Objasnio je da se normalno viđa sa prijateljima i da ga korona ne brine

Glumac Mima Karadžić (65) je javnost šokirao svojim objašnjenjem kako uopšte ne strahuje od toga da bi mogao da “zakači” koronavirus, ponaša se kao i uvek u životu i planira tako da nastavi.

Objasnio je da se normalno viđa sa prijateljima, izlazi i ne nosi masku i rukavice.

“Možda sam ograničene pameti, ali ništa nisam shvatio u izolaciji, jer nisam ni bio u njoj. Živeo sam potpuno normalno, kako činim i sada. Prao sam ruke celog života i ne trebaju mi posebne mere da me nateraju na higijenu. Ne nosim masku i rukavice, pa ako me zakači virus, zakačio me je. Izlazim svako veče, družim se s ljudima, tako ću nastaviti i ubuduće. Nemam nikakve nove prioritete, jedva sam čekao da počnemo da radimo”, rekao je glumac za magazin “Gloria”.

“Možda sam ograničene pameti, ali ništa nisam shvatio u izolaciji, jer nisam ni bio u njoj. Živeo sam potpuno normalno, kako činim i sada. Prao sam ruke celog života i ne trebaju mi posebne mere da me nateraju na higijenu. Ne nosim masku i rukavice, pa ako me zakači virus, zakačio me je. Izlazim svako veče, družim se s ljudima, tako ću nastaviti i ubuduće. Nemam nikakve nove prioritete, jedva sam čekao da počnemo da radimo”, rekao je glumac za magazin “Gloria”.

“Možda sam ograničene pameti, ali ništa nisam shvatio u izolaciji, jer nisam ni bio u njoj. Živeo sam potpuno normalno, kako činim i sada. Prao sam ruke celog života i ne trebaju mi posebne mere da me nateraju na higijenu. Ne nosim masku i rukavice, pa ako me zakači virus, zakačio me je. Izlazim svako veče, družim se s ljudima, tako ću nastaviti i ubuduće. Nemam nikakve nove prioritete, jedva sam čekao da počnemo da radimo”, rekao je glumac za magazin “Gloria”.

Pulmolog Branimir Nestorović naglasio je da ljudi ne treba da paniče i testiraju se bez potrebe jer stvaraju rizik da se zaraze

– Ima sve više i više zaraženih i to ljude zbunjuje – a zaražen nije isto što i bolestan – rekao je dr Nestorović za Tv Prva.

– Ljudi preko 70 godina su i dalje najrizičnija grupa kada je u pitanju smrtnost. Broj onih koji su pozitivni, a nemaju upalu pluća mnogo je veći nego što pokazuje statistika – dodao je on i rekao da je oslabio indeks prenosivosti.

– Virus kao virus nije oslabio, to je isti virus, ali je oslabio njegov indeks prenosivosti. Taj indeks je ispod jedinice svuda u Evropi – objasnio je pulmolog Branimir Nestorović.

– Sada je leto, ljudi su više napolju, ređe dolaze u kontakt, vitamin D i šetnja utiču na jačanje imuniteta. Ima više zaraženih, ali sa blagim simptomima – rekao je on.

– Epidemija neće moći da se završi dok ljudi ne steknu taj kolektivni imunitet, a nova istraživanja pokazuju da je taj kolektivni imunitet blizu – dodao je dr Nestorović.

On je kazao da, gledajući kako su prošle druge zemlje za koje se smatra da su se dobro izborile sa epidemijom, kao Nemačka, Srbija dobro prolazi, čak i sa gorim scenarijom od trenutnom.

Ipak, kako je rekao, situacija u Novom Pazaru je “dramatičnija nego što se mislilo da će biti”.

– Ljudima izgleda kao da smo na početku, ali mislim da će do sredine jula sve da prođe – naglasio je dr Nestorović.

On je objasnio da ni pozitivan test ne mora da znači da je neko zaražen konkretno virusom kovid 19.

