Trogodišnji dečak Uroš Matošević ima tumor, ali ne prestaje da se bori protiv opake bolesti
Trogodišnji dečak Uroš Matošević iz Niša je rođen kao zdravo dete. Igrao se sa roditeljima, išao u vrtić i vozio trotinet. Međutim, problemi su nastali tokom ove godine. Dete je često imalo temperature i početne stadijume bronhitisa.
Povremeno se žalio i na bolove u stomaku. Redovno je vođen kod lekara, ali su govorili da je to normalno za dete u njegovom uzrastu. U oktobru se požalio da ga pecka dok piški, gde je odmah posle rezultata krvi i visokog CRP-a odveden na Nefrologiji u Nišu. Tu je hospitalizovan i lečen od upale bubrega.
Mesec dana kasnije, dete po drugi put ima strahovite bolove u desnom kuku i biva prebačeno na hematologiju, gde vađenjem koštane srži konstatuju da dete ima tumor, što i kasniji skeneri dokazuju.
Mali Uki ne prestaje da se bori sa opakom bolesti.
Ovaj neodoljivi dečak imao je tešku operaciju 11. juna. Posle tog hirurškog zahvata, on se oporavlja na intenzivnoj nezi, ali pred njim je i dalje put borbe.
Pomozimo Urošu da pobedi opaku bolest!
Slanjem SMS poruke: Upišimo 742 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human742 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-555330-61
Uplatom na devizni račun: 00-540-0004299.7 IBAN: RS35160005400004299719 SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
Trogodišnji dečak Uroš Matošević iz Niša je rođen kao zdravo dete. Igrao se sa roditeljima, išao u vrtić i vozio trotinet. Međutim, problemi su nastali tokom ove godine. Dete je često imalo temperature i početne stadijume bronhitisa
Povremeno se žalio i na bolove u stomaku. Redovno je vođen kod lekara, ali su govorili da je to normalno za dete u njegovom uzrastu. U oktobru se požalio da ga pecka dok piški, gde je odmah posle rezultata krvi i visokog CRP-a odveden na Nefrologiji u Nišu. Tu je hospitalizovan i lečen od upale bubrega.
Mesec dana kasnije, dete po drugi put ima strahovite bolove u desnom kuku i biva prebačeno na hematologiju, gde vađenjem koštane srži konstatuju da dete ima tumor, što i kasniji skeneri dokazuju.
Mali Uki ne prestaje da se bori sa opakom bolesti.
Ovaj neodoljivi dečak imao je tešku operaciju 11. juna. Posle tog hirurškog zahvata, on se oporavlja na intenzivnoj nezi, ali pred njim je i dalje put borbe.
Red, nervoza čekanje koje se meri satima ili danima – tako se u jednoj rečenici može opisati ono što je ekipa Nove.rs zatekla ispred kovid ambulante na Čukaričkoj padini u Ulici Stevana Đurđeviča Trošarinca. Mnogi pacijenti imaju simptome koji mogu da ukažu na koronu – povišenu temperaturu i malaksalost. Neki nam objašnjavaju kako im i tek rođene bebe imaju visoku temperaturu, neki ne mogu da se pojave na poslu dok konačno ne saznaju da li su pozitivni ili negativni na koronu.
“Danas sam stigao u 08.20 i još me nisu pregeldali. Imam temperaturu. Moje dete od dva meseca ima temperaturu i žena mi ima temperaturu. Oni se nisu testurali, ja sam prvi došao” priča nam Jovan kojeg smo zatekli ispred ambulante posle sedmočasovnog čekanja. Nosi masku, staklast pogled odaje da zaista ima temperaturu.
Ima i onih koji danima pokušavaju da stignu do rezultata.
“Dolazim od ponedeljka ovde, radio sam testove. Problem je, izgleda, u Torlaku i u čekanju na rezultate. Dobio sam informaciju da od 15. juna oni imaju problem s rezultatima, pretpostavljam da je preopterećenost. Došao sam, jer sam imao malo povišenu temperaturu i grlo me je boleleo. Zbog kolektiva i i zbog posla morao sam da se testiram, ne smem da idem na posao. Čekam tri dana, ali znam troje koji čekaju rezultate i po nedelju dana”, kaže nam Miloš Vujević.
Oseća se ljutnja u glasu jedne starije gospođe, koja ne želi da nam se predstavi.
“Juče sam došla, danas opet. Ne znam da li ću uopšte stići na red”, priča nam i dodaje kako je stigla još u 07.30, a bliži se kraj radnog vremena ambulante.
Starijem gospodinu su se zamaglile naočare, jer nosi masku. Sedi na obližnjoj klupi, čini se da je preumoran od čekanja.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
“Došao sam jutros u 10. Treba da mi vade krv i briseve. Uzeli su mi ličnu kartu i sve što treba, rekli su čekajte. Evo, još čekam. Imam neke simptome, videću šta će biti i kako će biti”, priča nam Jagoš Tomašević.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
U redu je i Sofija koja radi u jednom beogradskom vrtiću. Otac joj pravi društvo i pomaže da prekrati beskrajno čekanje. Kaže da od ponedlejka ne može da stigne na red. Ima simptome za koje nije sigurna da li su izazvani alergijom ili kovidom, pa zato mora da stigne do lekara.
“Jutros sam stigla u pola devet i ne verujem da ću obaviti posao”, kaže Sofija, Njen tata dodaje – “i onaj ko je zdrav, razboleće se u ovakvim redovima”.
Zatekli smo i mladog lekara koji je došao iz centrale Doma zdravlja na Banovom Brdu da bude ispomoć kolegama.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
“Ovo je standardna respiratorna problematika za ovo doba godine. Da nije korone, možda niko ne bi obraćao pažnju, a sada su svi pod većim oprezom. Zbog velikog opterećanja, a nedovoljnog broja kolega i malog prostora koji ne može to da podnese, zato se napravila gužva”, objašnjava nam ovaj mladi zdravstveni radnik koji je želeo da ostane anoniman.
Čuli smo i jednu medicinsku sestru koja kroz otvoren prozor pacijentkinji objašnjava da nije svaki simptom korona i da to nije jedina bolest koja postoji.
Foto: Nova.rs
Čekanje ispred kovid ambulante Zemun najmanje pet sati
Pacijenti sa simpotmima koronavirusa koji su danas došli u kovid ambulatu u Zemunu, na pregled i rezultate čekali su najmanje pet sati.
Kako je reporter Nova.rs video na licu mesta, u redu za predaju knjižica u toku prepodneva čekalo je nešto više od 20 ljudi. Oni koji su stali u red recimo u 9 sati, knjižicu su uspeli da predaju oko 11, da bi na pregled bili pozvani tek oko 14 sati.
Foto: Nova.rs
Onaj ko je, prema rečima pacijenata, imao sreće sa dijagnozom, prošao je samo pregled lekara, vađenje krvi i eventualno uzimanje brisa iz grla i nosa (bris za PCR test nije uziman svim pacijentima). Nakon toga je na rezultete analiza krvi i dijagnozu čekao između 15 minuta i sat vremena.
Oni kojima je lekar čuo nešto na plućima ili video nešto sumnjivo na rezlutatima analiza krvi, ulazili su u kombi Hitne pomoći kojim su išli na rentgen. To je ujedno značilo da se vreme do konačnog izlaska iz kovid bolnice produžavalo na bar još sat vremena.
