Od Isidore Bjelice su se oprostile brojne poznate ličnosti Spisateljica Isidora Bjelica preminula je sinoć u 52. godini, nakon dugogodišnje borbe sa teškom bolesti. Od nje su se oprostile brojne poznate ličnosti , a pevačica Zorana je otkrila i jednu od poslednjih Isidorinih želja:
– Čuvam tvoju poruku…”pingvi, kada odem..organizuj neku žurku u belom..znaš me, nisam ti ja za tu neku tugu i prenemaganje”……održaću obećanje, biće žurka u belom kada tvoja izmrcvarena duša bude “na sigurnom”… a ti nam namigni ispod nekog ludog šešira da je sve u redu i da više ništa ne boli… Neponovljiva moja pingvi… Anđeli ti sve rane zalečili… – stoji u objavi.
Isidora je preminula od raka jajnika koji se zove i “tihi ubica” jer su simtomi uglavnom neprimetni, a po dobijanju simptoma bolest je već uznapredovala.
Bolest uglavnom pogađa žene u perimenopauzi i postmenopauzi, između 50. i 60. godine života,
Vozilo je bilo parkirano u Fra Boninoj ulici u Spinutu u Splitu, pišu tamošnji mediji, a nepoznati počinitelji pod okriljem noći ispisali su “ZDS”, “Pali traktor” i “Ubij Srbina”.
Vlasnica je slučaj prijavila policiji koja je potvrdila da se sprovodi istraga i da se traga za počiniteljima.
– Teško može automobil sa srpskim registracija proći neopažen u Splitu. Najčešće završi nekom intervencijom pod okriljem noći. Bilo je tako i sinoć u Fra Boninoj ulici u Spinutu – piše Dalmatinski portal.
Mala beba Sofija Markuljević dobila je jednu bitku! Iako je delovalo da je nemoguće sakupiti 2, 4 miliona za njeno lečenje protiv podmukle bolesti SMA, tip 1, uspeli su! Novac je sakupljen, a ostalo je samo da Sofija dobije rat.
Ona će uskoro dobiti injekciju koja je skuplja od zlata, i koja je jedina šansa za njeno izlečenje.
Mala princeza Sofija čeka polazak na najbitniji životni put, a njeni roditelji su u grupi u kojoj su i do sada kačili informacije o sakupljanju novca sada objavili snimak ove male heroine koja obučena u roze boju koja maše ručicama.
Oni su u opisu napisali da je situacija sa koronom otežala procedure, ali da su strpljivi i čekaju polazak.
– Drugari, Sofija vas pozdravlja i svima vam maše. Ova situacija sa koronom je dodatno otežala i onako komplikovane procedure, ali mi smo strpljivi i čekamo polazak. Još jednom, hvala svima što ste uz nas! – napisali su Sofijini mama i tata.
Podsetimo, neverovatan iznos od 2,1 milion dolara za lečenje male Sofije Markuljević, koja boluje od spinalne mišićne atrofije, prikupljen je nakon četiri meseca borbe.
Inače, Sofija se rodila kao zdravo dete sa ocenom 9. Tokom prvog meseca života izgledala je kao i sve zdrave bebe, ali već u drugom mesecu Sofija potpuno prestaje da pomera ruke. Pedijatar je tada uputio na neurološki pregled.
Zahvaljujući izuzetnoj stručnosti lekara, sa dva i po meseca je utvrđeno da je u pitanju retka, ali izuzetno progresivna i smrtonosna neuromišićna bolest – Spinalna mišićna atrofija tip I.
Na sahrani je jecalo i staro i mlado, oplakujući mladića koji je važio za omiljenog, poštovanog i voljenog kako u rodnom selu, tako i u Beogradu gde je poslednjih godina živeo i radio.
Gorana S. (39) iz sela Negosavlje, koji je izvršio samoubistvo vešanjem u hotelu na periferiji Leskovca, na večni počinak ispratilo je više stotina ljudi.
Majka, otac, sestra i brat slomljeni su od bola, a poslednjem ispraćaju nesrećnog mladića prisustvovala je i njegova nesuđena supruga koja je, od tuge za čovekom sa kojim je planirala budućnost, jedva stajala na nogama. Dozivala ga je i zapomagala dok su joj se suze neprekidno slivale niz lice. Ni ona nije mogla da kaže zašto je Goran odlučio da sebi prekrati život, kada svi veruju da nije imao nijedan razlog za to.
