Stevo Stević izbeglica iz Gornjeg Skipovca kod Gračanice u Federaciji BiH, svoje novo ognjište našao je u Modriči. Da bi se preživelo nastavio je porodičnu tradiciju uzgoja ovaca koja traje od 1957. godine. Zakupio je oko 5 hektara zemljišta u Donjim Riječanima, zagradio ga i oformio stado od 26 ovaca. Nije slutio da će tri kilometra od centra Modriče imati problema sa šakalima, jednim od najbrojnijih predatora na Trebavi i u Posavini.
– Svako jutro odlazim kod stada nahranim ovce i pustim iz štale. Na Đurđevdan sam došao i zatekao stado koje su napali psi lutalice. Ubili su mi dve ovce i jedva sam pse rasterao. Imamo veliki problem jer neko dovozi pse i izbacije na ovom prostoru – kaže Stevo Stijepić.
Na prostoru od oko dva kilometra u Donjim Riječanima pet farmera uzgaja oko 150 ovaca i svi imaju iste probleme, ne znaju kako da sačuvaju stado od pasa lutalica i šakala. Stijepić je, kako kaže, 9. juna ove godine oko 6,30 časova došao kod svog stada i kao svaki put nahranio ih i pustio na ispašu u travnjak, zatim se vratio kući u Modriču.
– Nakon sat i po zove me komšija Dušan, koji takođe ima do mene stado ovaca. On mi je javio da su mi stado napali šakali. Odmah sam se vratio i zatekao sam katastrofu, od 26 ovaca, 10 ih je bilo zaklano gotovo na vratima štale. Najverovatnije su se prepale i pokušale da se vrate u štalu. Od 10 ovaca 6 je bilo već mrtvih dok su četiri davale znake života. Ubrzo su još tri uginule, ostala je još jedna i ne verujem da će preživeti. Sve ovce su bile zaklane u predelu vrata što je karakteristično za šakale, rekli su mi lovci kod kojih sam se raspitivao- navodi Stijepić.
Stijepić je prijavio štetu komunalnoj policiji u Modriči i Lovačkom udruženju „Majna“. Kako kaže, oko 12 časova došao je lovočuvar Borislav Trepić i napravio zapisnik.o događaju.
– Napravio je zapisnik u kome je naveo da su ovce pobili psi, što je nemoguće. Po načinu kako su zaklan,eto su mogli samo da urade šakali. Ne sporim da su mi psi ubili dve ovce 6. maja i to sam rekao lovočuvaru. Iz razgovora sa njim sam zaključio da od nadoknade štete nema ništa. Moraću da prekinem sa bavljenjem ovčarstvom nakon 63 godine duge tradicije jer nemam rešenja za borbu protiv šakala i pasa lutalica – razočarano kaže Stevo Stijepić.
Manastir postao poput košnice, ispunjen ljudima koji iz dana u dan dolaze kod svetih čudotvoraca Zosima i Jakov
Situacija sa korona virusom i dalje ne jenjava u Srbiji. Iako drastičnih mera nema, struka savetuje da se izbegavaju javni skupovi.
Ipak, velika grupa vernika je proteklog vikenda rešila je da “spas” za svoje zdravlje nađe u molitvi.
foto: Pritnscreen
Prema snimcima koje kruže na društvenim mrežama može se videti kako kolona ljudi stoji i čeka da uđe u portu Tumanskog manastira.
Poslednjih godina, prema rečima monaha, vernici hrle u manastir Tumane da se mole pred moštima sveca sa Egine! Širom sveta se zna za ime Svetog Nektarija. Posebno ga vole i mole mu se ljudi koji boluju od teško izlečivih bolesti – karcinoma i leukemije.
Kao dobročinitelja ga poznaju i bezdetni parovi, kojima je susret sa tim čudesnim starcem sa Egine promenio život. Ka njegovom ostrvu hitaju i u manastiru na Egini sabiraju se mnogi, primajući blagoslov i utehu. I mnogi pravoslavni Srbi znaju za tog divnog svedoka vere. U Srbiji postoji nekoliko svetinja u kojima se nalaze delovi njegovih moštiju.