– Test nije sasvim specifičan za ovaj virus, PCR test pokazuje da ste vi bolesni od nekog virusa koja pripada koronavirusima, vi možete imati neku od drugih infekcija, a da budete pozitivni. Moguće je da se korona preklopila i sa nekim drugim virusom – rekao je dr Nestorović.

Pulmolog je dodao da recimo deca mogu da prenesu virus odraslima u okolini jer su oni izloženiji različitim virusima koji sada kruže, kao što je virus gripa.

On je naglasio da je loša i navala na testiranje.

– Nastala je psihoza, čak i kad odete da se testirate, dok čekate možete da se zarazite. Dakle, na testiranje, kao i na početku, treba da idu oni koji imaju temperaturu preko 38 i otežano disanje – rekao je dr Nestorović za Tv Prva.

Jezivo su zlostavljane godinama, tukao ih je, izgladnjivao, živele su u siromaštvu

Žena iz Irske, koju je godinama stravično zlostavljao otac, otkrila je kako se oseća cela porodica jer su ih izneverile institucije, piše Daily mail.

Helen O’Donahju (51), imala je četiri godine kada je njen otac Džejms O’ Rajli (75) u Irskoj počeo da je zlostavlja, a četiri godine kasnije je i silovao.

Da priča bude još jezivija, ona u tom trenutku nije ni bila svesna da on zlostavlja njegovu mlađu sestru i još šest ćerki, Heleninih sestara.

O’Rajli, koji je imao dete sa jednom od svojih ćerki, koja je tada bila tinejdžerka (16), bio je u zatvoru 20 godina, zbog presude na osnovu 58 tačaka, a sve su bile u vezi sa silovanjem i devet tačaka za seksualno zlostavljanje.

Kako je naveo Centralni krivični sud u Dablinu, žene su tokom detinjstva bile tučene, izgladnjivane i živele su u siromaštvu, uprkos tome što je njihov otac dobro zarađivao kao trgovac otpadom i konjima.

Govoreći o svom detinjstvu, Helen je istakla da smatra da su ih vlasti zanemarivale jer su bili nomadi. “Ljudi su uglavnom gledali prema nama, misleći: ‘To je način na koji žive – prljavo, smrdljivo’”.

Ona je, kao najstarija od sedam sestara, istupila da govori u ime svih koje je njen otac zlostavljao, uključujući i njegovu mlađu sestru, tokom jezive 23 godine, u periodu od 1977 i 2000.

Govoreći o zlostavljanju, Helen je rekla da je njen otac uvek odlazio u zabačena i izolovana mesta, dok su putovali po zemlji. Rekla je: ‘Imala sam četiri godine kada je počelo. Živeli smo (tada) u zaprežnom vozilu”. Opisala je da joj je govorio da je ‘beskorisno’ i ‘ružno stvorenje’, ali da joj je još gore bilo jer je znala da je i njena sestra izložena istom zlostavljanju.

Godinama su živele u vagonima i šatorima i osećale su se odbačeno od okoline. Helen je rekla da je kao bila primorana da “ostaje kod kuće i kuva i čisti”, dok se brine za konje, mlađu decu i potrebe oca. Takođe je otkrila da je prvi put pokušala da sebi oduzme život sa 12 godina i to učinila “sedam ili osam puta”.

Helen je rekla da su sve institucije, uključujući socijalne radnike, škole i tadašnji Odbor za zdravstvo Jugoistočne Evrope, sve to zanemarivali i ćutali.

Sve je uspelo da se na neki način razreši, nakon što je jedna sestra zatrudnela otac je dobio presudu, a DNK test je osigurao njegovu osudu. Rekla je da su se plašile da im policija neće verovati i da su jedna drugoj bile najveća podrška, a da je osećaj videti oca osuđenog zbog njegovih nedela bio “sjajan”.

Dvadesettrogodišnji M. S. uhapšen je zbog sumnje da je pijan izazvao nesreću.

