Month: June 2020

Radijator može postati omiljeno mjesto za prašinu!
Prašina je neizbježna. Posvuda je, a svi znamo kako se osjeća. Čak i nakon temeljnog čišćenja, ipak uspijeva stići do najudaljenijih mjesta! Jeste li ikad provjerili iza svog radijatora? Radijatori su izgrađeni na takav način da se prašina i prljavština mogu lako zarobiti i potrebno je dosta vremena da se sve ukloni.

Srećom, imamo odlične savjete koji će vam pomoći da očistite svoj radijator u kratkom vremenu!

Puder
Ali prvo razgovarajmo o prašini. Jeste li znali da prašina može koštati mnogo novca? Ako dopustite da se prašina slegne na vašem radijatoru, on će postati 30% manje efikasan, što znači da će morati raditi više, što košta više energije, a samim tim i više novca. Također, ako se namjeravate potruditi da vaš dom bude potpuno bez prašine, imamo loše vijesti: u svakom domu postoji prašina i ima oko 6 miligrama po kvadratnom metru. Čak i ako mislite da je nestalo, nije tako: sivu prašinu počinjete vidjeti tek nakon sedam ili osam dana.

Usisavač
Ako želite biti sigurni u maksimalnu učinkovitost kada je u pitanju čišćenje prašine oko vašeg doma, morate osigurati da redovno provjeravate usisavač. Ako je vrećica usisavača puna do vrha, usisavač ima mnogo nižu snagu usisavanja, ali to nije sve. Takođe riskirate da se prašina koju ste upravo usisavali vrati u sobu nakon što se kesa napuni. Zato uvijek pazite da vrecica nije prepuna i zamijenite je kada je već puna tri četvrtine.

Sada kada smo vas obavijestili o prašini općenito, prijeđimo na naš praktični raspored radijatora.

Radijator

Prije svega, pripremite se za najgore. Nevjerovatno je koliko prašina može biti iza radijatora. Srećom, čišćenje radijatora je mnogo lakše nego što možda mislite. Imate li neke stare helanke negdje koje više ne koristite? Zatim ih potražite i pripremite se za nevjerojatno iskustvo. Nakon što pronađete helanke, stavite ih na radijator. Držite ih s donje i gornje strane i počnite trljati. Zahvaljujući ovom pokretu, čiste nogavice postaju statične. I to uzrokuje da se sva prašina zalijepi za njega. Evo, problem je riješen!

Divna voditeljka je sada, nakon dosta problema, mama jedne preslatke Lenke, a svoju ljubavnu priču sa suprugom započela je baš na televiziji.

Tamara Grujić, jedna od omiljenih TV lica, svog sadašnjeg supruga Vuka Đokovića je upoznala tokom jednog televizijskog projekta na kome je on bio menadžer lokacije, a ona je bila zadužena za kasting. Brzo su se sprijateljili, a potom i zaljubili.

Počeli su da žive zajedno, a venčali su se nakon godinu i po dana veze. Naime, nisu mogli da se dogovore oko broja zvanica pa su se venčali tokom letovanja i proputovanja kroz Španiju. On je hteo intimno venčanje, a Tamara svadbu sa dvesta gostiju. Ipak, odlučili su se na treću opciju, pa su se venčali na Gibraltaru.

Tamara i Vuk su godinama pokušavali da dobiju dete. Voditeljka je jednom prilikom sasvim iskreno odgovorila da je prvi put ostala u drugom stanju kada je tek počela da živi sa Vukom, ali da je pobacila nesrećnim slučajem. Drugu trudnoću je morala da prekine zbog produkcije u kojoj je tada počinjala.

Nikad od javnosti nije tajila svoju veliku želju da se ostvari u ulozi majke.

“Vuk i ja dugo smo želeli da postanemo roditelji, a otkad smo počeli da radimo na terenu, imala sam u vidu da ću jednog dana, bože zdravlja, biti u drugom stanju. Zato sam odmah počela da smišljam kako ćemo mi, kao ekipa, tada funkcionisati. Na kraju svake sezone snimali smo nekoliko emisija unapred. Prošle zime, Vuk i ja smo videli da imamo dovoljnu zalihu da na proleće, bez opterećenja sa te strane, odemo na vantelesnu oplodnju. Računajući da će to biti za nekoliko meseci, bili smo potpuno opušteni. Baš u tom periodu Bog nas je pogledao i ja sam, potpuno prirodno, ostala u drugom stanju,” ispričala je Tamaraza magazin Story prošle godine.

