Month: July 2020

Da ujedinjeni možemo sve, pokazala nam je mala Sofija Markuljević (1), devojčica koja boluje od spinalne mišićne atrofije tip 1, a za čiji je prvi korak Srbija uspela da prikupi 2,4 miliona dolara, koliko je potrebno za lek i lečenje.

Povodom ove radosne vesti, oglasili su se roditelji male Lane Jovanović, bebe koja baš kao i Sofija, boluje od iste, teške i retke bolesti, a koja je na samom početku svoje duge i teške borbe, prenosi “Telegraf”.

– Uspeli su! Mnogo nam je drago što će naša drugarica dobiti lek, što će ozdraviti i stati na svoje nogice. Daj Bože da jednog dana ona i naša Lana šetaju zajedno. Ovo je borba koja je za roditelje mnogo teška i mogu samo da zamislim koliko su Marija i Stefan Markuljević srećni. Presrećni. Iz ove kože to mogu najbolje da razumem. Zato uživajte, radujte se, skačite od sreće jer ste uspeli – napisala je Lanina majka.

Jovanovići su Markuljevićima poželeli srećan put i da sve ovo bude samo nešto čega će se kroz maglu sećati.

– Da će veštica zvana spinalna mišićna atrofija biti izbrisana zauvek! Draga naša Sofija, svu sreću sveta ti želimo. Koračaj, jer to si zaslužila. Od sveg srca želimo da se tvoj korak daleko čuje. Mi nastavljamo dalje, oni su nam pokazali da je moguće i da i mi možemo uspeti – dirljiv je status Lanine majke.

Podsetimo, Sofija Markuljević bi uskoro trebalo da krene u Los Anđeles, na svoje najvažnije životno putovanje, a njeni roditelji Marija i Stefan, uz niz zahvalnosti imaju još jednu molbu za nas – da sve dalje akcije prikupljanja novca preusmerimo na bebu Lanu.

– Molimo sve ljude koji su nastavili da prikupljaju novac za Sofiju u kutijama preusmere novčana sredstva na račun male Lane Jovanović koja boluje od iste bolesti kao i naša Sofija. Molimo vas da, ukoliko ste u mogućnosti, nastavite da prikupljate novac za Lanino lečenje jer je ona tek na početku svoje borbe. Hvala svima. Za Lanu! – napisali su Sofijini roditelji.

Takođe, Markuljevići su naveli i da se svi dresovi koji su bili preko Instagram stranice Negujmosrbski namenjeni za Sofiju, ostaće na aukciji, a novčana sredstva će se uplaćivati na račun za Lanu.

Lana je rođena sa ocenom 10/10 i izgledala je kao zdrava beba. Tada se činilo da je sve u redu jer je pomerala i ruke i nogice i samo se smejala. Za svakoga bi imala osmeh.

Sa dva i po meseca roditelji primećuju da više ne mrda nogice, da su joj ruke oslabile i brzo su je odveli kod doktora. Upućeni su na dečijeg neurologa i na dalja ispitivanja.

Ubrzo odlaze u bolnicu i tamo ostaju tri nedelje, gde nakon brojnih ispitivanja uspostavljaju dijagnozu – spinalna mišićna atrofija, tip 1. Radi se o vrlo progresivnoj bolesti koja napada mišiće i brzo se gube osnovne životne funkcije kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje. Rečeno im je da postoji lek koji će da zaustavi ovu bolest, a porodica je bila jako srećna što je rođena u vreme kada postoji lek.

Imala je pet meseci kada je primila lek koji stopira njenu bolest, što je on to i uradio – samo ju je zaustavio, a Lana je još nemoćna i samo leži u krevecu. Međutim, postoji lek koji može da je izleči, ali je jako skup, toliko skup da roditelji mogu samo da sanjaju da mogu sami da prikupe novac.

Lanina majka, Aleksandra Jovanović kaže za Telegraf.rs da su dosad uspeli da prikupe oko 400.000 evra i da se nadaju da će do prvog ćerkinog rođendana imati novac za lek koji se uzima jednom u životu, i to najkasnije do druge godine.

– Lani je rođendan 3. novembra, voleli bismo da joj do prvog rođendana kupimo lekić – kaže devojčicina majka.

Roditelji ove devojčice obraćaju se svim ljudima dobrog srca da im pomognu i da zajedničkim snagama prikupimo novac za lek koji će je da je izvuče iz kandži ove opake bolesti i omogućiti joj da se igra, trči i skače sa svojim bratom. Dajmo Lani šansu za detinjstvo i sve njegove čari. Pomozimo da i ona čvrsto stoji na zemlji i da se i njen korak daleko čuje.

Kako da pomognete

Slanjem SMS poruke: Upišimo 808 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human808 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000069907-42

Uplatom na devizni račun: 160600000006991130

IBAN: RS35160600000006991130

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Državljanin republike Austrije, inače poreklom Srbin, Saša Vukojević pretučen je u hrvatskom mestu Baška Voda, jer je imao istetoviran grb Crvene zvezde!

Vukojević je napadnut s leđa dok je supruzi i njihovom ćerkama iz restorana brze hrane nosio jelo, a nakon što su ga tri napadača oborila udarcem u potiljak usledilo je neviđeno brutalno šutiranje.

Na listu desne noge ima tetoviran pravoslavni krst, na levom ramenu tetovaže dva omiljena kluba, Verdera iz Bremena i Crvene zvezde iz Beograda, na desnoj ruci svoje ime na ćirilici, a uz sve to je oko vrata nosio pravoslavni krst, prenosi Jutarnji list.

Vukojević je u ovom napadu zadobio teške telesne povrede. Na usnama je dobio osam šavova, ima tri rasklimana zuba i modrice po celom telu.

On i supruga Manuela uvereni su da su simboli koje ima na telu razlog napada.

“Kako sam padao tako sam dobio nogom u lice. Kad sam pao, udarali su sa svih strana, ja sam stavio ruke na lice da se zaštitim i skupio se. Nakon toga su se dali u beg. Ja sam video samo jednog, imao je crnu majicu i šorc. U policiji su mi rekli da su bila trojica, jer su ih toliko videli na nadzornim kamerama susedne menjačnice koja je sve snimila“, kaže Saša za Jutarnji list i dodaje da niko od njih nije progovorio ni reč.

Od polovine avgusta počeće prijavljivanje poslodavaca i mladih koji traže posao za program “Moja prva plata”, a sa radom za plate koje će delom finansirati država počelo bi se od oktobra, rekao je za Tanjug ministar finansija Siniša Mali.

Zapošljavanje 10.000 mladih na po devet meseci država će podržati sa 20.000 dinara mesečno za one sa diplomom srednje škole i 24.000 dinara za mlade radnike sa fakultetskom diplomom.