Nevremene praćeno velikom količinom padavina pogodilo je večeras Trstenik,a kako saznajemo,najteža situacija je u naselju Pejovac
Nevremene praćeno velikom količinom padavina pogodilo je večeras Trstenik,a kako saznajemo,najteža situacija je u naselju Pejovac.
Ulicama teku potici vode,a drama se odvijala u 10 kuća gde je prodrla voda. Na pojedinim mestima mogu se videti i prevrnuta vozila,a kako svedoce mestani Pejovca za “Novosti”, voda je bukvalno nosila automobile. Još uvek nema informacija o konačnoj šteti.
Za romske porodice koje se svakodnevno bore za egzistenciju, ostvarivanje prava na obrazovanje postaje manje važno pitanje. Upravo zato se siromaštvo smatra glavnom preprekom za celokupnu integraciju Roma.
Ipak, ima i onih koji smatraju da su i sami Romi krivi što se ne integrišu jer nemaju volju.
Iz tog razloga, jedan čovek je osetio potrebu da objasni pozadinu svega.
Kad čujem da su (i) Romi (malo) krivi što se ne integrišu jer je za sve potrebna (valjda misle dovoljna) volja, mogu da kažem samo jedno – pošaljite svoju decu u romsko naselje na mesec dana, pa nam javite koliko im je ostalo volje za školovanjem. ⬇️
On kaže kako mnogi nemaju struju, vodu ili mesto u kući na koje bi se sklonili da uče i da su neki prinuđeni da od malih nogu rade ili prose, kao i da čuvaju mlađu braću i sestre.
Mnogi nemaju struju, vodu, nemaju mesto u kući na koje bi se sklonili da uče, ali neko će vam objasniti da nemaju volju. Neki su prinuđeni da od malih nogu rade ili prose, da čuvaju mlađu braću i sestre.⬇️
Zatim je napravio paralelu sa siromašnom decom u Srbiji i kazao da oni uglavnom imaju roditelje koji imaju nekakvu školu.
Za razliku od njih, srpska siromašna deca koja nemaju uslove, uglavnom imaju roditelje koji imaju nekakvu školu i koji će im reći da je važno da uče da bi se oslobodili bede. To je lekcija koja ne važi za Rome. ⬇️
Jer kad i imaju sve uslove uključujući školovane roditelje, opet će dobijati manje ocene za isto znanje jer su Romi. Opet ih deca neće zvati na rođendane i neće im dolaziti na rođendane kad ih pozovu. Opet će se ljudi hvatati za novčanik kad ih vide na ulici.
Dotakao se i polaganja prijemnog ispita i objasnio zbog čega se uvode mere poput normiranja poena.
To je ta razlika koja nema veze sa voljom. Jednostavno lošija startna pozicija. Zato se uvode mere poput normiranja poena na prijemnom ispitu. Ne zbog poklanjanja nego zbog peglanja svih nepravdi kroz koje su prošli i koje su im umanjile ocene do tog momenta. ⬇️
Zaključio je da je rasizam duboko ukorenjen kod nas.
Treba naravno preduzimati sistemske mere, jer ništa od ovoga nije rešenje. To je samo prečica i postoji iz jednog jedinog razloga – jer smo svesni da ta deca neće dočekati da sistemske mere daju rezultate za vreme njihovog života. Jer je rasizam duboko ukorenjen.
Majka je “preletala” trotar vukavši dete u maloj šetalici za koju su mnogi rekli da podseća na povodac…
Nakon što su se snimak i fotografije majke koja vuče svoje malo dete u centru Beograda pojavile na društvenim mrežama, javnost je bila zgrožena.
Naime, na snimku se vidi kako majka “na povocu” vuče dete jednom rukom, dok joj je druga ruka “zauzeta” konzervom piva koju nije želela da ispusti.
Koliko se na snimku vidi, u pitanju je bio društveni događaj ispred Narodne Skupštine koji je uključivao malu decu.
Majka je “preletala” trotar vukavši dete u maloj šetalici za koju su mnogi rekli da podseća na povodac.
Problem je kako su mnogi konstatovali bio što je žena išla mnogo brže nego što je njeno dete uspevalo da prati.
