Bora Drljača je neko ko uvek može da izmami osmehe širokim narodnim masama, pa je u tome uspeo i ovoga puta.
Folk pevač je aktivan na društvenoj mreži Tviter, gde je jedna njegova objava izazvala ogromnu pažnju.
– Naočio sam da blokiram, pazite šta pišete – napisao je Drljača, a ubrzo je njegov tvit postao pravi hit, koji je skupuio više od pet hiljada lajkova.
Bora Drljača je neko ko uvek može da izmami osmehe širokim narodnim masama, pa je u tome uspeo i ovoga puta.
Folk pevač je aktivan na društvenoj mreži Tviter, gde je jedna njegova objava izazvala ogromnu pažnju.
– Naočio sam da blokiram, pazite šta pišete – napisao je Drljača, a ubrzo je njegov tvit postao pravi hit, koji je skupuio više od pet hiljada lajkova.
Općinsko državno tužilaštvo u Koprivnici podiglo je početkom nedelje optužnicu protiv muškarca (41) iz istog mesta. Osumnjičeni se tereti da je tokom ove i proše godine svoju majku brutalno mučio.
Prema optužnici, sin je majku teško i grubo zlostavljao tokom ove i prošle godine. Često je tukao, vređao, a svoju jadnu i nepokretnu majku zalivao je i hladnom vodom. Zlostavljanje je kulminiralo 5. jula ove godine, kada je muškarac uhapšen i određen mu je pritvor.
Osumničenom je određen pritvor i on se trenutno nalazi u istražnom zatvoru u Varaždinu.
– Došao je u spavaću sobu svoje majke koja je ležala u krevetu i zapretio joj da će je ubiti, a potom joj zadao više udaraca rukama i štapom po glavi i telu i naneo joj telesne povrede – naveli su iz tužilaštva u svom saopštenju, prenosi portal Večernji.
– Veće Županijskog suda u Koprivnici usvojilo je predlog državnog tužilaštva i osumničenom produžilo pritvor u istražnom zatvoru zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela – stoji na kraju saopštenja.
Epidemiolog Predrag Kon kaže za RTS da je, iako podaci ohrabruju, potreban dalji oprez. Istakao je da je situacija u Beogradu nesigurna, jer je malo potrebno da opet dođe do velikog pogoršanja. Kon je govorio i o Kriznom štabu
Predrag Kon je, govoreći u Dnevniku RTS-a o trenutnoj epidemijskoj situaciji u Srbiji, rekao da je došlo do postupnog smanjenja registrovanja novoobolelih, kao i pregleda i sumnjivih slučajeva u kovid-ambulantama, a smanjuje se i prisutnost u kovid-bolnicama.
– Svi ti pokazatelji zajedno vrlo jasno stavljaju do znanja da dolazi do postepenog vrlo blagog pada. To znači da se situacija nekako stabilizovala, ali na vrlo visokom nivou – navodi Kon.
Zato upozorava da je potreban dalji oprez, iako podaci ohrabruju. Podsetio je da je i ranije bilo ohrabrenja, ali da oprez treba da bude “majka mudrosti”.
Slede promene u Kriznom štabu?
On je naveo da je moguće i da se promeni sastav Kriznog štaba.
– Menja se vlada, ne vidim zašto se ne bi menjao i Krizni štab – rekao je on.
Komentarišući situaciju u Beogradu, Kon je napomenuo da je ona nesigurna, jer je malo potrebno da opet dođe do velikog pogoršanja.
– Dovoljno je jedno veće prenošenje, određeni ekspresni događaji gde bi došlo do masovnijeg prenošenja virusa, pa da se situacija naglo izmeni – upozorio je Kon.
Ukazao je da je danas bilo velikog prisustva na kupalištima.
– Bez obzira na to što se vidi da ljudi uglavnom poštuju mere, treba reći da od 100.000 ljudi verovatno ima oko 100 onih koji nose virus. Od toga kako će se oni ponašati, i oni koji su u njihovoj neposrednoj blizini, direktno zavisi od toga šta ćemo imati u narednih nedelju dana – ističe Kon.
Sud u Minesoti prisustvovao je poslednjih meseci mučnom i bizarnom suđenju tokom kojeg je i Amanda Meklur priznala da je celog života “gajila simpatije” prema ocu koji je inače registrovani seksualni napasnik.
Leri Meklur više puta bio je u zatvoru, a poslednji put kada je izašao pre tri godine, oboje su shvatili da su zaljubljeni.