“Ovo je pravi način da država doprinese, i preuzme veći deo tereta prve plate za ove mlade na sebe. I način da oni dođu do svoje prve plate, i svog prvog posla. Tako podstičemo njihovu zaposlenost, a smanjujemo nezaposlenost među mladima”, rekao je Mali.

Tokom konkursa firme će prijavljivati svoje potrebe za radnicima, a paralelno će se prijavljivati studenti i oni koji su završili srednju školu – tako će biti formirana lista onih koji žele da učestvuju u programu za koji će samo za ovu godinu biti izdvojeno dve milijarde dinara.

“To nije mali novac, ali je novac koji će na pravi način biti utrošen, da mladim ljudima sada, u uslovima krize kada postoji strah zbog korone damo mogućnost i poguramo ih napred, da dobiju prvu platu”, rekao je on.

Dodaje da je pretpostavka da će posle devet plata mladi ostati kod istog poslodavca, ili sa iskustvom lakše naći drugi posao.

Program Moja prva plata predviđa da ostatak novca za platu ovako zaposlenih mladih ljudi obezbede poslodavci.

” Prvim i drugim paketom mera podrške borimo se da zaštitimo našu privredu, a programom Moja prva plata želimo da podstaknemo zapošljavanje a mladima je najteže da dobiju prvi posao”, rekao je on.

Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, trenutno je jedna od najkontroverznijih lekara u Srbiji – ne zbog svoje neosporne stručnosti i hiljada zahvalnih pacijenata kojima je posvetila život, čak i kada je sama imala zdrastvene probleme, već zbog toga što je mnogima teško da razdvoje njenu karijeru od prilično kontroverznih izjava poput optužbi da nas je NATO pakt namerno trovao i da je u Srbiji zbog toga drastično skočio broj malignih oboljenja (nije potkrepljeno naučnim studijama), javnog koketiranja sa teorijama zavere o poreklu koronavirusa, pa sve do najnovije kritike kolega koji su potpisali peticiju protiv Kriznog štaba zbog nespornih velikih grešaka u radu.

Njenu požrtvovanost, znanje i želju da pomogne pacijentima niko nikada nije porekao. Ipak, neke njene reči vrlo često izazivaju burne reakcije. Posebno je odjeknuo njen komentar povodom otvorenog pisma lekara i konstatacija da bi “više cenila da je ono napisano nakon što su se te iste kolege ponudile da malo zamene lekare u kovid-bolnicama”. Kolege potpisnici kažu da su zbog toga ogorčene i traže izvinjenje. Nakon svega Grujičić, čini se, šalje poruku pomirenja.

Toplo-hladno. Ko je ova kontroverzna doktorka – ona u koju se jednako veruje i sumnja.

Medicinska karijera neurohirurga Danice Grujičić protkana je velikim stručnim uspesima, brojnim medijskim nastupima i izletom u politiku, ni manje ni više nego predsedničkom kandidaturom.

Prema dostupnim podacima iz njene biografije, rođena je u tadašnjem Titovom Užicu, 30. avgusta 1959. Godinama su se nizale brojne funkcije i titule – načelnica Centra za neuroonkologiju Neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednik humanitarne organizacije Zdrava Srbija. Od prošle godine je i na čelu Instituta za radilogiju i onkologiju Srbije.

Biografski podaci kažu da je njen otac po potrebi posla otišao u Rusiju, pa je srednju školu završila u Moskvi. Studije medicine je počela u Moskvi, a završila u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,60. Magistrirala je 1987. godine i doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Objavila je kao autorka ili koautorka više od 250 naučnih radova, poglavlja u knjigama i monografija. Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.

Grujičić je poznata i po tome što na sva zvona ukazuje na opasnost od osiromašenog uranijuma i posledice NATO bombardovanja 1999. godine.

NATO zračenje i otrovi

“NATO je od nas napravio eksperimentalni poligon. Ne radi se samo o osiromašenom uranijumu. Postoje toksične supstance, otrovi kojima je zatrovano tlo. To je bila regionalna ekološka katastrofa. Ugrožene su sve zemlje u regionu”,  samo je jedna u nizu njenih izjava i izlaganja na tu temu. Ona je kao poseban problem istakla povećan broj malignih bolesti, naročito kod dece.

“Nekada smo imali visok procenat izlečenja kod dece, ali sada više ne. U porastu su i autoimune bolesti. Žene sa ogromnim lekarskim kartonima obilaze lekare, a da ne pričamo kakve je psihičke posledice ostavila NATO agresija”, upozorava Grujičić.

Predsednička kampanja

Pamti se i njen izlet u politiku, bila je  potpredsednica Socijaldemokratskog saveza. Kao njihov kandidat učestvovala je na predsedničkim izborima 6. maja 2012. godine. Bila je jedna od ukupno 12 učesnika trke za predsednika Srbije. Osvojila je 0,78 odsto glasova.

“Mi ne obećavamo 100.000 radnih mesta. Oni 40 godina nisu u stanju da završe obilaznicu oko Beograda, ako dođemo na vlast, mi ćemo bar to završiti”, jedna je od poruka koju je Grujićić poslala tokom kampanje na tim izborima.

Na posao u kolicima

Pažnju javnosti Grujičić je privukla kao načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Mediji su 2018. naveliko pisali o njenoj požrtvovanosti i odlasku na posao i pored povrede noge, pa je operacije obavljala iz invalidskih kolica i uprkos bolovima.

Njen izbor za čelnu poziciju na Institutu za onkologiju i radiologiju izazvao je brojne nedoumice, mnogi su se tada pitali da li je izabrana po podobnosti. Ipak, ne zaboravlja se ni to da je po imenovanju na novu funkciju, Grujičić odlučila da ostane da radi i na Klinici za neurohirurgiju KCS, odrekla se plate na novom radnom mestu i ta sredstva preusmerila u humanitarne svrhe.

Ipak, nove vremena donose i neke nove utiske. Pandemija koronavirusa bacila je ponovo reflektore na Grujičić i Institut za onkologiju, pa su nam iz te ustanove stizale i vesti o zaraženim pacijentima, zaposlenima, kao i o zatvaranju pojedinih odeljenja.

Teorije zavere o koronavirusu, Gejtsu, Sorošu…

Kritičari njenih javnih nastupa i ranije su ukazivali da je u izlaganjima o NATO bombardovanju i upotrebi osiromašenog uranijima nekad previše ostrašćena, pa čak sklona teorijama zavere. Pojedini su tu sklonost prepoznali i u nekim njenim izjavama o poreklu koronavirusa.

“Ja nisam nobelovac kao što je Lik Montanje, ali mi je prihvatljiva njegova izjava. Kada se ljudi igraju Boga obično dobiju po nosu. Neko je to uradio, možda i smišljeno, ne želim da budem teoretičar zavere, ali ovo definitivno ne može biti prirodna stvar i čovečanstvo mora da nađe načina da se izbori sa ovim virusom” rekla je jednom prilikom Danica Grujičić i ocenila da “postoji laboratorija u Vuhanu ali da ona pripada nekome drugome”.

