Month: July 2020

Svi smo ujedinjeni u borbi protiv koronavirusa.

Udruženim snagama, Fondacije “Novak Đoković” i “Delije” uručile su donaciju Kliničko-bolničkom centru (KBC) u Kosovskoj Mitrovici. Fondacija “Novak Đoković” donirala je dva respiratora i 14 pacijent monitora, dok su Fondacija “Delije” i Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” donirali sredstva za nabavku još jednog respiratora.

– Poslednjih nekoliko dana, uvideli smo da se nikako ne smemo opustiti. U vreme kada korona virus i dalje ne jenjava, ne predajemo se ni mi. Današnja donacija je samo mali znak naše solidarnosti i podrške usmerene pre svega prema zdravstvenim radnicima, koji zaslužuju svu našu pomoć u teškoj situaciji sa kojom se sada suočavamo – izjavila je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.

V.D. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek izrazio je zahvalnost Fondacijama za donaciju respiratora i ostale medicinske opreme.

– Svaka donacija narodu na Kosovu i Metohiji je od velikog značaja. Od posebnog je značaja ova donacija u medicinskoj opremi koja Kliničko bolničkom centru Kosovska Mitrovica stiže u najpotrebnijem i najtežem trenutku. Donacija stiže u trenutku kada se na teritoriji severa Kosova i Metohije naglo povećava broj obolelih. Donirana medicinska oprema biće odmah stavljena u funkciju u svrhu poboljšanja zdravstvenog stanja obolelih. Svi zaposleni se zahvaljuju u ime svih pacijenata i u svoje ime na doniranoj opremi koja nam je dostavljena i koja će biti upotrebljena za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite – istakao je v.d. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek.

Da podsetimo, na početku zdravstvene krize prouzrokovane virusom kovid-19, Novak i Jelena Đoković donirali su milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove širom Srbije.

“Veliko hvala Noletu i ljudima u njegovoj fondaciji za saradnju na ovom projektu jer je zaista bilo skoro nemoguće doći do respiratora u trenucima kada ceo svet želi da dođe do njih. Srećni smo što smo u prilici da zajedničkim snagama pomognemo zdravstvenim ustanovama i medicinskim radnicima koji su u svakodnevnom kontaktu sa obolelima od korona virusa”, izjavili su iz Fondacije “Delije”.

Do sada su Kliničkom centru u Kragujevcu uručena četiri respiratora i 20 kliničkih monitora. Opštoj bolnici u Kruševcu uručeno je pet respiratora i pet kliničkih monitora, dok su Opšta bolnica Čačak, Opšta bolnica Ćuprija i Opšta bolnica “Studenica“ – Kraljevo dobili po pet kliničkih monitora za praćenje stanja pacijenata.

Takođe, zahvaljujući ovoj humanoj akciji, Klinika za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije postala je bogatija za najsavremeniji Siemens skener sa svom dodatnom opremom, dok je početkom jula Fondacija donirala Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj aparat za dezinfekciju površina, a klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije pet neinvazivnih respiratora i antibakterijske klompe.

Udruženim snagama, Fondacije “Novak Đoković” i “Delije” uručile su donaciju Kliničko-bolničkom centru (KBC) u Kosovskoj Mitrovici. Fondacija “Novak Đoković” donirala je dva respiratora i 14 pacijent monitora, dok su Fondacija “Delije” i Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” donirali sredstva za nabavku još jednog respiratora.

– Poslednjih nekoliko dana, uvideli smo da se nikako ne smemo opustiti. U vreme kada korona virus i dalje ne jenjava, ne predajemo se ni mi. Današnja donacija je samo mali znak naše solidarnosti i podrške usmerene pre svega prema zdravstvenim radnicima, koji zaslužuju svu našu pomoć u teškoj situaciji sa kojom se sada suočavamo – izjavila je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.

V.D. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek izrazio je zahvalnost Fondacijama za donaciju respiratora i ostale medicinske opreme.

– Svaka donacija narodu na Kosovu i Metohiji je od velikog značaja. Od posebnog je značaja ova donacija u medicinskoj opremi koja Kliničko bolničkom centru Kosovska Mitrovica stiže u najpotrebnijem i najtežem trenutku. Donacija stiže u trenutku kada se na teritoriji severa Kosova i Metohije naglo povećava broj obolelih. Donirana medicinska oprema biće odmah stavljena u funkciju u svrhu poboljšanja zdravstvenog stanja obolelih. Svi zaposleni se zahvaljuju u ime svih pacijenata i u svoje ime na doniranoj opremi koja nam je dostavljena i koja će biti upotrebljena za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite – istakao je v.d. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek.

