Category: Uncategorized

Da obe dočekaju starost!

Dve devojčice o čijim se problemima sa zdravljem već pisalo i koje su pobrale sve simpatije i empatiju javnosti za sada nemaju isti status.

Vest koja je juče obradovala Srbiju tiče se male Sofije Markuljević (1).

Novac za ovu devojčicu konačno je prikupljen, a mala Sofija će, ukoliko se sve bude završilo papirološki, već 10. avgusta moći da otputuje u Los Anđeles i dobije svoj lek. 

U pitanju je lek “zolgensma” koji košta 2,1 miliona dolara, a ukupno je njenoj porodici bilo potrebno 2,4 miliona dolara za lek i troškove lečenja.

Sofija inače boluje od teške bolesti, spinalne mišićne atrofije, tip 1, od koje deca umiru do druge godine života.

– Hvala puno svim ljudima koji su nam pomogli. Sofija se zahvaljuje. Uspeli smo, idemo na lečenje! – rekli su oni za Espreso.rs.

Sada, Srbija ima novi zadatak, a bitka koju opet moramo da dobijemo tiče se novog deteta – Lane Jovanović koja takođe ima jednu godinu i želi da ima šansu da živi i doživi starost.

Njih dve boluju od identične bolesti za koju srećom postoji lek, ali je on papreno skup.

Humanitarna fondacija “Budi human – Aleksandar Šapić” takođe prikuplja novčana sredstva za devojčicu Lanu Jovanović (2019) iz Rakovca kod Beočina.

Naime, Lana je rođena sa jakom ocenom 10/10 i izgledala je kao zdrava beba. Tada se činilo da je sve u redu jer je pomerala i ruke i nogice i samo se smejala. Za svakoga bi imala osmeh.

Sa dva ipo meseca roditelji primećuju da više ne mrda nogice, da su joj ruke oslabile i brzo su je odveli kod doktora. Upućeni su na dečijeg neurologa i na dalja ispitivanja.

Ubrzo odlaze u bolnicu i tamo ostaju tri nedelje, gde nakon brojnih ispitivanja uspostavljaju dijagnozu – spinalna mišićna atrofija, tip 1. Radi se o vrlo progresivnoj bolesti koja napada mišiće i brzo se gube osnovne životne funkcije kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje.

Rečeno im je da postoji lek koji će da zaustavi ovu bolest, a porodica je bila jako srećna što je rođena u vreme kada postoji lek.

Imala je pet meseci kada je primila lek koji stopira njenu bolest, što je on to i uradio – samo ju je zaustavio, a Lana je još uvek nemoćna i samo leži u krevecu. Međutim, postoji lek koji može da je izleči, ali je jako skup, toliko skup da roditelji mogu samo da sanjaju da mogu sami da prikupe novac.

Obraćaju se svim ljudima dobrog srca da im pomognu i da zajedničkim snagama prikupimo novac za lek koji će je da je izvuče iz kandži ove opake bolesti i omogućiti joj da se igra, trči i skače sa svojim bratom.

Dajmo i Lani šansu za detinjstvo i sve njegove čari. Pomozimo da i ona čvrsto stoji na zemlji i da se i njen korak daleko čuje.

Za Laninu životnu bitku! Budimo humani!

Pomozimo Lani!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 808 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human808 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000069907-42

Uplatom na devizni račun: 160600000006991130
IBAN: RS35160600000006991130
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da su penzije i plate u Srbiji sigurne i neće biti smanjivane, i pored korona virus krize koja je izazvala tektonske promene u svetu.

„Za sve građane da znaju imali smo u julu odličan PDV, akcizu, bolji porez na dobit nego što smo očekivali. Rashodi su nešto veći zbog korona virusa, ali prihodi su dobri. Na rashodima moraćemo da radimo, da ih smanjujemo“, objasnio je on.

Vučić je naglasio da Srbija ima stabilan budžet, siguran fiskalni sistem, te dodao da penzioneri i radnici u javnom sektoru mogu biti mirni, jer su im penzije i plate sigurne, dok će u drugim zemljama sigurno biti smanjene.

Najavio je da će drzava ići sa daljim merama podsticaja privrede, kao što je „moja prva plata“, kojim se želi ojačati privredni sistem.

Kazao je da će se voditi razgovori sa najpogođenijima u ovoj krizi, a to su turistički sektor u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Naveo je da su ta tri grada posebno pogođena, dok ostale turističke destinaije, kao što su Zlatibor i Vrnjačka banja imaju popunjenost od oko 80 odsto, a Beograd svega pet do šest procenata.

Aleksandar Vučić, Foto: Tanjug

„Videćemo šta možemo da uradimo da ih podstaknemo da ne zatvaraju“, naglasio je Vučić.