Poginule devojke iz Kule i Vrbasa bile su drugarice, a nastradala Marija F. i povređena Milica S. su sestre po majci.

– Marija i Milica su rekle majci da idu da prošetaju, a po dogovoru koji su s društvom napravile preko mobilnih telefona otišle su na provod u Odžake. Njima se pridružila i Tatjana, koja je živela na salašu između Kule i Vrbasa, bliže Kuli. Milica je cele noći svojoj rođaci u Novom Sadu slala video-snimke s provoda u diskoteci – ispričala je Miličina tetka.

Majka ovih devojčica imala je tešku sudbinu, jer joj se prvi muž (Marijin otac) obesio, a drugi (Miličin tata) umro mlad.

U toj saobraćajnoj nesreći poginulo je troje maloletnika, a najmlađa žrtva imala je 15 godina. 

 Dvadesettrogodišnji M. S. uhapšen je zbog sumnje da je pijan izazvao nesreću, upravljajući vozilom u kojem se nalazilo šest osoba. On je zadobio lakše povrede.

Užice tuguje za Bojanom Kutlešićem (28), koji je dobrotom i posebnom pažnjom koju je posvećivao pacijentima oplemenio živote mnogobrojnih sugrađana. Nesrećni mladić nastradao je kod Kokinog Broda, u nedelju u zoru, oko pet sati. Automobil kojim je upravljao sleteo je s puta i završio u Zlatarskom jezeru.

– Ako se za nekoga može reći da je za primer drugima, onda je to bio Bojan. Pacijenti su često govorili da je reč o najkulturnijem među ovdašnjim medicinarima. Bio je divan kolega, a Bog najbolje uzima sebi. U ovom teškom vremenu je radio, otišao je iz treće smene da se više ne vrati, a za sve nas ovo su dani nesnošljive tuge – kažu kolege nastradalog Kutlešića, koji je radio kao medicinski tehničar gipser na odeljenju užičke Opšte bolnice.

Vozilo “reno laguna”, raških registarskih oznaka, ubrzo je progutala voda, a ronilačke ekipe Žandarmerije, koje su angažovane u akciji spasavanja, izvukle su beživotno telo mladića nekoliko metara od obale.

Bojan, zdravstveni radnik iz Užica, kako “Novosti” saznaju, krenuo je nakon završene treće smene u užičkoj bolnici, gde je radio kao tehničar, prema Prijepolju, kod babe i dede. Međutim, kako se sumnja, mladić je tokom puta zaspao za volanom, prešao na suprotnu kolovoznu traku i proleteo između zaštitne ograde i zemljanog nasipa pravo u jezero.

Na putu do vode automobil se nekoliko puta prevrnuo niz liticu duboku tridesetak metara. Stravičan prizor videli su ribolovci, koji su prvi pritekli u pomoć i pokušali da spasu mladića, ali je automobil brzo potonuo i nestao pod vodom.

– Zla sudbina odnela je život ovom mladiću, neverovatno je kuda je uspeo da proleti u jezero. Provukao je automobil između bankine i nasipa, santimetri su ga delili od toga da udari u jednu ili drugu stranu i tako verovatno izbegne smrt – priča nam Miloš, ribar, kojeg smo zatekli na obali jezera.

Inače, deonica od Kokinog Broda do Nove Varoši već godinama slovi za crnu tačku, gde svake godine u saobraćajnim nezgodama živote izgubi nekoliko osoba.

Branko Stefanović, otac potpresednika vlade i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, posle višednevne teške borbe sa opakom bolešću kovid 19 preminuo je u bolnici “Dragiše Mišović”.

Branko Stefanović rođen je1954. godine u Kninu. Završio je ekonomski fakultet, a iza sebe je ostavio suprugu Gordanu i sinove Nebojšu i Nemanju.

Članovi porodice i prijatelji biće naknadno obavešteni o vremenu i mestu sahrane.