Na sahrani je jecalo i staro i mlado, oplakujući mladića koji je važio za omiljenog, poštovanog i voljenog kako u rodnom selu, tako i u Beogradu gde je poslednjih godina živeo i radio.
– Sa tom devojkom je bio u vezi tri ili četiri godine. Nekoliko puta je dovodio u rodno selo. Lepo su se slagali. Oboje su uvek bili vedri i puni duha. Goran je govorio da sa njom ima ozbiljne namere, čak su i veridbu zakazali za 28. avgust. Zbog čega je odlučio da sve to prekine i da digne ruku na sebe, to samo on zna – priča jedan od najboljih prijatelja nesrećnog mladića.
Goran je u rodnom kraju proveo nekoliko dana. Sa njim i njegovom devojkom, u Negosavlje je iz Beograda došla i Goranova rođena sestra. Pravili su planove za veridbu. Bili su na ručku u hotelu u Sijarinskoj banji, a u Leskovcu su Goranovi roditelji, budućoj snahi, po njenom izboru, kupovali zlato.
– Goranov otac je započeo da gradi neku nadstrešnicu, pa mu je sin pomogao i kupio mu materijal koji je nedostajao. Pričao je o budućnosti i o tome šta ga tek očekuje na poslu i u privatnom životu. Nije nikome pomenuo baš ništa što bi ga mučilo ili nešto čime je nezadovoljan. Naprotiv – dodaje prijatelj.
Radovao se braku
U selu pričaju da se Goran radovao bračnoj zajednici. Mnogo je voleo decu, pa se i svojoj nadao. Opisuju ga kao fizički i psihički jakog mladića za koga nije bilo prepreka. Sve je mogao i svuda je stizao. Selo je napustio nekoliko sati pre tragičnog događaja. U Leskovcu je odseo u hotelu kako bi se navodno odmorio pred put za Beograd. U sredu je trebalo da bude na poslu.
FOTO: Facebook/Goran S.
Odgovor na pitanje zašto je digao ruku na sebe nema baš niko. Kada su ušli u hotelsku sobu, Goran je devojku navodno poslao do automobila da mu donese neke stvari. Po povratku zatekla ga je u tuš-kabini bez znakova života. Prema nezvaničnim informacijama, nesrećni mladić je najpre pokušao da se obesi nekim kablom o luster, ali je on popustio, pa je svoj naum ostvario u hotelskom kupatilu tako što je iskoristio sopstveni kaiš.
Goran je, pričaju meštani Negosavlja, bio vrhunski građevinski radnik, a posebno je bio vičan izgradnji fasada. U selu kažu da je gazda za koga je godinama radio o Goranu govorio kao o svojoj “desnoj ruci”. Bio je čovek na koga je mogao da se osloni i da mu mnoge stvari u poslu u potpunosti prepusti, a da bude siguran da će sve biti završeno bez greške. Takvog Gorana poznaju i u rodnom kraju.
– Bio je duša od čoveka. Neko za koga nikada ne biste rekli da će uopšte i da pomisli da na ovakav način okonča život. Nikada nikoga nije prevario, slagao, uvredio… Od Gorana ste uvek mogli da očekujete samo lepo. Zato nas je njegov tragičan odlazak veoma iznenadio – pričaju u Negosavlju.
Devet dana u bolnici predstavljalo je pravu noćnu moru za njega
Za manje od mesec dana dva puta sam ležao na Infektivnoj klinici zbog korona virusa! Iako sam prvi put u bolnici imao čak osam puta negativan test na koronu, doktori su i dalje sumnjali da sam zaražen. Zato sam, kada su mi se ponovo javili simptomi, znao da moram odmah u bolnicu ako mislim da preživim.
Ovako svoju ispovest započinje Paja Filipović (50) iz Beograda. On je u junu zbog zapaljenja oba plućna krila ležao na Infektivnoj klinici, a u ovu zdravstvenu ustanovu zbog korone se ponovo vratio samo nekoliko nedelja kasnije.