„Na jesen ćete videti kako puca u pola sveta. Ovi brojevi menjaju svet. Ljudi nisu videli ovo ni od 1929. do 1933., ni posle Drugog svetskog rata. Kada SAD padne za 34 odsto u drugom kvartalu i računa da će imati smanjenje privrednog rasta od 20 odsto, to su neverovatne tektonske promene u svetu“, naglasio je on.

Rekao je i da će evrovzona imati negativan rast od minus 14,4 odsto, te da su ti svi podaci pokazatelji „ekonomskom potopa“.

Na drugoj strani Srbija sa plus pet, odnosno minus šest, mnogo je drugačija u odnosu na sve druge.

„Neka govore lud i diktator, psihopata, ali semafor pokazuje drugačije. Znači da ljudi mogu da budu sigurni. Srbija je nešto uspešnija od ostalih, plate i penzije su sigurne“, ponovio je on.

„Za sve građane da znaju imali smo u julu odličan PDV, akcizu, bolji porez na dobit nego što smo očekivali. Rashodi su nešto veći zbog korona virusa, ali prihodi su dobri. Na rashodima moraćemo da radimo, da ih smanjujemo“, objasnio je on.

Vučić je naglasio da Srbija ima stabilan budžet, siguran fiskalni sistem, te dodao da penzioneri i radnici u javnom sektoru mogu biti mirni, jer su im penzije i plate sigurne, dok će u drugim zemljama sigurno biti smanjene.

Najavio je da će drzava ići sa daljim merama podsticaja privrede, kao što je „moja prva plata“, kojim se želi ojačati privredni sistem.

Kazao je da će se voditi razgovori sa najpogođenijima u ovoj krizi, a to su turistički sektor u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Naveo je da su ta tri grada posebno pogođena, dok ostale turističke destinaije, kao što su Zlatibor i Vrnjačka banja imaju popunjenost od oko 80 odsto, a Beograd svega pet do šest procenata.

Aleksandar Vučić, Foto: Tanjug

„Videćemo šta možemo da uradimo da ih podstaknemo da ne zatvaraju“, naglasio je Vučić.

„Na jesen ćete videti kako puca u pola sveta. Ovi brojevi menjaju svet. Ljudi nisu videli ovo ni od 1929. do 1933., ni posle Drugog svetskog rata. Kada SAD padne za 34 odsto u drugom kvartalu i računa da će imati smanjenje privrednog rasta od 20 odsto, to su neverovatne tektonske promene u svetu“, naglasio je on.

Rekao je i da će evrovzona imati negativan rast od minus 14,4 odsto, te da su ti svi podaci pokazatelji „ekonomskom potopa“.

Na drugoj strani Srbija sa plus pet, odnosno minus šest, mnogo je drugačija u odnosu na sve druge.

„Neka govore lud i diktator, psihopata, ali semafor pokazuje drugačije. Znači da ljudi mogu da budu sigurni. Srbija je nešto uspešnija od ostalih, plate i penzije su sigurne“, ponovio je on.

Faris Ćurkić (33) iz Novog Pazara i Armin Kasumović (20) iz Sjenice poginuli su u četvrtak veče kada su motorom udarili u betonski zid prodavnice u Javorskoj ulici u Sjenici.

Kada je došlo do nesreće još uvek nije poznato, ali su tela mladića pronađena rano ujutru.

Ono što se zna je da je Faris sa ocem u četvrtak veče došao do Sjenice i doterao motor marke “jamaha” kako bi ga Armin pogledao jer je bio zainteresovan da ga kupi.

– Oko 22 sata su krenuli u probnu vožnju, Javorskom ulicom ka izlazu iz Sjenice. Kako se posle izvesnog vremena nisu vratili, a telefoni im bili nedostupni, Farisov otac je nestanak prijavio policiji. Tek ujutru oko pola četiri, policiji je jedan muškarac dojavio da je video nepomična tela i motor – kaže naš izvor u policiji.

Patrola i ekipa Hitne pomoći ubrzo je stigla na lice mesta, ali su lekari mogli samo da konstatuju smrt.

– Na tom delu ulice je blaga krivina ulevo. Tragovi na licu mesta ukazuju na to da su se najverovatnije kretali velikom brzinom, da su izgubili kontrolu nad motorom, udarili u ivičnjak, a potom i u zid. Za sada ništa ne ukazuje da je motor bio u kontaktu sa drugim vozilom pre udara u zid – dodaju u policiji.

Ko je upravljao dvotočkašem, nije potpuno jasno, ali se pretpostavlja da je za volanom bio Faris.

