Category: Uncategorized

Nepuna tri meseca prošla su otkako je pronađeno telo Dušana Vlaisavljevića

– Sine, sve što ti nisam uspela reći, isplakala sam – napisala je majka svirepo ubijenog Dušana Vlaisavljevića (38) iz Bačkog Brestovca.

Nesrećna žena ne može da prihvati da joj je sin oduzet u trenu i na tako svirep način. Ona svakodnevno na društvenim mrežama objavljuje fotografije svog sina.

Nepuna tri meseca prošla su otkako je pronađeno telo Dušana Vlaisavljevića u septičkoj jami u dvorištu njegovog komšije iz sela Gorana Tiragića (54)

Pojedini mediji objavili su da je ćerka Tiragića, osumnjičenog za ovaj zločin, na društvenim mrežama objavila poruku u kojoj je navela da ne krivi oca za ubistvo.

– Ne krivim te oče! Ne krivim te što si spasao svoj život! Hvala ti što si se borio kao lav da spaseš sebe i ne ostaviš nas! Hvala ti Bože što si bio uz njega i dao mu snage, jer ipak si ti taj koji odlučuješ – napisala je M.R. na svom Fejsbuk profilu.

Ova objava nije više dostupna na njenom profilu, a navodi se de da je objava izvazala bes i ogorčenje kod Brestovčana koji su osudili ovu poruku.

Dušan je bio neoženjen, a njegovi majka, otac i brat zanemeli su pred podrškom koju je ćerka javno dala ocu osumnjičenom za svirepi zločin.

– Monstrum je Dušanu zadao prvi ubod s leđa, dok se tome nije nadao, a onda još osam uboda u stomak. Pa se sasvim slučajno nije pokajao, već ga je ubacio u septičku jamu, koju je pritom zalepio da ne izgleda otvoreno, oprao svu krv, okrečio, izvukao fugne gde je bilo tragova krvi i već u 7 sati, posle zločina, bio na prvoj jutarnjoj kafi u kafani – rekla je Zvezdana Vlaisavljević, supruga Dušanovog rođenog brata.

Vlaisavljevićeva majka na mrežama je nakon toga ostavila potresnu poruku.

– I oblaci iznad kuće su drugačiji. Sve se u životu vraća… Bog sve vidi i posebno majčine suze broji. Za svako zlo život će te kad tad kazniti. Prije ili kasnije sve dođe na naplatu. Bog je taj koji sve gleda i koji će da sudi… Ne očekuj sreću ako iz tuđeg oka izmamiš suze, one će ti biti naplaćene kad-tad – napisala je ona.

Kako je Bački Brestovac malo selo i meštani se poznaju, tako se poznaju i članovi ove dve porodice. Da je prva vest o Dušanovom nestanku potresla sve meštane koji su odmah krenuli u potragu za njim, pokazuje i to da je upravo i Tiragićeva ćerka na svom profilu delila vesti o potrazi za Dušanom.

Nekoliko dana kasnije, otkriveno je da ga je njen otac ubio i bacio u septičku jamu u dvorištu.

Goran TiragićFoto: FacebookNestanak, pa zločin

Nestanak Dušana Vlaisavljevića prijavljen je 10. maja 2020. godine. Meštani i policija su odmah krenuli u potragu za mladićem koga su svi poznavali. Ubrzo su meštani ispričali da su Dušana poslednji put videli u lokalnoj kafani upravo sa Goranom Tiragićem i posumnjali su da on stoji iza njegovog nestanka. Tiragić je, za to vreme, tvrdio kako je video da su Vlaisavljevića kolima pokupila dva mladića i da ga je on tada video poslednji put.

Međutim, ubrzo je klupko jezivog zločina počelo da se odmotava…

Policija je odmah počela da proverava sa kim je Dušan bio kada je poslednji put viđen, ali i gde je provodio vreme poslednjih dana pre nestanka. Tako su došli i do Gorana, inače u selu poznatog kao nasilnika.

Gorana su priveli na razgovor i posle nekog vremena on je priznao da je nožem ubio Vlaisavljevića u svojoj kući i da je nakon toga njegovo telo bacio u septičku jamu. Zašto je to uradio, da li su pijanstvo i svađa u kafani prethodili zločinu ili je motiv druge prirode, ubica nije objasnio.