Inače, radno vreme kovodi ambulante u Zemnunu do juče je bilo od 9 do 17 sati da bi danas bilo produženo na period od 7 do 20 sati.
U čitavoj žalosti, posebno se istakla slika jedne bake iz sela Virovo udaljenog svega nekoliko kilometara od Arilja.
Poplave koje su nastupile u Srbiji usled izlivanja reka nakon obilnih padavina, prouzrokovale su veliku štetnu seoskim domaćinstvima u Srbiji. Slike i video snimci koji nam dolaze iz Arilja, Ivanjice, Kraljeva, Ljuga, Osečine, gledaju se ćutke i sa knedlom u grlu.
Izlivene reke su plavile čitava domaćinstva, ono što je godinama sticano, nestajalo je u trenu oka u bujičnim vodama. O strahotama možda najbolje svedoče pogledi zemljoradnika dok netremice gledaju u svoju imovinu koja se nalazi pod mutnom vodom.
U čitavoj toj žalosti, posebno se istakla slika jedne bake iz sela Virovo udaljenog svega nekoliko kilometara od Arilja.
Najteže je bilo na području sela Trebežina i Cerova gde je voda bila dostigla visinu od skoro dva metra. U toku jučerašnjeg dana,u Arilju je ukupno evakuisano 84 lica, četvoro je u sportskoj hali, a ostali su raspoređeni kod rodbine i komšija.
Odlaze doktori, profesori, vozači autobusa, umetnici, zanatlije, naučnici… Svi odlaze iz “zlatnog doba Srbije”. A odlazi i Nikola Kojo, jedan od naših najboljih dramskih umetnika. Odlazi za boljim i lepšim životom u Sloveniju. Ljudima na vlasti je to svejedno, a drugima to pada teško, Srbija ostaje bez još jednog velikana.
Nikola Kojo je poslednjih godina aktivno učestvovao u opozicionim protestima, pokušavajući da ličnim primerom i angažmanom doprinese pokretanju procesa demokratizacije našeg društva.
Tim povodom redakciji se javio naš čitalac Boris, koji je ovako skenirao odlazak velikog imena naše glume u inostranstvo:
– Samo idi, veliki čoveče, i ne vraćaj se. Mada, da budem iskren, ja vidim pozitivne promene nakon 2012. godine. Mnogo mladih moje generacije i mlađih je otišlo (pobeglo) iz ove zemlje. Cele porodice su otišle, odlaze i dan danas i odlaziće. To je zasluga Aleksandra Vučića i njegove SNS. Sela po Srbiji i Vojvodini su pusta, gradovi se prazne. Otišli su ljudi tamo gde će moći dovoljno da zarade za svoju porodicu i sebe i gde će moći da žive život dostojan čoveka.
Kojo je izgleda odustao od teškog posla ovde – promene vlasti, pa je još u oktobru prošle godine otkrio da je vreme za životnu promenu i beg iz ove i ovakve Srbije.
– Otišli su ljudi tamo gde im za posao nije presudna partijska knjižica, već pamet, znanje, iskustvo i obrazovanje koje su sticali godinama. Otići ću i ja ako bog da, da se kockice slože do kraja ove godine. Otišao bih i ranije i već bih bio tamo negde da nije bilo korone. Zasluga je Aleksandra Vučića što je ljudima otvorio oči, što ih je oterao odavde i na taj način im dokazao da i te kako postoji život i van Srbije, mada su to mnogi znali i bez njega, ali su se odlučili da odu tek kad je nastupilo zlatno doba AV i njegove bratije – dodao je naš čitalac Boris.
Poznati Kojo i za javnost nepoznati Boris spojili su se u zaključku našeg čitaoca.
Nikola Kojo FOTO: ATA Images/Antonio Ahel
– E, to je pozitivna promena nakon 2012. godine i to je zasluga Aleksandra Vučića. Ja svim obožavaocima AV želim dobro zdravlje i dug život kako bi mogli što duže da gledaju kako se Srbija prazni i nestaje i kako neke nove i mlade generacije i njihove porodice svoje mesto pod suncem nalaze negde drugo, a ne ovde, jer im njihova država nije pružila NIŠTA!! Srećno, Nikola, i tebi i tvojoj porodici – poentirao je Boris.
Akter kultnih filmova srpske kinematografije kao što su “Do koske”, “Lepa sela lepo gore”, “Nebeska udica”, “Mi nismo anđeli”, “Smrt čoveka na Balkanu” i mnogih drugih, kako tvrdi ovaj magazin, podeno je dokumente za useljenje u Sloveniju i očekuje da će se njegov zahtev rešiti povoljno u bliskoj budućnosti.
Kojo nije potvrdio ove informacije, kao ni Ambasada Republike Slovenije u Srbiji.
Glumac je poslednjih godina aktivno učestvovao u građanskim protestima 2018. i 2019. godine, pokušavajući da ličnim primerom i angažmanom doprinese pokretanju procesa demokratizacije našeg društva.
Izgleda da je ipak odustao od “jalovog” posla, pa je u oktobru prošle godine za bosanski portal Klix.ba otkrio da je vreme da ode iz Srbije…
– Otkriću vam da se spremam da se iselim odavde, iako imam 52 godine, a o destinaciji još uvek ne mogu da govorim. Ne mislim da starost provedem ovde, niti da moja deca odrastaju u jednoj ovakvoj crnoj rupi koja guta svoje ljude. Okidač je svo ovo ludilo, odnosno bezakonje, anarhija, sve ovo što pričamo o političarima koji nam uzimaju iz tanjira, govoreći da su oni nama nešto stvorili – rekao je tada Kojo i dodao:
– Trudim se da ne plovim u govnima, nego da jurim bistre potoke kao što su festivali u Tuzli i na Bledu, važni su mi poslovi koje radim, moja porodica, najbliži prijatelji i moj mikrosvet. Trudim se da izbegavam blato i fekalije koje su oko mene. Nažalost, to nije uvek moguće. Ali, eto, živimo u poluzatvorenom odeljenju popravnog doma. Znam da zvučim pesimistički, ali mislim da sam realni pesimista koji sagledava stvari, prema mom mišljenju, na pravi način.
Unikatna, posebna, perfekcionista, superkul lik. Nesvakidašnja. Šampionka. Lavica, hrabri borac, odvažna. Ko je bila Bobana Momčilović Veličković?
Celu Srbiju, ne samo sportski svet, potresao je Bobanin prerani odlazak. Sjajna reprezentativka Srbije u streljaštvu preminula je u 31. godini. I to je samo po sebi dovoljno tragično.
U takvim situacijama najteže je naći prave reči, jer treba opisati i približiti nekoga koga više nema. Za Bobanu to i nije bio slučaj, jer je bila puna života i ostalo je toliko neispričanih priča.
Bila je neponovljiva! Volela je životinje i cveće, volela je da kuva, obožavala je svoj Bor u kojem je živela, radovala se svemu što ju je čekalo sa porodicom. Imala je i svoju Jasnu Šekarić, Zoranu i Jelenu Arunović, i imaće ih zauvek, jer su kvartet kakav se više neće sastaviti. Imala je i imaće cimerku Andreu Arsović, Ivanu Maksimović Anđušić, Sanju Vukašinović, sve one iz sportske porodice u čijim srcima i sećanjima će zauvek živeti.
