ćerka je bolesna, u kolicima je, ne može da priča, ali ni da pomera noge. Žive u lošem smeštaju, a nemaju novca kako bi sebi poboljšale uslove za život.

Na svu sreću, dobrih ljudi ima, pa je dosta toga već urađeno, ali kako je naveo stolar Mile, to nije slučaj s krovom. Potrebno je obnoviti krov, crep kako kuća ne bi prokišnjavala. Kako jesen i zima polako kucaju na vrata, potrebno je što pre pomoći ovoj hrabroj samohranoj majci.

– Samohrana majka Ilona iz Bečeja ima dve devojčice. Mlađa ćerka boluje od cerebralne paralize, u kolicima je, ne može da hoda ni da priča. Žive u teškim uslovima i nemaju za renoviranje. Sve opcije su isprobane mnogi zvani ali kao i obično ništa! Grupa ljudi se sakupila i pomogla koliko su mogli urađeno je dosta i odprilike ostao samo krov i tu je zapelo! Pozvali su me da pomognemo jer su uslovi stvarno užasni a mi se odazivamo gde je bolesno dete i mi nemamo godišnji odmor. Za krov ne treba mnogo nešto crepa da se promeni par greda i letvi i prestaće da curi u kuću. Posle toga da vidimo šta možemo i kako od ogreva jer na vreme se mora razmišljati. Ko god je u mogućnosti da pomogne na bilo koji način neka mi se javi porukom u inboks stranice.

– Prekinuti su dok su ciljali gugutku u gnezdu, navodi se u saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je šokantne fotografije na kojima se vidi kako tri maloletna dečaka gađaju puškom pticu koja se nalazi u gnezdu.

Naime, kako stoji u saopštenju, u pitanju je mesto Čelarevo u Bačkoj Palanci, a na slikama se jasno vidi kako dečaci pokušavaju da nanišane gugutku. Oni su prekinuti dok su ciljali u jadnu pticu, a iz Društva upozoravaju da će i oni i njihovi roditelji sledeći put ovako nehumane postupke morati da objašnjavaju policiji lično.

– Kupite deci knjige i dvoglede, a ne puške. Puškama se priroda ne upoznaje, već zastrašuje i ubija. Pokažite im ljubav i dobrotu. Naučite ih da razumeju i štite slabije od sebe. Ova tri dečaka danas i prethodnih dana pucala su na ptice u Čelarevu. Prekinuti su dok su ciljali gugutku na gnezdu. Sledeći put oni i njihovi roditelji ove gnusne igre moraće da objasne policiji, navodi se na njihovoj Fejsbuk stranici.

Komentari ljudi nisu izostali, a mnogi su apelovali da dečaci treba što pre da odu kod pedagoga, kao i da je trebalo odmah da se prijave policiji.

Podsećamo, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je nedavno objavilo  vest koja je zgrozila Srbiju, a isto se tiče ugrožavanja ptica.

Naime, nepoznata letelica nadletala je Specijalni rezervat prirode Uvac i tom prilikom zbog uznemiravanja u vodu su upali mladi supovi. Tri su pronašli i na bezbedno smestili čuvari prirode dok su tri supa uginula tom prilikom.

Retko ko razume koliko su to ogromna nadanja, želje i vera, objašnjava naša sagovornica, koja je uložila sve svoje emotivne i finansijske resurse da ostane u drugom stanju

Nakon što je u Srbiji omogućen neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje o trošku države i starosna granica za žene povećana na 43 godine,  sve ove procedure su potpuno obustavljene zbog novog naleta pandemije kovida 19.

Posle 11 neuspelih pokušaja i sedam godina borbe za potomstvo, Sandra Jovanović (37), predsednica Udruženja “Šansa za roditeljstvo”, za Objektiv je ispričala svoju životnu priču, zbog čega je pandemija korone za nju najteži period i kroz kakve sve muke prolaze žene koje na ovaj način žele da se ostvare kao majke.

Prvi šok u 30. godini

Zbog problema sa prohodnošću jajnika, Sandra je saznala da je vantelesna oplodnja jedini način da dobije dete kada je imala 26 godina, ali je smatrala da je samo potrebno da ode na proceduru i da će sve biti rešeno.