Meštani: Bilo je pitanje dana kada će Goran nekoga povrediti

– Bilo je pitanje dana kada će Goran nekoga povrediti. Nasrtao je na meštane nožem, pa i sekirom. Ljudi su ga se plašili, a najbliži su pobegli od njega – kazali su meštani Bačkog Brestovca nakon što je nađeno telo 38-godišnjeg Dušana Vlaisavljevića, zvanog Džiksi.

– Dušan je bio boem. Voleo je kafanu, ali nikada nije pravio probleme, bio je dobar momak, predusretljiv. Živeo je s roditeljima, bavio se prevozom robe – opisali su ubijenog meštani sela nadomak Odžaka.

Za osumnjičenog meštani nisu imali lepe reči.

– Ostavila ga je žena, ćerka se udala, a sin je otišao u Slovačku da radi. Svi su u stvari pobegli od njega jer ih je maltretirao, plašili su ga se. Nije prezao ni da meštane pojuri nožem, pa i sekirom. Jednostavno, bio je prgav. Odlazio je u kafanu, svađao se s poznanicima. Loš čovek… – naveli su Brestovčani.

Nakon nedaća, stiže blagostanje i bogatsvo za naš narod i našu zemlju?

Od davnina u narodu živi saznanje da će doći žuti ljudi, a njihov dolazak je najavila i “Biblija”. Narod je dao svoje tumačenje da su u pitanju Kinezi. “Kremansko prorčanstvo” takođe nagoveštava njihov dolazak, ali nigde nije pojašnjeno kako će oni pristići, trgovački, turistički ili vojnički, to je sve za diskusiju.

Poslednjih godina dolaze Kinezi i otvaraju robne kuće i prodavnice, pa da li je to taj dolazak žutih ili sleduje vojnički dolazak?

Foto: Alo!

Čak je i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić prilikom posete kineskog premijera Li Kecijanga citirao proročanstvo Tarabića da će “doći žuti ljudi sa istoka”, što je bilo njegovo lično tumačenje prorečenog.

“Kremansko proročanstvo” jasno kaže da će Rusija biti najmoćnija sila na svetu i svako će se o njeno prijateljstvo otimati. Da će Rusija uzeti Carigrad i pomoći Srbiju da stane na zdrave noge.

Mnogi analitičari savremenih dešavanja predviđaju savez Rusije i Kine, pa je i to način da dođu “žuti ljudi”.

U Kremanskom proročanstvu jasno piše da će Srbija “trista čuda pretrpjeti”, ali da će zatim doći “čovek iz naroda” koji će umiriti narod i da će nastati “slavno vreme”. Blago onome ko to dočeka. Tek tada će narod reći: “Ustanite mrtvi da vidite kakav je sada lep život!”

Poznato je da je prorok Mitar proricao tako što mu se noću javljao umrli stric, prorok Miloš, i govorio šta će biti. Ako je to istina, onda se umrli prorok Miloš Tarabić može javiti i nekom drugom.

Čuveni beogradski imunolog dr Todor Jovanović tvrdi da mu se astralno javio umrli prok Miloš Tarabić i saopštio šta će biti, što je preneto u knjizi “Kremansko prorocanstvo”.

“Šta će u svetu biti, kaze prorok Miloš, nemojte me ni pitati, jer je strašno. Kolone ljudi iz celog sveta čekaće na granici samo da se dokopaju Srbije,- koja je po proroku Milošu Tarabiću svojevrsna “Nojeva barka” za ljude iz razvijenih zemalja: ”Doći će sa parama i mašinama, sa svim i svačim, i napuniće se ova zemlja svakog blaga”.

Foto: Alo

Dalje je prorok Miloš javio “da će se obnoviti mnoge kraljevine: Srbija, Bugarska, Rumunija, pa i Crna Gora” .

U staroj knjizi “Kremanskog proročanstva” piše “ da će u Rusiji ponovo doći car, da će Srbija povratiti granice koje je nekad imala, gde je srpska kuća i grobovi biće ponovo srpsko, jer će nas “car sa istoka” pozvati da uzmemo ono sto je naše”.