Pre tri dana oglasili su se iz LDP.

Lider LDP Čedomir Jovanović, koji se gotovo nedelju dana leči u bolnici, uspešno se bori sa jakom upalom pluća, zbog koje je i smešten na Infektivnu kliniku u Beogradu.

Kako su ispričali izvori bliski Jovanoviću, on jeste malaksao nakon što je danima imao visoku temperaturu, a pritom se još uvek bori i sa kašljem, ali stoički podnosi lečenje.

– Jovanović je smešten sa još dve osobe u sobi, a po bolnici se sam kreće. Iako je vidno iscrpljen, on bez problema sam odlazi do kupatila i pomalo šeta hodnicima. Povremeno prima kiseonik, ali to je uobičajeno, neke pacijente povremeno stave na kiseonik više iz psiholoških razloga kako bi se smirili kada se uzbude i skoči im pritisak – ispričao je izvor.

Pre tri dana su i iz LDP naveli da je stanje Jovanovića “stabilno, bez pogoršavanja i neželjenih komplikacija”.

– Lekari su zadovoljni kako se lečenje odvija, dobro je odreagovao na terapiju. Normalno komunicira sa svojom porodicom, kreće se. Zahvaljuje se lekarima na nezi i požrtvovanju i brizi za svakog pacijenta – naveli su iz stranke.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Svetu Agripinu, vladimirsku ikonu Majke Božje. Veruje se da ova svetiteljka, postradala zbog vere u Hristu, donosi ispunjenje želja i dobro zdravlje

Sveta Agripina je hrišćanka rođena i odrasla u Rimu. Od ranog detinjstva vežbala se da živi jevanđelskim životom. Mučena je i postradala za vreme vladavine cara Valerijana (253 – 259).

Kada je izvedena na sud, ispovedila je svoju veru u Isusa Hrista. Zbog toga je bijena štapovima dok joj kosti nisu polomljene.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se da joj se javio anđeo Božji i da ju je iscelio. Posle pri novim mukama preminula je.

Njene drugarice: Vasa, Pauna i Agatonika prenele su njene mošti na ostrvo Siciliju, i tamo ih sahranile. Tu se potom sagradila crkva u ime Svete Agripine.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da su se od njenih moštiju događala mnoga čudesa te da su čak i silom njenih moštiju Agarjani oterani od grada, gde te mošti počivaje. Sveta mučenica Agripina je preminula 275. godine. U XI veku mošti Svete Agripine su prenesene u Carigrad.

Smatra se da ova svetitljeka ispunjava najiskrenije želje i da čuva dobro zdravlje. Provedite današnji dan u miru i izgovorite ovu molitvu:

Crkva

– Ovčica Tvoja Isuse, Agripina, zove silnim glasom: Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe. Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Sveti mučenici Evstohije, Gaj i drugi s njima

Bi Evstohije žrec idolski u vreme cara Maksimijana, pa videći junaštvo hrišćanskih mučenika, odbaci neznaboštvo i krsti se. Krsti ga sam episkop antiohijski Evdoksije. Posle toga Evstohije postepeno prevede svoju rodbinu u hrišćanstvo. Njegov srodnik Gaj krsti se zajedno sa tri otroka: Provom, Lolijem i Urbanom. Svi ovi, i još drugi uz njih, behu izvedeni pred sud, mučeni i posečeni zbog vere u Hrista Gospoda u Listri. Duše njihove preseliše se u besmrtno Carstvo Hristovo.

Spomen ikone Presvete Bogorodice Vladimirske

Kada tatarski car Ahmet opkoli Moskvu, knez Jovan Vasiljevič pođe s vojskom da brani grad. Iako vojska ovoga kneza beše malobrojna i slabija od vojske tatarske, ipak ona izađe pobedonosna. Jer, naiđe odjednom neopisani strah na Tatare, te se smutiše i razbegoše. Ovaj neočekivani uspeh pripisivali su svi ikoni Presvete Bogorodice, pred kojom se narod moljaše za spas od Tatara. Zbog toga je u Rusiji i određen 23. juni za spomen ovoga čuda.

