Category: Uncategorized

Komšije za ovo dvoje dece imaju samo pohvalne reči, a kako i ne bi kada rade i ponašaju se kao veliki

Na porodičnom imanju Jeftovića u selu Teočin kod Gornjeg Milanovca živi dvoje mladih, po mnogo čemu posebnih ljudi. Milena (16) i Milan (14) ostali su bez oca kog je pokosila opaka bolest, a brigu o njima sada vodi baka Ljubinka koja im je koliko je mogla zamenila roditelje. Ova žena izgubila je dva sina, jednog dok je Srbiju branio na Kosovu, ali ipak je u njoj ostalo snage da se izbori za svoju unučad.

„Dve sahrane, dva velika gubitka. Majka kad sahrani sinove njoj više nema života. Ipak, zbog Milene i Milana moram još uvek da se borim i da ih izvedem na pravi put“, priča baka Ljubinka za RINU.

Komšije za ovo dvoje dece imaju samo pohvalne reči, a kako i ne bi kada rade i ponašaju se kao veliki. Od oca su nasledili pet hektara zemlje, koju gledaju i čuvaju kao oči u glavi iako još nisu ni punoletni. Milan ima 14 godina i ne mašta o avionima i kamionima, već ni manje ni više – o vadilici za krompir.

„Sve poslove na imanju već sam naučio i ništa mi ne pada teško. Posađeni su krompir i kukuruz i ono što je najvažnije dobrog su kvaliteta. Nastaviću tamo gde je moj otac stao i onako kako me je on učio“, kaže ovaj vredni mladić dok na leđima pretovara seno.

Njegova dve godine starija sestra zadužena je za domaćinstvo, ali ove godine veći deo letnjeg raspusta provela je u malinama. Odlična je učenica u školi, ali i još sposobnija na njivi i u svim seoskom poslovima. Po tome, može da stane rame uz rame sa duplo starijim devojkama.

„Nije mi teško da idem u nadnicu, kako bih pomogla mojima. Kad bih ja sedela kući onda bi to radila baka, a ona je stara da po vrućini radi te teške poslove. Preko leta uvek može da se zaradi neki dodatni dinar, jer ima puno voća da se bere, zimi je dosta teže“, priča Milena.

Jeftovići žive u nadi da će se i u njihovu kuću, nakon svih srtnih slučajeva vratiti sreća, jer ova mala porodica samo to je i zaslužila.

Priznaćete da je ovo zanimljiv oglas, pa bi i Gocine kolege koje je uhvatila besparica mogle da razmisle o ovome

Nakon što je Goca Tržan iskritikovala ljude koji se slade nemaštinji na estradi, stigla je i poslovna ponuda.

Naime, ona je danas objavila tvit, sledećeg sadržaja:

“Vidim da je narod baš srećan i zadovoljan što estrada nema od čega da živi. Eto, bar nekome i sreću da donesemo svojom nesrećom.”

Vidim da je narod bas srecan i zadovoljan sto estrada nema od cega da zivi. Eto, bar nekome i srecu da donesemo svojom nesrecom…

Vidim da je narod bas srecan i zadovoljan sto estrada nema od cega da zivi. Eto, bar nekome i srecu da donesemo svojom nesrecom…

— goca trzan (@GordanaTrzan) August 2, 2020

“Možeš kod mene da bereš kruške, povedi i malog. Dnevnica 2.500 dinara i tri obroka”

 Foto: Printscreen

Priznaćete da je ovo zanimljiv oglas, pa bi i Gocine kolege koje je uhvatila besparica mogle da razmisle o ovome. 

Pevačica Goca Tržan na Tviteru se dotakla trenutne situacije koja vlada među pevačima koji ne rade zbog koronavirusa.

Ona je navela kako pojedini likuju zbog toga što dosta muzičara nema nikakav izvor prihoda, s obzirom na to da su im svi nastupi otkazani.

Vidim da je narod baš srećan i zadovoljan što estrada nema od čega da živi. Eto, bar nekome i sreću da donesemo svojom nesrećom…”, napisala je Goca.

Vidim da je narod bas srecan i zadovoljan sto estrada nema od cega da zivi. Eto, bar nekome i srecu da donesemo svojom nesrecom…

— goca trzan (@GordanaTrzan) August 2, 2020

Ubrzo nakon ovog statusa povela se polemika na pomenutoj mreži, a Tržan je jednom od tviteraša odgovorila:

“Druže, zarađujem ja i sada jer nisam kupovala skupe torbe i ku*čila se, nego pametno ulagala novac. Nije to poenta. Poenta je da su i muzičari ljudi i da nije lep osećaj da ti neko likuje što nemaš od čega da živiš. Ne zarađuju svi muzičari na hiljade eura…”, poručila je pevačica.