Bobanu nisam lično poznavao, jesam sportski, ali kroz razgovor sa onima sa kojima je srpsko streljaštvo “upucala” do neslućenih visina, stekao sam utisak kakva je zapravo bila trostruka šampionka Evrope (2010, 2012. i 2020. godine).
Biti najbolji u bilo čemu je toliko teško da to znaju samo oni koji uspeju to i oni koji ih okružuju, a onda to isto uspete još dvaput. Sa selektorkom reprezentacije Srbije u streljaštvu, Jelenom Arunović, nekako smo se prećutno dogovorili samo – bez patetike. Bobanu je poznavala deceniju i po, i ne samo kao trener, već su njih dve, Zorana Arunović i Jasna Šekarić često provodile više vremena zajedno nego sa svojim porodicama.
“Imala je grandiozne, nesvakidašnje rezultate. Bila je toliko svestrana… Tri puta je bila prvakinja Evrope, a prvi put još kao juniorka. Lepo je rekao Božidar Maljković, olimpijsko dete. Ona je ušla u tu kategorizaciju 2010. kada je postala evropska šampionka i više nije ni izlazila. Deset godina je bila u olimpijskom programu, ne zato što je bila dobra ili lepa, nego što je imala adekvatne rezultate. Bila je totalno atipična, nije bila baksuz, što je danas teško. Tragedija ogromna, još uvek ne mogu da verujem da je nema”, priča Jelena Arunović za Nova.rs.
Tuga i bol su neopisivi, pa sećanja sama naviru jedno za drugim. Bobana i Bor – neraskidiva veza je to bila.
Foto: Privatna arhiva
“Bor je toliko volela i Borsko jezero, i sve tamo, non-stop je trčala kući. Da je mogla, uopšte ne bi ni dolazila u Beograd. Šta prvo uradi neko kada uspe, na koji kod način? Preseli se u Beograd, lakše ti je sve… Ona je iz Bora dolazila ovde kod fizioterapeuta, bude 14 dana i onda se vrati kući. Ceo život joj je bio u Boru, toliko ga je obožavala da je ostala da živi tamo. Svaki put po povratku sa putovanja ili takmičenja – pravac Bor. Tamo je upoznala i svog supruga Mišu, i svadbu su tamo pravili”, dodaje starija od sestara Arunović.
Mlađa, Zorana, sa Bobanom je drugovala celu deceniju u reprezentaciji, bile su u istoj disciplini i neverovatno su gurale jedna drugu.
“Kad pomislim na Bobanu, naravno da odmah pomislim na naša zajednička dostignuća, ipak smo 10 godina zajedno bile u reprezentaciji, međutim, u tih 10 godina smo doživele bezbroj i zabavnih i onih manje zabavnih trenutaka, stvari koje ćemo svi pamtiti celog života. Bobana je bila neko sa kim sam opajala svaki aerodrom, u potrazi za nekim novim ‘Jo Malone’ parfemom. Navukla sam je na taj brend, a onda sam uspela da navučem i Jasnu i Jelenu”.
Kakva je Bobana bila van strelišta – prijatelj, ljudina, čovek kakvih danas nema mnogo u svakom smislu. Višegodišnje prijateljstvo vezivalo je nju i Andreu Arsović.
“Hrabra, jaka, nasmejana, talentovana, uvek motivisana, divan čovek, veliki humanitarac, najbolja cimerka, borac. Sve su to odlike koje su Bobanu krasile. Za takvu devojku, sportistu i prijatelja malo je istaći samo jednu stvar, ipak za 15 godina koliko sam je poznavala i koliko su nam putevi prijateljstva i našeg sporta bili povezani, nemoguće je izdvojiti jednu emociju ili jednu uspomenu po kojoj je pamtim. Pamtim i sećaću se svih uspomena. Zauvek će biti deo mog srca i mog života”, kaže Andrea za Nova.rs.
Iako je otišla u 31. godini, i oni sa daleko više životnog iskustva mogli su mnogo da nauče od nje, o čemu svedoči Jasna Šekarić. Njene reči posebno diraju…
Bobana i Jasna; Foto: Privatna arhiva
“Kada delite život sa nekim na način na koji sam ja delila sa njom, onda upoznate skrivene misli, želje, ambicije, dobrotu, požrtvovanost, snagu… Bobana je posedovala sve to i živela je život punim plućima. Bila je nezaustavljiva u ispunjavanju najviših ciljeva koje je sama postavljala. Sportskih i životnih. Zato je i bila pravi šampion. Naučila me je da nosim cvetne pantalone, da pomazim svakog psa na ulici, da zavolim žutu boju… Ostavila je neizbrisiv trag u mom životu. Ali, jedno sigurno znam, svaki put kada se budem setila nje, izmamiće mi osmeh na lice. Ona bi tako volela”.
O Bobinom davanju drugima i posvećenosti streljaštvu slikovito govore i reči Ivane Anđušić Maksimović.
“Zauvek ću pamtiti te pripreme za Olimpijske igre u Riju 2016. kada smo bile u Francuskoj. Tada smo bile cimerke, mislim prvi put od kada putujemo zajedno. Sećam se naših razgovora dugo u noć, taj osećaj bliskosti i kao da me je tek tada pustila da upoznam onu pravu Bobanu. Satima smo pričale o Londonu, koliko je samo bila srećna zbog moje medalje, o željama i planovima, o svom Miši, o svojim životinjama koje je obožavala. Bile smo dosta slične, obe gladne dokazivanja i osvajanja, a opet željne kuće i porodice. Savršeno smo balansirale između oba, i duša mi se cepa što nije mogla još više da uživa u predivnom životu koji je stvorila”, priča nam Ivana i dodaje:
“Mnogo mi je drago što sam joj, pre par meseci kada je uzela svoju poslednju evropsku medalju, rekla koliko mi je draga, koliko joj se divim i na nekim stvarim čak i zavidim. Bila je pravi borac, jedna lavica, bila je dobar čovek i divan drug. Sećam se kako je govorila da će se samo par meseci posle porođaja vratiti da gađa, eto koliko je volela streljaštvo i bila mu predana! Radovala sam se našim budućim putovanjima i druženjima naše dece, dok nas dve ispijamo kafe. Toliko toga je ostalo neostvareno, Bobo, otišla si prerano…”
Kafa kao neizostavni ritual; Foto: Privatna arhiva
Navela je Ivana kafu kao neizostavni deo Bobaninih rutina, koja je definitivno obeležila brojne anegdote…
“Opasan kafopija. Znalo se, po povratku sa strelišta ide se u najbliži ‘Starbaks’. Tamo uzimamo kafe za poneti, a na čašama ne piše Bobana, Jasna, Zorana i Jelena, već uvek neka lokalna imena. Uglavnom, nas dve smo uspele čak i Zoranu i Jasnu da zarazimo kafom. Doduše, maksimalno razblaženim kapućinom, ali dobro… A, odem ja u Granadu, i tamo po ceo dan na strelištu. Kreneš iz hotela u 6.30 i nema te ceo dan. Bobana je došla sa drugom grupom i javljam ja njoj kako sam našla neku mega giga kofeinsku bombu, da ceo dan ‘drhtim’ kada je popijem. Dolazi ona, naručujemo mi tu kafu, i odjednom ona počinje da se smeje, bukvalno do suza. Kažem ja: ‘Šta je’, a ona će ‘Jelo, pa ovo je kafa bez kofeina’. Ništa nije prepuštala slučaju, kada je išla sa Mišom na Kubu, nosila je električnu džezvu za kuvanje kafe. U Americi smo insistirale da nam ne produžavaju espreso, pa je radnica skroz ozbiljna rekla: ‘Znate li da to može da vas ubije’?! Zato smo u Brazilu uživale…”, priseća se Jelena Arunović.