“Da li je to Gejts ili je to Soroš kao što se priča, to su sve glasine. Zato molim obaveštajne službe širom sveta, a znamo koje su najbolje, Mosad , ruska, američka, da izađu ti ljudi i da kažu kakva su njihova saznanja i da saznamo ko je taj koji priča o zlatnoj milijardi. Sama činjenica da neko može da razmišlja i uništi 6 milijardi ljudi ja to ne mogu da shvatim” ocenila je doktorka poprilično ubeđena da je koronavirus nastao u nekoj laboratoriji.

Podrška Nestoroviću

Kao kontroverzna se može protumačiti i njena podrška kolegi i članu Kriznog štaba Branimiru Nestoroviću. Brojnim, najblaže rečeno neozbiljnim izjavama u vreme pandemije, Nestorović je zbunio javnost. Pamti se njegova priča o smešnom virusu i pozivu da se zarazimo. Ipak, to Danicu Grujičić nije sprečilo da stane uz njega. “Veliki čovek i lekar”, ocenila je Grujičić.

Sem što brani kolege iz Kriznog štaba, doktorka Grujučić je znala da stane i u odbranu vladajuće strukture pravdajući njihove poteze.

“Vučić institucija”

“Može da vam se ne sviđa Vučić, ali on je institucija. Mislim da je potrebno da poštujemo državu. Mi se nalazimo u vanrednoj situaciji, jer imamo veliki broj zaraženih i moramo da zbrinemo taj broj zaraženih”, rekla je ona nedavno.

Ipak, kulminacija kontroverznih nastupa Danice Grujičić, jeste poruka kolegama, potpisnicima otvorenog pisama “Ujedinjeni protiv kovida”. Ona je rekla da bi takvo obraćenje zdravstvenih radnika više cenila da je došlo nakon što su se te iste kolege ponudile da malo zamene lekare u kovid-bolnicama.

Govoreći o otvorenom pismu lekara, koje je podržalo više od 2.700 zdravstvenih radnika, dr Grujičić kaže da svako treba da izrazi svoje mišljenje, ali da bi ona volela da su te kolege i ponudile da malo zamene radnike u kovid centrima, pa onda da napišu pismo. To bi imalo mnogo veći efekat, nego što su samo napisali pismo, istakla je doktorka i rekla je da bi više cenila sve to.

“Ne vidim da su oni predložili nešto drugačije nego što je to predložio Krizni štab, mislim da u ovoj situaciji treba da pokažemo jedinstvo”, dodala je doktorka. Dajte da se izborimo, i da se posle izborimo za bolje uslove u zdravstvu, kazala je.

Ovo je izazavalo burnu reakciju i ogorčenje lekara, potpisnika otvorenog pisma, kojim traže smenu Kriznog štaba, ali i izvinjenje Danice Grujičić.

U saopštenju oni su izrazili ogorčenost povodom njenog današnjeg nastupa kojim je, kako navode, iznela “omalovažavajuće i netačne informacije o potpisnicima pisma”.

Prof. Grujičić predlažu da detaljnije pročita pismo i imena potpisnika.

“Tako bi videla da je ogroman broj potpisnika deo kovid sistema – brojni anesteziolozi, lekari opšte medicine, internisti, infektolozi, mikrobiolozi, ortopedi, radiolozi i drugi. Naravno, nije moguće da svi potpisnici rade u kovid bolnicama jer poštovanu koleginicu podsećamo da i dalje postoje brojni pacijenti oboleli od drugih bolesti na koje ne smemo i nećemo da zaboravimo. Još bismo naglasili da mnoge kolege potpisnici pisma nisu imale ni dan odmora već mesecima, da iz skafandera izlaze i dolaze kući svojim porodicama iznureni i iscrpljeni na svaki način i da je ovakva izjava uvreda za sve njih”, saopštili su.

Dodaje se da svi potpisnici otvorenog pisma traže “hitno izvinjenje”.

“S obzirom da je u svojoj izjavi pozvala na jedinstvo – uzvraćamo pozivom da konačno detaljno pročita naše pismo i potpiše ga ukoliko se slaže i time doprinese njegovoj težini. Uputstvo za potpisivanje se nalazi na sajtu www.ujedinjeni-protiv-kovida.net. Naravno, može i da nastavi sa omalovažavanjem. Svako bira svoj put”, zaključuje se u saopštenju.

Čini se da je Grujićić na kraju svojim kolegama, ipak, poslala pomirljivu poruku i “spustila loptu”.

“Nema razloga da bilo ko bude ogorčen zato što ja mislim da sada nije trenutak da se pišu pisma poput onog ‘Ujedinjenih protiv kovida’, ali ne mislim ni da ti lekari politizuju situaciju”, rekla je ona za naš portal.

“Smatram da svako može da kaže svoje mišljenje – i ‘Ujedinjeni protiv kovida’ i ja. Naša mišljenja se razlikuju, ali niti su oni bili nepristojni, niti ja.

“Ostajem pri tome da prvo treba da se izborimo sa ovom bolešću, a onda da sednemo i da vidimo šta ćemo i kako dalje”, kaže Grujičić, reagujući na saopštenje lekara potpisnika otvorenog pisma u kome se upozorava na teško stanje u domaćem zdravstvu i traži smena članova Kriznog štaba.

“Ne treba praviti atmosferu da se opet delimo – oni su napisali pismo i rekli svoje mišljenje, ja sam rekla svoje, imamo pravo da diskutujemo, različiti su nam stavovi, šta je tu strašno?”, pita dr Grujičić, koja smatra da članovi Kriznog štaba, kao i svi, rade najbolje što umeju i u najboljoj nameri.

Za naš portal ističe i da je mišljenja da kritika nije loša ako je dobronamerna, ali naglašava i da u potezima “Ujedinjenih protiv kovida” ne vidi politizaciju.

“Ljudi su rekli svoje mišljenje, njih dve i po hiljade je potpisalo, ostali lekari nisu, ali to ne znači ni da se slažu, ni da se ne slažu sa njima. Verujem da treba da sačekamo da sve ovo prođe, pa onda da diskutujemo o svemu”, kaže dr Grujičić.

Pevačica je revoltirana novim insinuacijama…

Nakon informacija da je Luna Đogani bila nešto više od prijatelja sa Mladenom Radulovićem, dečkom njene mame Anabele, osvanule su i njihove zajedničke fotografije, na kojima su, prema mišljenju mnogih, previše bliski.

Ova vest potresla je i šokirala Anabelu Atijas, koja je na odmoru sa bivšim suprugom Andrejom. Revoltirana spekulacijama da je Luna ljubavisala sa njenim dečkom, ekskluzivno za “Alo” je rešila da iznese svoju stranu priče.