Da podsetimo, na početku zdravstvene krize prouzrokovane virusom kovid-19, Novak i Jelena Đoković donirali su milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove širom Srbije.

“Veliko hvala Noletu i ljudima u njegovoj fondaciji za saradnju na ovom projektu jer je zaista bilo skoro nemoguće doći do respiratora u trenucima kada ceo svet želi da dođe do njih. Srećni smo što smo u prilici da zajedničkim snagama pomognemo zdravstvenim ustanovama i medicinskim radnicima koji su u svakodnevnom kontaktu sa obolelima od korona virusa”, izjavili su iz Fondacije “Delije”.

Do sada su Kliničkom centru u Kragujevcu uručena četiri respiratora i 20 kliničkih monitora. Opštoj bolnici u Kruševcu uručeno je pet respiratora i pet kliničkih monitora, dok su Opšta bolnica Čačak, Opšta bolnica Ćuprija i Opšta bolnica “Studenica“ – Kraljevo dobili po pet kliničkih monitora za praćenje stanja pacijenata.

Takođe, zahvaljujući ovoj humanoj akciji, Klinika za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije postala je bogatija za najsavremeniji Siemens skener sa svom dodatnom opremom, dok je početkom jula Fondacija donirala Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj aparat za dezinfekciju površina, a klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije pet neinvazivnih respiratora i antibakterijske klompe.

Udruženim snagama, Fondacije “Novak Đoković” i “Delije” uručile su donaciju Kliničko-bolničkom centru (KBC) u Kosovskoj Mitrovici. Fondacija “Novak Đoković” donirala je dva respiratora i 14 pacijent monitora, dok su Fondacija “Delije” i Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” donirali sredstva za nabavku još jednog respiratora.

– Poslednjih nekoliko dana, uvideli smo da se nikako ne smemo opustiti. U vreme kada korona virus i dalje ne jenjava, ne predajemo se ni mi. Današnja donacija je samo mali znak naše solidarnosti i podrške usmerene pre svega prema zdravstvenim radnicima, koji zaslužuju svu našu pomoć u teškoj situaciji sa kojom se sada suočavamo – izjavila je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.

V.D. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek izrazio je zahvalnost Fondacijama za donaciju respiratora i ostale medicinske opreme.

– Svaka donacija narodu na Kosovu i Metohiji je od velikog značaja. Od posebnog je značaja ova donacija u medicinskoj opremi koja Kliničko bolničkom centru Kosovska Mitrovica stiže u najpotrebnijem i najtežem trenutku. Donacija stiže u trenutku kada se na teritoriji severa Kosova i Metohije naglo povećava broj obolelih. Donirana medicinska oprema biće odmah stavljena u funkciju u svrhu poboljšanja zdravstvenog stanja obolelih. Svi zaposleni se zahvaljuju u ime svih pacijenata i u svoje ime na doniranoj opremi koja nam je dostavljena i koja će biti upotrebljena za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite – istakao je v.d. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek.

Da podsetimo, na početku zdravstvene krize prouzrokovane virusom kovid-19, Novak i Jelena Đoković donirali su milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove širom Srbije.

“Veliko hvala Noletu i ljudima u njegovoj fondaciji za saradnju na ovom projektu jer je zaista bilo skoro nemoguće doći do respiratora u trenucima kada ceo svet želi da dođe do njih. Srećni smo što smo u prilici da zajedničkim snagama pomognemo zdravstvenim ustanovama i medicinskim radnicima koji su u svakodnevnom kontaktu sa obolelima od korona virusa”, izjavili su iz Fondacije “Delije”.

Do sada su Kliničkom centru u Kragujevcu uručena četiri respiratora i 20 kliničkih monitora. Opštoj bolnici u Kruševcu uručeno je pet respiratora i pet kliničkih monitora, dok su Opšta bolnica Čačak, Opšta bolnica Ćuprija i Opšta bolnica “Studenica“ – Kraljevo dobili po pet kliničkih monitora za praćenje stanja pacijenata.

Takođe, zahvaljujući ovoj humanoj akciji, Klinika za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije postala je bogatija za najsavremeniji Siemens skener sa svom dodatnom opremom, dok je početkom jula Fondacija donirala Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj aparat za dezinfekciju površina, a klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije pet neinvazivnih respiratora i antibakterijske klompe.