Prema kazivanju ovih proroka sva ova dešavanja u svetu i kod nas dešavaće se do 2021. godine kada dolazi pravi mir i početak blagostanja.

Država Srbija 2021. godinu dočekuje kao srećna zemlja sa povratkom dela Kosova i svih srpskih teritorija, što znači da izlazi na more.

Ne jebe me samo korona. Imam kćer, unuku, prijateljice, sama sam žena, nikad mi nije palo na pamet da zbog toga žalim. Ovih me dana sram što sam to što jesam. Užasnuta sam…

Hrvatska književnica Vedrana Rudan napisala je ponovo odličan tekst.

Tekst je objavljen na njenom blogu rudan.info, a mi ga prenosimo u celosti:

Ne jebe me samo korona. Imam kćer, unuku, prijateljice, sama sam žena, nikad mi nije palo na pamet da zbog toga žalim. Ovih me dana sram što sam to što jesam. Užasnuta sam. Nekakve hrvatske „nevjeste“ preklinju epidemiologe da im dozvole svadbe na kojima će biti stotine uzvanika. Epidemiolozi koji o koroni ništa ne znaju, ali vide da ljudi umiru i da se razbolijevaju, muku muče kako pomahnitale „nevjeste“ uvjeriti da bi morale smanjiti doživljaj.

Zašto na tu temu mladoženje šute? Zato jer se njima živo jebe koliko će im ljudi biti na svadbi. Za svakog je mladoženju svadba životni poraz, morat će potpisati da se odriču svih pičaka osim one koja uz njega stoji.

Nevjesti je dan vjenčanja Dan pobjede. Kokoška će konačno dobiti službenu potvrdu da je voljena i da je „normalna“. Jebeš sve ako bar jedan dan u životu nisi provela u vjenčanici, na sebi nosila nešto staro, nešto novo, nešto plavo, nešto zaboravila sam što. Bit ćeš, najzad, „zvijezda“. Neudane sirotice će te gledati lude od ljubomore, udanima će biti dosadno do pakla dok budu slušale, najprije „zavjete“, a nekoliko sati kasnije viceve koje će pijan društvu pričati njihov njima do pakla dosadni muž. Brak je institucija koja se odavno izlizala, pa ipak, „nevjeste“ i za vrijeme kuge dvadeset i prvog vijeka inzistiraju na cirkusu i gužvi.

A ovo, ovo oko poroda za vrijeme korone, ovo me dotuklo. Postoje luđakinje, da, luđakinje, koje inzistiraju da ih u vrijeme korone muž u rađaonici drži za ruku. Porod bez muža i oca izaziva strašnu traumu kod supruge i bebe. Ako te muž ne drži za ruku dok iz tebe izlazi beba, makar uz tebe i muža stajala i korona, ništa neće biti kako bi trebalo biti.

Sigurna sam da će me žene ovoga doba proglasiti babom koja govori iz prapovijesti, iz vremena kad su žene rađale daleko od muževa. Neke divljakinje poput mene mislile su da je porod nešto toliko žensko, toliko intimno i toliko samo naše da nas u činu rađanja muško buljenje u naše krvavo međunožje može samo dekoncentrirati.

Koliko god moderne žene naglašavale ulogu oca u životu djeteta ne mogu poreći da smo i mi žene i oni muškarci prije svega životinje. Kad se mačka omaci skriva svoje mačiće jer zna da će ih „tata“, ako ih se dočepa, pojesti da bi njihovu mamu mogao tucati. Jednako se ponašaju i bijeli medvjedi. Nisu dečki baš toliko ludi za dječicom. Ako mi ne vjerujete pitajte razvedene žene kako im često stiže alimentacija.

Ne kažem da baš svi muškarci očekivanje rođenja djeteta rađe provode u kafiću nego u sali za rađanje. A opet, ako su toliko ludi da za vrijeme korone čekaju porođaj u sali, zašto se njihov glas ne čuje? Kukaju samo buduće mame. Buduće tate, u skladu sa svojom prirodom, tu temu ne drže bitnom, pa epidemiolozima ne pišu srcedrapateljne apele.

 *Foto: Mitar Mitrović

Žene! Supruge! Majke! Pratite li statistike? U Hrvatskoj se raspadne svaki treći brak. Otkud vam ideja da je navlačenje vjenčanice ono što će vas dovesti do orgazma nad orgazmima? Zašto ste sigurne da je rađanje vaš „najsretniji trenutak u životu“?

