Category: Uncategorized

Švedska se odlučila za politiku koju su smatrali održivom, koja će spasiti najviše života.

Švedska je odbacila strašna predviđanja o masovnom umiranju od COVID-19 i nije ugasila svoju ekonomiju i društvo, a sada se pokazalo da je njihov odgovor na pandemiju bio ispravan, dok se ostatak sveta spotakao na masovnu histeriju.

Zašto su mediji toliko usresređeni na švedsku politiku oko koronavirusa? Po čemu se ona razlikuje?

Švedska se odlučila za politiku koju su smatrali održivom, koja će spasiti najviše života. Nisu pokušavali da se ‘pokažu nekome’ ili ‘dokažu koliko su pametni’. Jednostavno su zauzeli tradicionalistički medicinski pristup kojim su izbegli potpuno zatvaranje. To je sve.

Ali to je problem, zar ne? I upravo zbog toga što su odbili da rade ono što drugi rade Švedska je oštro kritikovana. Odbili su da usvoje politiku koju su podržavale elite, odbili su politiku kojom se plaše ljudi i navode se na pokornost, prenosi webtribune.rs.

Švedski model je pretnja tom pristupu, jer je omogućio ljudima da zadrže svoju ličnu slobodu čak i usred globalne pandemije. Vladajuće elite to ne žele, to im nije u interesu.

Ono što oni žele je da ljudi krotko prihvate pravila i uslove koji vode porobljavanju. To je pravi cilj, potpuna društvena kontrola, spašavanje života nema nikakve veze s tim. Švedska se suprotstavila tom pristupu zbog čega mora biti uništena. To je vrlo jednostavno.

Naravno, mere izolacije ili društvene distance nemaju nikakve veze sa stopom smrtnosti, koja je viša kod jednih, a niža kod drugih.

Švedska ima 543 smrtna slučajeva na milion stanovnika, što znači otprilike 1 smrt na svakih 2.000 ljudi. Ali, kao i svaka druga država, velika većina švedskih smrtnih slučajeva je među ljudima starijim od 70 godina i lošim zdravstvenim stanjem. 90% smrtnih slučajeva u zemlji bilo je među onima koji su stariji od 70 godina.

Švedska nije bila toliko uspešna u zaštiti starijih ljudi u staračkim domovima, pa je veliki broj starijih i jako bolesnih preminuo. Švedska nije uspela u tom pogledu i priznali su da nisu.

Uprkos tome, neuspeh u sprovođenju ne znači da je politika koje su se držali bila loša. Upravo suprotno. Švedska se odlučila na održivu politiku koja održava ekonomiju živom, čuva atmosferu normalnosti i izlaže svoje mlade, rizične ljude infekciji, čime se stanovništvo približilo krajnjem cilju “imuniteta stada”.

Trenutno je Švedska vrlo blizu postizanja “imuniteta stada”, jer je većina stanovništva razvila antitela što je uslov u suzbijanju SARS-CoV i njemu sličnih infekcija u budućnosti.

Imunitet stada je najbolje čemu se možemo nadati. To obezbeđuje da eventualni novi talas bude manje razarajući i manje smrtonosan.

Zašto su mediji toliko usresređeni na švedsku politiku oko koronavirusa? Po čemu se ona razlikuje?

Švedska se odlučila za politiku koju su smatrali održivom, koja će spasiti najviše života. Nisu pokušavali da se ‘pokažu nekome’ ili ‘dokažu koliko su pametni’. Jednostavno su zauzeli tradicionalistički medicinski pristup kojim su izbegli potpuno zatvaranje. To je sve.

Ali to je problem, zar ne? I upravo zbog toga što su odbili da rade ono što drugi rade Švedska je oštro kritikovana. Odbili su da usvoje politiku koju su podržavale elite, odbili su politiku kojom se plaše ljudi i navode se na pokornost, prenosi webtribune.rs.

Švedski model je pretnja tom pristupu, jer je omogućio ljudima da zadrže svoju ličnu slobodu čak i usred globalne pandemije. Vladajuće elite to ne žele, to im nije u interesu.

Ono što oni žele je da ljudi krotko prihvate pravila i uslove koji vode porobljavanju. To je pravi cilj, potpuna društvena kontrola, spašavanje života nema nikakve veze s tim. Švedska se suprotstavila tom pristupu zbog čega mora biti uništena. To je vrlo jednostavno.