 Na samom početku smo shvatili da je ovo bolest koja zahvata više organa. Najviše se manifestuje na plućima, ali praktično svi organi stradaju – jetra, bubrezi, srce. Sve – rekla je anesteziolog Snežana Zatežić

Na ulazu u jednu od nekoliko soba na odeljenju intenzivne nege gde leže najteži bolesnici, pogled mi privlači krevet u sredini. Iz daljine bih se zarekla da je prazan. Približavajući mu se shvatam da nije… Telo je ispod čaršafa… Imao je svega 44 godine. I njegov život je ugasila korona, i to neposredno pre našeg dolaska.

– Ovako je gotovo svakog dana… Intenzivna nega – to vam je deveti krug pakla, nažalost. Svaki dan je težak, svaka noć je teška, svaka smena je teška – kaže prof. dr Predrag Stevanović, rukovodilac Klinike za anesteziologiju i intenzivno lečenje KBC „Dr Dragiša Mišović“, gde se leče najteži pacijenti zaraženi koronavirusom.

Na samom ulazu na odeljenje intenzivne nege, mukla je tišina. Međutim, već u sobama je drugačije. Ne, ne čuju se pacijenti. Čuju se mašine pomoću kojih dišu. Po koju reč razmeni medicinsko osoblje koje ne staje s poslom.

Od sigurno tridesetak pacijenata koje je samo ekipa „Alo!“ videla na tom odeljenju, jer nismo ulazili u sve sobe, svega troje je bilo u svesnom stanju, ali s maskom za kiseonik. I to u jednoj sobi jedna starija žena, u drugoj dvojica muškaraca od kojih jedan srednjih godina, a drugi stariji. U trećoj nijedan. Zapravo, svi sem to troje su intubirani, na respiratoru i u komi.

O njima, između ostalih, brine i anesteziolog Snežana Zatežić koja je zvanično već godinu dana u penziji. Kada je počeo haos sa koronavirusom nastavila je da pomaže svojim kolegama. Svaki dan je tu, bez ijednog slobodnog dana.

– Ovako nešto nikada nisam videla u svojoj karijeri. Na samom početku smo shvatili da je ovo bolest koja zahvata više organa. Najviše se manifestuje na plućima, ali praktično svi organi stradaju – jetra, bubrezi, srce. Sve! Poremećeni su i faktori koagulacije. Mi smo i ranije imali pacijente sa teškim stanjem poput sepse, kao i pacijente na respiratoru. Ali ovo je potpuno novo i za nas. Zahteva veliki angažman. Ono što dodatno otežava je veliki broj pacijenata, tako da vi ne možete kao anesteziolog da se posvetite jednom već ih imate više. Manjak je i sestara intenzivne nege koje su obučene za rad sa ovako teškim pacijentima – napominje ona.

Smene u takozvanoj crvenoj zoni traju i po šest sati. To znači da su svi zaposleni u kompletnoj opremi, koja podrazumeva skafander, vizir, masku, kapu, kaljače, dva para rukavica.

KBC “Dr Dragiša Mišović”, Foto: Alo.rs/ Vladimir Marković

– Teško je raditi pod ovom opremom. Znoj neretko lipti niz nogavice, a rane na licu od maski i vizira dezinfikujemo alkoholom i prekrijemo flasterom – dodaje profesor Stevanović s kojim smo i išli u obilazak odeljenja sa najtežim kovid pacijentima.

Ponosan je, ističe, na sve lekare i sestre, ali i sve druge zaposlene koji se od marta bez prekida bore sa koronavirusom.

– Za sve to vreme, od 15. marta, zaposleni u „Mišoviću“ su radili svaki dan, i subotom i nedeljom, a uspeli smo da ih odmorimo samo nekoliko dana. Ljudi su iscrpljeni i pod velikim psihičkim i fizičkim opterećenjem. Ono što nam je sada najneophodnije pored anesteziologa jesu sestre intenzivne nege sa iskustvom zbog velikog broja pacijenata koji zahtevaju tu vrstu lečenja i nege. Zaposleni u intenzivnoj nezi nemaju vremena da sednu – ističe Stevanović.

Jedini način da se situacija dovede pod kontrolu jeste, kako navodi, da se ljudi čuvaju, odnosno poštuju sve preventivne mere.

– Sve što treba da urade jeste – nošenje maski, pranje ruku i držanje distance. Ovo se neće tako brzo završiti. Čeka se vakcina, a možda je ne dočekamo do sledećeg proleća – dodaje Profesor Stevanović. 