Foto: E-stock

– Budalaštine su da je između Lune i Mladena bilo ičega, te fotografije koje se plasiraju nastale su u mom prisustvu. Svi koji su se u poslednje vreme nameračili na mene slobodno neka udaraju, tu sam – rekla je pevačica, a onda zapretila tužbama.

– Tužiću svakoga ko bude udarao na moj integritet, ići ću na inostrane sudove i potražiti svoja ljudska prava. Ovakve stvari se ne tovare nikome na leđa! Ovim putem bih zamolila sve one koji plasiraju ovako ružne stvari da dobro razmisle da li će ovog puta izostaviti društvenu odgovornost ili će poželeti da uništavaju moj život i živote članova moje porodice – rekla je Atijasova, kojoj spekulacije o ćerkinoj “akciji” sa njenim bivšim dečkom stvaraju nemir, pa je poručila fanovima.

– Ovo je užasan udar na mene i moju porodicu, zato vas molim da budete ljudi i ne izmišljate stvari. Luna je u emisiji ,,Narod pita“ ispričala da ju je Mladen povukao za ruku u klubu pre otprilike pet godina, a ja sam sa njim bila pre deset godina! Zaista ne mogu da odgovaram za to da li će neko ko u tom momentu nema veze sa mnom u klubu povući Lunu za ruku – ispričala je Anabela i drhtavim glasom zaključila:

– Zaista sam očajna. Ne znam samo da li svi koji šire laži žele da me nateraju da se ubijem, hoće li tada biti srećni? Ovo se više ne može podneti – rekla je Anabela ekskluzivno za “Alo!”.

Glumac Ammar Mešić danas je sa svojim pratiocima podelio tužne vesti.

Naime, njemu je uginuo pas Tara koji je bio deo njihove porodice.

View this post on Instagram

Tara ❤️ Bila si deo naših živote i moje porodice više od 10 godina. Nikad neću zaboraviti kada si ušla u našu kuću mala kao pile. A mi smo bili tu i štitili te. Uvukla si nam se po kožu i postala deo nas. Danas se raspadam zbog tebe dok listam sve ove fotografije nastale pre 10 godina. Odmori se. I gore budi dobra i mahnita kao što si i sa nama bila. Nedostajaćeš i niko te nikad ne može zameniti. Volimo te. Tvoji Mešići. ❤️ @deni.mesic @dika.mesa

A post shared by Ammar Mešić (@ammarsadvam) on Jul 25, 2020 at 3:32am PDT

– Tara, bila si deo naših živote i moje porodice više od 10 godina. Nikad neću zaboraviti kada si ušla u našu kuću mala kao pile. A mi smo bili tu i štitili te. Uvukla si nam se po kožu i postala deo nas. Danas se raspadam zbog tebe dok listam sve ove fotografije nastale pre 10 godina. Odmori se. I gore budi dobra i mahnita kao što si i sa nama bila. Nedostajaćeš i niko te nikad ne može zameniti. Volimo te. Tvoji Mešići – napisao je Mešić u tužnoj poruci koju je posvetio svom uginulom ljubimcu.

Saša Vukojević (30), državljanin Republike Austrije poreklom iz Srbije, brutalno je pretučen juče u Baškoj Vodi u Hrvatskoj. Vukojević sumnja da je žrtva nepoznatih napadača postao zbog tetovaža koje ima – krst na nozi i grb Crvene zvezde na ruci.

Vukojević je napadnut s leđa juče oko 19 sati u Baškoj Vodi dok je supruzi i dvema ćerkama iz fast fuda nosio jelo, a nakon što ga tri napadača udarcem u potiljak oborila na pod, usledilo je neviđeno brutalno šutiranje, takvo da su zgroženi ostali svi koji su se u to vreme našli na šetalištu, od turista do osoblja restorana, piše hrvatski Jutarnji list.

Saša stvarni povod ne zna jer batinaši nisu ništa govorili dok su ga tukli, ali ni on ni njegova supruga Manuela ne isključuju mogućnost da je meta postao zbog tetovaža koje ima na telu. Na listu desne noge ima istetoviran pravoslavni krst, na levom grbove najdražih klubova – Verdera iz Bremena i Crvene zvezde iz Beograda. Uz to na desnoj ruci ima ispisano ime na ćirilici i oko vrata je nosio pravoslavni krst.

Sa suprugom Manuelom, Hrvaticom iz Čovića kod Otočca, živi u austrijskom gradiću nedaleko od Linza.

Kako su ispričali za lokalne medije, u Hrvatsku na letovanje su stigli pre pet dana, a odmor su zbog ovog nemilog incidenta prekinuli juče i već danas se vraćaju u Austriju.

– Rodom sam iz Srpca kraj Nove Gradiške, ali smo u Austriju odselili 1992. godine, kada sam ja imao dve godine. Manuela je dolazila u posetu ocu koji je ovde radio. Nikakve međunacionalne razlike nama nisu bile bitne da se zavolimo i oženimo i nikada ja svih ovih godina nisam imao problema, a letovali smo u Vodicama, na Viru, na Braču, ma svuda – priča šokirani Saša reporterima Jutarnjeg u Manuelinoj kući u Čovićima, koji je Hrvatsku smatrao drugom domovinom.

– Bili smo na plaži i oko sedam sati smo krenuli da potražimo mesto na kom bismo mogli nešto da pojedemo. Našli smo taj fast food. Saša je ostao da čeka hranu, a ja sam se s devojčicama vratila na plažu da ne čekamo tamo svi – priča Manuela, koja se družila s ljudima koji letuju u istoj apartmanskoj zgradi.

Jedna od tih osoba joj je rekla da je Saša napadnut, pojurila je prema mestu događaja i zatekla muža kako sedi na ivičnjaku kraj puta krvava lica s usnom koja mu je visila.

– Uzeo sam hranu i krenuo prema plaži. Na pola puta me je neko udario u potiljak. Kako sam padao tako sam dobio nogom u lice. Kad sam pao, udarali su sa svih strana, ja sam stavio ruke na lice da se zaštitim i skupio se. Nakon toga su pobegli. Ja sam video samo jednog, imao je crnu majicu i šorc i crni kačket. U policiji su mi rekli da su bila trojica, jer su ih toliko videli na nadzornim kamerama susedne menjačnice koja je sve snimila – kaže Saša, dodajući da niko od njih nije prozborio ni reč, već su samo udarali i onda pobegli.

Na usnama je dobio osam šavova, ima tri rasklimana zuba i modrice po celom telu. On i supruga uvereni su da su simboli koje ima na telu razlog napada.

– To mi je rekao policajac, kaže da moj slučaj nije prvi, a da je povod neki snimak koji kruži društvenim mrežama na kom se vidi kako neko s obeležijima Crvene zvezde mokri po spomeniku poginulim braniteljima u Herceg Bosni, pa onda ti huligani napadaju sve koji imaju takve simbole. Ja ne znam koji bi bio drugi razlog – priča Saša.