Gledaoci emisije “S Tamarom u akciji” mogli su da vide i malu Lenku, koju ponosna mama vodi sa sobom na teren, snimajući nove emisije. Uprkos tome što su obezbedili dom mnogim porodicama u Srbiji, Tamara i Vuk nemaju svoj stan i već godinama žive kao podstanari.

Mala Lenka je data na usvajanje pa oduzeta od Savića, jer su radnici Centra za socijalni rad napravili velike nezakonitosti u radu.

U petak je smenjena direktorka Centra, a nadležni ministar slučaj preuzeo od Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku.

Bračnom paru Borisavu (48) i Biljani Savić (52) iz Beograda biće vraćena usvojena trogodišnja devojčica Lenka, koju im je Centar za socijalni rad u Subotici dao na usvajanja, pa oduzeo, jer su socijalni radnici napravili niz propusta, potvrđeno je za Telegraf.rs. Tako će devojčica, koja se nalazi trenutno u hraniteljskoj porodici, opet biti kod svoje kuće i sa svojim roditeljima.

Savićima je ćerka data na prilagođavanje u oktobru prošle godine. Polovinom prošlog meseca su dobili i rešenje o usvojenju. Devojčica je sa njima provela skoro osam meseci, da bi im prošlog ponedeljka iz Centra za socijalni rad javili da moraju da vrate dete u utorak.

Teška srca, devojčicu, kojoj su rekli da ide na raspust jer mama i tata moraju da rade, predali su samo da ne bi pravili probleme, a zatim su krenuli u borbu.

To je priča koja je obeležila prošlu nedelju.

Čim su se oni oglasili, svoj glas su digli i nadležni. Odmah su van snage stavljena rešenja o prilagođavanju i usvojenju, slučaj je predat tužilaštvu i policiji, a ministar za rad Zoran Đorđević je krajem prošle nedelje smenio direktorku Centra za socijalni rad u Subotici, i preuzeo ceo predmet od Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku.

Sve za dobrobit i u interesu deteta

Nakon što je razgovarao sa Savićima, Đorđević je istakao da će slučaj biti rešen u najboljem interesu devojčice.

– Kada smo čuli njihovu stranu, shvatili smo da se radi o tragičnoj priči i da je po njihovim rečima došlo do proceduralne greške Centra za socijalni rad – naveo je Ðorđević za TV Prva.

Zoran Đorđević, Foto: Alo.rs

S obzirom da je proteklo vreme i da se ništa konkretno nije dešavalo, da je dete izmešteno u hraniteljsku porodicu, da situacija i okolnosti nisu dobre i da će ostaviti traga na to dete, Ðorđević je doneo odluku prvo da svi dokumenti budu dostavljeni Ministarstvu, gde će stručni ljudi pregledati i proceniti šta se dešavalo.

– Tada ćemo doneti zakonitu odluku koja će biti u interesu deteta – ističe ministar.

U petak prepodne Savići su gostovali u Jutarnjem programu na TV Prva, a uključio se i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dušan Vulović. Tom prilikom su ga pitali zašto niko nije razmišljao o detetu.

– Prošli smo kompletan proces da bismo mogli da je usvojimo. Prošli smo školu za usvojitelje kako bismo mogli da se snađemo u svim situacijama, procenjivali su naše psiholološke profile, imali su naša dokumentra, kako niko nije video propust, nego se to videlo nakon osam meseci – zapitao je Borislav Savić.

Deca nisu predmet

Vulović je rekao da je u ovom slučaju Centar za socijalni rad napravio velike nezakonitosti u svom radu, a ne grešku.

Ana Brnabić u “Panorami”, Foto: Alo.rs

Na slučaj nije ostala imuna ni premijerka Ana Brnabić. Ona je istakla da je reč o ogromnom propustu i teškoj situaciji, pre svega za dete.