Korona bi za sve udavače i sve buduće mame morala biti alibi s neba poslan koji bi im mogao pomoći da odgode ulazak u sranje. Cure, jasno mi je da ne kužite o čemu pišem. Znat ćete kad vaše tri i pol kilograma mesa žive vage bude slavilo petnaesti rođendan u podstanarskom stanu samohrane majke.

Komadi! Opustite se! Uživajte u slobodi! Ne pišite pisma! Čemu žurba? Ima vremena za plakanje.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija.

Ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ali je veoma poštovan, posebno među ženama. 

Tradicija

U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. Zato se danas ništa ne radi, ni u kući, ni u polju, u narodu je poznata zabrana “ni konac u iglu udenuti”. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: “Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!”

Foto: Profimedia

Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.

U nekim krajevima se veruje da ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme prekinuti, pa tako ako plane vatra, ne sme se ugasiti.

Istorija

Kada je Marija imala 12 godina, u doba cara Dioklecijana otac je izbacuje iz kuće jer se zavetovala da se nikada neće udati, tada počinju njene muke jer je primila hrišćansku veru. Carski namesnik Olimpije zaljubljuje se u nju, Marija ga odbija i on naređuje njeno brutalno mučenje. Kako niko nije mogao slomiti njenu jaku veru, sa 16 godina biva pogubljena.

Ruka ove svetiteljke se nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu, a neke njene čudotvorne i svete mošti se čuvaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera. Njih posećuju i poštuju ne samo hrišćani, već i muslimani.

Od početka zajedničkog života imaju plan

Ana i Lusi Desink iz australijskog grada Perta, koje važe za najsličnije bliznakinje na svetu donele su novu odluku kojom su iznenadile sve.

Njih dve, koje već neko vreme žive sa momkom Benom Brajnom, poželele su da u isto vreme zatrudne s njim.

Kako znaju da takav ritam prirode ne mogu da diktiraju same, one će ići s njim na veštačku oplodnju kako bi u isto vreme bile i trudne.

“Želimo da kroz drugo stanje takođe prođemo zajedno. Sve što nam se u životu događalo, događalo nam se u isto vreme. Moraće i ovo. Biće to najveći izazov do sada, ali probaćemo”, rekla je Ana.

Ana i Lusi spavaju svako veče zajedno sa Benom. Za te potrebe kupile su ogroman bračni krevet, da mogu svi da stanu na njega.

“Prvo veče kada smo ga upoznale, obe smo ga poljubile i započele vezu s njim. Bilo mu je čudno na početku, a onda mu se svidelo. Ljubomora ne postoji u našim životima jer sve delimo”, kaže Lusi.

“Kupamo se zajedno, išle smo i na neke plastične operacije zajedno da bi uradile iste stvari na isti način”, naglasila je Ana Desink.

Svi su se na trenutak zbunili

Bivša učesnica “Zadruge” Jovana Tomić Matora bila je u poslednje vreme u centru pažnje medija zbog incidenta koji je imala pre nekoliko dana.

Matora se posle svih turbulencija prepustila uživanju, a juče je objavila dve fotografije sa atraktivnom plavušom koja neverovatno liči na njenu bivšu devojku.

Na jednoj od fotografija njih dve su u džakuziju sa jednim prijateljem, dok se na drugoj grle sedeći za stolom.

Ipak, na profilu ove plavuše, koja se zove Žana Maliković, u okviru objava može se videti da je napisala da su njih dve samo prijateljice.

Da li će ovo prijateljstvo prerasti u nešto više ostaje da vidimo, ali ono što se na osnovu ovoga može zaključiti jeste da Jovana ima jasno određen tip devojaka koje joj se dopadaju.

Matora se posle svih turbulencija prepustila uživanju, a juče je objavila dve fotografije sa atraktivnom plavušom koja neverovatno liči na njenu bivšu devojku.

Na jednoj od fotografija njih dve su u džakuziju sa jednim prijateljem, dok se na drugoj grle sedeći za stolom.

Ipak, na profilu ove plavuše, koja se zove Žana Maliković, u okviru objava može se videti da je napisala da su njih dve samo prijateljice.