Ima 135 kilograma i visok je 196 cm, kaže da bi se branio, ali nije imao šanse kada je napadnut s leđa. Ipak, drago mu je što to nisu učinili pred suprugom i ćerkama, posebno starijom, trogodišnjom devojčicom koja bi, uveren je, imala traume.

– Da su išta rekli, ali ni reči, možda su me pratili, ali mi nigde nismo ni izlazili, čak ni na ručak zbog korone, bili smo samo na plaži s decom. Policija misli da je sve zbog krsta i te zvezde, tako mi kažu – kaže Saša.

Manuela je posebno razočarana “dočekom” koji su im priuštili u Hrvatskoj, a boji se da bi sve moglo završiti remećenjem javnog reda i mira, a ne zločinom iz mržnje, što ovo očito jeste, smatra. Znaju za barem još jedan slučaj osobe pretučene zbog “Zvezde”, u hitnoj su im, kažu, sami rekli da su tog drugog muškarca, pretukli pred porodicom.

Jutarnji je pitao Policijsku upravu splitsko-dalmatinsku jesu li uhvatili napadače na Sašu Vukojevića, na koji način će kvalificirati napad te koliko su imali sličnih slučajeva.

Iz PU splitsko-dalmatinske su potvrdili da su u sredu oko 19.10 sati “primili dojavu da je u Baškoj vodi došlo do fizičkog napada na osobu”, kao i da su “obavili razgovor s 30-godišnjim austrijskim državljaninom s vidljivim povredama, a koje je po njegovoj izjavi zadobio u fizičkom napadu od strane tri nepoznate muške osobe”.

– Isti je kolima HMP Makarska prevezen na pružanje lekarske pomoći u KBC Split, gde su mu konstatirane lakše telesne povrede. Na okolnosti navedenog događaja, kao i motiva, policijski službenici sprovode kriminalističko istraživanje – kažu u policiji.

Monahinja Makrina Majstorović, kao i još neki vernici, bili su svedoci ispunjavanja proročkih reči starca Gavrila.

Zbog toga oni veruju da bi njegova upozorenja trebalo shvatiti ozbiljno, kao signal za pokajanje naroda, koje je, kao što svedoči duhovna i crkvena istorija, umilostivilo Gospoda da ne popusti iskušenja i stradanja na svoj verujući narod.

Bog je, od davnina, kao što svedoči Stari zavet, slao svoje proroke i duhovne ljude da prenesu određene porukenarodu, da ih poduče, upozore… Pravoslavna crkva slavi u čuva uspomenu na Proroke koji su najavili dolazak Gospoda Isusa Hrista. I posle toga, u poslednjih dve hiljade godina, Bog je preko velikih duhovnika upozoravao narode. Jednog od takvih duhovnika, pravednika i molitvenika za ceo pali rod ljudski, naš narod imao je u monahu Gavrilu.

Još kao mlad pripadao je Bogomoljačkom pokretu. Posle Drugog svetskog rata došlo je teško vreme za Crkvu. I pripadnici Bogomoljačkog pokreta bili su na meti nove komunističke vlasti. Vitomira, kako je bilo svetovno ime starca Gavrila, uhapsili su pod optužbom da je narodni neprijatelj i neprijatelj socijalističkog poretka.

Posle jednog od strašnih batinanja, bacili su ga u podrum pun vode; bila je zima, voda ledena, on sav krvav i izubijan. Od udarca mu je pukla bubna opna (od tada na jedno uvo uopšte nije čuo, a na drugom mu je sluh bio oštećen ). Javili su njegovoj familiji da je umro i da dođu po njegovo telo.

Takve batine i noć u ledenoj vodi niko nije mogao da preživi. Po izlasku iz zatvora, postao je crkvenjak u Jagodinskoj crkvi, da bi u manastir pošao kad je već bio prevalio pedesetu. Monaha Gavrila ništa svetsko nije interesovalo. Nije čitao novine, niti gledao televiziju. Živeo je skromno u siromaštvu.

Manastir Svetoga Luke u Bošnjanima počeo je da se gradi malo pre nego što je on došao u njega. Od jakih kiša voda je ulazila u tada još pomoćni konak, odnosno baraku. To nije smetalo ocu Gavrilu da se duhovno podvizava. Imao je jako izoštren um, znao je sve tajne ovog sveta.

Monahinja Makrina, koja je živela zajedno sa starcem Gavrilom u manastiru Bošnjanji, početkom devedesetih godina bila je svedok ispunjenja starčevih proročanstava. Ona je, što je mnogo važnije, zapisala proročanstva starca Gavrila.

„Došla sam u manastir po Božijem promislu, baš kada je otac Gavrilo zamonašen. On je danas zamonašen, a drugi dan sam ja došla kao iskušenica u manastir Stubal kod Kraljeva 1987. godine. Nisam tada ni bila svesna, s obzirom da sam poziv odabrala po ukazu mojih duhovnika i po ukazu Božijem, šta mi dalje predstoji i šta ću sve doznati preko starca Gavrila, koji je imao tako veliko duhovno i životno iskustvo. Tako se po Božijem promislu dogodilo da starac, uprkos teškim stradanjima, ostane u životu, da nam prenese znanja i otkrovenja za budućnost Srbije, pokaže koji nam je put ispravan i odakle nas čeka svetlo“, kaže ona.

Proročanstvo starca Gavrila iz manastira Bošnjani:

„Srbiju će rasparčati, na delove, otcepiće i Vojvodinu i Kosovo, i Sandžak, i Crna Gora će delom Albanija biti, daće se njenom narodu na korišćenje, naši neće tamo smeti ni živeti. I tamo će naše svetinje rušiti. A svet će ih podržavati, isti oni koji su nas i bombardovali. Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će posebno, svaka otcepljena jedinica imati svoje centre za sve. Spas je u opštem pokajanju i povratku Srba Bogu. Posle velikog svetskog sukoba Srbi će uz pomoć Rusije vratiti Kosovo“, govorio je monah.

„Uobičajeno je bilo da kada dođemo iz rada, pročitamo večernju molitvu i onda uđemo u sobu kod oca, da ga pre spavanja obiđemo, da se dogovorimo za naredni dan, da nam da uputstva, da se ocu požalimo ako je nešto bilo loše, ili da ga pitamo da li mu nešto treba. Uvek smo zadnji oproštaj, kad polazimo u sobu, uzimali iz očeve sobe. Majka i ja smo spavale u sobi preko puta da bismo mogle noću oca da obiđemo, da mu ne ispadne žar i tako…

Tako smo jednom ušle u njegovu sobu bez nekog posebnog razloga, da ga obiđemo, da vidimo da mu nije slučajno spala posteljina, da mu namestimo. Otac je prišao prozoru i čudesno je pogledao. Tada još nije bilo ni bombardovanje, ni rat na Kosovu. Pogledao je kroz prozor i pogledao je ka nebu i kazao:

Joj, ćerko, vidi mesec krvav, ćerko, nebo se otvorilo, crveni barjaci sa neba kreću na Kosovo. Krvavi barjaci, ćerko, ponovo će rat, ponovo će rat za Kosovo da se bije…, kaže on, i na pravoslavlje udarili, doći će da zavlada taj njin polumesec. Ćerko moja, misle da zgaze pravoslavlje, kad se budu osmelili, Bog im neće dati.