Većina građana osudila je ovaj čin, a neki su stava da zbog ove scene mora da se uključi i Centar za socijalni rad. Ipak, bilo je i onih koji ovde nisu videli ništa pogrešno.
– Ne bih toliko olako to osuđivala, postoje neki rizični periodi nakon nekih povreda kada dete moze da ide napolje, šeta, hoda, trčkara, ali npr ne bi smelo nikako da padne nezgodno… Mislim, ne advokatisem ovoj ženi, deluje ovo odbojno i nakaradno kao povodac, ali mozda je nekada, retko, u jednom periodu ili u ponekom slučaju potrebno radi vece sigurnosti. Da li je ovo takav slučaj ne znam, ali bezveze je na osnovu fotografije osuđivati, napisala je jedna žena ispod spornog snimka.
Velika tragedija, svi su potrešeni onim što se dogodilo.
Uz prisustvo velikog broja rođaka, prijatelja i žitelja Novog Pazara na groblju kraj Petrove crkve sahranjen je dečak Andrej B. (5) koji je u nedelju poginuo kada ga je udario automobil u selu Kovačevo.
Do tragedije je, prema nezvaničnim informacijama, došlo oko 16 časova kada je mališan, u žaru igre, istrčao iz dvorišta na put koji od Novog Pazara vodi ka Goliji. U tom trenutku na njega je naleteo “ford” kojim je upravljao V.M. (77) iz tog sela.
Teško povređenog dečaka su hitno prebacili u novopazarsku Opštu bolnicu gde je podlegao povredama.
– Strašna tragedija. Svi smo potrešeni i još uvek ne možemo da verujemo. Andrej je bio živahno dete, omiljen u komšiluku, uvek nasmejan, razdragan. Roditelji su divni ljudi, zdravstveni radnici, da im Bog da snage da ovo prebrode – priča jedan od komšija iz naselja Deževski put.
Andrej je imao brata blizanca i stariju sestru.
Policija je nakon nesreće izvršila uviđaj, a vozaču automobila je određeno zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Vozilo je poslato na vanredni tehnički pregled, a prema nezvaničnim informacijama, V.M. nije bio pijan u trenutku nesreće.
Apple pametni telefoni sljedeće generacije, koji će stići kasnije ove godine, imat će potpuno novi dizajn koji podsjeća na linije vrhunskih Appleovih tableta. To otkrivaju neke fotografije preliminarnih kalupa isporučenih proizvođaču slučajeva, o kojima se govori već mjesecima, a neke su već proizvele prve špekulativne prikaze dizajn novog raspona iPhonea se očekuje do kraja 2020. napustiti će zaobljene linije najnovije serije u korist izraženijih rubova i ravnih bočnih rubova. Novi Apple-ovi pametni telefoni izgledat će malo više kao iPad pro, s referencom na linije – koje obožavatelji još uvijek vole – iPhonea 4, 4S, 5, 5S i SE prve generacije.
Nova potvrda sada dolazi od nekih špijunskih fotografija – ali vrlo pouzdanih – kalupa koje su proizvođači koristili za izradu zaštitnih kuća prije službenog puštanja proizvoda. Slike, koje na Twitteru distribuira trgovac priborom, prikazuju “lutku” novog iPhonea 12, napravljenog od metala, ali već sa svim građevinskim detaljima na pravom mjestu. Najvažnija novost je upravo oblik uređaja, koji ce sve učinit da izgleda kao minijaturni iPad pro (ali puno će očito ovisiti i o finišu i bojama). Sa stražnje strane modul kamere i dalje će biti konzolni, poput iPhonea 11 i iPhone 11 Pro. Prema drugim glasinama, kamere će ostati dvije na osnovnom modelu i tri na vrhunskim modelima, na kojima će, međutim, Lidar senzor debitirati i za proširenu stvarnost koju je Apple implementirao na iPad Pro najnovije generacije. Dobro je navesti da metalni modeli prikazani na slikama ne dolaze izravno iz Applea, već ih proizvodi, bez odobrenja, neka tvornica ili radionica iz kineskog proizvodnog lanca. Mnogi proizvođači futrola kupuju ih unaprijed, kladeći se na njihovu pouzdanost, kako bi mogli imati spremnu ponudu opreme nakon što u trgovine stignu prve iPhone generacije nove generacije. No vrlo se često u prošlosti ova vrsta glasina pokazala vrlo učinkovitom u predviđanju izgleda i karakteristika novih Apple-ovih pametnih telefona. IPhone 12 linija očekivala se, kao i svake godine, sredinom rujna. Međutim, mnogi se analitičari slažu da ćemo zbog pandemije ove godine vidjeti značajna kašnjenja. Najprihvaćenija hipoteza je da je lansiranje novih iPhone uređaja odgođeno za listopad, dok se dolazak u trgovine možda neće dogoditi prije studenog, baš u vrijeme božićnog razdoblja kupovine.