– Čim sam dobio prve simptome, bol u grudima i otežano disanje, znao sam da moram u bolnicu. Lekari su odmah posumnjali da imam koronu. Iako sam imao takvu kliničku sliku, test je bio negativan, pa su me čak osam puta testirali na ovaj opasni virus. Ipak, sve je ukazivalo na koronu, iako sam se od početka epidemije pazio, poštovao mere, nosio masku napolju, a u kuću nikoga nisam puštao. Tako je bilo i kada sam se izlečio i izašao iz bolnice. Posle nekog vremena, u posetu nam je došao porodični prijatelj koji je već bio zaražen, ali ja to nisam znao. Prećutao nam je da mu je sin pozitivan, verovatno je mislio čim njemu ništa nije, neće biti ni opasnost za druge – kaže Filipović i dodaje:
– Tri dana kasnije dobio sam prve simptome. Prvo malaksalost, pa sam jedva disao, a onda sam dobio visoku temperaturu. U glavi mi je odzvanjalo da moram što pre da odem u bolnicu. Znao sam da ne smem da gubim vreme, da mi se sa svakim protraćenim danom povećavaju šanse za respirator. Tako je i bilo. Moja dijagnoza ponovo je bila upala pluća, ali uz to test je sada pokazivao da imam i koronu. Plašio sam se, ali su se uplašili i doktori, jer su mi pluća već bila slaba. Nije im bilo jasno kako je to moglo da mi se ponovi u tako kratkom periodu.
Devet dana u bolnici predstavljalo je pravu noćnu moru za njega.
– Borbu za vazduh i nemogućnost da se pokrenem i okrenem u krevetu nikad neću zaboraviti. A tek kada pokušate da zatvorite oči i odmorite se, počinje pakao. Imao sam halucinacije, što me je strašno plašilo. Samo sam se pitao hoću li živ izaći iz ovoga. Život mi je prolazio pred očima, razmišljao sam šta sam uradio i šta sam želeo da uradim, a nisam. Dani su bili teški i dugi. Najteže je bilo gledati kako se doktori bore za život ljudi sa kojima ste doskoro pričali, a koje nakon par sati hitno vode na donji sprat kako bi ih priključili na respirator – priseća se Paja.
Kako kaže, preživeo je, izbegao respirator, ali posledice teške bolesti i dalje ga muče.
– Od kada sam se razboleo izgubio sam 14 kilograma, a i dalje sam u kućnoj izolaciji. Umoran sam, malaksao, stalno gladan i žedan… Ko ovo nije preživeo, ne zna kakva je to muka – kaže Filipović.
Isidora Bjelica preminula je dana u 52. godini, nakon višegodišnje borbe sa rakom jajnika
Iako se godinama lečila, bolest se uvek vraćala, a u poslednje vreme svojim objavama i sama je predosećala kraj. Danas je preminula u domu svojih roditelja na Novom Beogradu.
Jedna od poslednjih fotografija naše spisateljice jeste sa sinom i ćerkom, gde je ostavili i poruku koja svima namam treba da bude pouka:
– Za sve one koji imaju ponekad primedbe na bližnje – a ko ih nema – trenuci samoće će nas vrlo brzo naučiti koliko smo zahvalni na svakom trenu koji provedemo zajedno i koliko su dragocena sva naša “neslaganja” i “razlike” – sve je to samo ljubav – porodica je najvažnija učionica ljubavi – i kao pointilizam moraš se za tren udaljiti da bi video puni smisao slike i njenu lepotu – napisala je Isidora.
Isidora Bjelica je preminula danas u 52. godini života.
Spisateljica se dugo borila sa opakom bolešću, koju je uspela i da pobedi. I ne sluteći da će se kancer u više navrata vraćati, u jednom trenutku, pre nekoliko godina, govorila je u intervjuu o načinima lečenja i prevencije raka. Tada je istakla i da smatra da je stres glavni okidač za ovu bolest.
– Kancer je hronična bolest, ja znam da meni borba tek sledi, da se bolest ne vrati. Moji lekari su vrištali kada smo saznali rezultate. Ali, nema čarobnog leka, svaki kancer je drugačiji – rekla je tada Isidora.