“Razmišljala sam kako suprug i ja treba prvo da se zaposlimo, da imamo svoj stan, pa onda dobijemo dete. Kada sam napunila 3o godina, išla sam na prvu proceduru i imala najveće nade, ali je usledio šok. Bila sam jedina žena u Kliničkom centru Srbije u tom trenutku koja nije imala embrione za transfer, i to je bilo najstrašnije iskustvo. Usledila je druga, treća, četvrta procedura, i jedan spontani pobačaj“, kaže Sandra Jovanović.

Sama finansirala procedure

Tri vantelesne su finasirane o trošku fonda, ostalih osam je finansirala sama.

“Znači mi što je država sada odredila neograničen broj pokušaja, ali tek što sam ponovo prikupila sve papire i analize, sve je obustavljeno zbog korone i niko ne zna do kada će to trajati”, kaže naša sagovornica za Objektiv.

Želja za bebom pobedila i strah od kovida

Dok je trajalo vanredno stanje, svi članovi Udruženja “Šansa za roditeljstvo” podržavali su privremenu obustavu procedura zbog mogućeg rizika. Ali  neizvesnost trajanja epidemije je ono što Sandru sada najviše plaši.

“Stalno mi prolazi kroz glavu mogućnost da se zbog ovoga nikada ne ostane u drugom stanju. Telefon nam se usijao od poziva žena koje su u istoj situaciji. Čini se da se sve okreće protiv nas i ne daje nam da nastavimo dalje“.

Razmišljala sam da li je strah od zaražavanja kovidom jači od želje za detetom, iskrena je Sandra.

“I moram da kažem, na početku je bio jači stah. Ali kako vreme prolazi i kako vidim da se život nastavlja, viđam trudnice po ulici koje se normalno kreću, i onda kažem sebi da uz mere opreza, mogu da nastavim dalje. Mislim da bih sve mogla da izdržim”, objašnjava naša sagovornica.

Ogromne nade, od kojih uspe trećina

Retko ko razume koliko su to ogromna nadanja, želje i vera, objašnjava Sandra, koja je uložila sve svoje emotivne i finasijske resurse, samo da ostane u drugom stanju.

“Samo jedna trećina parova uspe, a dve trećine ne. Ako se prima hormonska terapija, samo dva puta godišnje može da se pokuša sa vantelesnom. To nije veliki broj, zbog čega je vreme jako važno, naročito za žene koje se približavaju 43. godini“, kaže Sandra.

Ne pitate za cenu

Morate da uzimate lekove, vitamine i da radite redovne procedure.

“To su suplementi koji na mesečnom niovu koštaju više od 10.000 dinara, jer kada želite trudnoću, u stanju ste da uradite sve. Ali sada se gubi se volja, jer nema smisla da se pripremam, a da ne znam kada će procedure biti nastavljene. Zato mi je ovo najteži period”, objašnjava ona.

Krivite sebe, muža, čak i kućne poslove

Kada uzimate hormone od kojih se osećate kao da ste u drugom stanju i na kraju se ispostavi da niste trudni, sve što ste mislili poslednjih mesec dana, palo je u vodu, i to ne može neko tek tako da se prevaziđe.

“Uvek tražite krivca, u lekaru, ljudima, partneru, fizičkom naporu. Jer treba vam neko ko je kriv, teško je objasniti sebi da nema razloga da trudnoća nije uspela. Onda krivite i sebe, mislite da ste uradili nešto pogrešno, da ste recimo, radili nešto po kući a nije trebalo“, kaže Sandra.

Bilo je slučajeva kada su muževi nosili žene do toaleta, da slučajno ne bi nešto poremetile u trudnoći.

„Može neko da kaže šetajte, čitajte knjigu i ne mislite. Ali to ne možete, iako sam sve više svesna koliko je tu faktor sreće bitan, a to je nešto na šta ne može da se utiče”, objašnjava ova hrabra žena.

“Sve žene su trudne, osim mene”

Veliko je razočaranje kada ne uspete i ogromna snaga je potrebna da se ponovo počne, kaže Sandra, koja se često umori od stalnih bodrenja sebe i drugih koji su u istom problemu.

“Svaki novi neuspeh udaljava me od cilja, a godine prolaze. Teško je videti tuđu trudnoću, jer ste onda svesniiji da  niste trudni. Imate utisak da stalno srećete trudne osobe i mislite, svi su ostali u drugom stanju, samo ja nisam“, objašnjava naša sagovornica svoja osećanja.

“Imam žute minute, ali nema odustajanja”

Kod žena se zbog ovih problema javljaju i depresivne misli.