Veliki šef danas je zadao takmičarima da daju svoj glas i otkriju ko po njima zaslužuje da pobedi u ovoj sezoni “Zadruge”!
– Dragi zadrugari, od kada se većina vas uselila u Zadrugu prošlo je više od 9 meseci, a tokom celog serijala često se pričalo o tome ko će osvojiti koje mesto i ko bi mogao biti pobednik. Vi ste se međusobno upoznali više nego dobro, a sada kada vas je ostalo samo 30 jasno je koga su gledaoci tokom ovih meseci najviše zavoleli. Međutim… Kao što znate, pobednik je samo jedan…. A i sami znate da se često događalo tokom raznih biranja u Zadruzi da se vaše mišljenje ne poklapa sa mišljenjem publike. Zato danas želimo da čujemo ko bi po vama trebalo da pobedi u trećem serijalu Zadruge. Neka svako od vas ustane i navede ko je po njemu zadrugar koji bi po svemu što se do sada dogodilo zaslužio da pobedi. Napominjemo da treba da iznesete svoje lično mišljenje, a da ne želimo da slušamo šta po vama misle gledaoci i ko po vama ima najveću podršku publike – pročitao je pismo novi vođa Stefan Karić.ANKETA
Da li Anabela Atijas zaista zaslužuje da pobedi u Zadruzi 3?
Da, šta je sve proživela Ne, ona ne treba da pobedi Ima i boljih
GLASAJ
Ubedljivo najviše glasova imala je Anabela Atijas, te je ona pobednik “Zadruge 3” po mišljenju takmičara.
Milorad Mandić Manda je preminuo 15. juna 2016. u 56. godini, za sobom ostavivši suprugu, glumicu Anastasiju Mandić, i četvoro dece
Na današnji dan pre četiri godine napustio nas je Milorad Mandić Manda, velikan srpskog i jugoslovenskog glumišta uz čije pesme i emisije su odrastale generacije mališana.
Manda je preminuo na sceni UK “Vuk Karadžić” u Beogradu, kad mu je pozlilo za vreme predstave.
Vest o smrti glumca, koji je za sobom ostavio brojne maestralne uloge, tog dana potresla je ne samo glumački svet, već i sve one koji su odrastali uz Mandu u emisiji “S one strane duge” i oduševljeno ga dočekivali gde god da se pojavi.
Manda je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Nakon diplomiranja je postao član beogradskog dečjeg pozorišta “Boško Buha”. Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije “Bajka za laku noć”, priče za laku noć koje su se emitovale na nacionalnoj televiziji. Od 1989. do 1995. je vodio emisiju za decu “S one strane duge”, što ga je uz Branka Kockicu, učinilo najpopularnijim dečjim glumcem i zabavljačem. Od 1995. je vodio emisiju „Više od igre“ na TV Pink.
Foto: Marko Metlaš/Alo!
Milorad Mandić je igrao u brojnim srpskim filmovima. Najzapaženija uloga mu je u filmu Srđana Dragojevića “Lepa sela lepo gore”. Od televizijskih uloga, ističe se lik Milašina u seriji “Selo gori, a baba se češlja” Radoša Bajića.
– Nimalo nije lako raditi sve ovo, ne samo što je stresno i nezdravo za čoveka, ogromna energija se troši, ali na svu sreću, ne uzalud. Nije mi žao, niti će mi biti žao ijedne potrošene sekunde. Ne osećam nikakav strah, niti o tome razmišljam. Kada se posao završi on će govoriti više nego bilo čija reč – izjavio je Manda u svom poslednjem intervjuu za Nedeljnik.