Rođaci i prijatelji nastradalih mladića su u šoku. Za Farisa i Armina imaju samo reči hvale, kažu da su obojica voleli automobile i motore, kao i da su uživali u vožnji.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici drugog dana avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, sveca za koga se vezuju brojni običaji i verovanja
Sveti prorok Ilija u pravoslavlju se smatra jednim od najvećih proroka. Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.
Mladost proveo u pustinji predan molitvama

Među praznicima u čast Svetih slavnih i svehvalnih starozavetnih proroka posebno i značajno mesto zauzima praznik Svetog slavnog proroka Ilije, koji je u našem narodu posebno poštovan i slavljen.

Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.

Prelaskom na hrišćanstvo, narod veruje da prorok Ilija upravljao munjama i gromovima
Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.

Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.

Od samih početaka Sveti Ilija je posebno poštovan u Svetoj crkvi, a kao jedan od vidova tog drevnog i neprekinutog poštovanja izdvaja se osnivanje sveštenog bratstva u III veku na mestu njegovog podviga. Pored nadahnute himnografije koju su znameniti crkveni pesnici sastavili nadahnuti Duhom Svetim i blagoslovenim životom Svetog proroka Ilije, u njegovu čast su sačuvane i brojne svetootačke besede koje na najbolji mogući način veličaju sva njegova sveštena dela kojima je proslavio Gospoda. Između svetootačkih beseda, tu se nalaze i besede Svetog Jefrema Sirina, Svetog Vasilija Selevkijskog i Svetog Jovana Zlatoustog.

Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.

Nime riječ je o migrantu iz Avganistana koji je priveden jer je silovao djevojčicu 11 godina kojeg su nakon dve nedelje pustili iz pritvora jer nije bilo dokaza a on je ponovio bludnju radnju ovaj puta nad djevojčicom od trinaest godina.

S.Zubyr 23 godine je u junu bio priveden a pusten je jer nije bilo dokaza da ce da ponovi isto djelo.

Ali na zalost ponovio je pre par dana zločin u Dortmundu gdje je djevojcicu od trinaest godina namamio u hodnik i silovao ju a policija je otkrila identitet tako sto je djevojcica do detalja opisala silovatelja.

Tuzioc Beorge Klepping izjavio je za Blid da su oba zločina identična tedodaje da je puštan iz pritvora jer se vjerovalo da nece počiniti isti ni da pobjegne.

Njegov dosije je popunjen i zbog droge i utaje poreza ali posto ima stalno prebivaliste mislili su da nije rizičan da se brani sa slobode jer nije pre bilo u njegovom dosijeu silovanja.

Policija ga je uhapsila i za sada je u pritvoru i vrsi se istraga protiv njega.

Život ga nije mazio!

Bora Drljača u tužnoj ispovesti otvorio je neke stare rane, koje ga tište još od detinjstva, a priča o stradanju majke tokom rata nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Naime, kada je imao samo dve godine, ustaše su mu ubile majku dok ga je držala u naručju, a očuvale su ga druge žene koje su u isto vreme imale decu. Pevač je pobegao iz Bosne, kao i mnogi tada, a pevačku karijeru gradio pored Lepe Lukić, Staniše Stošića, a bio je prisutan i kada je Toma Zdravković prvi put zapevao pred Silvanom Armenulić.

Foto: Alo!/ Rajko Ristić

– Rođen sam u Donjoj Suvaji, tamo kod Bihaća, preživeo sam rat, žena mi se ubila, imao sam pet operacija u poslednjih šest meseci, proglasili su me mrtvim, ma svega je bilo – ovako je započeo priču Bora, koji je kasnije otkrio i zbog čega je nezadovoljan životom, pa nastavio:

– Majka mi je poginula kada sam imao dve godine. Dok me je držala u naručju, ustaše su je ubile. Pogledajte film “Kozara”, to vam je to. Bio sam ratno siroče, dojile su me druge majke. Ne znam šta znači majčinska ljubav, nemam slike majke, znam samo da je bila lepa. Očuvale su me babe od oca i od majke Marije – isto su se zvale, otac mi je bio u partizanima.

Bora je, pored teškog detinjstva, priznao i da se poslednjih godina bori sa zdravljem i da se, povrh svega, oseća nesrećno što mu život nije podario unuke.

Foto: Pink

– Imao sam operaciju bubrega pre sedam godina. Pet puta sam operisan u poslednjih šest meseci, proglasili su me mrtvim. I, evo, živ sam, ali nisam zadovoljan životom, u duši sam nesrećan, ali sam pozitivnog duha. Priznaću, evo, totalno sam nezadovoljan. Imam dva sina, ali nemam unučadi, drugi sin se nije oženio, a evo mu 40 godina. Onolike sam zidine i kuće napravio, a čemu služe, kome ću da ih ostavim kada oni nemaju decu – zaključio je Drljača u emisiji “Glamur specijal”.