Vidim, ćerko, da oni donose odluku da nam zemlju rasparčaju i da nam Kosovo uzmu. Moraju se skloniti svetinje iz naših crkava, tako su i naše mudre vladike Čarnojevići radili, svetinje su nosili sa mesta na mesto, da ne bih njih agarjani poduzeli. Vidim kuće na Kosovu gore, vidim narod beži, padaju i ubijaju i Albance i Srbe.

Vidim, ćerko, naše krstove ruše na crkvi. A ja velim: Kako, oče, ruše, ko će se na crkvu popeti, visoka je, ako padne? Kaže on: Vidim, ćerko, popeo se na crkvu i krst ruši.’ Kasnije, kada je 2004. godine bio pogrom, setila sam se toga. I tada mi je još rekao: Joj, rat se i nevolja bliži, velika muka i nesreća, ali ne vredi, ispričala je mati Makrina.

„Starac Gavrilo je rekao da ne idemo putem kojim idu naši neprijatelji. Taj put je propast, nemojte ići tim putem kao oni, to je crna reka… Naši ne mogu Kosovo odbraniti. Oni će ga uzeti za privremeno“, govorio je nonah. Monahinja Makrina kaže da su nekoliko nedelja posle tih starčevih reči, došli meštani iz obližnjeg sela i rekli da je počelo bombardovanje Srbije.

Starac Gavrilo je pozivao srpski narod na post, molitvu, pokajanje, inače će se u suprotnom zbog mnogih grehova u narodu, sveštenstvu i vladara izliti gnev Božiji:

„Uzeće nam Vojvodinu, prodavaće ravnice, tada kad više Beograd ne bude prestonica, onda će svak za sebe posebno živeti, svaka posebno. Tada će se sve tuđini pitati, oni su to i zamislili, ali narod će se pobuniti. Tada će u zemlji biti gladi, muke, bolesti će neke harati, umiraće narod takvom brzinom da neće stići sveštenici da ga sahranjuju. Ljudi će se razrediti, u selima pogotovu. Imaće da pešače jedan do drugog, da se nađu i ispričaju. I vode zdrave za piće neće imati, samo u planinama i brdima.

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu.

Monahinja Makrina Majstorović, kao i još neki vernici, bili su svedoci ispunjavanja proročkih reči starca Gavrila.

Zbog toga oni veruju da bi njegova upozorenja trebalo shvatiti ozbiljno, kao signal za pokajanje naroda, koje je, kao što svedoči duhovna i crkvena istorija, umilostivilo Gospoda da ne popusti iskušenja i stradanja na svoj verujući narod.

Bog je, od davnina, kao što svedoči Stari zavet, slao svoje proroke i duhovne ljude da prenesu određene porukenarodu, da ih poduče, upozore… Pravoslavna crkva slavi u čuva uspomenu na Proroke koji su najavili dolazak Gospoda Isusa Hrista. I posle toga, u poslednjih dve hiljade godina, Bog je preko velikih duhovnika upozoravao narode. Jednog od takvih duhovnika, pravednika i molitvenika za ceo pali rod ljudski, naš narod imao je u monahu Gavrilu.

Još kao mlad pripadao je Bogomoljačkom pokretu. Posle Drugog svetskog rata došlo je teško vreme za Crkvu.I pripadnici Bogomoljačkog pokreta bili su na meti nove komunističke vlasti. Vitomira, kako je bilo svetovno ime starca Gavrila, uhapsili su pod optužbom da je narodni neprijatelj i neprijatelj socijalističkog poretka.

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu. On se nije hteo odreći Gospoda i svoje vere, pa su ga islednici tukli tako da mu je krv tekla iz usta, nosa i ušiju.

Posle jednog od strašnih batinanja, bacili su ga u podrum pun vode; bila je zima, voda ledena, on sav krvav i izubijan. Od udarca mu je pukla bubna opna (od tada na jedno uvo uopšte nije čuo, a na drugom mu je sluh bio oštećen ). Javili su njegovoj familiji da je umro i da dođu po njegovo telo.

Takve batine i noć u ledenoj vodi niko nije mogao da preživi. Po izlasku iz zatvora, postao je crkvenjak u Jagodinskoj crkvi, da bi u manastir pošao kad je već bio prevalio pedesetu. Monaha Gavrila ništa svetsko nije interesovalo. Nije čitao novine, niti gledao televiziju. Živeo je skromno u siromaštvu.

Manastir Svetoga Luke u Bošnjanima počeo je da se gradi malo pre nego što je on došao u njega. Od jakih kiša voda je ulazila u tada još pomoćni konak, odnosno baraku. To nije smetalo ocu Gavrilu da se duhovno podvizava. Imao je jako izoštren um, znao je sve tajne ovog sveta.

Monahinja Makrina, koja je živela zajedno sa starcem Gavrilom u manastiru Bošnjanji, početkom devedesetih godina bila je svedok ispunjenja starčevih proročanstava. Ona je, što je mnogo važnije, zapisala proročanstva starca Gavrila.

„Došla sam u manastir po Božijem promislu, baš kada je otac Gavrilo zamonašen. On je danas zamonašen, a drugi dan sam ja došla kao iskušenica u manastir Stubal kod Kraljeva 1987. godine. Nisam tada ni bila svesna, s obzirom da sam poziv odabrala po ukazu mojih duhovnika i po ukazu Božijem, šta mi dalje predstoji i šta ću sve doznati preko starca Gavrila, koji je imao tako veliko duhovno i životno iskustvo. Tako se po Božijem promislu dogodilo da starac, uprkos teškim stradanjima, ostane u životu, da nam prenese znanja i otkrovenja za budućnost Srbije, pokaže koji nam je put ispravan i odakle nas čeka svetlo“, kaže ona.

Proročanstvo starca Gavrila iz manastira Bošnjani:

„Srbiju će rasparčati, na delove, otcepiće i Vojvodinu i Kosovo, i Sandžak, i Crna Gora će delom Albanija biti, daće se njenom narodu na korišćenje, naši neće tamo smeti ni živeti. I tamo će naše svetinje rušiti. A svet će ih podržavati, isti oni koji su nas i bombardovali. Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će posebno, svaka otcepljena jedinica imati svoje centre za sve. Spas je u opštem pokajanju i povratku Srba Bogu. Posle velikog svetskog sukoba Srbi će uz pomoć Rusije vratiti Kosovo“, govorio je monah.