– Zaista je važno da se poštuje zakon, to je vladavina prava i zakon mora da se poštuje. Sa druge strane, jako je važno biti više nego oprezan kada se radi o deci. Deca nisu predmet koji vi možete da stavljate na jedno, pa na drugo mesto – primetila je premijerka.

Bračnom paru Savić, Biljani i Borisavu, da podsetimo, dete je uzeto, jer se majka ne uklapa u starosnu granicu. Porodični zakon, naime, propisuje da razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18, niti veća od 45 godina kao i da, izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina – ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.

Krvava drama događala se u skromnoj baraci na deponiji Sinjevac

“Ne znam šta sam uradio, ja idem u zatvor” – prvo je što je rekao Damir Imer (18) nakon što je u subotu po podne pet puta izbo vanbračnu suprugu Draganu Vasić (29), koja je u četvrtom mesecu trudnoće, i zbrinuta je u Opštoj bolnici u Kragujevcu.

Kakva se krvava drama događala u skromnoj baraci na deponiji Sinjevac, dva kilometra od Aleksandrovca, niko od najbližih nije mogao ni da pretpostavi, iako su bili nedaleko od mesta tragedije. Par je bio sam u baraci.

– Čuo sam vrištanje i viknuo ženi “šta rade ta deca?”. Ona je utrčala i sledeće što smo videli je da su zajedno izašle – rekao je Nezir Imer, otac osumnjičenog Damira, koji je inače i Draganin očuh, pošto sa njenom majkom Đevrijom Ljubišević živi u zajednici 13 godina. 

– Žao mi je što se sve to dogodilo, ali moj sin nije bio svestan šta je uradio. Nešto ga je pre toga žestila, pio je i lekove. Onda mu je u oči rekla da dete nije njegovo i desilo se šta se desilo. Taj mali nož je odnela policija… – rekao je Nezir.

Otac je rekao da je njegov sin oduvek bio miran i vredan. Nikada nije skitao, pio, nije bio agresivan, slušao ga je još kao dečak i bio mu je desna ruka u skupljanju plastičnih flaša. Imerovi zarađuju za život od skupljanja sekundarnih sirovina i u uslovima nedostojnim čoveka žive već skoro 15 godina.

Majka povređene trudnice, Đevrija je istakla kako još nije videla ćerku u bolnici i da se nada da će uskoro moći.

– Krvavu sam je iznela iz kuće, pomogli su mi da je stavimo u auto i odvezemo do Doma zdravlja, sama ne bih mogla, ležala mi je na krilu, bilo joj je teško – rekla je Đevrija, Draganina majka. 

Dragana ima decu iz prethodne zajednice, a sa Damirom je trebalo da čeka prvu prinovu.

– Zajedno su bili možda dve godine, nisu imali ovakvih problema ranije, mada se dešavalo da se posvađaju – rekao je Nezir Imer i dodao:

– Ona je počela tu da dolazi, da vidja svoju majku, gledao sam je kao svoje dete. Maltene je stalno bila zajedno sa mojim sinom, zaljubili su se. Ne znam šta će posle svega biti. Važno je da oboje budu dobro. Ići ćemo uskoro da ih vidimo oboje – završio je Nezir Imer.

Danas startuje novi projekat Privredne komore Srbije – “Stvarano u Srbiji”. To je jedan od načina za pomoć i promovisanje srpske ekonomije. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je za RTS da to nije jednosavna kampanja koja se bavi promocijom domaćih proizvoda, već potpuno nova filozofija.

Marko Čadež je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je stvoren kolektivni žig koji se zove “čuvarkuća”.

Kako je objasnio, to neće značiti samo da je neki proizvod proizveden u Srbiji, već će govoriti i na koji način je proizveden, kojeg je kvaliteta i koliko je uloženo domaćeg znanja, sirovina i rada.

“Kupac kada vidi žig u radnjama, on zna da je u taj proizvod uloženo više od 80 odsto rada i vrednosti odavde”, poručio je Čadež.

Napominje da je to nova filozofija za kupce, jer znaju da su u neki proizvod uključeni domaći dobavljači, a na taj način se stvara novac za renoviranje škola.

GRAĐANI Srbije od danas mogu da putuju u Grčku kroz Severnu Makedoniju, bez testiranja na kovid 19.