“Nekada prosto i ja kažem da ne mogu više, ima svoje “žute minute”, ali generalno, misli da ne treba da se odustaje tek tako od tog najvećeg životnog cilja. Ja se nisam pomirila sa tim da nemamo dece i to je nešto čega ste svesni kada uveče ostanete sami sa svojim mislima. Zato, još nema odustajanja”, zavšava optimistično Sandra Jovanović svoju otvorenu ispovest za Objektiv.

Podgoričaninu Milošu Zlatičaninu, koji se trenutno nalazi na lečenju na VMA u Beogradu, hitno je potrebna krv.

Zbog poznate situacije sa koronavirusom bolnica nije u stanju da je obezbedi, a njegova porodica se nada da naši sunarodnici neće ostaviti Miloša na cedilu.

Ukoliko možete da pomognete ovom 30-ogodišnjaku, uzornom sinu, bratu, mužu i ocu predivnog jednogodišnjeg dečaka, molimo vas da to i uradite tako što ćete dati krv na VMA.

To će znati da cene Miloševa majka Biljana, koja je pored njega, kao i supruga Jovana, sin Mili, otac Slobodan i sestre Maja i Milica, koji ga nestrpljivo čekaju da 23. septembra zajedno proslave Milošev 30. rođendan.

Prednost imaju davaoci sa A negativnom grupom!

Miloš boluje od leukemije, i svake nedjelje mu je potrebno da primi 3-4 jedinice krvi.

Budimo heroji, pokažimo koliko je veliko srpsko srce i spasimo ovaj mladi život.

Za sve informacije kontaktirajte njegovu majku na br:
+382 69 983 991 (V1BER) ili +381 63 82 63 787

AVION „Er Indije“, u kojem su se nalazili putnici, izleteo je sa piste na aerodromu u gradu Kožikode. Si-En-En javlja da ima 14 mrtvih.

Prema preliminarnim podacima, najmanje 15 osoba je poginulo, a više desetina ljudi nalazi se u kritičnom stanju, pilotska kabina i prednji deo aviona su skroz uništeni.

​Među poginulima je jedan od pilota. Više od 30 putnika je hospitalizovano. Na licu mesta su vatrogasne ekipe i Hitna pomoć.

Do nesreće je došlo u trenutku kada je u tom delu indije padala jaka kiša.

Mnogi putnici uspeli su nepovređeni da napuste avion. To je prva nesreća na aerodromu Karipuru od kada je otvoren 1998. godine.

​U avionu koji je leteo iz Dubaija bilo je između 170 i 194 putnika.

“Sahranio sam sina na njegov rođendan”, kaže otac preminulog N.R. (38) koji je izvršio samoubistvo 30. jula u Barajevu nedaleko od crkve.

Njegov otac kaže da ne zna zašto je njegov sin to uradio, ali da sigurno nema veze niti sa praznikom (N. R. je izvršio samoubistvo na dan Ognjene Marije – prim.aut.), niti sa crkvom.

– Dan pre toga otišao je kod bivše devojke u Barajevo, a šta se tamo desilo ne znam. Imao je dobar posao, nije nam se žalio da ima bilo kakav problem. I da je imao, rešili bismo. Ovo nikako nije rešenje – priča potreseni otac i dodaje da bi želeo da sazna istinu.

On dodaje da N. R. nije ima pištolj i da ne zna odakle mu i kad ga je nabavio.

– Navodno, taj pištolj je s Kosova, ali ne znam odakle mu i ko mu ga je dao ili prodao. Kad su ga našli, našli su pištolj, ali i novčanicu od 10 dinara na kojoj je napisao “Oprostite” i moj broj telefona – kaže potreseni otac boreći se da ne zaplače i dodaje da je nakom smrti sina u njegovom kompjuteru našao da je pokušao da refinansira kredit kod banke, ali da ne zna da li je uspeo i koliko je novca imao.

Slučaj samoubistva N. R. preuzelo je tužilaštvo.

Prema predanju, ova svetiteljka je zaštitinica žena

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 8. avgusta, obeležavaju praznik posvećen prepodobnoj mučenici Paraskevi, u narodu poznatoj kao Petka Trnova.

Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

U kalendaru SPC ovoj svetiteljki posvećen je 8. avgust, iako je mnogi mešaju sa Svetom Petkom koja se praznuje 27. oktobra. Prva je rođena u Rimu, a potonja je bila Grkinja. Praznik Svete Petke Trnove spada u nepokretne, slavi se 8. avgusta po novom odnosno 26. jula po starom kalendaru.