„Uobičajeno je bilo da kada dođemo iz rada, pročitamo večernju molitvu i onda uđemo u sobu kod oca, da ga pre spavanja obiđemo, da se dogovorimo za naredni dan, da nam da uputstva, da se ocu požalimo ako je nešto bilo loše, ili da ga pitamo da li mu nešto treba. Uvek smo zadnji oproštaj, kad polazimo u sobu, uzimali iz očeve sobe. Majka i ja smo spavale u sobi preko puta da bismo mogle noću oca da obiđemo, da mu ne ispadne žar i tako…

Tako smo jednom ušle u njegovu sobu bez nekog posebnog razloga, da ga obiđemo, da vidimo da mu nije slučajno spala posteljina, da mu namestimo. Otac je prišao prozoru i čudesno je pogledao. Tada još nije bilo ni bombardovanje, ni rat na Kosovu. Pogledao je kroz prozor i pogledao je ka nebu i kazao:

Joj, ćerko, vidi mesec krvav, ćerko, nebo se otvorilo, crveni barjaci sa neba kreću na Kosovo. Krvavi barjaci, ćerko, ponovo će rat, ponovo će rat za Kosovo da se bije…, kaže on, i na pravoslavlje udarili, doći će da zavlada taj njin polumesec. Ćerko moja, misle da zgaze pravoslavlje, kad se budu osmelili, Bog im neće dati.

Vidim, ćerko, da oni donose odluku da nam zemlju rasparčaju i da nam Kosovo uzmu. Moraju se skloniti svetinje iz naših crkava, tako su i naše mudre vladike Čarnojevići radili, svetinje su nosili sa mesta na mesto, da ne bih njih agarjani poduzeli. Vidim kuće na Kosovu gore, vidim narod beži, padaju i ubijaju i Albance i Srbe.

Vidim, ćerko, naše krstove ruše na crkvi. A ja velim: Kako, oče, ruše, ko će se na crkvu popeti, visoka je, ako padne? Kaže on: Vidim, ćerko, popeo se na crkvu i krst ruši.’ Kasnije, kada je 2004. godine bio pogrom, setila sam se toga. I tada mi je još rekao: Joj, rat se i nevolja bliži, velika muka i nesreća, ali ne vredi, ispričala je mati Makrina.

„Starac Gavrilo je rekao da ne idemo putem kojim idu naši neprijatelji. Taj put je propast, nemojte ići tim putem kao oni, to je crna reka… Naši ne mogu Kosovo odbraniti. Oni će ga uzeti za privremeno“, govorio je nonah. Monahinja Makrina kaže da su nekoliko nedelja posle tih starčevih reči, došli meštani iz obližnjeg sela i rekli da je počelo bombardovanje Srbije.

Starac Gavrilo je pozivao srpski narod na post, molitvu, pokajanje, inače će se u suprotnom zbog mnogih grehova u narodu, sveštenstvu i vladara izliti gnev Božiji:

„Uzeće nam Vojvodinu, prodavaće ravnice, tada kad više Beograd ne bude prestonica, onda će svak za sebe posebno živeti, svaka posebno. Tada će se sve tuđini pitati, oni su to i zamislili, ali narod će se pobuniti. Tada će u zemlji biti gladi, muke, bolesti će neke harati, umiraće narod takvom brzinom da neće stići sveštenici da ga sahranjuju. Ljudi će se razrediti, u selima pogotovu. Imaće da pešače jedan do drugog, da se nađu i ispričaju. I vode zdrave za piće neće imati, samo u planinama i brdima.

Tući će se ljudi na izvorima da na red za vodu dođu. Iz gradova će ljudi bežati, i to u kolonama, neće imati od čega živeti, posla neće biti, fabrike neće raditi, a dugove državi neće imati od čega namiriti. Neće ljudi ni hleb imati čime da kupe. A porezi će biti na sve što imaju.

No Albanci neće stati, oni mirovati neće, granicu će stalno pomerati. Strani vladari će ih sve parama podržavati, i oni će Srbina sa svoje zemlje isterati, pritisnuće ga nevoljama i tamo narod srpski neće imati nikakva prava, živeće u strahu, samo će im dati šaku zemlje, da tamo žive, ali i tu naš narod nikakva prava imati neće, sve će se oni pitati. Zameriće se i sa Grčkom i sa Makedonijom, granice će pomeriti. Nemir će se proširiti na sve druge susedne države, a one će morati da ih slušaju, jer su njine članice, biće ucenjene.

Srbinu tamo slobode neće biti, sve dok Rusija ne postane carevina. Molite se svi Bogu da do toga što pre doće, tad će i Srbima svanuti. Tada će se pravoslavni udružiti, konačno će shvatiti da su zajedno jači, i onda će braniti svoje. A muslimani, oni se već popisuju, i svi se za isto bore, stalno se dogovaraju kako da zagospodare, a i papa će isto to raditi.

Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će se posebno, svaka otcepljena jedinica imaće svoje centre za sve. Zato, deco, nemojte verovati ni strankama ni političarima da će neko dobro ni napretka doneti, niti bilo čijim obećanjima, to su laži.

Blagoslov Srbiji može samo sa neba sići, i to opet molitvama Majke Božje i Svetih Nemanjića, sa svima Svetima. Sveti Sava plače pred Bogom, čuli ste Nebesku Liturgiju, pa se podučite. Zato od neba samo pomoć očekujmo, i polažimo nadu u Boga, a ne u ljude“, govorio je starac.

Monahinja Makrina kaže da je starac rekao da će „velike sile ratovati nad našom zemljom i naš narod neće za to vreme postradati, i za to vreme će se naš narod naglo iz tuđih zemalja vraćati u našu zemlju. Zbog nekih kartica će se vraćati, da li zbog ovih čipova (ovih novih kartica), i Tarabić je nešto slično rekao. Mati Makrina navodi da je starac Gavrilo prorekao da će posle pobede Rusije Srbija uz pomoć pravoslavne braće sa istoka vratiti dokle je naše Kosovo bilo.

Albanija će pola vodom potonuti. Vratiće nam našu teritoriju. To šta će voditi kući brodovima preko mora i okeana, to neka oni sami vide. Oni koji su im obećavali brda i dolove, ti neka ih zbrinjavaju. Prestonica Srbije biće Kruševac.

O svemu ovom ovde rečenom otac Gavrilo je pričao često sa manastirskim gostima; bilo je tu nekada i sveštenika, monaha, naroda pobožnog, ljudi na funkcijama, uglednih i školovanih, službenika, lekara, direktora firmi. Kada je govorio o tome, nikada nije nije pričao sa nekim isticanjem, kao da on nešto posebno zna, govorio je to onako spontano, nenametljivo: ko hoće da čuje, neka čuje, a ko neće o tome nešto da čuje, ne mora ni da sluša.