“Jedna žena mi se ubila, druga umrla”

Prva Borina žena Verica, sa kojom ima dva sina, izvršila je samoubistvo kada se tabletama predozirala. Pevač ju je upoznao u svom selu, bili su komšije i tako se rodila ljubav. Pevač je ponovo posle oženio Radu iz Sombora, ali je i ona umrla.

– Prva pokojna žena umrla je pre 12 godina. Zvala se Verica, pevao sam joj pesme, bila je to velika ljubav. Popila je tablete i ubila se. Pala je u krizu kada je imala 50 godina, žene se ubijaju kad dođu u klimaks.

Devojčicu Ivanu Podraščić ubio je Darko Kostić na današnji dan 2014. godine, a njeno telo u fazi raspadanja pronađeno je nekoliko meseci kasnije

Život devojčice Ivane Podraščić (14) iz Batajnice ugasio se pre 6 godina na današnji dan, kada ju je silovao, a zatim ubio Darko Kostić. Devojčica je nestala 29. jula 2014. godine kada se uputila ka Kanarevom brdu, a njeno telo pronađeno je u nekoliko meseci kasnije u trošnoj kući u Rakovici.

Porodica je njen nestanak prijavila tek 9. avgusta, pod obrazloženjem da je devojčica i ranije bežala od kuće i da su verovali da će se vratiti. Telo devojčice, u fazi raspadanja, nađeno je u dvorištu trošne kuće koju je njen ubica Darko Kostić iznajmljivao u Rakovici.

Policija je mesecima tragala za devojčicom, ali bezuspešno.

Zločin je otkriven tek nakon što je Kristina Kovačević (22) prijavila da je silovana. Ispostavilo se da ju je Kostić napastvovao u istoj kući u kojoj i Ivanu. Ta devojka je, inače, njegova rođaka. Saslušan je, no nije prošao poligraf.

Policajci su 1. septembra, posle Kristinine prijave, počeli da pretražuju dvorište te kuće, a tokom detaljnog pregleda prostorija, tragajući za dokazima o silovanju Kristine, policajci su pronašli nekoliko stvari, među kojima je bio i mobilni telefon, za koji je, posle analiza, utvrđeno da ga je koristila nestala Ivana Podraščić. Naloženo je da se aparat dalje veštači, posle čega su pronađene njene poruke i slike.

Policajci su prvo pomislili da je Kostić ukrao devojčicin mobilni. Počeli su da ga ispituju, a on se sve više zapetljavao u laži. Bio je uveren da niko ne zna šta se dogodilo i da će samo da odgovara za silovanje snaje Kristine Kovačević.

Inače, Kostić i Ivana Podraščić bili su prijatelji na Fejsbuku, a nasilnik je poznavao i prethodne žrtve koje je u prošlosti napadao.

Ivana je silovana, a zatim davljena i sa više udaraca motikom ubijena 31. jula. Njeno telo je osumnjičeni Darko Kostić, koga je policija uhapsila, zamotao u ćebad i sunđere, a zatim zakopao u dvorištu kuće.

Inače, za napuštenu kuću u Ulici 11. krajiške divizije na Petlovom brdu, Kostić je čuo od svog brata. Kuću je okupirao i delimično renovirao.

Tamo ga je u julu sreo i vlasnik zemljišta na kom se kuća nalazi A. D. Vlasnik je svedočio da je Kostića najpre hteo da izbaci, ali da ga je pustio da ostane tokom leta.

Prema iskazu koji je Kostić dao policiji posle hapšenja (a koji je kasnije negirao), Ivana mu se tog 31. jula javila i tražila da se vide “da cirkaju”. On ju je sačekao na okretnici autobusa 56, i odveo kući.

Ivana je, prema navodima ubice, tog dana počela “da vileni”: udarala ga je, histerisala, grebala. Pokušao je da je smiri, ali nije uspeo, pa ju je ašovom udario u glavu. Posle toga je, navodno, pokušao da je oživi, dozivao je, ali uzalud. Zatim je otišao do prodavnice, a kad se vratio, ona je i dalje ležala u lokvi krvi.

Uvio je njeno telo u ćebe, odneo je do potoka, pobacao neke sunđere preko nje i otišao. Uputio se u Cvijićevu ulicu kod brata S. A., kom je rekao da je u samoodbrani udario nekog čoveka, ali da misli da ga nije ubio.