Zorana nam je sjajno objasnila koliko je volela životinje koje su imale posebno mesto u njenom životu.
“Kad god bih videla neke lepe minđuše, ogrlicu ili majicu sa macama, obavezno bih joj kupila, jer eto, to je tako ona. Poslednji put sam nam obema uzela po majicu sa mačkom, naravno, veliku, kako bih i ja mogla da stanem u nju, a i ona mogla da smesti stomak, na kojoj je bila maca i iznad piše ‘whatever’. To je bilo tako u njenom fazonu. Kad god bismo se čule, prvo pitanje bi bilo ‘Bobo, kako su životinje’, pa bih je tek posle pitala kako je Miroslav. Sa njom sam izmazila sve pse koji su nam bili dostupni na putovanjima, jer kad god bismo videle psa, ja bih oduševljeno uskliknula, a Bobana bi rekla ‘kuco, kuco’, i prišla da ga pomazi. I naravno, ja za njom. Svi smo znali za njenu ljubav prema mačoru Kristoferu, i psima Blekiju i Loli”, priča velika šampionka o velikoj šampionki, a Jelena se nadovezuje:
“Imala je ranije i velikog švajcarskog ovčara Grofa, koga je vodila na takmičenja sa sobom. Umela je da kaže kako joj cela stipendija ode na kuce, koliko ih je volela, vodila ih je i na odmor sa sobom. Ona bi ga donela Zorani 100 odsto za rođendan da se ovo nije desilo. To je bilo gotovo, govorila je ‘samo ću da se pojavim sa njim i kad te pogleda onim okicama onda ne možeš ništa’. Nema kučeta koje na neki način nije udomila”.
Foto: Privatna arhiva
Životinje i kafa bili su ogroman deo njenog života, a obožavala je i cveće, ali više od svega je bila čovek i umela je nesebično da inspiriše druge.
“Bobanu sam upoznala pre osam godina a zbližile smo se 2018. kada sam ušla u seniorsku reprezentaciju. Od tada smo putovale zajedno na svako takmičenje. Imam veoma živa sećanja i teško mi je da izdvojim jednu ili dve upečatljive stvari. Bobana je u celini bila posebna i neprikosnovena. Volela sam da je gledam dok puca, nekih njenih finala se često setim, na liniji je uvek bila hrabra i odvažna što me je inspirisalo da i sama težim ka takvom stavu. Bila je pažljiva, kada bi videla da sam sama ili da mi treba razgovor, uvek mi je prilazila i često isticala da ako mi bilo šta treba da je ‘ona tu’”, priča reprezentativka Sanja Vukašinović i nastavlja:
“Pre tačno godinu dana ostvarila sam kvotu za Olimpijske igre i tada sam bila sa Bobanom u sobi. Svako veče je razgovarala sa mnom, nakon mog takmičenja bila je presrećna i radovala se sa mnom. Sada saznajem da je nekim ljudima rekla da se zaista trudila da sa mnom razgovara što više kako bi me opustila pred meč. Delom zbog nje ostvarila sam jedan od svojih snova i moj život je tada zauvek izmenjen. Beskrajno sam joj zahvalna na tome”.
U priči sa damama, garderoba je nezaobilazna tema, pa stigosmo i do – tufni.
Trudna Bobana i Zorana; Foto: Privatna arhiva
“Bobana je obožavala cvetni print. Da je neko mogao da nas vidi pre neke dve-tri godine, sve smo odjednom pod njenim uticajem počele da kupujemo odeću sa cvetnim printom i tufnama, naravno. Ja sam čak i na njenoj svadbi nosila crnu haljinu sa nekim diskretnim tufnama. Dotle je došlo”, otkrila je Zorana Arunović, a na njene reči nadovezala se Sanja Vukašinović:
“Volela sam da provodim slobodno vreme na takmičenjima sa njom, kad god bih mogla. Bobana je obožavala neobičnu garderobu, kao i ja, pa nam je to uvek bila jedna od omiljenih tema. Žena se venčala u starkama. Car”.
A, u društvu dama logično je da su i kavaljeri, i to oni pravi, kakvi su Milutin Stefanović i Milenko Sebić, prijatelji iz reprezentacije.
“O Bobaninim sportskim uspesima čuli su širom sveta, najbolji je amabasador svog grada i zemlje. Njen privatni život bio je ispunjen ljubavlju prema Miši, porodici, životinjama i njenom Boru. Iako mlađa od mene, uvek bi me hrabrila i podržavala uz osmeh, smirenim tonom, baš kakva je bila. Ne sumnjam da će nas Boba bodriti sve sa nekog drugog mesta, a ja ću čuvati najlepše uspomene i sećanje na nju”, kaže Stefanović.
Sebić priznaje kako još uvek nije svestan da Bobe više nema…
“Boba u mojim mislima još uvek živi, ništa se nije promenilo u mojoj glavi. Još uvek ne mogu da verujem da je kupila kartu u jednom smeru i da je neću videti dok se i sam jednog dana ne ukrcam na isti voz. Hvala Bobi što je bila iskrena, poštena, drugarčina i kada nije sve išlo kao po loju. Hvala joj što je u teškim trenucima uspela da me nasmeje i vrati na pravi put svojom pozitivnom energijom i predivnim osmehom. Srce mi se steže, svako ko je dobro poznaje njenim odlaskom gubi jedan deo sebe. Hvala joj za sve i izvinjavam joj se ako nekada nisam bio pravedan. Uvek ću je pamtiti kao predivnu osobu, čistog srca i šampionskog karaktera, uvek iskrenu i spremnu da oprosti”.
I svake reči isijava to nedostajanje… Kako je samo umela da omahne rukom i u svom stilu ‘bože me sačuvaj’ odreaguje na neke neprikladne poteze okoline, pa time i zasmeje sve.
Foto: Privatna arhiva
“Bobana – uvek spremna za šalu. A kad počne da se smeje, i to tako zarazno, nema šanse da ne povuče za sobom i ljude oko nje. Jednom je bila neka konferencija za štampu, ona sedi u prvom redu i odjednom kreće napad smeha. Ničim izazvan napad smeha. Pokušava ona da se suzdrži, ali nema šanse, već su suze krenule… I onda kreće prvi do nje da se smeje i samo se nastavlja”, setila se Jelena Arunović.
Zorana se “vratila” na Evropske igre u Minsku…
“Učila sam je da izgovara neki tekst na ruskom. I dan danas imam taj video kod sebe, gde ona čita i to ne liči ni na šta, i ona je svesna toga i plače od smeha… Ali i svi plačemo od smeha, jer je to zvučalo toliko grozno. Čak ni Jelena ne priča ruski toliko grozno”.
Za kraj, oproštaji koji šalju najlepše poruke ka nebu, a Bobana će sigurno nastaviti da živi u njihovim srcima.