Naravno, mere izolacije ili društvene distance nemaju nikakve veze sa stopom smrtnosti, koja je viša kod jednih, a niža kod drugih.

Švedska ima 543 smrtna slučajeva na milion stanovnika, što znači otprilike 1 smrt na svakih 2.000 ljudi. Ali, kao i svaka druga država, velika većina švedskih smrtnih slučajeva je među ljudima starijim od 70 godina i lošim zdravstvenim stanjem. 90% smrtnih slučajeva u zemlji bilo je među onima koji su stariji od 70 godina.

Švedska nije bila toliko uspešna u zaštiti starijih ljudi u staračkim domovima, pa je veliki broj starijih i jako bolesnih preminuo. Švedska nije uspela u tom pogledu i priznali su da nisu.

Uprkos tome, neuspeh u sprovođenju ne znači da je politika koje su se držali bila loša. Upravo suprotno. Švedska se odlučila na održivu politiku koja održava ekonomiju živom, čuva atmosferu normalnosti i izlaže svoje mlade, rizične ljude infekciji, čime se stanovništvo približilo krajnjem cilju “imuniteta stada”.

Trenutno je Švedska vrlo blizu postizanja “imuniteta stada”, jer je većina stanovništva razvila antitela što je uslov u suzbijanju SARS-CoV i njemu sličnih infekcija u budućnosti.

Imunitet stada je najbolje čemu se možemo nadati. To obezbeđuje da eventualni novi talas bude manje razarajući i manje smrtonosan.

“Kovid 19 je laboratorijski virus po svim parametrima, oni koji tvrde suprotno ili ne znaju ili lažu, treće nema.

Iako je uvršten u korona viruse od strane infektologa, sada vidimo da vrlo malo ima karatreristika te grupe virusa jer oni ne mogu da opstanu na visokim temperaturama i UV zracima, po tome je prof. Nestorović bio u pravu.

Ne treba ga svrstavati među prirodne viruse, a virus koji nije prirodan je biološko oružje.

Učili smo još pre nekoliko decenija na predmetu Odbrana i zaštita da postoji biološki rat putem virusa iz laboratorije i čudim se Kriznom štabu da to ne znaju.

Čak i predsednik Amerike otvoreno priča o biološkom ratu i laboratorijskom virusu, kaže da se bori protiv grupe moćnih ljudi koji putem manipulacija vladaju svetom, a lekari ćute”, konstatuje primarijus prof. dr Alek Račić, predsednik odbora Srpskog lekarskog društva.

Spominje se da će Torlak proizvoditi vakcine protiv korona virusa?

„Torlak je prodat kompaniji Novartis, suština ugovora je pod velom tajne i nije mi jasno zašto Vučić to i dalje krije od naroda, kad je štetan ugovor sklopljen za vreme žutih?

Torlak je proizvodio pojedinačne vakcine koje smo i izvozili u pola sveta koliko su bile kvalitetne.

Pre 10-ak godina kreće kampanja da treba da se koriste polivalentne vakcine (nekoliko vakcina u jednoj) jer će kao dete manje da plače, iako je jasno da je vakcina sa više sastojaka mnogo štetnija.

Onda su spinovali i prikazali da Torlak nije dovoljno tehnološki napredan da proizvede polivalentnu vakvinu, a garantujem da je Torlak za to bio osposobljen, ali 2005., 2006. je tadašnje rukovodstvo Torlaka odlučilo da ih ne pravi.

Mislim da su ti ljudi odustali znajući koliko je takva vackina štetna.

U to vreme dolazi do teških krivičnih dela, koje niko ne ispituje do danas.

Tada se potpisuje taj famnozni ugovor i Torlak počinje da proizvodi samo ono što mu vlasnik kaže.

Osim toga, nabavljaju se vakcine iz inostranstva u šleperima kao pivo i daju deci, a ne zna se ni tačan sastav. Putin je još pre 20 godina presekao i tamo ne mogu da prave štetne vakcine za Ruse“, kaže naš sagovornik.

Primarijus prof. dr. Alek Račić deli mišljenje Trumpa u vezi Svetske zdravstvene organizacije.

„Sve u vezi SZO što priča Trump je u pravu, hitno je treba ukinuti i osloniti se na domaće zdravstvene organizacije.