Kostić je najpre policiji priznao zločin, a zatim na suđenju naveo da devojčicu nije ni silovao ni ubio. Priznao da se sa Ivanom jednom sastao u napuštenoj kući u kojoj je njeno telo pronađeno, ali da su tada imali odnos na koji je nije prisilio.

Osumnjičeni za zločin koji je potresao Srbiju rekao je i da je tražio Ivanu kada je saznao da je nestala.

Poremećaj ličnosti
Darko Kostić, podsetimo, ima debeo kriminalni dosije. Kao mlađi punoletnik, Kostić je osuđen na sedam godina jer je zajedno sa jednim saučesnikom 1993. ubio staricu u Beogradu, a posle zločina urinirao po njoj.

Osuđivan je potom za silovanje 2001. godine, za šta je osuđen na tri i po godine robije. Nakon izdržavanja kazne, ponovo mu je izrečena zatvorska kazna, zbog novog silovanja koje je počinio. Osim silovanja i ubistva, ležao je i zbog pljački i razbojništava.

Dvoje veštaka koji su se bavili psihičkom analizom Kostića konstatovali su da nije u pitanju duševno zaostala ili obolela osoba. Utvrđeno je da je Kostić shvatio svoje delo, ali da ipak ima disocijalni poremećaj ličnosti.

Taj poremećaj se ranije nazivao psihopatija ili sociopatija, nastaje u adolescentskom periodu, i nije ga moguće izlečiti. Kostić je, prema veštačenju, nisko inteligentan – IQ mu je na nivou normalne tuposti, ispod 90, kako su pisali mediji.

Ivanina porodica
Porodica Podraščić, socijalno veoma ugrožena, u leto 2014. godine je njen nestanak “pravdala” time da je ona već nekoliko puta odlazila od kuće, da školu nije volela i da će se vratiti kao što se već i vraćala.

Ivanina porodica nije želela da poveruje da je policija pronašla telo njihove ćerke. DNK analiza Instituta za sudsku medicinu potvrdila je da je telo pronađeno u napuštenoj kući u Ulici 11. krajiške divizije nestala Ivana.

Ivanini roditelji saslušani su 31. oktobra u Višem tužilaštvu u Beogradu. Na pitanje da li traže imovinsku odštetu, Ivanin otac Drago Podraščić je odgovorio: “Tražim odštetu u visini od milion evra”.

Iskaz je dala i Ivanina majka Nada.

– Rekla je da ide na žurku i više je nikad nisam videla. Ivana je bila dobro dete, ali umela je da ode od kuće i da se ne vrati po nekoliko dana. Zato moj suprug nije odmah prijavio nestanak – rekla je Ivanina majka.

“Zanemela je Srbija”
Devojčica je sahranjena 10. oktobra na Batajničkom groblju u 15 sati. Sahrani je prisustvovalo više stotina ljudi. Povorka od nekoliko stotina ljudi, među kojima najviše dece, učenika OŠ “Svetislav Golubović Mitraljeta” koju je i ona pohađala, došli su da se poslednji put oproste od Ivane.

Poslednji oproštaj od male Ivane, ispred kapele, održao je njen razredni starešina koji je rekao: “Nismo uspeli da sačuvamo anđela, nismo mogli da joj pomognemo u odrastanju. Prerano si odrasla i prerano si nas napustila. Ivana, izgubili smo te, ali uvek ćeš biti u našim srcima. Tvoj razred je zanemeo, a zbog zločina koji je počinjen, zanemela je i cela Srbija”.

Posle toga, tužna povorka, krenula je polako, do mesta gde će devojčica biti sahranjena. Na čelu kolone, skrhan bolom, išao je Ivanin šesnaestogodišnji brat Srećko i nosio beli krst.

Neutešni otac Drago, hodao je iza belog sanduka svoje miljenice i pridržavao u zagrljaju ćerku Nikolinu da ne bi pala. Za njima su išli rodbina i komšije, Ivanini školski drugovi, nastavnici, direktor, držeći pregršt cveća i venaca, koje će položiti na njen grob.

Za monstruozni čin, Darko Kostić osuđen je na 40 godina zatvora.

Život devojčice Ivane Podraščić (14) iz Batajnice ugasio se pre 6 godina na današnji dan, kada ju je silovao, a zatim ubio Darko Kostić. Devojčica je nestala 29. jula 2014. godine kada se uputila ka Kanarevom brdu, a njeno telo pronađeno je u nekoliko meseci kasnije u trošnoj kući u Rakovici.

Porodica je njen nestanak prijavila tek 9. avgusta, pod obrazloženjem da je devojčica i ranije bežala od kuće i da su verovali da će se vratiti. Telo devojčice, u fazi raspadanja, nađeno je u dvorištu trošne kuće koju je njen ubica Darko Kostić iznajmljivao u Rakovici.