Da li će ovo prijateljstvo prerasti u nešto više ostaje da vidimo, ali ono što se na osnovu ovoga može zaključiti jeste da Jovana ima jasno određen tip devojaka koje joj se dopadaju.

Iako su mnoge knjige i zapisi braće iz Kremana spaljeni i cenzurisani, pojedini delovi ugledali su svetlost dana zahvaljujući seoskom proti.

O kremanskim prorocima se puno pisalo, no za one koji ne znaju, radi se o dva nepismena seljaka sa sposobnošću viđenja budućnosti koji su živeli u 19. veku u Kremnima, u selu u neposrednoj blizini Užica. Miloš i Mitar Tarabić bili su rođaci, a njihove vizije zapisao je seoski prota Zaharije Zaharić.

Prema predanjima, tadašnji, a i kasniji vladajući krugovi u Srbiji bili dobro upoznati sa proročanstvom, pa su ga neki od njih kontinuirano skrivali i cenzurisali.

Uprkos svim zabranama, dosta toga je ugledalo svetlost dana, a objavljeni su i rukopisi Zaharića u obliku knjige „Kremansko proročanstvo“. Donosimo vam jedno u nizu predviđanja dvojice braće Tarabića, onako kako je originalno zapisano.

Prema predanjima Tarabića, “doći će vreme kada će se mnogo toga znati i što se više bude znalo među ljudima, ljudi će se među sobom manje voleti i paziti. Naime, nastaće takva omrazda kada će uređaji biti preči od svojih najbližih članova porodice. Oni koji budu čitali i pisali razne knjige s numerama smatraće se da najviše znaju. Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovijem nizovima te nako kako im numera reče, tako će živeti i raditi. Među tijem mudracima biće dobrijeh i rčina, uobraženih ljudi. Oni rčinasti činiće razne zle marifetluke. Trovaće vazduh i vodu i puštati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te će ljudi naglo umirati od nekakvijeh boleščina. Oni dobri i mudri vidjeće da sav taj njihov trud i argatluk (argatluk=rad) ne vrijedi i da vodi propasti svijeta, te će umjesto numeracije potražiti svoju pamet za zamišljajima. Kada se stanu više baviti zamišljajima, biće bliži Božjoj mudrosti, ali će sve dockan biti, jerbo će oni zli već svu zemlju upropastiti i nastaće pravi pomor” – navodi se u proročanstvima Tarabića, koja su zapisana u knjizi Kremansko proročanstvo, autora Dragoljuba Golubovića i Dejana Milenkovića.

Ondakar će ljudi bježati iz varoši u sela i jopet tražiti planine i tri krstate gore da tamo, u njima, dišu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegli spasiće sebe i porod svoj, ali ne svi i ne zadugo, jerbo će se pojaviti velikačka glad. Hrane će biti po varošima i po selima, ali će svuđe otrovata biti. Mlogi će da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te će od toga odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj će ostati živ, jerbo će ga sveti Duh čuvati i biće bliži Bogu.

Sveta mučenica Marina rodom je iz Antiohije, veru je primila u 12 godini, a otac ju je, kada je saznao da je hrišćanka, isterao iz kuće

SPC danas praznuje Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao Ognjena Marija.

Ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ali je veoma poštovan, posebno među ženama.

Prema narodnom verovanju, Sveta Marina je sestra od Svetog Ilije koja kažnjava gromom i zbog toga spada u “ognjevite svece”.

Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi, kako po kući, tako i u polju.

Po verovanju, one kojima se na ovaj dan zapali žito ili seno Marija opominje jer su se ogrešili radeći na praznik.

Takođe, na Ognjenu Mariju se ne valja kupati u “velikim vodama”, jer su brojni slučajevi utapanja baš na ovaj dan.

Veruje se da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao “u svoj odraz u ogledalu”.

Sveta mučenica Marina rodom je iz Antiohije, veru je primila u 12 godini, a otac ju je, kada je saznao da je hrišćanka, isterao iz kuće.

Posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana jer nije htela da se uda.

Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.

Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom, ona spada u “ognjevite” svece.