Smetnja im je bio Tomas Megvajer koga nije znala kako da se reši Lerijeva ćerka. Posle više meseci mučenja oko njega i pokušaja da raskine s njim, za šta on nije želeo da čuje, ona je skovala jeziv plan sa ocem.
Nakon što su ga ubili, telo su odneli dvadesetak kilometara dalje do napuštenog groblja gde su ga zakopali. Potom su se prepustili incestu i bolesnim strastima. Posle dva meseca, oni su se i venčali! Ipak, Amanda nije ni slutila da će njen otac Leri “pući”.
Neverovatno, ali Leriju se pojavila griža savesti. Želeo je posle nekoliko odlazaka u zatvor miran ostatak života, a znao je da ako se ovo otkrije, ne gine mu doživotna robija. Tako je anonimno obavestio policiju gde je telo, a onda im je sredinom novembra 2019. napisao i pismo u kojem se manje-više kaje zbog svega.
S druge strane, ćerka je sve negirala na sudu, pa je počeo višemesečni proces, okončan proglašenjem krivice za oboje i to za prvostepeno ubistvo. Amandi nije bilo svejedno što je otac popustio u priči, pa mu je pretila, a i preko jedne rođake pokušala da mu naudi. Na kraju mu je poručila da će goreti u paklu i da će ceo život imati njen lik pred sobom “koji mu jede dušu”.
Oreščanin se 49 dana borio protiv korona virusa u KBC Vojvodina i na beogradskoj Vojnomedicinskoj akademiji.
Posle izlaska iz kome i skidanja sa respiratora znao sam da je prerano da odem od supruge, dece i porodice, priseća se Zoran Oreščanin, major Vojske Srbije iz Subotice, kako se osećao posle petodnevnog priključivanja na mehaničku ventilaciju.
Oreščanin se 49 dana borio protiv korona virusa u KBC Vojvodina i na beogradskoj Vojnomedicinskoj akademiji.
Upala pluća
Njegova bitka sa koronom počela je 24. marta kada je dobio visoku temperaturu.
– Javio sam svom lekaru, ona mi je izmerila temperaturu i imao sam sve klasične simptome upale pluća. Dala mi je terapiju i uputila me u kućnu izolaciju sa ciljem da se lečim. Ako prođe sve kako treba, da se vratim u jedinicu, a ako se stanje bude pogoršalo, da nastavim lečenje u jednoj od kovid ambulanti. S obzirom na to da mi se stanje nije poboljšavalo i pored antibiotika i ostalih lekova koje sam pio, javio sam se u standardnu kovid ambulantu i tamo sam nastavio lečenje do 1. aprila. Kada se stanje mnogo pogoršalo i kada nisu više mogli da mi pomognu, upućen sam u KBC Vojvodine na dalje lečenje – ispričao je Oreščanin za Kurir.
Kaže da je tada bio dezorijentisan, osećao se loše, žena i ćerka od 10 godina i sin od 15 godina bili su uplašeni. Prebačen je iz Subotice ambulantnim kolima u Novi Sad.
– U bolnici sam bio 49 dana, od toga 42 u Novom Sadu i sedam dana na VMA. U početku je izgledalo kao borba sa ozbiljnom upalom pluća, koja su bila zahvaćena skoro kompletno. Vrlo brzo se pojavio napredak, temperatura je oborena, prebacili su me sa intenzivne na poluintenzivnu negu. Međutim, 16. aprila mi se pogoršalo stanje, temperatura je skočila, izgubio sam svest i lekari su odlučili da me uvedu u indukovanu komu i da me stave na respirator, gde sam bio pet dana. Skinuli su me sa njega 22. aprila, probudili su me, bio sam svestan, imao sam i dalje visoku temperaturu. Posle nekoliko dana testirali su me na kovid, rezultati su pokazali da sam negativan, ali upala pluća je bila kompleksna i komplikovana. Morali su razne intervencije da mi urade kako bi izvlačili taj sekret koji se skupljao u plućima – priča oficir VS.
Orešanin kaže da nikada u životu nije bio teško bolestan.
– Kada sam se probudio iz kome, prvo što su mi rekli jeste da imam visoku temperaturu i da moramo da je skidamo. Onda su mi preneli da mi je porodica u redu i ostalo mi je samo da se i ja izborim. Nisam bio uplašen, ali sam bio zabrinut. Prvo sam pomislio da je možda sad prerano da napustim decu, suprugu i porodicu – seća se major Oreščanin.