Policija je mesecima tragala za devojčicom, ali bezuspešno.

Zločin je otkriven tek nakon što je Kristina Kovačević (22) prijavila da je silovana. Ispostavilo se da ju je Kostić napastvovao u istoj kući u kojoj i Ivanu. Ta devojka je, inače, njegova rođaka. Saslušan je, no nije prošao poligraf.

Policajci su 1. septembra, posle Kristinine prijave, počeli da pretražuju dvorište te kuće, a tokom detaljnog pregleda prostorija, tragajući za dokazima o silovanju Kristine, policajci su pronašli nekoliko stvari, među kojima je bio i mobilni telefon, za koji je, posle analiza, utvrđeno da ga je koristila nestala Ivana Podraščić. Naloženo je da se aparat dalje veštači, posle čega su pronađene njene poruke i slike.

Policajci su prvo pomislili da je Kostić ukrao devojčicin mobilni. Počeli su da ga ispituju, a on se sve više zapetljavao u laži. Bio je uveren da niko ne zna šta se dogodilo i da će samo da odgovara za silovanje snaje Kristine Kovačević.

Inače, Kostić i Ivana Podraščić bili su prijatelji na Fejsbuku, a nasilnik je poznavao i prethodne žrtve koje je u prošlosti napadao.

Ivana je silovana, a zatim davljena i sa više udaraca motikom ubijena 31. jula. Njeno telo je osumnjičeni Darko Kostić, koga je policija uhapsila, zamotao u ćebad i sunđere, a zatim zakopao u dvorištu kuće.

Inače, za napuštenu kuću u Ulici 11. krajiške divizije na Petlovom brdu, Kostić je čuo od svog brata. Kuću je okupirao i delimično renovirao.

Tamo ga je u julu sreo i vlasnik zemljišta na kom se kuća nalazi A. D. Vlasnik je svedočio da je Kostića najpre hteo da izbaci, ali da ga je pustio da ostane tokom leta.

Prema iskazu koji je Kostić dao policiji posle hapšenja (a koji je kasnije negirao), Ivana mu se tog 31. jula javila i tražila da se vide “da cirkaju”. On ju je sačekao na okretnici autobusa 56, i odveo kući.

Ivana je, prema navodima ubice, tog dana počela “da vileni”: udarala ga je, histerisala, grebala. Pokušao je da je smiri, ali nije uspeo, pa ju je ašovom udario u glavu. Posle toga je, navodno, pokušao da je oživi, dozivao je, ali uzalud. Zatim je otišao do prodavnice, a kad se vratio, ona je i dalje ležala u lokvi krvi.

Uvio je njeno telo u ćebe, odneo je do potoka, pobacao neke sunđere preko nje i otišao. Uputio se u Cvijićevu ulicu kod brata S. A., kom je rekao da je u samoodbrani udario nekog čoveka, ali da misli da ga nije ubio.

Kostić je najpre policiji priznao zločin, a zatim na suđenju naveo da devojčicu nije ni silovao ni ubio. Priznao da se sa Ivanom jednom sastao u napuštenoj kući u kojoj je njeno telo pronađeno, ali da su tada imali odnos na koji je nije prisilio.

Osumnjičeni za zločin koji je potresao Srbiju rekao je i da je tražio Ivanu kada je saznao da je nestala.

Poremećaj ličnosti
Darko Kostić, podsetimo, ima debeo kriminalni dosije. Kao mlađi punoletnik, Kostić je osuđen na sedam godina jer je zajedno sa jednim saučesnikom 1993. ubio staricu u Beogradu, a posle zločina urinirao po njoj.

Osuđivan je potom za silovanje 2001. godine, za šta je osuđen na tri i po godine robije. Nakon izdržavanja kazne, ponovo mu je izrečena zatvorska kazna, zbog novog silovanja koje je počinio. Osim silovanja i ubistva, ležao je i zbog pljački i razbojništava.

Dvoje veštaka koji su se bavili psihičkom analizom Kostića konstatovali su da nije u pitanju duševno zaostala ili obolela osoba. Utvrđeno je da je Kostić shvatio svoje delo, ali da ipak ima disocijalni poremećaj ličnosti.

Taj poremećaj se ranije nazivao psihopatija ili sociopatija, nastaje u adolescentskom periodu, i nije ga moguće izlečiti. Kostić je, prema veštačenju, nisko inteligentan – IQ mu je na nivou normalne tuposti, ispod 90, kako su pisali mediji.

Ivanina porodica
Porodica Podraščić, socijalno veoma ugrožena, u leto 2014. godine je njen nestanak “pravdala” time da je ona već nekoliko puta odlazila od kuće, da školu nije volela i da će se vratiti kao što se već i vraćala.