Prema predanju, ova svetiteljka je zaštitinica žena i veruje se da pomaže bolesnima i siromašnima. I danas mnogi se mole nad njenim moštima jer se veruju da isceljuju i pomažu kod životnih problema.

Ko je bila Sveta Petka Trnova?

Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir svo nasleđeno imanje podelila sirotinji. Propovedavši, u to vreme (II vek naše ere), još zabranjenu Hristovu veru, potkazali su je caru Antoninu Piju i doveli pred njega, ali ona ga je izlečila od duge bolesti posle čega je i sam prihvatio hrišćanstvo. Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i mučena, a na kraju i pogubljena mačem u prvoj polovini drugog veka.

Nije crveno slovo, ali…

Sa ovim praznikom završava se ciklus ženskih praznika (Ognjena Marija i Blaga Marija). Praznik nije upisan crvenim slovom, ali prema starom verovanju i zbog poštovanja prema svetiteljki ne treba raditi fizičke poslove.

Narodna verovanja

Na ovaj dan izbegavaju se svi teži poslovi na njivi i u kući. Naše prabake su verovale da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.

Prema starom običaju mlade devojke na povaj praznik treba da beru cveće i ukrase dom kako bi u njemu vladala harmonija, ljubav i mir. Veruje se da danas devojčicama treba obući nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila radost.

Nesrećna žena jedva je uspela da se spase

Ukrajinka Anastasija Lugova (28) zadobila užasne povrede glave nakon što ju je u vozu pretukao Vitalij Rudzko (45), koji je hteo da je siluje pred njenim sinom Zaharom (6).

Nesrećna žena jedva je uspela da se spase i alarmira osoblje voza, koje je silovatelja savladalo i predalo policiji.

Anastasija je lokalnim medijima ispričala da se brutalni napad dogodio dok je sa sinom prošle nedelje putovala iz Marijupolja za Kijev.

“Uzeli smo spavaća kola i bili smo sami u kupeu. Usred noći, dok smo spavali, u naš kupe je provalio nepoznati muškarac, samo u gaćama”, ispričala je Anastasija.

Ona je dodala da se Rudzko odmah bacio na nju i počeo da je davi.

“Probudila sam se kad sam osetila njegove ruke oko vrata. Počela sam da vrištim i dozivam u pomoć, ali niko nije došao. On me je tukao pesnicama po licu i po celoj glavi da bih ućutala. Rekao mi je: “Budi dobra devojčica ili će biti još gore”, rekla je Anastasija.

Njeno vrištanje je probudilo malog Zahara, te je Rudzko skočio na njega i počeo da ga bije.

“Počela sam da ga molim da prekine. Rekla sam mu da ću uraditi sve što traži od mene samo da mi ostavi sina”, kazala je Anastasija.

Silovatelju je predložila da odu na neko drugo mesto kako mali Zahar ne bi gledao šta radi njegovoj mami.

“On je pristao i naredio mi da odemo u njegov kupe. Pošla sam s njim, ostavljajući Zahara koji je plakao. Kad smo ušli u kupe, monstrum je počeo da skida gaće, te sam ga u tom trenutku gurnula i pobegla. Vratila sam se po Zahara, zgrabila ga i otrčala do kondukterke, koja nas je smestila u njene prostorije”, prepričala je Anastasija.

Rudzko je onako go, zamotan samo u čaršav, krenuo po vozu da traži Anastasiju, međutim osoblje ga je našlo i savladalo. Držali su ga vezanog dok voz nije stigao do Kijeva, gde je na stanici čekala policija. Rudzka su predali snagama reda, a Anastasija je odvezena u bolnicu, gde se i dalje oporavlja od povreda.

Njenom sinu Zaharu pružena je psihološka pomoć zbog svega što se dogodilo.

“On stalno plače i ponavlja: “Mama, oprosti mi što te nisam zaštitio”, ispričala je Anastasija.

Protiv Vitalija Rudzka pokrenuta je istraga, a onda i podignuta optužnica za napad, nanošenje teških telesnih povreda i pokušaj silovanja.

Ukoliko bude osuđen, preti mu kazna do osam godina zatvora.

Izvor: Informer

JOŠ jedan lekar izgubio je bitku.

Načelnik Polikliničke službe Klinike za pulmologiju KCS, pulmolog dr Vladimir Žugić iznenada je preminuo

– Kao grom da nas je sve pogodio na poslu. Bio  je to težak infarkt. Preopterećen je sa poslom bio poslednjih 5 meseci.