Srećan kraj
Veliki podstrek bio mu je kada mu je supruga dostavila torbu sa stvarima u kojoj je bio i ćerkin crtež sa pismom.
– Držao sam taj papir uvek uz sebe i to me je vodilo napred. Posle 49 dana bolnice došao sam kući i čekao šta će da me pitaju, jer nisam znao šta bih ja pričao sa ženom i dvoje dece. Svi smo bili srećni – završava Oreščanin.
Korona ne bira
Oreščanin je poručio svima da se pridržavaju mera opreza, da nose maske, jer, kako kaže, ne treba da dovodimo sebe u situaciju da se razbolimo ili da razbolimo nekog.
– Nisam bio neozbiljan i neoprezan, vodio sam računa, ali korona ne bira. Trudio sam se da ispoštujem lekare i osoblje, i oni su prepoznali da hoću da se borim sa bolešću.
Učim kako da dišem
On kaže da se javio pretpostavljenima, određeno mu je bolovanje, mirovanje, rehabilitacija i dobio je smernice od lekara šta treba da radi.
– Ljudi su se maksimalno potrudili da me nauče kako da dišem, kako da se krećem, vežbam, hodam, treniram, šta da jedem. Povratio sam se u fizičkom smislu, pluća su stradala najviše, osećam povremeno otežano disanje, sparina mi baš smeta, fizičko naprezanje isto, ali znam da tako mora, jer mi je doktorka rekla: “Moraćeš da naučiš da živiš sa takvim plućima” – priča Zoran Oreščanin.
Samohrana majka Olivera Ješić (39) koja je poslednje četiri i po godine radila u “Krušiku” juče je ostala bez posla, iako je, kako kaže, bila radnik za primer, a nisu otpušteni pojedinci koje su “pijane i drogirane iznosili iz fabrike”.
Olivera Ješić je, kako kaže, u valjevskom Krušiku zaposlena od februara 2016. godine, kada je prvo dobila ugovor o radu na četiri, zatim šest meseci, nakon čega joj je protivno zakonu, ugovor konstatno produžavan na po mesec dana.
“Svi su mi govorili da je to protivzakonito i da bi nakon dve godine trebalo da dobijem ugovor za stalno, ali nisam htela da tužim firmu iz straha da mi se ne desi ovo što mi se sad desilo”, priča Ješić za Nova.rs.
Ova samohrana majka, kako kaže, od juče se našla među 20 radnika “Krušika”, kojima nije produžen ugovor.
“U sredu me je sekretarica pozvala i rekla da mi ugovor neće biti produžen, iako sam u toku prošlog meseca od direktora dobila SMS poruku u kojoj piše da mi je novi ugovor spreman i da će mi biti javljeno kad da dođem da potpišem”, priča ona.
Kako kaže, u “Krušiku” je juče 15 radnika dobilo rešenje za stalno, dok je od prvobitno planiranih 38 radnika, njih 20 ostalo bez posla, tako što im ugovor nije produžen.
“Na posao je vraćeno njih 18 koji su imali neku vezu, koji su podobni vladajućoj stranci”, tvrdi ona.
Ješić koje je radila na pogonu sa presama u ovoj fabrici, tvrdi da je sve vreme posvećeno i savesno obavljala svoj posao, dok ima onih za koje se to ne može reći.
“U Krušiku pojedinci piju tokom radnog vremena, tu se redovno kuva i kotlić, pali roštilj. Viđala sam kako mrtve pijane neke radnike iznose iz fabrike. Niko od tih ljudi nije dobio otkaz”, tvrdi ona.
Kako kaže, generalni direktor fabrike Vladan Lukić je kao razlog za otpuštanje radnika naveo “neopravdana bolovanja i lažne diplome”.
“Ja ništa od toga nisam imala i odgovorno tvrdim da takvi ljudi nisu ostali bez posla. Sve zavisi od veze, preko koga si došao i ko stoji iza tebe”, tvrdi ona.
Objašnjava da je, nakon što je obaveštena da ostaje bez posla, prvo otišla kod direktora svog pogona Radovana Terzića, koji joj je rekao da sa tom odlukom nema nikakve veze. Nije, kaže, uspela ni da dopre ni do generalnog direktora Vladana Lukića, koji je, tvrdi, “prolazio pored mene i nije me konstatovao”.