Ivanina porodica nije želela da poveruje da je policija pronašla telo njihove ćerke. DNK analiza Instituta za sudsku medicinu potvrdila je da je telo pronađeno u napuštenoj kući u Ulici 11. krajiške divizije nestala Ivana.

Ivanini roditelji saslušani su 31. oktobra u Višem tužilaštvu u Beogradu. Na pitanje da li traže imovinsku odštetu, Ivanin otac Drago Podraščić je odgovorio: “Tražim odštetu u visini od milion evra”.

Iskaz je dala i Ivanina majka Nada.

– Rekla je da ide na žurku i više je nikad nisam videla. Ivana je bila dobro dete, ali umela je da ode od kuće i da se ne vrati po nekoliko dana. Zato moj suprug nije odmah prijavio nestanak – rekla je Ivanina majka.

“Zanemela je Srbija”
Devojčica je sahranjena 10. oktobra na Batajničkom groblju u 15 sati. Sahrani je prisustvovalo više stotina ljudi. Povorka od nekoliko stotina ljudi, među kojima najviše dece, učenika OŠ “Svetislav Golubović Mitraljeta” koju je i ona pohađala, došli su da se poslednji put oproste od Ivane.

Poslednji oproštaj od male Ivane, ispred kapele, održao je njen razredni starešina koji je rekao: “Nismo uspeli da sačuvamo anđela, nismo mogli da joj pomognemo u odrastanju. Prerano si odrasla i prerano si nas napustila. Ivana, izgubili smo te, ali uvek ćeš biti u našim srcima. Tvoj razred je zanemeo, a zbog zločina koji je počinjen, zanemela je i cela Srbija”.

Posle toga, tužna povorka, krenula je polako, do mesta gde će devojčica biti sahranjena. Na čelu kolone, skrhan bolom, išao je Ivanin šesnaestogodišnji brat Srećko i nosio beli krst.

Neutešni otac Drago, hodao je iza belog sanduka svoje miljenice i pridržavao u zagrljaju ćerku Nikolinu da ne bi pala. Za njima su išli rodbina i komšije, Ivanini školski drugovi, nastavnici, direktor, držeći pregršt cveća i venaca, koje će položiti na njen grob.

Za monstruozni čin, Darko Kostić osuđen je na 40 godina zatvora.

Pevačica Nina Badrić se pre nekoliko dana javno obratila vlastima Hrvatske i zamolila ih da što pre omoguće pevačima da počnu da rade, nakon čega je dobila javnu ponudu za posao od jedne žene.

Naime, žena je u komentaru ispod njene objave na Fejsbuku ponudila posao pevačici – da dođe kod nje u nadnicu i vadi krompir za 300 kuna dnveno (4.700 dinara).

Nina je ovo shvatila kao ismevanje njene trenutne situacije i situacije u kojoj se nalaze njen kolege muzičari, koji zbog korona virusa nema nastupe već skoro pola godine, što znači da nemaju ni zaradu.

Upravo iz toga razloga ona se oglasila putem svog Instagram naloga, sa jednom kratkom porukom za sve ljude koji se šale sa njenom situacijom, naravno po njenoj proceni.

– Naslađivati se nad bilo čijom nevoljom poraz je ljudskosti – kratko je napisala u objavi, zbog čega je dobila podršku svojih koleginica.

Inače, na pitanje jedne ženske osobe na Instagramu: “Nina, ništa od krompira znači?”, Badrićeva je sa smajlijima odgovorila:

– Kopala sam do 7, sad idem u berbu lavande.

Podsetimo, izvesna žena iz Hrvatske Nini je poručila sledeće:

– Evo za par dana vadimo krompir, trideset hektara, okolina Bjelovara, i potrebni su nam nadničari, 300 kuna (4696 dinara) plaćamo po danu. Molim vas iz redakcije da javite dotičnoj ako hoće da radi. Može povesti i Maju (Maju Šupu), Severinu, modnog mačka (Marka Grubnića) i sve ove što su uzeli pomoć od 4000 kuna (62613 dinara). Samo joj poručite da ne dođe u onoj dizajnerskoj haljini od 14 tisuća kuna (219145 dinara), što se hvalila pre par meseci, jer bilo je kiše ovih dana i dosta je blatnjavo.

 *Foto: Facebook

Ovo je Ninina poruka koja je izrevoltirala određene ljude.

– Ovo nije hobi, ovo nije šala. Od ovog posla zavisi egzistencija jako puno ljudi, a mnogi su zbog toga ostali gladni i krpe nekako kraj sa krajem. Molim Ministarstvo da se oglasi po pitanju nas muzičara i da nam otvori mogućnost, bilo kako, naravno pod svima merama jer je zdravlje nabitnije, da ponovo počnemo da radimo – zamolila je Badrićeva.