U crkvenom kalendaru, 30. jul nije obeležen “crvenim slovom”, ali žene toga dana odbijaju da zadenu i iglu u konac iz strahopoštovanja prema ovom prazniku.

Među pravoslavcima Ognjena Marija (koja, inače, u narodnoj tradiciji slovi kao sestra Gromovnika Ilije i Svetog Pantelije) izaziva posebno strahopoštovanje. Toga dana (30. jula po novom, odnosno 17. po starom kalendaru) niko ne radi jer se smatra da je toga dana svaki posao netaličan i grešan, da svako ko toga dana prekrši volju božju, ne može očekivati milost njegovu.

Sveta mučenica Marina rodom je iz Antiohije, krstila se u 12. godini i rano je ostala bez majke, a otac ju je, kada je saznao da je hrišćanka, oterao od kuće.

Na putu iz Antiohije ona je srela eparha Olimvrija koji je pošao da goni hrišćane. Pošto je odbila ponuđeni brak i zbog njene vere u Gospoda Isusa Hrista, gnevni eparh naredi da je izlože najgorim mukama.

Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. Mošti ove svetiteljke počivaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera.

Izvor: Objektiv.rs

U OPŠTINI Gadžin Han, gde je pet puta više opela nego krštenja, Tomislava Cvetanović (28) i Miladin Ribać (58) odgajaju čak šestoro dece, od kojih najmlađe, Milija, ima 14 meseci, a najstarija Miljana 10 godina. Zaplanje ne samo da ostaje bez stanovnika, nego je po statistici zajedno sa Svrljigom na začelju kolone po zaradama u Srbiji.

Ali na pitanje kako je u takvoj sredini biti roditelj velike porodice, Tomislava daje jednostavan odgovor: “Pa, lepo”.
U 50 kvadrata “socijalnog” stana odrastaju i Marko (9), Anđela (8), Ilija (6) i Viktor (3). Svi uredni i nasmejani, ali i lepo vaspitani. Vidi se da se zna red u kući. Njihovo ponašanje kada dođu gosti je “po starinski”, niko ne sme da priviri u kese sa poklonima dok majka ne odobri. Kad su slatkiše bratski podelili, Tomislava ih upozorava da ne prave nered pred gostima…
– Samo nemojte da me pitate zašto smo se odlučili da imamo toliko dece. Osećam se krivom kad me neko to pita. Eto, volimo decu i muž me nagovara da imamo i sedmo. Ne kukamo, ne tražimo ordenje, ali bi trebalo da nekome nešto znači što smo, eto, mi jedina porodica u Zaplanju sa šestoro dece – veli Tomislava koja je život posvetila odgajanju dece.
Prekinula je školovanje za kuvaricu i volela bi da jednog dana, kada oni stanu na noge, taj posao privede kraju. Ostaje sama sa decom, dok Miladin ide u pečalbu, trenutno je u Arilju, bere maline za nadnicu.
– Deci ništa ne sme da fali, a kako to izvesti sa dečjim dodatkom za njih četvoro, dvoje nemaju pravo, i socijalnom pomoći, ne znam ni sama. Miladin što zaradi moramo platiti struju, baš mi je sad stigao račun sa 44.000 dinara duga koje nemam mogućnosti da platim dok se on ne vrati, valjda nas neće ostaviti u mraku – preračunava se Tomislava, koja priznaje da joj nije lako jer deca traže svoje.

SANjAJU SVOJ DOM

UPRKOS obavezama, Tomislava ima pravo na snove, pa tako sanja da imaju svoj dom, kuću i dvorište za decu. Trenutno žive u socijalnom stanu, njih osmoro u 50 kvadrata, i uvek je pitanje hoće li im se produžiti ugovor.
– Svesni smo da ovakve porodice moramo sagledati, jer ova deca su naša nada da se Zaplanje ne ugasi. Čini se da ima pomaka i da oni koji su ostali žele ovde da grade život i zato ćemo uskoro dovesti investitora, tako da će posla biti. Gorući problem nam je autobuski prevoz, koji je nerealno skup i nije redovan – ukazuje odbornik Milan Đorđević.