Ubrzo nakon ovog statusa povela se polemika na pomenutoj mreži, a Tržan je jednom od tviteraša odgovorila:

“Druže, zarađujem ja i sada jer nisam kupovala skupe torbe i ku*čila se, nego pametno ulagala novac. Nije to poenta. Poenta je da su i muzičari ljudi i da nije lep osećaj da ti neko likuje što nemaš od čega da živiš. Ne zarađuju svi muzičari na hiljade eura…”, poručila je pevačica.

Ubrzo nakon ovog statusa povela se polemika na pomenutoj mreži, a Tržan je jednom od tviteraša odgovorila:

“Druže, zarađujem ja i sada jer nisam kupovala skupe torbe i ku*čila se, nego pametno ulagala novac. Nije to poenta. Poenta je da su i muzičari ljudi i da nije lep osećaj da ti neko likuje što nemaš od čega da živiš. Ne zarađuju svi muzičari na hiljade eura…”, poručila je pevačica.

Koliko poneki momci u današnje vreme imaju mašte ali i stila želeći da svojim lepšim polovinama prirede iznenađenje za pamćenje, pokazeo je Nemanja Milunov, mladić iz sela Ram, nadomak Velikog Gradišta, inače zaposlen u info cntru Ramske tvrđave

Shvativši da je došao trenutak i da je Katarina upravo osoba sa kojom želi da podeli ostatak života, u suton, kada je zalazak sunca na Dunavu najlepši, Nemanja je rešio da na jednoj od kula drevnog Ramskog utvrđenja svojoj devojci pošalje poruku i uputi pitanje od kojeg mnogi momci strepe i imaju ogromnu tremu.

Ne sluteći ni jednog trenutka šta će je snaći, Katarina je doživela nešto na čemu bi joj pozavidele mnoge vršnjakinje. Na brdu, na kome se nalazi Ramska tvrđava obasjana julskim suncem, odvažni Nemanja kleknuo je na pločnik ispred svoje devojke i izvadio verenički prsten, želeći na taj način da pokaže spremnost da joj se celim svojim bićem daje zauvek, ali i spremnost da se za njihovu ljubav bori do kraja života. I dok su prijatelji i drugovi sa oduševljenjem isčekivali da im se ovo dvoje presrećnih mladih ljudi pridruži, ovoj ljubavnoj priči još uvek nije bio kraj.

Sa vrha kule spustio se transparent na kome je Katarini bilo upućeno sudbonosno pitanje “Da li želiš biti moja zauvek”. Iznenađena i presrećna devojka nije se mnogo dvoumila već je bez razmišljanja izgovorila svoje sudbonosno “da”.

Uz pokoju suzu radosnicu, zagrljaje, poljupce, aplauz, balone i vatromet koji je obasjavao nebo iznad ovog drevnog utvrđenja Ramske tvrđave o sigurno najromantičnijoj i najoriginalnijoj prosidbi, u čitavom kraju se već naširoko priča. Nema sumnje da će ovaj potez odvažnog Nemanje Milunova iz Rama sigurno poslužiti ostalim mladićima kao dobra inspiracija i ideja da svojim izabranicama prirede nešto slično.

On nije prepuštao slučaju ni jedan jedini detalj, želeći da dan veridbe i prosidbe njemu i izabranici njegovog srca prelepoj Katarini, bude dan koji će pamtiti do kraja života.

U saobraćajnoj nesreći koja se juče dogodila u mestu Šije kod Tešnja, poginule su A.N., rođena 2001. godine, iz Tešnja, dok se u vozilu, na mestu suvozača, nalazilo dete rođeno 2010. godine, iz Tešnja. U ovoj saobraćajnoj nesreći obe su poginule.

Prema rečima Aldine Alić, portparolke MUP ZDK, nesreća se dogodila kada je “pasat” sleteo sa puta.

– Vozilom je upravljala A.N. rođena 2001. godine, iz Tešnja, dok se u vozilu nalazilo maloletno dete rođeno 2010. godine, iz Tešnja. U ovoj saobraćajnoj nezgodi obe osobe su smrtno stradale – kaže Alić

Kako saznaje Avaz, vozilom je upravljala Nafa A, a na mestu suvozača je bila njena maloletna sestra.