Predsednik SZO uopšte nije lekar, a u svojoj zemlji je optužen za razna krivična dela, pobegao je i putem ucene sad pristaje na sve.

Svuda se pronađu neki prljavi igrači i preko njih se završava posao, tako je i sa direktorima kliničkih centara.

Srbija SZO daje milione evra, a narod nema leba da jede, dok predsednik SAD obustavlja finansiranje i hoće da je ukine?!

Obišao sam ceo svet i bio svuda na usavršavanju osim u Australiji i tvrdim da nigde nije situacija u zdravstvu kao u Srbiji.

Ovde je okoštao sistem, očevi lekari teraju sinove da ih naslede umesto da budu rukometaši ili nešto treće, završavaju preko veze, nasledjuju posao pa dolaze na mesto lekara i mrze to što rade, nemaju znanje, gledaju pacijente popreko…

Ne može to tako u zdravstvu da se radi jer izlaze nekvalitetni ljudi i dolazi do kolapsa zdravstvenog sistema.

I u tenderima su se isprljali mnogi, pa oni koji iza sebe imaju krivična dela sve pristaju da potpišu što im traže jer su ucenjeni i zato ih postavljaju na funkcije“, objašnjava Račić.

Ovo je samo mali deo onoga što je ovaj izuzetno stručan i zanimljiv gost ispričao, a šta je još otkrio tokom emisije pogledajte u video linku.

ŠOK VIDEO:

(Centar)

BAJINA BAŠTA – Brojni su načini na koje ljudi pokušavaju da sačuvaju zdravlje i produže mladost, a dvadesetdevetogodišnji Darko Radovanović odlučio je da se oproba u nečemu nesvakidašnjem.

U svojoj kući, u tegli, pre par godina počeo je da gaji japansku gljivu kombuhu.

“Kažu da se ona koristila još 220 godina pre Hrista u Kini, kao i da su napitak napravljen od nje pili i ratnici Džingis-kana jer im je davao snagu i nergiju”, započinje Darko svoju priču.

 *FOTO: RINA

Pročitavši sva njena lekovita svojstva odlučio je da je proizvede sam i u tome je uspeo. Kupio je jednu gljivu, doneo je kući i dalje postupao prema upustvima koja je pronašao na internetu.

“Gaji se u crnom čaju koji se skuva i dobro pošećeri. Potrebno je oko dva litra. Kad se ohladi u njega se stavi kombuha i ona u tome stoji oko petnaest dana. Nakon toga se procedi i dobijena tečnost pije se jednom dnevno. Miris podseća na sirće i slatkastog je ukusa”, rekao je ovaj Bajinobaštanin i dodaje da je u pripremi neophodno obratiti pažnju na neke od pojava koje su moguće, ako niste sve uradili kako valja.

 *FOTO: RINA

“Ne bi smeli da se pojave tragovi buđi na gljivi, ali ni da se oseti užegao miris čaja. Da do ovog ne bi došlo morate da koristite čist pribor i tegle, i da se gljiva ne dira prljavim rukama”, kaže Darko za RINU.

Ovaj mladić, međutim, uradio je sve kako treba i dobio svoj lekoviti napitak. U njegovu delotvornost uverio se prvo on sam, a zatim porodica i prijatelji, stoga je ova žućkasto prozirna tečnost brzo postala omiljeni alternativni lek.

– Otac je imao problema sa kamenom u žuči, pio je kombuhu i kad je otišao na pregled doktorka mu je rekla da je kamen kao rukom odnešen. U mom kraju se pročulo koliko je ova gljiva delotvorna, tako da sam je mnogima davao na poklon – kaže Darko.

Ako se ovaj napitak pije redovno, stručnjaci kažu da se mogu sprečiti bolesti arterija, pomoći u biosintezi kolagena, proteina koji čini strukturu kostiju, kože, krvnih sudova. Obnavlja crevnu floru, ubrzava cirkulaciju, snižava šećer i holesterol u krvi.

Mala Sofija i njeni rodtitelji već mesecima se bore za lek koji ovoj devojčici od godinu dana može da spase život i pomogne da napravi prvi korak. Sofija boluje od spinalne mišićne atrofije – retke teške i u velikom broju slučajeva smrtonosne bolesti, zbog koje ne može čak ni da samostalno drži glavicu, ne kreće se. Nada je lek Zolgensma, koji košta 2,1 milion dolara, a terapiju bi trebalo da primi do drugog rođendana. Vreme otkucava, ali Sofijini rodirelji ne odustaju. U borbu su se uključile mnoge poznate ličnosti, pevači, sportisti, a rešili su da pomognu i prodavci lubenica.