Samo u intenzivnoj nezi 50 pacijenta

U KBC „Dr Dragiša Mišović“, kako navodi prof. dr Predrag Stevanović, trenutno je na lečenju 307 pacijenata, što znači da je popunjenost 90 odsto. Pacijenti imaju od srednje teške do najteže kliničke slike koja podrazumeva kompleksno lečenje. Samo na odeljenju intenzivne nege Klinike za anesteziologiju nalazi se oko 50 pacijenta. Od toga je intubirano i na respiratoru 26 pacijenata, dok je više od 20 na neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji.

Za 22 dana lečili 600 ljudi

– U prvom piku za tri meseca imali smo oko 1.150 pacijenata, a za ovih 22 dana već smo lečili više od 600 ljudi. Sad je teže nego u prvom piku, s obzirom na to da imamo više pacijenata s teškom kliničkom slikom. Puno njih u nekom trenutku završi na odeljenju intenzivne nege, a najveći broj njih na respiratoru – napominje profesor Stevanović.

Neuporedivo je veći broj zaraženih

– Ne znam da li je ovaj virus mutirao, nema naučnog dokaza za to, ali ono što je činjenica jeste da mi u ovom drugom piku imamo neuporedivo veći broj zaraženih. Jasno je da kada ima više zaraženih da će biti i više teško obolelih. Primetno je da se sada javlja i više mladih ljudi. Prosek u prvom talasu je bio 65 godina, a sada je od 55 do 60 godina. Sada imamo i više pacijenata od 30 i 40 godina s teškom kliničkom slikom. Problem je što se jedan broj ljudi kasno javlja, pokušava da se leči kod kuće. Nemojte to raditi već se obratite lekarima u kovid ambulantama – navodi prof. dr Stevanović.

Slavica Žiga jedna je od stanarki porušenih stanova u Dositejevoj broj 11 u Novom Sadu. Vratila se u svoj stari dom. Novca da bude podstanar više nema, a sem što su joj stvari pokradene, svaki čas čeka i da joj se sruši krov na glavu.

Slučaj Dositejeve 11 u Novom Sadu, skoro dve godine nakon što je više porodica ostalo bez doma kada im je zbog kopanja temelja za luksuzne stanove na parceli pored srušen zid, dobio je neobičan nastavak. Investitor ponovo gradi iako ga država krivično goni. Stanari se gradu i dalje obraćaju za finansijsku pomoć jer su primorani da žive kao podstanari, ali već mesec i po dana neki od njih nisu dobili novac. Zbog toga je Žiga sa svoja dva maloletna sina i suprugom koji ima kancer izbačena iz podstanarskog stana, te je bila primorana da se vrati u svoj stari dom.

– Nažalost, investitor je počeo da radi ponovo zgradu pored, kako je dobio pravo, niko ne zna. Moja porodica je morala sada da se iseli iz podstanarskog stana jer nam grad nije dao novac na vreme. Odakle meni 350 evra da platim sve te troškove? Zajedno sa nama u porušeno dvorište vratile su se još tri-četiri porodice. Prema nama se ponašaju kao da smo mi kriminalci, kao da smo mi krivi za ovo što se desilo. Sada živimo sa dvoje maloletne dece u strahu, ako se opet nešto uruši i padne mi na decu, ko će za to da odgovara? Znamo da se ovde ne sme živeti, ali nemamo gde – rekla nam je Žiga.

Otkad je u avgustu 2018, usled kopanja temelja za novu stambenu zgradu, srušen zid na levoj strani objekta u Dositejevoj 11, imovina stanara svakodnevno je na udaru. Naša sagovornica kaže da je ostala bez veš-mašine, električnog šporeta, grejalice i drugog pokućstva koji su pokradeni. Kako dodaje, oseća se bespomoćno. Od Grada podrške nema, a investitora se plaši.

– Investitoru da se suprotstavim ne smem. Iskreno da vam kažem, bojimo se njega. Pitala sam ga samo ko mu je dozvolio da opet gradi. On je rekao da se obratim našim advokatima. Sva rešenja koja su nudili išla su na našu štetu. Sada je opet počeo užas, bageri kopaju, svi se prave ludi, a svaki dan se ponešto uruši. Evo, čekam da se uruši i stan mog starijeg sina, koji je sa leve strane. Zadnji kraj od krova samo što nije pao na njegov stan – nastavila je Žiga.