– Ja sam bila na potpuno sirovoj hrani i moj kancer je progradirao, a neki su se izlečili na taj način. Lou karbs je najbolja terapija. Ne hrane proteini, meso kancer, nego šećer. Aditivi, stres zagađenost… Ja na ulici, kada sretnem žene sa istim dijagnozama, iz razgovora sa njima shvatila sam da maltene niko od nas nije pušio, nije pio, zdravo se hranio, ali imamo jednu zajedničku stvar. Sve smo doživele velike tuge, stresove. Ako mene pitate šta je okidač, to je velika tuga, stres, razočarenje, a oko toga niko ne radi – govorila je Isidora.
“Da sam umrla na vreme, ne bih saznala za mnoge izdaje, žalili bi me od srca svi koji su tvrdili da su mi prijatelji, a bilo ih je jako jako mnogo…”
Isidora Bjelica danas je izgubila bitku sa opakom bolešću.
Njenu poruku, od pre četiri godine, u kojoj je opisala kako se bori sa rakom prenosimo u celosti:
“Trebalo je da umrem u proleće 2013, samo zahvaljujući mojoj prijateljici dr Dušici Matović otkrili su mi kancer na levom jajniku veličine 10 centimetara koji je već metastazirao. Loša prognoza od šest do osam meseci života. Ja sam izdržala cele četiri godine. Ovo vam, da pogrešno ne pomislite, pišem iz očaja, a ne da bi se pohvalila ako ste tako pomislili. Naprotiv, žalim iz dubine duše što sam uprkos svemu ovoliko izdržala.
Da sam umrla na vreme, ne bih saznala za mnoge izdaje, žalili bi me od srca svi koji su tvrdili da su mi prijatelji, a bilo ih je jako jako mnogo… Ne bih prošla sve teške terapije i još teže izdaje, obmane i laži, ne bih doživela da me čak optuže da sam izmislila bolest i šta sve već ne, deci bi bilo teško, ali bar im ne bih rasprodala svu imovinu da još malo produžim život i ne bi nesrećni odrastali po bolnicama i gledali me u strašnom stanju gde se gubi svaki ljudski dignitet.
Da sam lepo umrla na vreme, ne bih dozivela da nanosim toliku bol najmilijim i da gledam kako rak ne jede samo mene nego i sve dobro što smo imali u životu… a rak baš ima apetit, jede kao lud sve romantiku, humor, veselost, novac, sećanja, nadu. A seje strah, bedu i patetiku. Sve na šta naiđe pojede i kad poživiš predugo ne ostane ti baš ništa…
Da da se nisam ovoliko borila za život, ostala bi bar iluzija o mom životu, ovako kad sve iluzije pokopate pre sebe, malo sta ostane za pokopati… da da se nisam borila kao lavica i da sam lepo umrla na vreme sa stillm u ranim četrdesetim, ne samo da bih izbegla 30 hemioterapija nego nikad ne bih znala kako je to jesti kubanske bube i piti caj oleandera kao što ne bih prošla agoniju preko 300 krajnje opskurnih i sumanutih alternativnih metoda koje sam probala i koje niko normalan ne bi probao…
Da se nisam borila kao sumanuta, ne bih doživela da smetam svima koje sam volela i nikad ne bih shvatila koliko sam prokleto sama niti bih saznala kako je to kad oni koji su vas voleli čekaju da odete jer više ne mogu da izdrže da gledaju kako svaki dan ima sve više bolesti, a sve manje vas.
Da, da se nisam ovoliko borila i sve podnosila hrabro i odvažno, otišla bih kao mnogo voljenija i poštovanija i srećnija i sinonim za moje ime ne bi bio bolest..
Da, verovala sam da je hrabrost boriti se za još jedan dan života, danas znam da je veća hrabrost otići na vreme. Zato Izvinjavam se svima porodici, prijateljima, čitaocima kojima sam svojim krajnje neukusnim i predugim prežzivljavanjem kao i nedoličnim ponašanjem za kancer bolesnika izazvala dodatnu bol, neprijatnosti i muke.
Izvinjavam se i sebi jer mi sve ovo nije trebalo, a mora se umreti svakako. Ne zamerite mi, preklinjem vas što sam bila toliko glupa. Jedna od stvari koju između ostalog spoznaš kad živiš duže nego što je trebalo je koliko si beskrajno glup i koliko je ljudska pamet precenjena kategorija”.