Naime, na društvenim mrežama danas je osvanula fotografija sa Labudovog brda na kojoj piše: “1 LUBENICA = 1 SMS 797 NA 3030 za SOFIJU”.

Omiljena letnja poslastica još je slađa, ako znate da ide u one prave, humanitarne svrhe.

Svi su uz Sofiju

U akciju za malu Sofiju uključio se i slavni fudbaler Ronaldo, čiji je dres bio na aukciji.

Neki su rešili da za Sofijin prvi korak prodaju i na aukciju daju svoje omiljene, moćne dvotočkaše.

Sofija je 25. maja napunila godinu dana. Lek Zolgensma, koji važi za najskuplji lek na svetu, prima se do druge godine, a terapija je efikasnija, ako se primi što ranije. Sofiji i njenim roditeljima želimo još puno rođendana i puno sigurnih koraka kroz život.

Mala Sofija i njeni rodtitelji već mesecima se bore za lek koji ovoj devojčici od godinu dana može da spase život i pomogne da napravi prvi korak. Sofija boluje od spinalne mišićne atrofije – retke teške i u velikom broju slučajeva smrtonosne bolesti, zbog koje ne može čak ni da samostalno drži glavicu, ne kreće se. Nada je lek Zolgensma, koji košta 2,1 milion dolara, a terapiju bi trebalo da primi do drugog rođendana. Vreme otkucava, ali Sofijini rodirelji ne odustaju. U borbu su se uključile mnoge poznate ličnosti, pevači, sportisti, a rešili su da pomognu i prodavci lubenica.

Naime, na društvenim mrežama danas je osvanula fotografija sa Labudovog brda na kojoj piše: “1 LUBENICA = 1 SMS 797 NA 3030 za SOFIJU”.

Omiljena letnja poslastica još je slađa, ako znate da ide u one prave, humanitarne svrhe.

Svi su uz Sofiju

U akciju za malu Sofiju uključio se i slavni fudbaler Ronaldo, čiji je dres bio na aukciji.

Neki su rešili da za Sofijin prvi korak prodaju i na aukciju daju svoje omiljene, moćne dvotočkaše.

Sofija je 25. maja napunila godinu dana. Lek Zolgensma, koji važi za najskuplji lek na svetu, prima se do druge godine, a terapija je efikasnija, ako se primi što ranije. Sofiji i njenim roditeljima želimo još puno rođendana i puno sigurnih koraka kroz život.

Hrabru Melu Bajrambašić iz Sarajeva svi su upamtili po velikoj upornosti i borbi za vlastiti, ali i život sina Danija kada joj je pre više od godinu dana urađena rekonstrukcija disekcije aorte i visoka amputacija noge neposredno nakon carskog reza.

Ova mlada majka je sada završila rehabilitaciju, ponovo prohodala, a proteza je postala njen životni saputnik.

Za Klix je govorila o ovom velikom životnom iskušenju i borbi koju je na kraju ipak dobila.

Kako je na početku razgovora Mela rekla, svi događaji u našim životima imaju dve strane medalje. Nikada nije želela sesti u invalidska kolica iako su joj nuđena kao donacija jer, kako je dodala, ljudi su po prirodi takvi da izaberu lakši put i onda se prepuste da ih on nosi kroz život.

– Od početka sam bila tvrdoglava i uporna i čvrsto uverena da ne želim čak sesti ni probati da vidim kako je to. Samo sam u njih sela kada su me vozili prvi put da vidim svog Danija 12. dan nakon operacije jer sam tada bila u zaista lošem zdravstvenom stanju. Tako da sam ja proteklih godinu dana navikla funkcionisati na štakama jer me tako nažalost situacija naterala i našla sam sve varijante i modele kako da rešavam sve životne novonastale situacije. Samo nisam bila u mogućnosti da sina nosim pa sam ga na kraju u kolicima vozila po kući, dakle našla sam rešenje – ispričala nam je Mela.

Proteza je potpuno promenila Melin život

Međutim, dolaskom proteze potpuno se menja život i sve navike koje je Mela stekla proteklih godinu dana.