Kako kaže, Lukićevoj sekretarici je podnela i otvoreno pismo upućeno Terziću, ali osim informacije da direktor ne prima stranke, do sada nikakav odgovor nije dobila.
“Krušik” je već dugo u žiži srpske javnosti zbog priče o nelagalnoj trgovini oružja u kojoj je, kako se tvrdi, bio umešan Branko Stefanović, otac odlazećeg ministra policije Nebojše Stefanovića.
Foto: Đorđe Đoković/Kolubarske.rs
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posetio “Krušik” nedugo pre vanrednog stanja, tačnije 9. marta, i radnicima u dupke punom dvorištu poručio:
“Nisam došao da vas lažem, niti je to moguće. Moraću da vidim kako da se pomogne i reše problemi, koji su nastali iz objektivnih, ali i zbog nedovoljne sposobnosti različitih poslovodstava, kao i zbog rušenja ugleda Krušika u međunarodnoj javnosti”, rekao je predsednik.
Rekao je radnicima da neće imati problem “ni sa poslom, ni sa platama”, ali ih je zamolio da “pomognu svojoj državi odgovornim ponašanjem”. Kako je rekao, u Krušiku će biti reorganizovan posao tako što će preduzeće biti orijentisano na tržište i profitabilne programe profitabilne, a što manje na novac iz državne kase.
,,Moram da se zahvalim mojim drugarima koji su mi pomogli u organizaciji.Oni su i sami dovodili svoje prijatelje i drugove da učestvuju u prikupljanju sredstava što su oni oduševljeno prihvatili. Dileme kome ćemo pokloniti novac nije bilo nijednog trenutka, jer smo svi imali žarku želju da pomognemo našem gradu i našoj deci“
Ovih dana Kraljevčanka Andrea Ćirić, odlična studentkinja treće godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ostvarila je svoju davnašnju želju da svom gradu pokloni nešto po čemu će se pamtiti i čime će mu se odužiti za bezbrižne dane odrastanja i školovanja u njemu.
Ideju je sprovela u delo na najlepši način, kada je povodom svog 23. rođendana organizovala humanitarnu žurku i sav novac prikupljen na rođendanskoj proslavi poklonila Službi pedijatrije Opšte bolnice ,,Studenica“ Kraljevo.
foto: RINA
,,Moram da se zahvalim mojim drugarima koji su mi pomogli u organizaciji.Oni su i sami dovodili svoje prijatelje i drugove da učestvuju u prikupljanju sredstava što su oni oduševljeno prihvatili. Dileme kome ćemo pokloniti novac nije bilo nijednog trenutka, jer smo svi imali žarku želju da pomognemo našem gradu i našoj deci“, kaže Anja, kako je iz milošte zovu prijatelji, kolege,drugovi , poznanici.
Na fakultetu mlada Kraljevčanka niže samo desetke, član je naučnog tima u Istraživačkoj stanici Petnica, omiljena je u društvu, a humanim gestom proširila je krug prijatelja i poštovalaca.
,,Za novac koji je Andrea poklonila našoj bolnici kupili smo vredni aparat koji se koristi za interventnu primenu lekova.On će nam značajno poboljšati rad sa najtežim pacijentima u intezivnoj nezi i povećati sigurnost pri davanju terapije“,ističe dr Srđan Vukašinović, načelnik Službe za pedijatriju Opšte bolnice ,,Studenica“.
foto: RINA
Andrei se zahvalila i Marija Mijajlović, glavna sestra ustanove, koja je istakla da je Andrein gest vredan divljenja i poštovanja , ali i odličan primer svima ostalima da pomognu deci koja se leče u kraljevačkoj bolnici.
Inače na humanitarnoj rođendanskoj žurci prikupljeno je nešto manje novca od vrednosti aparata.Međutim, kada je dobavljač medicinske opreme saznao na koji način se došlo do donacije maksimalno je korigovao cenu tako da je aparat stigao do onih kojima je najpotrebniji.Svojim humanim gestom Andrea je ne samo pomogla Službu pedijatrije i kraljevačku decu, već je i vratila veru u mladost koju Kraljevo ima.Zdravstveni radnici su se ume najmlađih kraljevačkih pacijenata zahvalili humanoj sugrađanki poželevši joj široke, duge i uspešne životne puteve.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici drugog dana avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, sveca za koga se vezuju brojni običaji i verovanja
Sveti Ilija, Foto: Printscreen/YouTube
Sveti prorok Ilija u pravoslavlju se smatra jednim od najvećih proroka. Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.