Grčka danas otvara svoje granice za 29 zemalja, među kojima je i Srbija, dok je Vlada Republike Severne Makedonije odlučila da od danas omogući nesmetan tranzit svih stranih državljana kroz teritoriju te države, s tim što će u zemlji moći da borave najduže pet sati, potvrdio je portparol makedonske vlade Muamet Hodža.

Makedonska vlada je odlučila da će stranci koji su u tranzitu kroz Severnu Makedoniju, do potpune liberalizacije režima ulaska i izlaska iz te zemlje, moći da koriste prelaze Tabanovce, Deve Bair, Bogorodica, Kjafasa, Blace i aerodrom Skoplje. Prema Grčkoj će biti otvoren samo prelaz Bogorodica/Evzoni, dok Dorjan ostaje zatvoren. Ovaj tranzit podrazumeva obavezu da se ne napušta auto-put ili lokalni put i da se tranzit obavi za najduže pet sati.

Ceca Ražnatović kaže da joj je ove godine rođendanski dar stigao 3. juna, kada joj je snajka Bogdana podarila unuče

Ceca Ražnatović (47) kaže da joj je unuk Željko najlepši poklon za rođendan! Najveća folk zvezda juče je obeležila ovaj važan datum u svojoj vili u Beogradu, izolovana skoro od svih jer je pozitivna na kovid-19.

Sa Cecom je jedino bio njen sin Veljko, koji je takođe zaražen koronavirusom.

Pod maskama

Bez obzira na to što je odvojena od ćerke Anastasije, sestre Lidije i sestrića, pevačica ističe da joj je puno srce jer joj je najlepši rođendanski poklon stigao 12 dana ranije.

– U prethodnom periodu imala sam dva životna razloga za sreću. Venčanje sina Veljka, a potom i rođenje unuka Željka. Najlepši poklon za ovaj rođendan dobila sam od moje lepotice, snajke Bogdane, koja mi je podarila unuka – priča Ražnatovićeva, i dodaje da kada pogleda iza sebe, ima dosta razloga da bude zadovoljna:

Veljko šest dana
nije video ženu i sina

Veljko Ražnatović od prošle srede nije video suprugu Bogdanu i sina Željka. Kik-bokser je sa Cecom u karantinu dok su mu supruga i sin u Titelu. Bogdana svakog dana zove Veljka preko video-poziva, pa se na taj način gledaju dok su razdvojeni.

– Kada bih sve uspehe podelila sa brojem svojih godina, rekla bih: “Bože, hvala ti za sve”. Živimo u vremenima kada uspeh nije samo novac, karijera, već i zdravlje, porodica, dugogodišnja prijateljstva. Hvala Bogu, sa 47 godina sve to imam. Ne žalim što sam ovaj rođendan proslavila pod maskom.

Dok je zatvorena u karantinu, Ceca vredno kuje planove za budućnost.

– Zacrtala sam sebi u ovoj godini jedan sjajan album i veliki koncert. Biću srećna ako tim potezom usrećim i mnoge druge ljude. Korona nas je naučila da živimo u sadašnjosti i priželjkujemo bolju budućnost – poručuje folk zvezda.

Vreme za ljubav

Ražnatovićeva je stidljivo progovorila i o ljubavi koju toliko priželjkuje.

– Naravno da je vreme za novu ljubav i to nema nikakve veze sa godinama. Veoma je važno da znamo šta proglašavamo ljubavlju, a kada je imamo, onda moramo da se potrudimo da je sačuvamo – kaže Ceca.

Sama dizajnirala kolevku za unuka

Ceca je sama dizajnirala kolevku za svog prvog unuka Željka Ražnatovića. Folk zvezda je svoj nacrt kreveca u kraljevsko-plavoj boji poslala jednoj firmi, koja je sve izradila prema njenoj zamisli.
Kolevka ima zlatne nogare, baldahin i na ćirilici je ispisano prvo slovo imena malog Željka. Dušek i obod kreveca izrađeni su od prirodnih materijala koji se ručno šiju, a slovo “Ž” izrađeno je od čistog zlata.

Za psihološku povezanost sa bakom po majci postoji posebno naučno objašnjenje.

Ako ste imali sreće da odrastate uz svoju baku, vaša sećanja na detinjstvo verovatno su ispunjena divnim, emotivnim asocijacijama na sigurnost i uživanje, piše Stil.