Kako je rekla, ona joj je donela mnogo lepih stvari. Pre svega, pokazala joj je još jednom da su ljudi u BiH humani jer je uz pomoć organizacije “Pomozi.ba” i “20 kruna za čoveka”, bliskih prijatelja i vlastitih sredstava uspela skupiti cifru od oko 50.000 evra i sada imati potpuno novi život.

Ispričala nam je da je proteza napravljena u Hrvatskoj, te da je tamo išla i u školu hoda.

-Moja čelična volja, njihova stručnost i iskustvo, a najpre ljubav prema mom Daniju koja je moj najveći motiv su dovele do tako brzih rezultata. Sada nakon štaka treba puno vežbe, upornosti i moje mentalne snage da istrpim sve bolove i izazove koji slede. Potrebno je vreme da bi se moje telo i tkivo naviklo te da mozak ponovo vrati šemu hodanja. Ovo je jedan dugotrajan i kompleksan proces, ali je bitno samo da imam volju i da budem istrajna i dosledna, a to mi uz mog sina Danija neće biti teško – istakla je Mela.

Dan nakon što je Mela prohodala, to je učinio i Dani

Ono što je Mela govorila nakon operacije i amputacije noge jeste da bi volela da dođe dan da ona i Dani zajedno prošetaju. Kako je ispričala, s obzirom na to da je njen sin nedavno napunio godinu, ispunila se i ta želja. Dan nakon što je Mela prohodala, to je isto učinio i Dani.

– On je hodao tako što sam ga morala držati za ruku, ali odmah sutradan nakon naše prve šetnje s protezom on se sam ‘pustio’ i počeo hodati. Ne znam da li ga je inspirisao taj momenat kada je video mene da hodam i da li ga je to ohrabrilo, ali sam presretna i preponosna i na njega i na sebe. Verujem da je mene čekao da zajedno koračamo tako da sam ispunila i to obećanje jer sam uvek govorila da ćemo zajedno prohodati – dodala je Mela.

Mela je još dodala: “Znate kako kažu, uvek može gore. Često razmišljam koliko sam sretna da pored toga što sam preživela, a imala sam 0,1 šanse da preživim, imam zdrave ruke. U protivnom bi sve ovo mnogo bilo teže obzirom da sam ja pijanistkinja i magistar klavira, te radim u Srednjoj muzičkoj školi u Sarajevu. Sećam se da sam u bolnici kada sam se probudila posle operacije pomerala prstima i rekla doktorima da sam sretna jer ću moći i dalje zarađivati za svoje dete”.

Na kraju razgovora je poručila svim ljudima da uvek veruju u sebe bez obzira u kakvoj situaciji da se trenutno nalaze.

. Da budu istrajni i puni ljubavi prema ljudima i prema životu. Ovo moje teško životno razdoblje je obeležilo pored teških trenutaka upravo to – ljubav, osmeh, prijateljstvo, lepe riječi podrške i divni međuljudski odnosi i to su meni, pored mog sina Danija, bili zapravo najveći pokretači da prevaziđem sve prepreke – zaključila je ona.

Za najskuplji lek na svetu koji košta 2,1 milion dolara i lečenje male Sofije Markuljević (1) koja se hrabro bori sa opakom smrtonosnom Spinalnom mišićnom atrofijom (SMA) prikupljeno je mnogo novca, ali nedostaje još samo 35.000 dolara.

Podsetimo, mala Sofija je došla na svet kao zdravo dete i po rođenju dobila je ocenu devet, međutim, ubrzo su se pojavili simptomi Spinalne mišićne atrofije (SMA).

Marija i Stefan Markuljević, njeni roditelji, nisu mogli ni da zamisle da će posle samo par mjeseci beskrajne radosti zbog rođenja deteta biti suočeni sa strašnom dijagnozom i činjenicom da je njihova kćerka u smrtnoj opasnosti pošto bez terapije ne može da preživi dugo.

Predivna devojčica već sa dva meseca nije mogla da pomera ruke i noge, ali bolest je izuzetno progresivna i oduzima i ostale funkcije koje su od životne važnosti zbog čega je izuzetno važno da spasonosnu terapiju primi što pre.

Ona je sada na korak od tog cilja, jer je do lečenja deli samo 35. 000 dolara. 