Foto: Privatna arhiva
Andrea Arsović: “Na našem zajedničkom poslednjem takmičenju, Evropskom prvenstvu u februaru u Poljskoj, kada smo slavile njenu zlatnu i moju bronzanu medalju, osvojene dan za danom, prisetile smo se da smo 2010. u Norveškoj i 2012. u Finskoj takođe osvojile medalje dan za danom, i momenata kako smo navijale jedna za drugu i bodrile da ako je jedna uspela, uspeće i druga. Od trenutka kada smo se upoznale i od prvih sportskih uspeha zajedno smo se radovele i bodrile, hrabrile, slavile, sanjale, da mi je teško da zamislim da na sledeće takmičenje nećemo ići zajedno. Hvala joj za nesebično prijateljstvo i za sve što je uradila za našu državu i reprezentaciju. Zauvek će biti u mojim mislima i srcu”.
Ivana Anđušić Maksimović: “Na prvi pogled možda hladna i nedostižna, ali toplog srca, puna podrške, radosti i života. Bila je i ostaće veliki šampion i jedna od meni dražih osoba koje mi je streljaštvo donelo. Bila je deo ove ekipe više od deset godina, ulepšavala nam dane svojim uspesima i osmesima. Svako od nas je izgubio mali delić sebe, ovaj tim više neće biti isti. Zaista verujem da će uvek biti tu sa nama, gledati na nas sa smeškom i davati nam tu snagu da se izborimo sa ovom tugom i prazninom koja je ostala. Videćemo se mi opet, na nekom lepšem mestu, da nastavimo tamo gde smo stale”.
Sanja Vukašinović: “Pročitala sam sva naša dopisivanja tri ili četiri puta. Sa Bobanom je otišlo nešto što u naš tim i u moj život nikada niko i ništa neće opet doneti. Mnogo je volim i nadam se da sam ja njoj pomogla barem malo, koliko je ona meni, i da su naši zajednički trenuci za nju bili lepi, jer su meni bili jedni od najsrećnijih od početka karijere”.
Jasmina Milovanović: “Čovek na ovo ostaje nem! Ostali smo bez naše Bobe, naše drugarice, timske koleginice, velikog borba, velikog čoveka. Ali, uvek će ona živeti u našim mislima, srcu, uspomenama. Pamtićemo je po njenom osmehu, po spremnosti da pomogne, po mogućnosti da u svakom trenutku iz rukava izvuče pregršt informacija, nebitno koja tema je u pitanju. Boba je bila ta koja je naš tim dizala kada je bilo potrebno. ‘Ajde, devojke, možemo mi to’, dovoljno je bilo od nje da se na finalu Evropskog prvenstva izborimo za zlato. Možemo, ali biće nam užasno teško bez tebe. Nedostajaćeš u svakom trenutku i u svakom trenutku ćemo se pitati da li je ovo samo san”.
Druženje i splavarenje
Jelena Arunović priča i o brojnim stvarima koje nisu stigli da urade sa Bobanom.
“Bila je pokretna trudnica do kraja, renovirala je stan, jurila majstore da kreče, presvlačila garnituru… Htela je već u septembru na more sa bebom Vukašinom i Mišom. Nas četiri smo bile baš bliske i mnogo smo se lepo družile. Ostalo nam je to splavanje i žao mi je što nismo otišle u moru drugih stvari u vezi sa njom. Sada stojimo na trening i Zorana kaže toliko puta mi dođe da joj pošaljem poruku za neke fore koje bi samo ona razumela”.
Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da u Srbiji nije nastupio drugi talas epidemije korona virusa, već je reč o “drugom piku” – vrhuncu prvog talasa.
U poslednja 24 sata u Srbiji su testirani uzorci 7.784 osobe, a prisustvo koronavirusa potvrdeno je kod 143, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
Kisić Tepavčević je za TV B92 kazala da je prvi talas imao silaznu putanju, a da se sada ponovo penje te je rekla da se nada da neće dostignuti prvi “pik”.
“Ne treba da se broje i očekuju talasi, virus je tu. Svako treba da učini sve da se spreči dalje širenje”, istakla je ona.
Ona je naglasila da se zaraženi – “rezervoari” – kreću, te da je potrebno da građani da učine sve kako se ne bi zarazili.
Govoreći o predstojećoj utakmici finala Kupa Srbije u fudbalu, Kisić Tepavčević je kazala da je rizično svako okupljanje većeg broja ljudi gde kontakt moguć.
Dodala je da su mere za ponašanje na takvim manifestacijama propisane i da je na građanima koji budu išli na takve događaje da ih se pridržavaju.
Kisić Tepavčević je navela da je do danas zaraza registrovana kod 91 studenta i da se intenzivno radi na njihovoj izolaciji.
Ona je ponovila da mlađi čine većinu novozaraženih.
Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da u Srbiji nije nastupio drugi talas epidemije korona virusa, već je reč o “drugom piku” – vrhuncu prvog talasa.
U poslednja 24 sata u Srbiji su testirani uzorci 7.784 osobe, a prisustvo koronavirusa potvrdeno je kod 143, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
Kisić Tepavčević je za TV B92 kazala da je prvi talas imao silaznu putanju, a da se sada ponovo penje te je rekla da se nada da neće dostignuti prvi “pik”.
“Ne treba da se broje i očekuju talasi, virus je tu. Svako treba da učini sve da se spreči dalje širenje”, istakla je ona.
Ona je naglasila da se zaraženi – “rezervoari” – kreću, te da je potrebno da građani da učine sve kako se ne bi zarazili.
Govoreći o predstojećoj utakmici finala Kupa Srbije u fudbalu, Kisić Tepavčević je kazala da je rizično svako okupljanje većeg broja ljudi gde kontakt moguć.
Dodala je da su mere za ponašanje na takvim manifestacijama propisane i da je na građanima koji budu išli na takve događaje da ih se pridržavaju.
Kisić Tepavčević je navela da je do danas zaraza registrovana kod 91 studenta i da se intenzivno radi na njihovoj izolaciji.
Ona je ponovila da mlađi čine većinu novozaraženih.
Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da u Srbiji nije nastupio drugi talas epidemije korona virusa, već je reč o “drugom piku” – vrhuncu prvog talasa.
U poslednja 24 sata u Srbiji su testirani uzorci 7.784 osobe, a prisustvo koronavirusa potvrdeno je kod 143, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
Kisić Tepavčević je za TV B92 kazala da je prvi talas imao silaznu putanju, a da se sada ponovo penje te je rekla da se nada da neće dostignuti prvi “pik”.
“Ne treba da se broje i očekuju talasi, virus je tu. Svako treba da učini sve da se spreči dalje širenje”, istakla je ona.
Ona je naglasila da se zaraženi – “rezervoari” – kreću, te da je potrebno da građani da učine sve kako se ne bi zarazili.
Govoreći o predstojećoj utakmici finala Kupa Srbije u fudbalu, Kisić Tepavčević je kazala da je rizično svako okupljanje većeg broja ljudi gde kontakt moguć.
Dodala je da su mere za ponašanje na takvim manifestacijama propisane i da je na građanima koji budu išli na takve događaje da ih se pridržavaju.
Kisić Tepavčević je navela da je do danas zaraza registrovana kod 91 studenta i da se intenzivno radi na njihovoj izolaciji.
Ona je ponovila da mlađi čine većinu novozaraženih.
Britanci koji sebe drže beljim od VC šolje oprane “Domestosom” zvižde Đokoviću čim im se ukaže prilika i ne samo oni – objašnjava Vedrana
Poznata hrvatska književnica Vedrana Rudan, koja je poznata po oštrom jeziku, je stala u odbranu Novaka Đokovića. Ona je na svom sajtu napisala kolumnu.