Nikola Kojo na svom Instagram profilu podelio je glumčevu sliku uz komentar: “Četiri godine…”
Fanovi su pored Kojine objave ostavljali poruke poput: “Legende nikad ne umiru”, “Kakvo li je vreme s one strane duge?”, “Idem kuci kume”…
Podsetimo, Milorad Mandić Manda je preminuo 15. juna 2016. u 56. godini, za sobom ostavivši suprugu, glumicu Anastasiju Mandić, i četvoro dece.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Često smo gladni. Kad ustanemo ujutru, dešava se da nema šta da se jede. Boli me stomak, ali istrpim. Najviše volim da jedem meso, tražim od mame i tate, ali kažu – nema. Nije to najstrašnije. Uveče kad legnem da spavam, plašim se da se kuća ne sruši na nas…
Ovim rečima osmogodišnji Marko Petrović iz Žitkovca kod Aleksinca opisuje tragične razmere siromaštva u kojem odrasta sa bratom Milošem (6) i sestrama Marijom (14), Miljanom (13) i Ksenijom (2). Petoro dece živi sa roditeljima Sašom Petrovićem (48) i Bojanom Miladinović (40) u trošnoj čatmari od blata i pruća, staroj više od 100 godina, čije trule grede prete da se obruše svakog trena. Detinjstvo im protiče u kući bez kupatila, toaleta, tekuće vode, bojlera, frižidera, bez ijedne igračke, u poklonjenoj garderobi i teškoj oskudici. Zbog duga od 8.000 dinara koji nisu imali da plate, struju nisu imali više od dve godine, tako da je mali Marko upaljenu sijalicu prvi put video sa godinu i po dana.
“Nikada frižider nismo imali”
Kada govore o svom siromaštvu, deca počinju tiho da plaču. Prvo najstarija Marija, odlična učenica VIII razreda OŠ “Vuk Karadžić” u Žitkovcu i dete za primer u svakom pogledu, a potom, krijući suze, oči rukama pokrivaju i njena mlađa braća i sestre.
– Najteže mi pada što se kuća ruši, kad-tad će pasti na nas jer je mnogo stara. Nemamo kupatilo, pa zimi za kupanje grejemo vodu na šporetu, a leti je zagrevamo u flašama na suncu. Koristimo poljski toalet a imamo samo jednu česmu u dvorištu, odakle uzimamo vodu za kuvanje i pranje. Od kada sam se rodila, nikada frižider nismo imali. Leti nemamo gde da čuvamo hranu da se ne pokvari. Dešava se da smo gladni. Ja sam se jednom zbog gladi i sunca onesvestila dok sam se igrala u dvorištu kuće. Sagla sam se da uberem cvet, i odjednom mi se sve zamračilo pred očima. Dok sam bila mala, odem kod druge dece pa posle plačem kad dođem kući jer mi nemamo ništa od toga što imaju oni. Sada retko i idem jer nemam gde da pozovem drugarice – priča Marija.
Ona uprkos ekstremno teškim uslovima života, u dnevniku ima sve petice.
– Domaći pišem na kolenima jer nemam gde. Stavim sveske na krevet na kojem spavam sa sestrom Miljanom, čučnem i pišem. Teško mi je da učim jer smo svi u jednoj sobi. Nemam svoj kutak gde mogu da se sklonim. Najveća želja mi je da upišem medicinsku školu, ali strahujem da će mi propasti snovi. Najbliža je u Nišu, a ne znam kako bih putovala ili stanovala tamo – priča Marija.
Miljana želi naočare, Miloš igračke
Miljana kaže da se dešava da ujutru kad ustanu nemaju šta da doručkuju.
– Odem u školu, pojedem užinu, pa kad se vratim kući opet sam gladna jer nema šta da se jede. Teško učim jer ne vidim dobro, trebalo bi da idem na preglede za nove naočare, ali odakle para za autobuske karte. Zato kad čitam moram knjigu skroz da približim do lica. Bliži se kraj školske godine, a ni Marko ni ja opet nećemo na ekskurziju. Svake godine svi idu, a samo ja ne. Tužna sam zbog toga – priča tiho devojčica.