Ovo je suma koja može da se sakupi za dan, dva, a njoj je svaki sekund važan. 

Šta čekate? Moramo joj pomoći. Svi zajedno!

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human797 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000043054-91

Uplatom na devizni račun: 160600000004310147
IBAN: RS35160600000004310147
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je danas na uslovnu kaznu zatvora Đurđiju Alempijević, vaspitačicu iz Doma za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, koja je optužena nakon što se u javnosti pojavio snimak na kom se vidi kako fizički zlostavlja mališane. Alempijevićeva će naredne tri godine biti na uslovnoj slobodi, a ukoliko u tom periodu počini drugo krivično delo, biće automatski poslata u zatvor na osam meseci. Istom presudom, izrečena joj je i mera zabrane rada u struci u naredne četiri godine.

Ova vaspitačica optužena je da je tokom svog radnog vremena u Centru u Zvečanskoj ošamarila devojčicu E. S. i ostavila je samu na pultu za presvlačenje.

Takođe, ona je optužena da je dečaka M. N., kojeg je nosila, uhvatila za ruku i grubo bacila u krevet, a zatim fotografisala jedno neidentifikovano dete u krevecu pored. Takođe je E. S. ostavila određeno vreme na pultu za presvlačenje bez ikakvog nadzora.

Snimak na kom je sve to zabeleženo, a koji ej prošlog leta šokirao javnost, načinila je Maja Jelić, majka jednog od štićenika iz Centra u Zvečanskoj. Odbrana je insistirala da se ovaj snimak ne izvodi kao dokaz jer nije legalno pribavljen, ali je drugostepeni sud naložio prvostepenom da snimak ipak uvrsti u dokaze.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu najavilo je da će se žaliti na presudu kojom je danas na uslovnu kaznu od osam meseci zatvora s rokom provere od tri godine godine osuđena Đurdija Alimpijević, bivša negovateljica iz u Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, povodom optužbi da je jednom detetu udarila šamar.

Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je danas na uslovnu kaznu zatvora Đurđiju Alempijević, vaspitačicu iz Doma za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, koja je optužena nakon što se u javnosti pojavio snimak na kom se vidi kako fizički zlostavlja mališane. Alempijevićeva će naredne tri godine biti na uslovnoj slobodi, a ukoliko u tom periodu počini drugo krivično delo, biće automatski poslata u zatvor na osam meseci. Istom presudom, izrečena joj je i mera zabrane rada u struci u naredne četiri godine.

Ova vaspitačica optužena je da je tokom svog radnog vremena u Centru u Zvečanskoj ošamarila devojčicu E. S. i ostavila je samu na pultu za presvlačenje.

Takođe, ona je optužena da je dečaka M. N., kojeg je nosila, uhvatila za ruku i grubo bacila u krevet, a zatim fotografisala jedno neidentifikovano dete u krevecu pored. Takođe je E. S. ostavila određeno vreme na pultu za presvlačenje bez ikakvog nadzora.

Snimak na kom je sve to zabeleženo, a koji ej prošlog leta šokirao javnost, načinila je Maja Jelić, majka jednog od štićenika iz Centra u Zvečanskoj. Odbrana je insistirala da se ovaj snimak ne izvodi kao dokaz jer nije legalno pribavljen, ali je drugostepeni sud naložio prvostepenom da snimak ipak uvrsti u dokaze.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu najavilo je da će se žaliti na presudu kojom je danas na uslovnu kaznu od osam meseci zatvora s rokom provere od tri godine godine osuđena Đurdija Alimpijević, bivša negovateljica iz u Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, povodom optužbi da je jednom detetu udarila šamar.

Anabela Atijas i Luna Đogani obmanule su naciju da su pekinule sve odnose i da su razočarane jedna u drugu, a kada se ugase kamere, njih dve se zagrljene smeju ljudima i fanovima koji ratuju zbog njih dve.

Pevačica i njena ćerka, pobednica rijalitija “Zadruga 2”, već mesecima okupiraju pažnju medija, ali i publike, zbog svega što se oko njih dve dešava. Nakon što je blogerka ušla u “Zadrugu 3” da rastavi dečka Marka Miljkovića od Jelene Pešić, u koju se zaljubio u međuvremenu, ušla je ubrzo i njena majka. Besna, ljuta, razočarana i spremna da se odrekne ćerke pred milionskim auditorijumom.