Među praznicima u čast Svetih slavnih i svehvalnih starozavetnih proroka posebno i značajno mesto zauzima praznik Svetog slavnog proroka Ilije, koji je u našem narodu posebno poštovan i slavljen.
Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i “Gromovnik”.
Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.
Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.
Od samih početaka Sveti Ilija je posebno poštovan u Svetoj crkvi, a kao jedan od vidova tog drevnog i neprekinutog poštovanja izdvaja se osnivanje sveštenog bratstva u III veku na mestu njegovog podviga. Pored nadahnute himnografije koju su znameniti crkveni pesnici sastavili nadahnuti Duhom Svetim i blagoslovenim životom Svetog proroka Ilije, u njegovu čast su sačuvane i brojne svetootačke besede koje na najbolji mogući način veličaju sva njegova sveštena dela kojima je proslavio Gospoda. Između svetootačkih beseda, tu se nalaze i besede Svetog Jefrema Sirina, Svetog Vasilija Selevkijskog i Svetog Jovana Zlatoustog.
Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.
OBIČAJI
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Poznata je izreka “od Svetog Ilije sunce sve milije”.
Po predanju, na Svetog Iliju pre podne je leto, a popodne jesen. Nakon ovog dana, prema običajima, više se ne kupa u rekama.
U ruskim selima postoji verovanje da kiša pada kada Sveti Ilija razvozi vodu za svece, pa nešto iz kola prospe po oblacima. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi. Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.
Po bugarskom narodnom predanju, Ilija navodi duše umrlih Cigana da prave grad i njime potuku njive grešnika na zemlji.
Kukamo da nam maska smeta i u prodavnici i u prevozu, guši nas, vruće je. A kako je onda poroditi se s maskom? Svoje iskustvo za Nova.rs priča Andrijana Kisić, porodilja iz Beograda.
“Masku ne podnosim jer mi prosto otežava disanje. I očekivala sam da će to biti jezivo“, priča Andrijana (33) koja se porodila pre 20 dana u bolnici Narodni front.
Maske su i tada i ranije bile važne da se zaraza ne bi širila, a odnedavno su i obavezne tokom porođaja.
“Nose ih bukvalno svi – i sestre, i lekari, i mi. Otkako uđemo u bolnicu, pa sve dok ne izađemo”.
Međutim, kako kaže, situacija je znatno drugačija nego, recimo, kad prosto odemo do prodavnice.
Adrenalin odradi svoje.
“Kad krenete u porođajnu salu, valjda zbog tog osećaja da beba stiže, zbog adrenalina vi uopšte nemate osećaj da nosite masku, iako meni inače smeta. Naravno, nije problem da je nakratko skinete da se uhvati vazduh. Tokom onih poslednjih napona, trudova, niko ne očekuje da imate masku. Skinete je da možete normalno udahnuti jer je to jako bitno. I uglavnom su po dve žene u boksu, nije gužva“, priča kako je rizik sveden na minimum, pa je to onda i moguće.
Naša sagovornica napominje i da nijedna trudnica u porodilištu nije pravila problem oko maske i sve su ih one i posle porođaja u sobama nosile.
“Znale smo koliko je važno. A sad kad sve sagledam to je jedno pozitivno iskustvo. Osoblje je pripremljeno, zaista su svi izuzetno brižni, nema nikog da digne glas na vas. Kao da su svi još više solidarni zbog svega oko korone”, priča Andrijana.
Ipak, ovo iskustvo je sasvim drugačije i novo za nju, iako se već porađala dva puta.
“Prva dva su prošla katastrofalno jer sam bila puna strahova. Ovog puta sam se pripremila da će sve biti u redu. Slušala sam šta mi govore, kako da dišem, pratila sma instrukcije i, eto, sad ne mogu da objasnim, ali svakom bih poželela porođaj kao moj.”
Budućim mamama Andrijana poručuje da, koliko je to moguće, misle samo pozitivno i da ne daju da ih strah obuzme.
MILICA (19) i Marija (17) Bezaljević iz Stublina, kod Obrenovca, pre samo nedelju dana ostale su bez majke Ivane.