U saobraćajnoj nesreći koja se juče dogodila u mestu Šije kod Tešnja, poginule su A.N., rođena 2001. godine, iz Tešnja, dok se u vozilu, na mestu suvozača, nalazilo dete rođeno 2010. godine, iz Tešnja. U ovoj saobraćajnoj nesreći obe su poginule.

Prema rečima Aldine Alić, portparolke MUP ZDK, nesreća se dogodila kada je “pasat” sleteo sa puta.

– Vozilom je upravljala A.N. rođena 2001. godine, iz Tešnja, dok se u vozilu nalazilo maloletno dete rođeno 2010. godine, iz Tešnja. U ovoj saobraćajnoj nezgodi obe osobe su smrtno stradale – kaže Alić

Kako saznaje Avaz, vozilom je upravljala Nafa A, a na mestu suvozača je bila njena maloletna sestra.

– Vozilom je upravljala A.N. rođena 2001. godine, iz Tešnja, dok se u vozilu nalazilo maloletno dete rođeno 2010. godine, iz Tešnja. U ovoj saobraćajnoj nezgodi obe osobe su smrtno stradale – kaže Alić

Kako saznaje Avaz, vozilom je upravljala Nafa A, a na mestu suvozača je bila njena maloletna sestra.

Prisetio se starih dana

Novak Đoković, Foto: Alo/Marko Metlaš

Najbolji teniser sveta, Novak Đoković je u podkastu svog kolege, Vaseka Pospišila otkrio da je često plakao dok je bio mlađi!

Novak se prisetio svog prvog turnira, a tada je imao svega osam godina!

Srpski teniser je uspeo da pobedi na svom debiju i to posle taj-brejka, a onda je usledio poraz od Srbina koga dobro poznajete, Đoković je plakao na oba meča:

“Sećam se svog prvog turnira kojeg sam odigrao u životu, moj prvi zvanični turnir. Imao sam osam godina, a pobedio sam na tom meču posle taj-brejka 10-8! Bio sam ispunjen srećom i veoma iscrpljen. Majka je bila tu, zagrlila me! U jednom trenutku nakon zagrljaja, meni su suze potekle!” – iskreno priča Đoković o svojim počecima:

“Sledećeg dana sam izgubio od Viktora Troickog 9-0, a potom sam zaplakao ponovo! Plakao sam dosta kada sam bio dete!”

Kanadski teniser ga je potom upitao koga je prvo zvao kada je ostvario prvu veliku pobedu:

“Mamu, definitivno! Mama je uvek tu i kada su dobra i kada su loša vremena. Sa njom sam podelio taj momenat sreće!” – otkrio je Đoković!

Potom je Pospišil pitao Novaka šta je prvo kupio sa prvom “platom”, a ovaj mu je odgovorio dres!

Za kraj razgovora je istakao da mu je finalni meč Australijan opena 2012. godine bio najiscrpljujući meč u karijeri, a Kanađanin se prisetio da su nakon tog meča na ceremoniji dodeljivanja trofeja, Đoković i Nadal sedeli na plastičnim stolicama!

Nesrećna žena, neposredno pre smrti, bila je negativna na virus korona. Uspela je da se izbori sa zarazom, ali je došlo do komplikacija.

Makedonci me nisu pustili da odem na sahranu moje Brankice, da se poslednji put oprostim od nje, da joj kažem zbogom! Bruka i sramota!

Ovako priča neutešni Branislav Ivanović, suprug preminule porodilje Brankice Gigovski Ivanović (35) iz Vranja, koja je posle bitke sa koronom, 28. jula preminula u Kliničkom centru u Nišu, a sahranjena 30. jula u Kumanovu.

Zatvorene granice

Branislav kaže da njegova Brankica nije još imala srpsko državljanstvo i da je dogovoreno da bude sahranjena u rodnom Kumanovu. Znao je, kako kaže, da će mu za putovanje u Makedoniju biti potreban negativan PCR test.

– Nisam znao da će sahrana da bude tako brzo. Otišao sam da se testiram, ali papir sa negativnim PCR testom nije stigao i nisam mogao da putujem. Mogli su Makedonci da me puste samo na sat vremena, ako treba i uz policijsku pratnju! Mnogo boli što nisam moju Brankicu ispratio na večni počinak. Nisu mi dali da je vidim poslednji put, da se oprostimo… Samo da su me pustili da priđem na deset metara, da budem blizu nje. Da su se bar malo potrudili da budu ljudi – očajan je Branislav.

korona virus u SrbijiFoto: Reuters

Nastavio je da opisuje agoniju kroz koju je prošao.