– Anabela je, navodno, ušla besna kao ris, ljuta, spremna da raskrinka ćerku do kraja, da je uništi zbog toga što joj nije rekla da se pomirila sa dečkom. Marka nije pogledala, Gagija je odmah postavila na mesto i dala mu na znanje da će i on da naje*e. Lunu je pogledala sa takvom dozom prezira da bi svako pomislio kako je došao kraj i kako majka više ne može da gleda ćerku zbog svega što joj je priredila poslednjih godina. Ma strašna režija, gluma za oskara. I ova mala namazana, Lunjara, i ona je sve super odglumila. I Marko isto. Njemu je najviše stalo do para. On svakako nema ni posao ni zanimanje – počinje priču osoba bliska Luni, koja je sve ovo saznala prilikom jednog nervnog rastrojstva miljenice nacije. Ona joj je pijana i pod dejstvom tableta priznala celu obmanu koju su ona i njena porodica napravili.

I dok se ljudi ubiše da ih pomire, dok se formiraju armije fanova, one se, teže za nekoliko desetina hiljada evra, smeju svima u lice

– Luna ne zna da ćuti, ona bi na dupe progovorila. Ona nema tu inteligenciju da sakrije neke stvari. Pa onda je pričala kako se Andrej naduva marihaunom pred njom, kao i Anabela. Tako je i meni ispričala kako su ona i mama napravile dogovor pre početka “Zadruge” kako da budu u centru pažnje u “Zadruzi 3” i uzmu keš. Anabela prvo nije bila za tu varijantu, ali kad je čula koja suma je u pitanju, odmah je pristala. Uzeli su pare, koje danas nemaju gde da zarade. Nema posla, obe su omražene i niko neće da ih gleda, a kamoli sluša. Plus stanje sa koronom. Sele su Luna i mama i sve se dogovorile. Onda je mala otišla kod dečka Marka i njemu sve ispričala. Taj namazanko je jedva dočekao, znao je da pare idu njemu. Ceo Lunin deo – nastavlja izvor Rijalitija koji nam otkriva još pikantnih detalja odnosa najkontroverznije mame i ćerke na našim prostorima ikada. I dok se ljudi ubiše da ih pomire, dok se formiraju armije fanova, one, teže za nekoliko desetina hiljada evra, smeju se svima u lice.

– Ma ne smem ni da izustim koliko para su uzele. To mi niko ne bi verovao. Glumile su svađe, lomove, pa čak i suze pred kamerama. Stekle su ogromne simpatije publike. Ljudi su se borili da se one spoje ponovo. Fanovi plaču. Starije gospođe koje ih slede imale su zdravstvene probleme. Za svo to vreme Anabela i Luna su nerazdvojne. “Ona i ja smo kraljice, bre. Naravno da nismo u svađi i naravno da je sve za kamere. Veruje mi da ni sama ne znam kako sam uspela tako da glumim. Sad moramo malo da se krijemo da nas ljudi ne vide zajedno, da ne provale kako smo lagale. I Marko i Andrej znaju sve”, rekla mi je Luna kada sam je pitala šta se dešava. Drago mi je da ih je ekipa “Paparaco lova” raskrinkala do koske. Neka fanatici i lunatici vide kakva je im je njihova “zvezda” i koga slede. Neka vide da su ona i mama Anabela iste. Neće kruška da padne ispod šljive – završava izvor Rijalitija koji je želeo da ostane anoniman.

Pokušali smo da dobijemo Lunu i Anabelu, ali one nisu odgovarale na naše pozive i poruke.

Miljana i Marija rade iste stvari za pare!

Miljana Kulić i njena majka Marija nisu ništa bolje od Anabele Atijas i njene ćerke Lune Đogani. I one uzimaju pare za svađu pred nacijom.

Starleta iz Niša je prvo bila sama u rijalitiju, a onda je njena majka ušla da zaprži čorbu. Drčna, bezobrazna i lucidna, uspela je da stekne publiku. Kada su videle da gledaoce najviše pale njihove svađe, ona su se dogovorile da prave haos i tako zarade više para. Napolju se ljube i vole, Marija čuva Miljaninog sina Željka, a pred kamerama ginu.

Ljuba i Aleksandra, majka i ćerka iz pakla!

Ljuba Pantović i njena ćerka Aleksandra Subotić ostale su upamćene kao paklena porodica.