Građevinska inspekcija zabranila je stanovanje u celom objektu, što jasno ukazuje da ni levo ni desno krilo ne mogu da opstanu u ovakvom obliku.

Dragan Mitrović, predsednik skupštine stanara na ovom ulazu, kaže da su sudski postupci protiv dve firme “Astra plan” i “Euroinvest” pokrenuti pretprošle i prošle godine, nakon što je radom bez građevinske dozvole na gradilištu u Dositejevoj broj 9 srušen deo stanova na placu pored, na broju 11. Tako je dvanaest porodica ostalo bez svojih domova. Stanari se posle nisu složili da se sruše svi objekti na broju 11 i da se izgrade novi jer bankarske garancije nisu obezbeđene.

– Dve godine živimo kao podstanari. Za to vreme investitor je pokrenuo paralelan postupak pod drugim brojem u koji mi nismo bili uključeni, kako bi nas izbegli i onemogućili nam pravo žalbe. Na taj način pribavili su dozvolu i počeli sa radom. Nas očekuje veštačenje, koje će biti nemoguće uraditi ukoliko je mehanizacija na gradilištu i zatrpava lice mesta. Sudstvo je uradilo sve što je moglo, ali se Gradska uprava postavila iznad sudskih odluka i na taj način ugrozila ceo slučaj. Ne može neko ko je krivično procesuiran zato što je radio bez građevinske dozvole da izvodi radove za koje ga država goni, to nema nigde na svetu – rekao je Mitrović.

Vesna Premić, stanarka u Dositejevoj, kaže da je čitava situacija neverovatna.

– Izlišno je da opisujem kako se osećamo. Ja nemam reči da to iskažem. Frapirani smo bili kad smo videli radove opet, ponovo preživljavamo to od pre dve godine. Još uvek se smucamo po tuđim stanovima. Trebalo bi nam jako puno vremena da opišemo kako to naša deca preživljavaju i kako je to uticalo na kvalitet naših života – izjavila je Premićeva.

Krivična prijava

Tanja Arsić, advokat stambene zajednice stanara iz Dositejeve, kaže da je protiv odgovornih lica u Gradskoj uprave za urbanizam i građevinske poslove podnela krivičnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja, do čega je došlo jer su firme “Astra plan” i “Euroinvest” dobile građevinsku dozvolu, kao i potvrdu o prijavi radova uprkos zabrani otuđenja parcele u Dositejevoj 9 i nizu sudskih postupaka koji se protiv njih vode.

Dete dobilo tri doze protivotrova i morfijum

Luis Vajs (3) iz Sarija u Velikoj Britaniji, ostao je paralizovan nakon što ga je u nedelju u parku ujela zmija, najverovatnije šarka. Otac dečaka je rekao da je Luis krenuo da vrišti od bolova, a da mu je nožica ubrzo pomodrela, a potom pocrnela.

On kaže da je Luis ušao u travu kako bi potražio igračku, a već sledećeg sekunda ga je čuo kako vrišti.

– Mislim da je slučajno nagazio zmiju i da ga je ona potom ugrizla za nožicu. Sve se dogodilo u sekundi, bol koji je osetio je verovatno bio strašan – kaže otac Danijel.

Srećom da je Luisov tata zaljubljenik u zmije, pa je znao brzo i da odreaguje. Dečaka su gledali odmah da smire jer bi uznemirenost i brzi rad srca doveo do bržeg razlivanja otrova po telu.

Dečakova noga izgledala je strašno po dolasku u bolnicuFacebook/Nicole Ann Wise

Odmah su ga odveli u bolnicu.

– Cela noga mu je otekla, skroz do prepona. Stopalo je bilo crno, previše otečeno i puno modrica – kaže zabrinuti otac.

Detetu je dat protivotrov, a potom je prebačen u drugu bolnicu kako bi lekari videli šta će uraditi sa nogom. Maleni Luis je na morfijumu kako ne bi trpeo bol. Date su mu tri doze protivotrova i niko ne zna kada će smeti da napusti bolnicu.

– Možda će morati da ga operišu kako bi otklonili otok u nozi – objašnjava otac.

Luis Vajs, dečak koga je ujela zmijaFacebook/Nicole Ann Wise

On objašnjava da je noga mališana toliko otečena da ne može ni da je pomeri.

Kako bi upozorio druge roditelje na opasnost koja vreba od šarki, on je na društvenim mrežama postavio fotografije sina koji bez svesti leži u bolničkom krevetu.

Novak Đoković, najbolji teniser sveta, dobio je Orden Republike Srpske na lenti za izuzetan doprinos sportu.