Osim nje, o trenutno teškoj situaciji u kojoj se nalaze svi muzičari progovorila je i bivša članica grupe “Colonia”, Indira Levak, koja je rakođe apelovala na vlasti svoje države da omoguće rad pevačima.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se plamenim kočijama vazneo na nebo

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 2. avgusta, slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik.

Pravoslavni vernici obeležavaju praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije. Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastanakom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja – novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrovenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i “slavio tuđe bogove”.

Foto: Profimedia

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.

Ferdi Jašari, otac koji je nasmrt pretukao ćerku, osuđen je na 14 godina zatvora i to jer je osuđen za nanošenje teških telesnih povreda, a ne za teško obustvo za šta je bio optužen i za šta je predviđena kazna zatvora do 40 godina!

Presudu je 28. jula izrekao i objavio Viši sud u Beogradu, a Jašari je osuđen za nanošenje teških telesnih povreda, a ne za teško ubistvo za šta je bio optužen, za koje je predviđena kazna zatvora do 40 godina.

– Više javno tužilaštvo je i u završnoj reči ostalo pri kvalifikaciji iz optužnice, a to je teško ubistvo – rekla je za “Blic” Irena Bjeloš, portparol Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

S druge strane, u Višem sudu su naveli da Jašari jeste osuđen za “teške telesne povrede”, a ne za teško ubistvo.

– Sud je slobodan i pravo je sudije da izmeni kvalifikaciju krivičnog dela na osnovu činjeničnog stanja – naveli su u Višem sudu.

Zašto je sud izmenio krivično delo i iz najtežeg prebacio u lakše, a samim tim i manju zatvorsku kaznu, i koji su to dokazin koji su uticali na takvu odluku, nije poznato. Nesumnjivo je mešutim da tužilaštvo, kao i Jašarijev branilac imaju pravo na žalbu, o kojoj je će odlučivati Apelacioni sud.

Petomesečna devojčica je umrla ujutro 24. novembra 2018. u KBC Zemun, gde ju je majka odvela sa teškim povredama. Majka je inače bila na poslu, a kada se vratila suprug Ferdi Jašari joj je rekao da je “udario kako ne treba”, pa je ona odnela bebu u bolnicu gde je posle nekoliko sati preminula. Kada je, nakon nekoliko dana stigao obdukcioni nalaz bebe, otac-monstrum je uhapšen zbog zločina koji je uznemirio i šokirao Srbiju. Dva i po meseca nakon hapšenja protiv njega je podignuta optužnica.

– Priznajem, jesam kriv, ali nisam hteo to da uradim. Mnogo mi je žao. To ću doživotno pamtiti – rekao je Jašari na suđenju i zatražio blagu kaznu jer “ima porodicu i želi da živi normalno”.

O kobnom danu ispričao je da je bio pod dejstvom alkohola i marihuane, kao i da je dete udarao rukama po glavi i telu, jer je plakalo. U toku noći majka je odnela bebu u KBC Zemun sa teškim povredama, od kojih je preminula u ranim jutarnjim satima.

On je pred sudom opisao kako je došlo do jezivog zločina koji je šokirao Srbiju.

– Kada je beba počela da plače, ja sam je uzeo da je smirim. Počeo sam da je ljuljam, međutim, onda sam izgubio kontrolu pa sam je otvorenom šakom udario po butini, a posle i dva puta pesnicom u predelu glave – rekao je Jašari i naveo da se to dogodilo kada je njegova supruga Milena bila u prodavnici jer ju je on poslao da kupi sok i grickalice za decu.

Nije mogao da objasnio zašto mu je ćerkica bila kriva, već je pokušao je da se “vadi” da je “imao mnogo problema”, svađao sa komšijom i imao dugove i ponovio da je “popio pivo i pušio džoint”.

I ranije maltretirao ukućane

Jašari je od punoletstva do zločina ispoljavao agresiju prema partnerki i članovima porodice. U avgustu 2017. godine uhapšen je nakon što je napao nevenčanu suprugu. Bio je u pritvoru a problemi u istrazi nastali su nakon svedočenja oštećene, koja je najpre rekla da se Feridom ne živi od 2014. kada je od njega pobegla zbog agresivnog ponašanja. Dete je pre toga dobila sa drugim muškarcem. Uprkos tome što se ona nije pridružila krivičnom gonjenju, sud je osudio Jašarija, ali samo na uslovnu kaznu – četiri meseca zatvora u koji neće otići osim ako ne isto delo ne ponovi u roku provere od godinu dana.