– Bio sam potpuno šokiran i sluđen što moje žene više nema, a još sam morao da jurim raznu dokumentaciju, jer je ona bila makedonska državljanka. Datum sahrane nismo odmah znali, tako da mi ništa ne bi značilo ni da sam se odmah testirao. Oni ne priznaju brze testove, samo PCR! Kada smo saznali da će sahrana da bude već 30. jula u Kumanovu, odmah sam se testirao. Nažalost, test nije mogao da bude gotovo tako brzo, ali mogli su da naprave izuzetak! Mogli su da provere u bazi podataka da sam se testirao, da se povežu sa našim organima, mogli su da me puste na određeno vreme. Da me oni sprovedu do groblja, uz policijsku pratnju, ako je potrebno. Mogli su da me čuvaju. Bilo šta, samo da budem na njenoj sahrani. Osećam veliku bol zbog toga – ogorčen je Brankičin suprug.

Najveća ljubav

Na pitanje kakav je bio njihov brak, drhtavim glasom otkriva:

– Najsrećniji na svetu! Voleli smo se mnogo. Ona je bila najvoljenija žena, a ja muškarac! Mogu da kažem da retko ko je imao takvu vezu i brak. Imali smo mnogo planova, tek smo počeli da živimo i uživamo, ali eto šta me snađe. Sada se molim da mi sin ozdravi i da bude dobro – kaže Branislav.

Nesrećna žena, neposredno pre smrti, bila je negativna na virus korona. Uspela je da se izbori sa zarazom, ali je došlo do komplikacija.

Zbog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, kako bi spasli bebu, lekari su je 27. jula uveče porodili carskim rezom na početku sedmog meseca trudnoće.

Rođen je dečak težak svega 920 grama, koji je odmah smešten u inkubator, negativan je na koronnu i sada je stabilno.

Kum će da izabere ime za našu bebu

Branislav Ivanović kaže da dečak još nema ime, da on i Brankica još nisu bili odlučili, već će to učiniti kum.

korona virus u SrbijiFoto: Reuters

– Nismo još smislili ime. Nismo o tome pričali, niti je Brankica imala posebnu želju. Sada će naš kum da smisli ime za mog sina – kaže Branislav.

Borba lekara za život dečaka još traje

Dečak, koji je star sedam dana, i dalje se nalazi u inkubatoru u KC Niš, ali je njegovo stanje stabilno!

Direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju doktor Radmilo Janković kaže da borba još traje i da se svi nadaju najboljem ishodu.

– Dečak je stabilno. Pod stalnom je prismotrom lekara. Borba nam predstoji, ali mi svi navijamo za njega – rekao je Janković.

Razmišljao je samo o tome da sačuva pluća za udahe

Godine 1976. plivač Šavarš Karapetjan je sa 23 godine bio sportska zvezda SSSR. Kako i ne bi, kada je do tada 11 puta rušio svetski rekord, 17 puta bio prvak sveta, 13 puta evropski šampion i 7 puta prvak SSSR.

Dok je trenirao pored jezera u Jerevanu, začuo je buku i vidio kako se autobus prepun putnika survao u jezero, potonuvši u dubinu od oko 10 metara.

Dotrčao je i bez razmišljanja skočio i zaronio u mutnu jezersku vodu. Doronio je do autobusa, nogama razbio prozor, a onda počeo da vadi jednog po jednog putnika, prenosi Radioaktivni komarac.

Dok je imao snage izvukao je 30 od 92 putnika, ali je “samo” 20 preživelo. Isečen od stakla, inficiran prljavom vodom i muljem, Šavarš se onesvestio dok je izvlačio tridesetu osobu. Od posledica zaranjanja zaradio je zapaljenje oba plućna krila i sepsu.

Bez svesti, između života i smrti, probudio se posle 46 dana. Preživeo je, ali je na žalost njegovoj plivačkoj karijeri tada došao kraj. Kad su ga kasnije pitali šta mu je bilo najstrašnije, Šavarš je odgovorio:

“Znao sam da mogu da zaronim samo ograničen broj puta, i plašio sam se da ću pogrešiti. Dole je bilo tako mračno da ništa nisam video. Jednom sam umesto putnika izvukao sedište… Mogao sam da spasim još jedan život. To sedište me još progoni u snovima, a na javi umem da zaplačem zbog toga”.