Zaplakao bi često, i govorio: Bolje, deco, da znate kakve nevolje predstoje, da se ne iznenadite, i da znate odakle samo dobru da se nadate, da se ne date prevariti.

„Biće tada i veliko otpadništvo. Ko god ne bude primio srcem veru pravoslavnu, poverovaće raznim obmanama i verovaće lopovima i lažovima, verovaće lažnim obećanjma stranih vladara, a od toga ništa imati neće. Mnogi će tražiti svoja ognjišta, ali neće moći od korova da prepoznaju koje je njihovo dvorište bilo i imanje. Blago tad onima koji su naučili skromno da žive, a oni koji su naučili u raskoši, neće moći lako nemaštinu i glad da prihvate. Ništa im njihove pare neće pomoći. Tada, kad se to sve bude dešavalo, čuvajte semena svega, žitarica i povrća, da imate šta posijati, jer neće imati gde da se kupi seme ko ovo sad, pa da imate da posejete i da se prehranite.

Mnogo vladika, sveštenika i teologa u zadnje vreme neće se rukovoditi po Božijem rasuđivanju, onim što je za narod korisno, već po čulnom, telesnom, zastraniće, a i po nagovoru ljudi, ugađaće im; biće tu i političara i drugih, sa kojima će oni prijateljstva graditi. Neće rasuđivati po poukama Svetih otaca.“

Stradanje Beograda

„Video sam Beograd sve u sivilu i bedi, on nema više blagoslova da bude prestonica. Zbog mita, korupcije, bezakonja, sekti i nemorala. Na vlasti sede ljudi ogrezli u kriminal i bezakonje. U Beogradu naroda mnogo u nemoralu živi. Silni se rasipaju u raskoši i vilama, voze skupa auta, a sirotinja ni hleba nema deci da kupi da ih hrani. Zlo i naopako! Veliku će nevolju navući i gnev Božiji što tako nepravdu tvore“, prorekao je starac.

Zbog toga će Beograd stradati, starac nije rekao precizno kako, da li od zemljotresa, neke prirodne kataklizme ili od bombardovanja. Rekao je da vidi kolone ljudi iz Beograda, mnogima će Bog projaviti da treba iz njega da pobegnu, da se spasu. Gospod će se smilovati radi molitvi i svetinja, treba sada arhive i knjige na vreme iz njega skoniti, da se ne bi za večnost zagubili, i više on prestonica biti neće, jer on je i sada izgubio blagoslov da bude prestonica.

O Americi

„Ameriku, taj Vavilon, Gospod će mukom pritisnuti, njeni će gradovi u vodi plivati. Od nje je sve zlo poteklo, prvi nemoral, prvi loš film, prvo loše učenje dece, pa čak sada misle i čipove da postave da nama vladaju k’o sa životinjama, da nam komanduju gde ćemo ići i šta ćemo raditi. Stavljaju sebe u ulogu Boga, a ne znaju da Bog rukovodi koracima i glavom čoveka. Bog im neće dati da gospodare, pre će svoju smrt i propast ugledati. Gradovi će njeni potonuti, vidim, u provalje koje se otvaraju, nestaće sa lica zemlje taj Vavilon, to sve zlo i leglo bezakonja“, pričao je monah Gavrilo.

„A ja ga pitam Oče, šta će biti s narodom? A on odgovara: Narod verujući u tim gradovima Bog će čudesno spasavati, i mučeničkim vencem ukrasiti, ispričala je monahinja Makrina.

Epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa u Srbiji doktor Predrag Kon oštro je odgovorio kolegi Zoranu Radovanoviću koji već danima kritikuje poteze tog štaba, a kao jedino rešenje vidi mogućnost da Svetska zdravstvena organizacija u našu zemlju pošalje tim eksperata. Kon se oglasio na Fejsbuku, a njegov odgovor prenosimo u celosti

– Profesore Radovanoviću, nema ni govora da sam učestvovao u bilo kakvoj zaveri ili svesnom lažiranju bilo kojeg podatka u toku ove pandemije. Sve vreme radim na tome da se do kraja raščiste greške, posebno u oblasti informatičke podrške, sa kojom smo, na ovaj način, radili prvi put. Jedinu odgovornost koju prihvatam je što sam bio na planiranom odmoru od 10. do 19. juna. Po povratku 20. juna sam napisao pismo upozorenja Vladi Republike Srbije. Teškoće u radu sa bazom Covid 19, po izjavi mojih saradnika počinju sredinom juna, pre toga ih nije bilo.

Eksperti SZO, koje predlažete da se pozovu su po mom mišljenju uvek dobrodošli. Uostalom sve “škole” i kurseve SZO u vezi priprema za pandemijske situacije sam prošao. Na mnogima sam vrlo aktivno učestvovao i davao doprinos svojim prezentacijama.

Ostajem na ovom poslu do razrešenja, eventualne teške zdravstvene sprečenosti ili do prestanka pandemijske pretnje u skladu sa Hipokratovom zakletvom i svojom profesionalnom obavezom – napisao je Kon.

Podsećamo, doktor Radovanović rekao je da “umesto promena u Kriznom štabu treba da se molimo da nam SZO pošalje tim eksperata”.

Novi Pazar – Dan uoči velikog islamskog praznika, Kurban-bajrama, iz Novog Pazara stiže priča o ljudskoj dobroti, poštovanju i razumevanju.

Siniša Avramović iz Valjeva poklonio je dve ovce, kurbana, da poznati novopazarski dobrotvor Hido Muratović podeli siromašnim bošnjačkim porodicama uoči praznika.

“Od utorka, ja sam srećan čovek. Javio mi se Siniša iz Valjeva, čuo je da se bavim dobrotvornim radom i poklonio dve ovce, kurbana, da ovih dana podelim siromašnim porodicama u Novom Pazaru. Nisam toliko iznenađen ovim gestom dobrote, koliko sam uveren da je ovo još jedan dokaz da dobro u ljudima nije umrlo i u ovim teškim vremenima”, kaže Hido Muratović koji nam je danas preneo ovu vest iz Novog Pazara.

“Kad je moj otac Nasuf koji ima 87 godina i koji je hadžija, čuo za ovo, rekao je samo – bog mu dao dobro, blago duši njegovoj, i – zaplakao je od radosti”, kaže Hido.

Muratović je ovih dana, kaže, obišao skoro 100 porodica Bošnjaka iz ovog kraja Srbije i svima uoči praznika podelio i novčanu pomoć, novac koji su mu poverili ljudi iz dijaspore.

“Godinama mi ljudi iz dijaspore uoči velikih praznika pošalju novac, i Bošnjaci i Srbi, meni na amanet i poverenje da podelim ljudima slabijeg imovnog stanja da i oni provedu praznik kako je dostojno. Ove godine obišao sam i dve pravoslavne porodice i njima uručio pomoć”, kaže Muratović.