Tropar (glas 4):

Danas je svetlo ukrašen slavni grad Moskva, koji je kao sunčeve zrake primio, vladičice, čudotvornu tvoju ikonu. Ka njoj sada mi prilazimo, i molimo te, zovući ovako: O, veličanstvena vladičice Bogorodice! Moli se iz tebe ovaploćenom Hristu Bogu, da izbavi grad ovaj, i sve gradove i krajeve hrišćanske neoštećene od svih napasti vražijih, i spase duše naše, kao Milosrdan.

Povest o pokajanju Teofila

Sveta Agripina, Foto: Wikipedia

Ovaj iz zavisti prema episkopu predade dušu đavolu i odreče se napismeno Hrista i Bogorodice. No potom Teofil se gorko pokaja, isplaka oproštenje od Svete Prečiste posle četrdesetodnevnog posta i suznih molitava, primi natrag napisanu hartiju, koju beše đavolu dao, i javno ispovedi svoj greh u crkvi pred episkopom i narodom. I kada mu episkop izreče oproštaj i pričesti ga, Teofilu se zasja lice kao sunce. Evo primera kako milostivi Bog ne samo prašta grehe pravim pokajnicima, nego ih i u svetitelje uvršćuje.

RASUĐIVANJE

Nezlobivo trpljenje — to je trpljenje hrišćansko; a trpljenje c nemoćnom zlobom ne razlikuje se mnogo od osvete. Svetitelji naši veliki su u svakoj dobrodetelji jevanđelskoj, no o kako su veliki i veličanstveni u nezlobivom trvljenju! Valjda nam se oni čine u toj dobrodetelji najveći zato što smo mi u njoj najmanji. Kada oci pustinjski behu jednom okružili Jovana Kolova da čuju pouku, dobaci neki zavidljivac: “Tvoj sused, Jovane, pun je otrova!”, na što nezlobivi Jovan odmah odvrati: “To si ti rekao videći samo spoljašnjost, a šta li bi tek rekao, kad bi video unutrašnjost?” A kad su sv. Kiprijana, ep. kartagenskog, izveli na posečenje, on naredi da posle njegove smrti dadu dželatu njegovom za trud 25 zlatnika.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje Zaharijino od nemila (Lk. 1, 64) i to:

1. kako Zaharija onemi zbog neverovanja angelu Božjem,
2. kako progovori čim ispuni zapovest angelsku (Lk. 1, 63),
3. kako će i od moje duše otpasti nemilo, čim počnem ispunjavati zapovesti Božje, i kako će duša moja biti puna slovesnosti i mudrosti po Bogu.

BESEDA

O tome kako ne treba zavideti grešnicima

Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube. Guba je bolesti tela, a zlo je bolest duše. Gubav može biti unutra zdrav, dok je spolja bolestan; zao pak može biti spolja zdrav, ali mu je unutrašnjost bolesna. srce mu je bolesno. Veću cenu ima drvo spolja bolesno no sa zdravom srčikom, negoli drvo spolja zdravo no sa trulom srčikom. Tako je i guba manje zlo od zla, tj. od greha. Jer pod zlom Premudri je mislio na greh.

Zavidi li lekar bolesniku? Ne zavidi. Ni pravednik ne zavidi grešniku. Ako ne znaš, da li si pravedan, ispitaj srce svoje: da li zavidiš grešniku? Ako zavidiš, onda nisi pravednik; ako li ne zavidiš — onda se raduj, pravedniče Božji. Bolesnik bolesniku može zavideti; bolesnik zdravom može zavideti; ali zdrav bolesnome ne zavidi. Ni pravedan grešnom ne zavidi. Lekar poznaje smrtonosnu bolest kod svog bolesnika, i znajući, sažaljeva ga — a ne zavidi mu. I pravednik poznaje bolest greha, jezovitu i smrtonosnu, pa ne zavidi grešniku no sažaljeva ga.
O Gospode dobri i sažaljivi, iskoreni zavist iz srca naših i ukoreni ljubav. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Bivša je kivna na pevača

Mirjana Antonović, sa kojom pevač Miroslav Ilić ima sina Devina, kojeg i dan danas odbija da prizna, razočarana je što on svom detetu nije čestitao ni veliki uspeh koji je postigao.