Uz sve poštovanje majke našeg oca, da li vam je ikada palo na pamet da postoji (biološka) razlika između nje i bake po majci? Ako je verovati naučnicima, između unučeta i majčine majke osim ljubavi i pažnje, postoji još nekoliko posebnih veza!

Geni praktično predstavljaju jedinice nasleđa sastavljene od DNK. Genetičari kažu da unuci sa bakama i dekama dele u proseku 25 odsto DNK. Gene nasleđujemo i od baka i od deka, ali najviše od bake po majci, tvrde stručnjaci, jer njihovi geni imaju moćniji uticaj na potomke dece.

Naučnici veruju da je to zbog “veze po X hromozomu”. Naime, baka po majci prenosi na decu 25 odsto X hromozoma na unuke i ženskog i muškog pola, dok baka po ocu prenosi jedan X hromozom na ženske unuke, a na muške prenos hromozoma ne postoji.

Postoji više teorija, ali najveći broj naučnika veruje da je u pitanju “očinska neizvesnost”, odnosno sledeće – majka i njena majka 100 odsto su sigurne da odgajaju svoje dete, dok očevi i njihove porodice u to podsvesno nisu uvek sigurni, zbog toga što nisu oni strana koja učestvuje u rađanju.

Bake po majci bliskije su sa unucima, veruju naučnici. U mnogim porodicama, upravo majčina majka nosi veću odgovornost za decu i provodi najviše vremena s njima, ulaže u njih i više brine o vaspitanju i odgajanju unuka od bake po ocu.

Jedna čileanska studija pokazala je da smo od sva četiri roditelja naših roditelja najprivrženiji baki po majci, jer geni “preskaču” jednu generaciju (majku i oca), pa su možda baš zbog toga mnogi bolje slažu sa bakom i dekom nego sa roditeljima.

Sličnost je NEVEROVATNA!

Dok se Novak Đoković sprema da odmeri snage sa Aleksandrom Zverevim i zagreva na terenima dorćolskog teniskog kompleksa, u tome mu pomaže sin Stefan.

Ne bi to bilo nešto što bismo podelili sa vama, da nemamo poseban razlog. Naime, Nole je praktično preuzeo ulogu Stefanovog trenera, pokazuje mu isto onako kako su njemu pokazivali dok je bio mali.

I, kada se uporede sve fotografije nastale na terenima Novak u Beogradu ovog lepog letnjeg nedeljnog popodneva, dolazi se do jednog neopozivog zaključka – da je Noletov sin na terenu isti Novak.

Tačnije, da sa reketom izgleda potpuno isto kako je njegov tata izgledao kada je sa nepune četiri godine prvi put uzeo reket u ruke.

Bekhend, forhend, svime je time mali Stefi već ovladao, tako da se nadamo da će se u njemu izroditi neko ko može da nastavi ono gde je stao slavni otac.

Petrovski post naziva se još i apostolski, počinje prvog ponedeljka posle Duhovske nedelje i traje do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, koji SPC slavi 12. jula.

Početak Petrovskog posta je pokretan, jer zavisi od Vaskrsa, a završetak je nepokretan. Zbog zavisnosti početka ovog posta o Vaskrsu, Apostolski post najkraće može da traje jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica.

Crkva na Kosovu i MetohijiFoto: Profimedia

Svrha posta, kako kažu pravila vere, ne može se postići samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i uzdržavanjem od loših misli, reči i dela i uz obaveznu molitvu, po uzoru na Spasitelja koji je postio u pustinji i čiji su primer potom sledili Bogorodica i apostoli.

Naziva se još i Petrovdanski post, Apostolski post, Post Svetih Apostola. Drugi po redu višednevni post posvećen Sv. Apostolima Petru i Pavlu, odnosno, svim Apostolima. Ovaj post, čiji je početak pokretan (jer zavisi od Vaskrsa), a završtetak je nepokretan, ustanovljen je na osnovu uspomene na Apostole koji su posle Silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved Sv. Jevanđelja, postili (Dap 13,2-3).

Zbog zavisnosti početka ovog posta o Vaskrsu, Apostolski post najkraće može trajati jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica.

Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste „na vodi”. Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja.

Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.