Njih dve su u rijalitiju iznele najgnusnije i najbrutalnije stvari jedna o drugoj. Bilo je svađa, suza, prljavog veša, pretnji. One su okarakterisane kao najgora majka i ćerka. Aleksandra je zatrudnela sa Ljubinim dečkom Aleksandrom Čabarkapom, s kojim je dobila ćerkicu Magdalenu, dok je ona bila u rijalitiju “Farma”. Njih dve su uzele ogromne pare na konto svoje užasne priče.

Možda sam sebe uvalio u probleme sa mojom današnjom odlukom…ali kad sam video na kapiji fotografije sa policijom…mislim da nisam pogrešio…sve te devojke …devojčice..su nečija deca…

Sedamdesetogodišnji Novosađanin uhapšen je u ponedeljak jer je na Štrandu bez dozvole fotografisao mlađe žene.

Kako nezvanično saznaje 021, posetioci plaže su prijavili ovog muškarca obezbeđenju Štranda jer im je bilo sumnjivo što fotografiše uglavnom mlađe ženske osobe, nakon čega je zadržan do dolaska policije.

Nakon što je pregledom fotoaparata ustanovljeno da na njemu ima veći broj fotografija mlađih žena, od kojih su neke bile majke sa decom, aparat je zaplenjen i o svemu je obavešten tužilac.

Protiv ovog muškarca je, prema saznanjima 021.rs, pokrenuta krivična prijava zbog neovlašćenog fotografisanja.

Tim povodom se oglasila i žena koja je podelila status čoveka što je prijavio izgrednika.

“Danas sam bio na štrandu…sa porodicom…opušteno…
Dok ovaj čovek nije stao pored mene…i dok nisam video šta radi…Ima mali Cannon foto aparat… sa odličnim optičkim zumom…i slika devojke” pisalo je u početku objave.

Dalje je opisivao kako se vrzmao i slikao po Štrandu navodeći da on tamo ima kabinu. “E sad…taj čovek poseduje kabinu na Štrandu…danas je napravio oko 300 fotografija nečije dece…u najgorim mogućim položajima…sad se zapitajte koliko ima fotografija od početka sezone…”

Na kraju objave, taj čovek je napisao: “Možda sam sebe uvalio u probleme sa mojom današnjom odlukom…ali kad sam video na kapiji fotografije sa policijom…mislim da nisam pogrešio…sve te devojke …devojčice..su nečija deca…”

Profesorka dr Edita Stokić iz Kliničkog centra Vojvodine danas je na konferecniji za medije Kriznog štaba za suzbijanje epidemije koronavirusa pokazala pismo koje joj je poslala petogodišnja devojčica, ćerkica jednog lekara koji se danonoćno sa svojim kolegama bori za živote obolelih od opakog virusa

– Ja dolazim iz Kliničkog centra Vojvodine gde se leči najveći broj obolelih od kovida-19, što zahteva ogroman angažman ljudstva. Dolazim iz sredine gde lekari rade požrtvovano, poštujući Hipokratovu zakletvu, da se ne vodi računa o radnom vremenu, ostaje se duže, velika je briga prema pacijentima. Radinici su izuzetno angažovani u ovoj borbi. Kada sam dobila jedno pismo shvatila sam da su pored zaraženih, elike žrtve i naše porodice, i porodice svih zaraženih, ali i zdravstvenih radnika – rekla je doktorka Stokić i pokazala pismo petogodišnje devojčice. 

“Draga Edita molim vas da mom tati dozvolim godišnji 5 ili 6 dana. Hvala!”

– Ja dolazim iz Kliničkog centra Vojvodine gde se leči najveći broj obolelih od kovida-19, što zahteva ogroman angažman ljudstva. Dolazim iz sredine gde lekari rade požrtvovano, poštujući Hipokratovu zakletvu, da se ne vodi računa o radnom vremenu, ostaje se duže, velika je briga prema pacijentima. Radinici su izuzetno angažovani u ovoj borbi. Kada sam dobila jedno pismo shvatila sam da su pored zaraženih, elike žrtve i naše porodice, i porodice svih zaraženih, ali i zdravstvenih radnika – rekla je doktorka Stokić i pokazala pismo petogodišnje devojčice. 

“Draga Edita molim vas da mom tati dozvolim godišnji 5 ili 6 dana. Hvala!”