Prenosimo vam delove kolumne.
– Đoković, najbolji teniser sveta i ekipa su imali sjajan plan. Organizovali su susret velikih igrača i pomoć ljudima na ovim prostorima da zaborave čemerne dane korone. Mislili smo da su iza nas. Teniseri su želeli nekima i da pomognu, sportski događaji su bili planirani kao humanitarni – navodi se na početku teksta.
Plan je postojao, ali…
– Projekat je nažalost propao. Razorila ga je korona. Svi svetski mediji kojima je loša vest uvek najveća moguća udarna (“brejking njuz”) iskoristili su priliku i obrušili se na Novaka. Ništa neočekivano. Na svakom njegovom meču se oseća mržnja koju u njegovom pravcu izražavaju “belci”.
Potom se dotakla Britanaca.
– Britanci koji sebe drže beljim od VC šolje oprane “Domestosom” zvižde Đokoviću čim im se ukaže prilika i ne samo oni. Novak jeste najbolji, to niko ne može osporiti, ali je za zapadnjake pre svega “balkanac”, “divljak” i “crnac”. Hvataju se za reč objavljenu na društvenim mrežama, sitne i krupne teniske i medijske ribe koriste svaku priliku da bi grizući Đokovića postale veće. Zadarska priča im je došla kao naručena.
Poseban deo je posvetila Zadru.
– Da li je baš sve oko slučaja “Zadar” tako jasno? Treba li razapeti Đokovića. Imamo iskustva sa koronom, znamo ko je ko u toj priči. Šta su nama govorili hrvatski lekari? Ima li korone? Oni su ćutali. Kako zabranjivati susrete i sportska dešavanja kad živimo od turizma. Žao mi je sportista. Treba li uopšte naglašavati da ni Đoković ni Ivanišević nisu imali nameru da prenesu bolest deci ili svima koji su se tamo našli jer vole sport. Ovo bi trebalo da bude primer ljudima sa ovih prostora kako može nešto lepo i dobro da se uradi za zajednicu kad se udruže Srbin Đoković i Hrvat Ivanišević.
Ona veruje da će se srpski teniser izboriti sa svim.
– Korona je upropastila nešto što je moglo da bude više od igre. Verujem da je Novaku teško, siguran sam da će mu biti još teže ako ostane na vrhu. U belom svetu “crncu” ne pomaže ni kad dobije pehar sa Vimbldona, već postaje neko koga će svaki “civilizovani” zapadanjački pas napasti. Srećom, Novak je žilav lik. Nemam nikakve veze sa njim. Ipak, kada podigne pehar u vazduh, ja, crnkinja, se osećam bolje – zaključuje se u kolumni Vedrane Rudan.
Poznata hrvatska književnica Vedrana Rudan, koja je poznata po oštrom jeziku, je stala u odbranu Novaka Đokovića. Ona je na svom sajtu napisala kolumnu.
Prenosimo vam delove kolumne.
– Đoković, najbolji teniser sveta i ekipa su imali sjajan plan. Organizovali su susret velikih igrača i pomoć ljudima na ovim prostorima da zaborave čemerne dane korone. Mislili smo da su iza nas. Teniseri su želeli nekima i da pomognu, sportski događaji su bili planirani kao humanitarni – navodi se na početku teksta.
Plan je postojao, ali…
– Projekat je nažalost propao. Razorila ga je korona. Svi svetski mediji kojima je loša vest uvek najveća moguća udarna (“brejking njuz”) iskoristili su priliku i obrušili se na Novaka. Ništa neočekivano. Na svakom njegovom meču se oseća mržnja koju u njegovom pravcu izražavaju “belci”.
Potom se dotakla Britanaca.
– Britanci koji sebe drže beljim od VC šolje oprane “Domestosom” zvižde Đokoviću čim im se ukaže prilika i ne samo oni. Novak jeste najbolji, to niko ne može osporiti, ali je za zapadnjake pre svega “balkanac”, “divljak” i “crnac”. Hvataju se za reč objavljenu na društvenim mrežama, sitne i krupne teniske i medijske ribe koriste svaku priliku da bi grizući Đokovića postale veće. Zadarska priča im je došla kao naručena.
Poseban deo je posvetila Zadru.
– Da li je baš sve oko slučaja “Zadar” tako jasno? Treba li razapeti Đokovića. Imamo iskustva sa koronom, znamo ko je ko u toj priči. Šta su nama govorili hrvatski lekari? Ima li korone? Oni su ćutali. Kako zabranjivati susrete i sportska dešavanja kad živimo od turizma. Žao mi je sportista. Treba li uopšte naglašavati da ni Đoković ni Ivanišević nisu imali nameru da prenesu bolest deci ili svima koji su se tamo našli jer vole sport. Ovo bi trebalo da bude primer ljudima sa ovih prostora kako može nešto lepo i dobro da se uradi za zajednicu kad se udruže Srbin Đoković i Hrvat Ivanišević.
Ona veruje da će se srpski teniser izboriti sa svim.
– Korona je upropastila nešto što je moglo da bude više od igre. Verujem da je Novaku teško, siguran sam da će mu biti još teže ako ostane na vrhu. U belom svetu “crncu” ne pomaže ni kad dobije pehar sa Vimbldona, već postaje neko koga će svaki “civilizovani” zapadanjački pas napasti. Srećom, Novak je žilav lik. Nemam nikakve veze sa njim. Ipak, kada podigne pehar u vazduh, ja, crnkinja, se osećam bolje – zaključuje se u kolumni Vedrane Rudan.
Trener FK Crvena zvezda Dejan Stanković stao je u odbranu najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića. Proslavljenom fudbalskom asu nisu jasni napadi na najboljeg sportistu Srbije svih vremena.
– Vidim poslednjih dana da se podigla velika prašina oko mog prijatelja, brata, Novaka Đokovića i činjenice da se na njegovom „Adria Turu“ pojavio virus Kovid-19. Pre svega hoću da i ovim putem svima koji su pozitivni poželim uspešan oporavak i da sve prođe bez komplikacija. Siguran sam da će svi iz ovoga izaći bez većih teskoba – rekao je Stanković, a prenosi Kurir.
Šef struke Crvene zvezde ističe da mu smeta negativna energija koja je poslednjih dana usmerena na najboljeg tenisera sveta.
– Kao da su svi zaboravili ko je i kakav je čovek i humanista Novak Đoković. Koliko iza sebe ima dobrih dela, humanitarnih aktivnosti i velike empatije. Na stranu sada kakav je teniser, a najbolji je ikada. Hajde da samo malo zastanemo u ovom uvredljivom kritikovanju i razmislimo da govorimo o čoveku koji više misli na druge nego na sebe, i to radi već decenijama. I „Adria Tur“ je organizovao iz humanih razloga. Kako bi pomogao teniserima koji svih ovih meseci nemaju takmičarske mečeve i nemaju mogućnost da zarade . Sam je rekao da je loše procenio, podigao je ruku, priznao, zašto se sada veliki broj ljudi i medija utrkuje u “provlačenju koz blato.
– E, zato ja želim da kažem ‘Nole uz tebe sam, sliku o tebi ne može da promeni jedna pogrešna procena jer na drugom delu vage je hiljade pluseva i tone ljudskosti’. Za mene lično je uvek bio prijatelj koji je tu kad mi treba, mojim sugrađanima u Italiji je baš tokom korone pomogao nemerljivo, o pomoći Srbiji i radu njegove Fondacije neću ni da pričam. Deca imaju osmeh zbog njega i neće ga pokvariti potreba pojedinaca da sada iskoriste situaciju i Novaka predstave kao neodgovornog i sebičnog. Nikada to nije bio, niti će.