Ona kaže da će se pevaču sve to jednog dana vratiti.

Foto: Alo!/Masanori Jošida

“Devin je konačno postao doktor anesteziolog. U tu čast, pošto su okupljanja u Americi zabranjena, u mojoj kući sam mu organizovala malu proslavu. Čestitke su stizale sa svih strana, mnogo ljudi je zvalo, ali jedne nije bilo ni putem poruke, niti bilo kako. Tužno. Da jedan čovek koji je Devinov otac, a to krije pred zakonom, ne pošalje ni poruku. Šta reći?! Sve će mu se to vratiti jednog dana”, kaže Mira.

Ona priča da je ceo sudski proces na kom se dokazuje da li je pevač otac njenog sina Devina ili ne prolongirala zbog pandemije koronavirusa.

“Moj advokat je kontaktirao sud sa zahtevom da se ročište zakaže za 14. septembar. Nadam se da će se situacija do tada malo smiriti i da će Amerika otvoriti granice kako bismo mogli da doputujemo”, ispričala je Mirjana.

Foto: privatna arhiva

“Devin bi tada uzeo odmor i nas dvoje bismo konačno došli u Srbiju da završimo sa dokazivanjem očinstva. Tada bi svo troje trebalo da se pojavimo na sudu i pogledamo se oči u oči. Ako Miroslav i tada izmisli nešto da ne bi došao, ja neću odustati. Goniću ga dok sam živa”, dodala je Mirjana.

Da li to znači da će Mirjana pokušati da poznatom pevaču uzme sve što joj pripada sudskim putem i ostavi ga praktično bez ičega, ostaje da vidimo.

Ona kaže da će se pevaču sve to jednog dana vratiti.

Foto: Alo!/Masanori Jošida

“Devin je konačno postao doktor anesteziolog. U tu čast, pošto su okupljanja u Americi zabranjena, u mojoj kući sam mu organizovala malu proslavu. Čestitke su stizale sa svih strana, mnogo ljudi je zvalo, ali jedne nije bilo ni putem poruke, niti bilo kako. Tužno. Da jedan čovek koji je Devinov otac, a to krije pred zakonom, ne pošalje ni poruku. Šta reći?! Sve će mu se to vratiti jednog dana”, kaže Mira.

Ona priča da je ceo sudski proces na kom se dokazuje da li je pevač otac njenog sina Devina ili ne prolongirala zbog pandemije koronavirusa.

“Moj advokat je kontaktirao sud sa zahtevom da se ročište zakaže za 14. septembar. Nadam se da će se situacija do tada malo smiriti i da će Amerika otvoriti granice kako bismo mogli da doputujemo”, ispričala je Mirjana.

Foto: privatna arhiva

“Devin bi tada uzeo odmor i nas dvoje bismo konačno došli u Srbiju da završimo sa dokazivanjem očinstva. Tada bi svo troje trebalo da se pojavimo na sudu i pogledamo se oči u oči. Ako Miroslav i tada izmisli nešto da ne bi došao, ja neću odustati. Goniću ga dok sam živa”, dodala je Mirjana.

Da li to znači da će Mirjana pokušati da poznatom pevaču uzme sve što joj pripada sudskim putem i ostavi ga praktično bez ičega, ostaje da vidimo.