– Svako voli da ugodi detetu, ali moji znaju kad se nema. Mora se imati za sve podjednako. Anđela boluje od leukemije i sada je bolest u readmisiji, više ne pije lekove, samo ide na kontrole. Najteže mi je kad znam da njoj treba dobra ishrana, voće, vitamini, a ne mogu to priuštiti za sve. Ipak, srećna sam majka što su poslušna deca, dobri đaci i razumeju da su “bogati” zato što imaju jedni druge – deli nam lekcije svima nama ova “majka hrabrost”.
Njenu posvećenost prepoznao je i sveštenik Dušan Janković, koji se trudi da im pomogne u duhovnom i materijalnom smislu. Sva deca su krštena, a nedavno je u veru ušao i Milija. On ima samo reči hvale za ove roditelje.
– Odrastao sam u mnogo težim uslovima, tako da ih razumem, ali im se i divim što bez ikakve zadnje namere podižu ovu čeljad. Nisu rodili decu jer nešto očekuju već iz nekih svojih razloga vole decu i takvima treba pomoći – kaže ovaj paroh i dodaje da od priloga vernika odvajaju po 3.000 dinara za svaku novorođenu bebu u Gadžinom Hanu, što nikada ranije nije bila praksa.

Od trenutka kada sam saznala da sam pozitivna, dobila sam snagu da tog “uljeza” isteram iz svog tela. Ovako počinje svoju ispovest Sanja iz topličkog kraja, koja je u petom mesecu trudnoće pobedila koronu i preksinoć, iz niškog Kliničkog centra, puštena na kućno lečenje.

Poslednji rezultat testiranja pokazuje da je negativna i da spokojna može da čeka 15. decembar, kada joj je termin da na svet donese svoje treće dete.

Radost zbog ponovnog susreta sa svojom decom, posle 12 dana bolničkog lečenja, pomutila je strašna vest koju je saznala juče pre podne. Njena cimerka iz sobe Brankica iz Vranja preminula je nakon porođaja, pipu “Novosti”.

– Bile smo u istoj sobi i nikada neću zaboraviti taj strah u njenim očima. Nismo smele da pričamo da bi se ona odmarala što više, jer je bila u teškom stanju. Stalno sam joj prilazila da je pitam kako je, treba li joj nešto. I ona je bila hrabra, ali očigledno da to nije bilo dovoljno – opisuje svoje bolničke dane sa preminulom cimerkom.

– Te noći kada je trebalo da je stave na respirator i ja sam se uplašila kao nikada pre toga. Ali jedna doktorka prišla je i umirila me rečima da se meni to neće desiti. Nadalje sam svakog dana pitala za Brankicu, verovala da će i ona uspeti da ode svojoj kući, zajedno sa bebom.

Sagovornica priznaje da se strah ponovo javio kada su joj rekli da će da ide kući.

– Bolničko okruženje nije lepo, ali daje sigurnost. Bilo šta da primetim da nije kako treba, odmah sam zvala lekare. Još imam tahikardiju i bolove u bubrezima, nije mi se vratilo čulo mirisa, ali su mi svi ostali parametri dobro i, što je najvažnije, nisam više pozitivna – kaže i dodaje da joj je velika briga bilo to što su ona i njena deca astmatičari.

– Brinula sam za ovo u stomaku, ali i da nisu pozitivne moje ćerkice koje su ostale sa mojom sestrom, jer je suprug bio poslovno odsutan. One su dobro i sada smo konačno zajedno.

Svim trudnicama Sanja poručuje da paze. Kaže, ni sama ne zna gde se zarazila, jer se nije rizično ponašala.

NISAM IMALA SNAGE DA STOJIM

Sanja je prve simptome osetila 6. jula, testirana je 10. jula, a rezultat je dobila tek 16, kada je stanje počelo da joj se pogoršava.

– Prvo sam osetila grebuckanje u grlu i odmah sam se javila lekaru koji mi rekao da je malo upaljeno, ali da nije čak ni za antibiotik. Međutim, grebanje se pojačavalo, javila se blaga temperatura, izgubila sam čulo mirisa, bila malaksala, imala gušenje i dijareju. U jednom trenutku više nisam imala snage da stojim. Ponovo su me testirali 16. jula i za nekoliko sati dobila sam pozitivan rezultat, pa su me transportovali u nišku Kliniku za plućne bolesti. Potom sam prebačena u Intenzivnu jedinicu u novom KC.