Šef struke Crvene zvezde ističe da mu smeta negativna energija koja je poslednjih dana usmerena na najboljeg tenisera sveta.
– Kao da su svi zaboravili ko je i kakav je čovek i humanista Novak Đoković. Koliko iza sebe ima dobrih dela, humanitarnih aktivnosti i velike empatije. Na stranu sada kakav je teniser, a najbolji je ikada. Hajde da samo malo zastanemo u ovom uvredljivom kritikovanju i razmislimo da govorimo o čoveku koji više misli na druge nego na sebe, i to radi već decenijama. I „Adria Tur“ je organizovao iz humanih razloga. Kako bi pomogao teniserima koji svih ovih meseci nemaju takmičarske mečeve i nemaju mogućnost da zarade . Sam je rekao da je loše procenio, podigao je ruku, priznao, zašto se sada veliki broj ljudi i medija utrkuje u “provlačenju koz blato.
– E, zato ja želim da kažem ‘Nole uz tebe sam, sliku o tebi ne može da promeni jedna pogrešna procena jer na drugom delu vage je hiljade pluseva i tone ljudskosti’. Za mene lično je uvek bio prijatelj koji je tu kad mi treba, mojim sugrađanima u Italiji je baš tokom korone pomogao nemerljivo, o pomoći Srbiji i radu njegove Fondacije neću ni da pričam. Deca imaju osmeh zbog njega i neće ga pokvariti potreba pojedinaca da sada iskoriste situaciju i Novaka predstave kao neodgovornog i sebičnog. Nikada to nije bio, niti će.
Stanković za kraj ističe da je za njega situacija jasna.
– Mnogo je više nas koji cenimo Novaka i znamo da se više od svih nervira što je do svega ovoga došlo, nego onih koji ovu situaciju koriste kako bi ga spustili sa pijedestala. Moraće, moj brat, da opet na terenu pokaže gde je i ko je. Siguran sam da će to i uraditi čim se nastavi teniska sezona – zaključio je Stanković.
Trener crveno-belih se ovih dana testirao na korona virus i srećom, njegov rezultat je negativan.
Naravno da nije baza sr**i po Anti i Mati. Zato po Novaku udri iz svih oružja, napisao je hrvatski košarkaš
Kada su se kritičari Novaka Đokovića ispraznili i zamerili mu sve što su imali zbog organizacije “Adrija tura” u Beogradu i Zadru tokom pandemije virusa korona, na red su stigli ljudi koji su mirne glave sagledali situaciju. Posle francuskog tenisera Rišara Gaskea i trenera Gorana Ivaniševića, razumevanje prema najboljem teniseru sveta dao je i Hrvat Dino Rađa.
Nekadašnji košarkaš je pitao svoje sunarodnike u Hrvatskoj: Dokle više pljuvanja po nekome ko je želeo da vam pomogne i imao najbolje namere?
– Neverovatna je količina sr**a po Novaku ovih dana. Takmičimo se ko će ga više pok**ti. Čovek je napravio sve da pomogne nama Hrvatima da se promovišemo i pokušamo da spasimo bar deo sezone. Naravno, budi dobar izedi go**o. Da li je bilo grešaka, naravno da jeste. Ali u prvom redu Grigor Dimitrov i organizacija, a potom učesnici. Za uporediti: pogledajte kafiće, noćne klubove vikendom, utakmice, javni prevoz… Sve je puno ljudi i niko ne nosi ni masku niti se drži distanca. Ali naravno da nije baza sr**ipo Anti i Mati. Zato po Novaku udri iz svih oružja. A čovek rizikuje svoje zdravlje da nama nešto napravi. O časnim sestrama iz Đakova tek po koja stidljiva rečenica, a situacija za sada duplo gorada ne tražim dalje. Ovo što se dogodilo pametni će shvatiti kao upozorenje da je virus među nama i da ga treba ozbiljno shvatiti jer smo se svi zajednopreviše opustili. Usput se vidi da smo bez obzira na status i imanje svi isto podložni virusima i da moramo bolje da se držimo uputstava. Zdravi i veseli bili – napisao je Dino Rađa na Fejsbuk profilu.
Kada su se kritičari Novaka Đokovića ispraznili i zamerili mu sve što su imali zbog organizacije “Adrija tura” u Beogradu i Zadru tokom pandemije virusa korona, na red su stigli ljudi koji su mirne glave sagledali situaciju. Posle francuskog tenisera Rišara Gaskea i trenera Gorana Ivaniševića, razumevanje prema najboljem teniseru sveta dao je i Hrvat Dino Rađa.
Nekadašnji košarkaš je pitao svoje sunarodnike u Hrvatskoj: Dokle više pljuvanja po nekome ko je želeo da vam pomogne i imao najbolje namere?
– Neverovatna je količina sr**a po Novaku ovih dana. Takmičimo se ko će ga više pok**ti. Čovek je napravio sve da pomogne nama Hrvatima da se promovišemo i pokušamo da spasimo bar deo sezone. Naravno, budi dobar izedi go**o. Da li je bilo grešaka, naravno da jeste. Ali u prvom redu Grigor Dimitrov i organizacija, a potom učesnici. Za uporediti: pogledajte kafiće, noćne klubove vikendom, utakmice, javni prevoz… Sve je puno ljudi i niko ne nosi ni masku niti se drži distanca. Ali naravno da nije baza sr**ipo Anti i Mati. Zato po Novaku udri iz svih oružja. A čovek rizikuje svoje zdravlje da nama nešto napravi. O časnim sestrama iz Đakova tek po koja stidljiva rečenica, a situacija za sada duplo gorada ne tražim dalje. Ovo što se dogodilo pametni će shvatiti kao upozorenje da je virus među nama i da ga treba ozbiljno shvatiti jer smo se svi zajednopreviše opustili. Usput se vidi da smo bez obzira na status i imanje svi isto podložni virusima i da moramo bolje da se držimo uputstava. Zdravi i veseli bili – napisao je Dino Rađa na Fejsbuk profilu.
Poznata hrvatska književnica Vedrana Rudan, poznata po britkom jeziku, stala je u odbranu Novaka Đokovića, posle problema oko korona virusa i otkazivanja Adria Toura.
Na svom sajtu poznata književnica objavila je priču o Noaku Đokoviću koju prenosimo u celosti.
– Đoković, najbolji teniser na svetu, i ekipa imali su krasan plan. Organizovaće susret velikih tenisera i pomoći ljudima na ovim prostorima da zaborave čemerne koronarne dane. Mislili smo da su iza nas. Teniseri su želeli i nekima pomoći. Sportska događanja bila su planirana kao humanitarna.
– Nažalost, projekt je propao. Razorila ga je korona. Svi svetski mediji kojima je uvek loša vest najveći mogući brejkingnjuz iskoristili su priliku i obrušili se na Đokovića. Ništa neočekivano. Na svakom Đokovićevom velikom meču oseća se mržnja koju u njegovom pravcu rigaju „belci“.
foto: Printskrin: Youtube/Sport klub
– Britanci koji sebe drže beljima od zahodske školjke okupane Domestosom Đokoviću zvižde kad god im se pruži prilika. I ne samo oni. Đoković jeste najbolji, to mu niko ne može osporiti, ali on je za zapadnjake pre svega „balkanac“ i „crnac“ i „divljak“.