Dve i po godine sa njom su se borile protiv teške bolesti. Negovale su je, krile suze dok su je gledale u užasnim bolovima, presvlačile, hranile, kupale, bodrile… Ali, bolest je bila jača. Majka je preminula u 45. godini. Otac, koji živi u Prijepolju, ostao je bez starateljstva nad ćerkama zbog problema sa alkoholom. Rodbina ih je odavno zaboravila, pojavili su se samo na sahrani. Dve sestre, učenice Medicinske škole “Nadežda Petrović” u Zemunu, sada su prepuštene same sebi.
Vidno umorna i preko noći odrasla Milica nas je dočekala ispred kuće, koja vapi za obnovom. Fasada oronula, prozori u prizemlju stari, ne dihtuju… Čim se uđe u kuću, sa leve strane i dalje stoji bolesnički krevet majke Ivane, prepun preostalih pelena i lekova, a odmah pored su i invalidska kolica. Odbile su da majka dve nedelje bude palijativno zbrinuta. Do poslednjeg trenutka, rano ujutru u nedelju 26. jula, bile su uz nju. Koliko su zaista bile posvećene majci, govori i činjenica da Milica četvrtu godinu završava vanredno. Ostala su još dva ispita, koja treba da polaže na VMA, ali je zbog korone sve na čekanju.
– Sada, kada smo ostale same, najveća želja mi je da sestri i sebi obezbedim pristojne uslove za život – kazala nam je Milica. – Sa mamom smo imale planove o sređivanju kuće. Čak smo uspele da zamenimo neke prozore i vrata, ali… Trenutno najviše brinemo kako ćemo dočekati zimu. Najveći problem je fasada puna rupa, stari prozori, a nemamo ni ogrev. Sve o čemu smo sanjale sa mamom, kada je reč o uređenju kuće, sad nam se čini nedostižno i daleko.
Drugari iz škole su se već organizovali, doneli su hranu i kućnu hemiju, ali sve je to privremeno. Njihovi roditelji su postavili dva reflektora na kuću do koje vodi seoski put i popravili im kvarove u kupatilu. Milica je, ipak, ovih dana preokupirana razmišljanjem kako da dobije starateljstvo nad mlađom sestrom Marijom.
Obratila sam se nadležnima, oni su mi rekli da postoji problem u izvodu iz matične knjige umrlih – priča nam Milica. – Iako su se roditelji razveli pre 10 godina, u smrtovnici piše da je mama i dalje udata. Nadam se da ću to uspeti da ispravim što pre, kako se ne bi odugovlačilo sa starateljstvom. Čekam i odgovor od banke da li treba da vraćamo kredit od 500.000 dinara, koji je mama podigla.
Tokom teških trenutaka niko od najbližih nije bio tu. Niko nije pitao Milicu i Mariju kako je mama, kako su one, da li im nešto treba. Najveću pomoć su imale od prvih komšija, maminih kolega iz Gerontološkog centra, kao i ljudi koji su je zavoleli na onkoligiji, gde se lečila.
– Mama ima invalidsku penziju, koju treba da nasledimo – kaže Milica. – Gerontološki centar nam je izašao u susret, pa ću od septembra početi tamo da radim. Ne znam kako će Marija pohađati školu od septembra, pošto nemamo ni internet, ni računar, pa neće moći da prati onlajn nastavu…
Na rastanku, sestre Bezaljević kažu da bi volele da počnu život iz početka, da nastave školovanje, uz pokušaj da zaborave sve teške momente koje su proživele u proteklom periodu.
ODLIČNI ĐACI
SESTRE Bezaljević su odlične učenice, a u školi imaju samo reči hvale za njih. Kako saznajemo, nikada nisu pričale u kakvim uslovima žive, niti kroz šta prolaze. Svi su bili iznenađeni kada su čuli da im je majka umrla.
– Marija u septembru kreće u treći razred i odličan je đak, sjajno dete, kao i njena sestra – kaže profesorka Jelena Ubavić Nikolić, razredni starešina mlađe setre. – Nikada nisu ništa tražile. Zaslužuju punu podršku, jer imaju potencijala za mnogo više. Marijini drugovi iz škole su sa njima od kada im je umrla majka. Roditelji su ih dovezli i oni ne žele da ostave samu svoju drugaricu i njenu sestru. A, Milica će početi da radi na poslovima sa osnovnom školom, pošto mora da maturira.
RAČUN ZA POMOĆ
ONI koji žele da pomognu sestrama Bezaljević, mogu to da učine na tekući račun kod Poštanske štedionice broj 200-119252261-94.