– Noćima ne spavam, budim se i svako veče svetlim sa baterijom da proverim kakva je situacija – kaže ona

Nakon poplava čije posledice se i dalje osećaju u blačkom selu Popovi, gde još nije sređena ozbiljno narušena putna infrastruktura, i gde meštani do sela voze opasno narušenim glavnim putem, prelazeći i kroz napuko most…a i deo puta ozbiljno je potkopan..muke meštana ovog malog sela na jugu Srbije…i dalje ne prestaju…, 

Snežana Milutinović danima živi u kući koju klizište samo što nije odnelo u ambis. Po celu noć dežura da je ne odnese klizište.

Poplave su donele još  jednu prirodnu katastrofu. Klizišta su krenula ka nekoliko gazdinstava ovog sela a najgora situacija je u domu Snežane Milutinović.

Njen vapaj i suze i besane noći zbog klizišta koje je krenulo ka njenom domu i ozbiljno ga ugrozilo, traju već 12. dan.

– Na ovom brdu živim sama u strahu da ću nestati zajedno sa kućom koju je ozbiljno ugrozilo klizište koje je odmah nakon nedavnih poplava u ovom selu, krenulo. Ja nemam gde da odem, kuća u kojoj živim već je počela da puca, ogromno klizište koje je krenulo ka njoj već je odnelo sušnicu a i kuća samo što nije otišla u potok – kroz suze priča Snežana svoju muku, gledajući sa strahom u ambis ispod kuće.

– Noćima ne spavam, budim se i svako veče svetlim sa baterijom da proverim kakva je situacija sa kućom…dole je potok i ozbiljan strmi predeo tako da su moje noći besane. Ako neko može neka mi pomogne – kroz suze poručuje Snežana Milutinović iz blačkog sela koje je zadesila neviđena katastrofa.

Poplave su donele još  jednu prirodnu katastrofu. Klizišta su krenula ka nekoliko gazdinstava ovog sela a najgora situacija je u domu Snežane Milutinović.

Njen vapaj i suze i besane noći zbog klizišta koje je krenulo ka njenom domu i ozbiljno ga ugrozilo, traju već 12. dan.

– Na ovom brdu živim sama u strahu da ću nestati zajedno sa kućom koju je ozbiljno ugrozilo klizište koje je odmah nakon nedavnih poplava u ovom selu, krenulo. Ja nemam gde da odem, kuća u kojoj živim već je počela da puca, ogromno klizište koje je krenulo ka njoj već je odnelo sušnicu a i kuća samo što nije otišla u potok – kroz suze priča Snežana svoju muku, gledajući sa strahom u ambis ispod kuće.

– Noćima ne spavam, budim se i svako veče svetlim sa baterijom da proverim kakva je situacija sa kućom…dole je potok i ozbiljan strmi predeo tako da su moje noći besane. Ako neko može neka mi pomogne – kroz suze poručuje Snežana Milutinović iz blačkog sela koje je zadesila neviđena katastrofa.

Poplave su donele još  jednu prirodnu katastrofu. Klizišta su krenula ka nekoliko gazdinstava ovog sela a najgora situacija je u domu Snežane Milutinović.

Njen vapaj i suze i besane noći zbog klizišta koje je krenulo ka njenom domu i ozbiljno ga ugrozilo, traju već 12. dan.

– Na ovom brdu živim sama u strahu da ću nestati zajedno sa kućom koju je ozbiljno ugrozilo klizište koje je odmah nakon nedavnih poplava u ovom selu, krenulo. Ja nemam gde da odem, kuća u kojoj živim već je počela da puca, ogromno klizište koje je krenulo ka njoj već je odnelo sušnicu a i kuća samo što nije otišla u potok – kroz suze priča Snežana svoju muku, gledajući sa strahom u ambis ispod kuće.

– Noćima ne spavam, budim se i svako veče svetlim sa baterijom da proverim kakva je situacija sa kućom…dole je potok i ozbiljan strmi predeo tako da su moje noći besane. Ako neko može neka mi pomogne – kroz suze poručuje Snežana Milutinović iz blačkog sela koje je zadesila neviđena katastrofa.