U sredu je u Beogradu preminula IsidoraBjelića. Slavna književnica i spisateljica izgubila je borbu sa opakom bolešću u 52. godini života. Isidora je preminula u stanu svojih roditelja na Novom Beogradu, kako je portal Pink.rs prvi javio, a tu vest potvrdila je i njena sestra.
Isidorina sestra Maja oglasila se i na Fejsbuku gde je objavila fotografiju sa književnicom uz tužnu poruku.
Ne, otišla si, ali ćeš zauvek biti pored mene, seko moja! – napisala je Maja uz fotografiju na kojoj se sa Isidorom drži za ruke.
Danas je posle duge i teške borbe sa kancerom preminula književnica Isidora Bjelica. Ona je bolovala od raka jajnika, jednog od najtežih oblika ove opake bolesti u našoj zemlji
Vest o odlasku poznate spisateljice i supruge reditelja Nebojše Pajkića, sa javnošću je podelila njena sestra. Isidora je preminula u kući svojih roditelja na Novom Beogradu, u 52. godini. Sa rakom jajnika borila se bezmalo deset godina. Pre dva meseca, na društvenim mrežama je ostavila potresne objave. Iza Isidore ostale su njene knjige, neutešni suprug Nebojša Pajkić, sin Lav Grigorije i kćerka Vila Evanđelina.
Rak jajnika spada u jedan od najčešćih oblika kancera u našoj zemlji od kojeg godišnje oboli skoro 1.000 žena. Prema poslednjim statistikama, oko 550 njih izgubi bitku sa ovim opakim neprijateljem.
Medicinski naziv za ovaj vid oboljenjnja je karcinom ovarijuma, a reč je malignom, tj. zloćudnom tumorukoji je lokalizovan na tkivu jajnika. Najčešće se javlja nakon 35. godine života i smatra se da najverovatnije nastaje kao posledica više udruženih faktora rizika.
Postoje tri osnovne grupe uzroka raka jajnika, a to su endokrini, genetski i faktori iz spoljašnjeg okruženja (poput pušenja, izloženosti zračenju npr. kod osoba koje rade u oblasti nuklearne medicine itd). U odnosu na stepen uznapredovalosti, ovaj tiop kancera se deli na četiri stadijuma.
Rano otkrivanje maligniteta je u ovom slučaju od izuzetnog značaja, jer lečenje onda ima daleko veći stepen uspešnosti. Ipak, zbog često kasne dijagnoze, do koje dolazi kada je malignitet već uznapredovao u doba otkrivanja, svrstava se u najsmrtobosnije kancere.
SIMPTOMI
U ranom stadijumu simptoma obično nema, dok su u uznapredovalom vrlo nespecifični. Dijagnostika obično uključuje ultrazvuk, CT ili MR i merenje tumor-markera. Dijagnoza se postavlja histološkom analizom, a o kojem je stadijumu reč, određuje se hirurškim putem.
Ovo su neki od najčešćih simptoma raka jajnika
* mučnina
* gađenje
* povraćanje
* zatvor
* tup stalni bol u stomaku
* otežano mokrenje
* gubitak apetita
* gubitak težine
* otežano disanje
* neredovne menstruacije
* izostanak menstruacije
* maljavost
* akne
LEČENJE
U lečenje je uključena histerektomija, obostrana andeksektomija, odstranjenje što je moguće veće količine zahvaćenog tkiva i, osim ukoliko rak nije lokalizovan, hemoterapija.
U SAD–u, rak jajnika je po učestalosti drugi ginekološki zloćudni tumor (pogađa oko 1/70 žena) a i najsmrtonosniji (1 odsto žena umire od njega). Smatra se da je 5. po redu vodeći uzrok smrti povezanih s rakom kod žena. Procenat obolelih je veći u razvijenim zemljama.
Prognoze za oporavak
Stope petogodišnjeg preživljavanja uz lečenje u stadijumu I iznose od 70 do 100 odsto u stadijumu II od 50 do 70 odsto, u stadijumu III od 15 do 35 odsto i u stadijumu IV od 10 do 20 odsto. Prognoza je lošija kad je histološki stepen tumora veći ili kad se operacijom ne može u potpunosti odstraniti vidljivo tkivo. U tom slučaju je najbolje kad se zahvaćeno tkivo može smanjiti na manje od centimetar prečnika.