– Hvataju ga za reč objavljenu na mrežama, sitne i krupne teniske i medijske ribe koriste svaku priliku da bi grizući Đokovića postale veće. Zadarska priča došla im je kao naručena.
– Je li oko „slučaja Zadar“ sve baš tako jasno? Treba li razapeti Đokovića? Imamo iskustva s koronom. Znamo ko je ko u toj priči. Lekari z n a j u, političari primaju k znanju, objavljuju ljudima, preporučuju ili naređuju mere. I to bi bilo to i to je već tako bilo.
– Koji su lekari u Beogradu jasno i glasno rekli i političarima i narodu da je korona po drugi put među Srbima, ili još preciznije, ona nije napustila Srbiju? Srpski lekari su ćutali. Znamo i zašto. Bili su izbori, ljude je trebalo zabaviti fudbalskom utakmicom i poslati glasnu poruku kako mirno i bez panike mogu otići na glasanje i izabrati Vučića.
– Šta su nama govorili hrvatski lekari? Ima li korone? I oni su ćutali. I kod nas su izbori. Kako govoriti ljudima o distanci, koroni, broju obolelih, kako zabranjivati susrete i sportska dešavanja kad živimo od turizma i još moramo na brzinu izabrati Plenkovića?
foto: EPA, Profimedia
– Nikako. Dogodio nam se „Zadar“ jer su prljavi lekari i prljavi političari zajedničkim snagama obmanjivali i građane Srbije i građane Hrvatske.
– Žao mi je sportista. Treba li uopšte naglasiti da ni Đokoviću, ni Ivaniševiću nije bila namera uvaliti bolest dečici i svima koji su se tamo našli jer vole sport?
– Ovo je trebao biti primer ljudima sa ovih prostora kako se ipak može učiniti nešto lepo i dobro za zajednicu i onda kad se udruže „Srbin“ Đoković i „Hrvat“ Ivanišević.
– Nažalost, korona je upropastila nešto što je moglo biti više od igre. Mi mali narodi imamo dva neprijatelja. Jedan je Zapad koji nas doživljava samo kao divljake i robove sposobne jedino da čiste njihova govna.
– Drugi su nam neprijatelj, mnogo veći, političari koji nas desetinama godina preko sistema ubijaju glađu, lažima, bešćutnošću, krađom, širenjem mržnje. Pa ti izaberi. Ili ostaj ovde, pa crkni, ili idi daleko, pa umri.
– Verujem da je Đokoviću teško, sigurna sam da će mu, ako bude ostao na vrhu, biti još teže. U belom svetu „crncu“ ne pomaže ni kad primi pehar u Vimbldonu. Naprotiv. Na tom tronu „crnac“ postaje crnja na koga se svaki „civilizovani“, zapadnjački pas sme posrati.
– Srećom, Đoković je žilav lik. Nemam nikakve veze s njim. Pa ipak, kad digne pehar u zrak, ja crnkinja osjećam se bolje – napisala je Vedrana Rudan.
Poznata hrvatska književnica Vedrana Rudan, poznata po britkom jeziku, stala je u odbranu Novaka Đokovića, posle problema oko korona virusa i otkazivanja Adria Toura.
Na svom sajtu poznata književnica objavila je priču o Noaku Đokoviću koju prenosimo u celosti.
– Đoković, najbolji teniser na svetu, i ekipa imali su krasan plan. Organizovaće susret velikih tenisera i pomoći ljudima na ovim prostorima da zaborave čemerne koronarne dane. Mislili smo da su iza nas. Teniseri su želeli i nekima pomoći. Sportska događanja bila su planirana kao humanitarna.
– Nažalost, projekt je propao. Razorila ga je korona. Svi svetski mediji kojima je uvek loša vest najveći mogući brejkingnjuz iskoristili su priliku i obrušili se na Đokovića. Ništa neočekivano. Na svakom Đokovićevom velikom meču oseća se mržnja koju u njegovom pravcu rigaju „belci“.
foto: Printskrin: Youtube/Sport klub
– Britanci koji sebe drže beljima od zahodske školjke okupane Domestosom Đokoviću zvižde kad god im se pruži prilika. I ne samo oni. Đoković jeste najbolji, to mu niko ne može osporiti, ali on je za zapadnjake pre svega „balkanac“ i „crnac“ i „divljak“.
– Hvataju ga za reč objavljenu na mrežama, sitne i krupne teniske i medijske ribe koriste svaku priliku da bi grizući Đokovića postale veće. Zadarska priča došla im je kao naručena.
– Je li oko „slučaja Zadar“ sve baš tako jasno? Treba li razapeti Đokovića? Imamo iskustva s koronom. Znamo ko je ko u toj priči. Lekari z n a j u, političari primaju k znanju, objavljuju ljudima, preporučuju ili naređuju mere. I to bi bilo to i to je već tako bilo.
– Koji su lekari u Beogradu jasno i glasno rekli i političarima i narodu da je korona po drugi put među Srbima, ili još preciznije, ona nije napustila Srbiju? Srpski lekari su ćutali. Znamo i zašto. Bili su izbori, ljude je trebalo zabaviti fudbalskom utakmicom i poslati glasnu poruku kako mirno i bez panike mogu otići na glasanje i izabrati Vučića.
– Šta su nama govorili hrvatski lekari? Ima li korone? I oni su ćutali. I kod nas su izbori. Kako govoriti ljudima o distanci, koroni, broju obolelih, kako zabranjivati susrete i sportska dešavanja kad živimo od turizma i još moramo na brzinu izabrati Plenkovića?
foto: EPA, Profimedia
– Nikako. Dogodio nam se „Zadar“ jer su prljavi lekari i prljavi političari zajedničkim snagama obmanjivali i građane Srbije i građane Hrvatske.
– Žao mi je sportista. Treba li uopšte naglasiti da ni Đokoviću, ni Ivaniševiću nije bila namera uvaliti bolest dečici i svima koji su se tamo našli jer vole sport?
– Ovo je trebao biti primer ljudima sa ovih prostora kako se ipak može učiniti nešto lepo i dobro za zajednicu i onda kad se udruže „Srbin“ Đoković i „Hrvat“ Ivanišević.
– Nažalost, korona je upropastila nešto što je moglo biti više od igre. Mi mali narodi imamo dva neprijatelja. Jedan je Zapad koji nas doživljava samo kao divljake i robove sposobne jedino da čiste njihova govna.
– Drugi su nam neprijatelj, mnogo veći, političari koji nas desetinama godina preko sistema ubijaju glađu, lažima, bešćutnošću, krađom, širenjem mržnje. Pa ti izaberi. Ili ostaj ovde, pa crkni, ili idi daleko, pa umri.
– Verujem da je Đokoviću teško, sigurna sam da će mu, ako bude ostao na vrhu, biti još teže. U belom svetu „crncu“ ne pomaže ni kad primi pehar u Vimbldonu. Naprotiv. Na tom tronu „crnac“ postaje crnja na koga se svaki „civilizovani“, zapadnjački pas sme posrati.
– Srećom, Đoković je žilav lik. Nemam nikakve veze s njim. Pa ipak, kad digne pehar u zrak, ja crnkinja osjećam se bolje – napisala je Vedrana Rudan.