Međutim, za Šavarša je herojstvo način života. Kada se 1985. našao pored zgrade u plamenu, nije ga zaustavilo sećanje na posledice podviga iz 1976. Uleteo je u zgradu i počeo da iz nje izvlači ljude. Zadobio je teške opekotine, zbog kojih je proveo dane u bolnici.

Šta je posle bilo s ovim herojem? Postao je političar? Slavni sportski trener? Ljubimac TV kamera? Ne. Šavarš je otišao u Moskvu i otvorio fabriku obuće kojoj je dao ime “Drugi udisaj”. Običan život.

Kasnije je dobio i medalju UNESCO za poštenu igru i junaštvo, a jednom asteroidu dali su ime Šavarš.

DEVOJČICA (15) preminula je nakon što je pala s ringišpila u Rogatici u BiH.

Devojčica, rođena 2005. godine, dovezena je u Kantonalnu bolnicu Goražde bez znakova života pošto je zadobila teške povrede nakon pada.

Dežurni lekar Urgentnog centra Kantonalne bolnice Goražde Mladen Sefer rekao je za bosanski portal Klix da je pokušana reanimacija.

“Primili smo poziv od kolegice iz Rogatice, devojčica je bila upućena za Foču, međutim, dovezena je ovde kako bismo pokušali što pre da je spasimo. Dali smo sve od sebe, ali bezuspešno. Ðevojčica je pala sa ringišpila, lekari u Rogatici su pokušali što su mogli, kao i ja sa svojim timom. Organizovali smo se, pozvao sam anesteziologa, međutim bilo je kasno”, rekao je Sefer.

DEVOJČICA (15) preminula je nakon što je pala s ringišpila u Rogatici u BiH.

Devojčica, rođena 2005. godine, dovezena je u Kantonalnu bolnicu Goražde bez znakova života pošto je zadobila teške povrede nakon pada.

Dežurni lekar Urgentnog centra Kantonalne bolnice Goražde Mladen Sefer rekao je za bosanski portal Klix da je pokušana reanimacija.

“Primili smo poziv od kolegice iz Rogatice, devojčica je bila upućena za Foču, međutim, dovezena je ovde kako bismo pokušali što pre da je spasimo. Dali smo sve od sebe, ali bezuspešno. Ðevojčica je pala sa ringišpila, lekari u Rogatici su pokušali što su mogli, kao i ja sa svojim timom. Organizovali smo se, pozvao sam anesteziologa, međutim bilo je kasno”, rekao je Sefer.

Devojčica, rođena 2005. godine, dovezena je u Kantonalnu bolnicu Goražde bez znakova života pošto je zadobila teške povrede nakon pada.

Dežurni lekar Urgentnog centra Kantonalne bolnice Goražde Mladen Sefer rekao je za bosanski portal Klix da je pokušana reanimacija.

“Primili smo poziv od kolegice iz Rogatice, devojčica je bila upućena za Foču, međutim, dovezena je ovde kako bismo pokušali što pre da je spasimo. Dali smo sve od sebe, ali bezuspešno. Ðevojčica je pala sa ringišpila, lekari u Rogatici su pokušali što su mogli, kao i ja sa svojim timom. Organizovali smo se, pozvao sam anesteziologa, međutim bilo je kasno”, rekao je Sefer.

Pomolite se!

Pravoslavna crkva i njeni vernici 4. avgusta obeležavaju praznik posvećen Mariji Magdaleni.

Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.

Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu. U svojoj mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovjedi. Nakon Hristovog vaskrsenja, ona je postala propovednica i umrla mirno, u dubokoj starosti. Narod je slavi kao blaženu i njen dan naziva “blagim”

Kao i na dane Ognjene Marije i Trnove Petke, na praznik Blage Marije domaćice treba da odmaraju. Narod veruje da nije dobro bilo šta raditi u kući ili na polju, da se svetica ne bi uvredila.

Parastos Crkva svetog Marka, Foto: Alo!

Sa druge strane, veruje da dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima, uvek, a naročito na današnji dan, imaju zaštitu ove Blage Marije. Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti. 

Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika. Zato su i moguće vremenske nepogode, grmljavina i grad jer to “brat i sestra razgovaraju”

Običaj farbanja uskršnjih jaja u crveno prema nekim legendama potiče upravo od ove svetiteljke. Naime, nakon Isusove smrti i vaskrsnuća, Marija Magdalena je otišla u Rim gde je po priči posetila cara Tiberija kome je darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: “Hristos vaskrse!” Ona je onda pred carem optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.