Miloš (6) i Marko (8) vole da igraju fudbal
A mali Miloš mašta o igračkama. Bilo kakvim, jer nema nijednu.
– Imam samo dve izbušene lopte kojima se igram sa bratom Markom. Mnogo volim tenisera Novaka Đokovića, ali nam TV ne radi, pa ne mogu da ga gledam kad igra. Voleo bih da jednog dana kad porastem i ja budem teniser – otkriva Miloš.
Seda za maleni sto na kojem ručaju. Imaju samo dve stolice u kući. Pred Markom i njim je kesa suvog hleba. Nemaju ni tanjire, jedu iz kese.
– Čiko, najviše volim da jedem “smoki”, ali mi to nemamo – kaže nam uz širok, iskreni dečji osmeh na licu.
Saša radi sve moguće sezonske poslove za dnevnicu od 500 do 1.000 dinara, ali sve odmah ode na hranu i troškove.
– Od 2009. do 2011. bili smo bez struje zbog duga od 8.000 dinara koji nismo mogli da platimo. Marko se rodio i nije znao šta je struja sve do 1,5 godina starosti. U tom periodu samo za sveće i baterije nismo mogli da zaradimo. Pozajmio sam deo novca, pa smo nekako platili i sad imamo struju – kaže Saša.
Maturska ekskurzija, haljina
Marija je posebno tužna jer još ne zna da li će moći da ode na matursku ekskurziju i proslavu mature.
– Nemam novac ni za proslavu ni za matursku haljinu, cipele, frizera… Maštam o svojoj haljini koja bi bila svetloroze boje. Uz to treba i torbica i cipele. Volela bih da imam frizuru sa loknama, ali meni je sve to tako daleko i nedostižno jer nemam ni 2.250 dinara, koliko je potrebno platiti za proslavu mature u restoranu. To je za nas mnogo para, a kamoli kupovina haljine i sve ostalo – tužna je Marija.
Ona još uvek ne zna ni da li će ići na matursku ekskurziju.
– Prijavila sam se, ali nemamo da platimo. Ako ne bude neko mesto gratis, neću moći da idem ni na matursku ekskurziju u Novi Sad. A tako bih želela – veli Marija.
Dečak mašta o svom krevetu
Marko se poverava da svake noći, pre nego mu san dođe na oči, mašta o sreći.
– Najviše bih voleo da imam svoju sobu i krevet u kojem bih spavao sam. Sada u istom krevetu spavam s Milošem, Ksenijom i mamom. Toliko je tesno, da u toku noći ne mogu da se okrenem – poverava se Marko.
Majka ima samo jedno oko, ali veliko srce
Porodica živi od 11.000 dečjeg dodatka i 21.000 dinara socijalne pomoći, što je nedovoljno i za osnovne potrebe. Majka dece Bojana je u saobraćajnom udesu pre 20 godina izgubila jedno oko, ali ima veliko srce. Odrasla je u domu za nezbrinutu decu.
– Borimo se i ja i suprug da decu izvedemo na pravi put, da budu dobri ljudi. Nadam se da će makar moja deca jednog dana moći sama o sebi da se staraju i da im neće biti potrebna socijalna podrška. Kad dobijemo novac, kupimo namirnice, sredstva za higijenu, ostalo ide za račune i deci za užinu. Nemamo frižider, pa ništa ne možemo da sačuvamo od hrane. Hranu kuvam na malom rešou s jednom ringlom. Od posuđa imam samo dve male šerpe. Muke su oko pelena, kupimo jedno pakovanje, a kad potrošimo, imamo problem jer nema vode u kući pa pranje nije opcija. Ksenija od kada je rođena spava sa mnom u krevetu, nema ni kolica pa je sve vreme u rukama. Deca su dosta emotivna, plaču za sve što nemaju – iskrena je Bojana, prisećajući se i kako je Miloš bio u bolnici 17 dana zbog zapaljenja pluća, jer često nemaju ni dobru obuću, pa se deca prehlade.
Kako da pomognete
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.