Srpski teniser je priznanje dobio od člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

Novaku je najveće priznanje u Republici Srpskoj dodeljeno još 2013. godine, ali su se tek sada stvorili uslovi da mu bude uručeno.

Prethodno je Đoković obišao Jahorinu, gde je priređen i neformalni ručak, a dobio je na poklon i plac na toj planini.

Najbolji teniser sveta se tokom posete “Visočkim piramidama” susreo i sa Hankom Paldum, legendarnom pevačicom, sa kojom je i otpevao nekoliko stihova.

Snimke seksualnog odnosa sa ćerkom slao ljudima preko društvenih mreža

Više javno tužilaštvo u Pančevu podiglo je optužnicu protiv V. J. (43) iz Banatskog Novog sela, osumnjičenog da je obljubio ćerku (17), a snimak odnosa i njene nage fotografije delio na Fejsbuku, i da je dovodio migrante u kuću nudeći im ćerku za prostituciju.

Iz Višeg javnog tužilaštva danas je saopšteno da je protiv V. J. (43) iz Banatskog Novog Sela nakon završene istrage podignuta optužnica zbog sumnje da je izvršio krivično delo obljuba zloupotrebom položaja i krivično delo trgovina ljudima.

– Okrivljenom se optužnicom stavlja na teret da je u vremenskom periodu od marta do aprila 2020. godine u Banatskom Novom Selu, zloupotrebom svog položaja roditelja naveo na obljubu maloletno lice koje mu je povereno radi staranja i vaspitavanja, tako što je u svojoj kući u dva navrata izvršio obljubu sa svojom maloletnom ćerkom rođenom 2003. godine a tokom jedne od obljuba tražio od nje da drži uključenu kameru na mobilnom telefonu, na koji način je napravljen snimak seksualnog čina – navodi se u saopštenju VJT u Pančevu.

Kako se dalje navodi, takođe, okrivljenom se optužnicom stavlja na teret da je od početka 2019. godine do aprila 2020. godine u Banatskom Novom Selu, zloupotrebom poverenja i odnosa zavisnosti, te teških prilika svoje maloletne ćerke rođene 2003. godine.vrbovao istu da se prostituiše tražeći da na taj način zarađuje novac, u koju svrhu je pozivao i dovodio migrante u kuću i nudio im oštećenu za prostituciju, a takođe je u svrhu pribavljanja klijenata, podelio preko jedne društvene mreže sa više različitih naloga snimak seksualnog čina između njega i oštećene kao i tri njene nage fotografije koje je sam načinio.

Optužnica je podneta Višem sudu u Pančevu 13. jula 2020., trenutno je u postupku ispitivanja te još uvek nije potvrđena, navodi tužilaštvo.

– Okrivljeni V. J. se nalazi u pritvoru zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da bi boravkom na slobodi u kratkom periodu ponovio krivično delo, imajući u vidu da se radi o ranije osuđivanom licu, te je od strane tužilaštva predloženo da mu se pritvor produži po ovom osnovu do završetka glavnog pretresa – navodi se u saopštenju VJT u Pančevu.

Mediji su ranije pisali da je maloletna žrtva u policiji potvrdila da ju je otac naterao da budu intimni i da to snime, govoreći joj da će tako da se obogate.

V. J. je eksplicitni snimak okačio na Fejsbuk uz poruku prijateljima: “Vrata su vam otvorena. Koštaće vas 2.000 dinara”.

Više javno tužilaštvo u Pančevu podiglo je optužnicu protiv V. J. (43) iz Banatskog Novog sela, osumnjičenog da je obljubio ćerku (17), a snimak odnosa i njene nage fotografije delio na Fejsbuku, i da je dovodio migrante u kuću nudeći im ćerku za prostituciju.

Iz Višeg javnog tužilaštva danas je saopšteno da je protiv V. J. (43) iz Banatskog Novog Sela nakon završene istrage podignuta optužnica zbog sumnje da je izvršio krivično delo obljuba zloupotrebom položaja i krivično delo trgovina ljudima.

– Okrivljenom se optužnicom stavlja na teret da je u vremenskom periodu od marta do aprila 2020. godine u Banatskom Novom Selu, zloupotrebom svog položaja roditelja naveo na obljubu maloletno lice koje mu je povereno radi staranja i vaspitavanja, tako što je u svojoj kući u dva navrata izvršio obljubu sa svojom maloletnom ćerkom rođenom 2003. godine a tokom jedne od obljuba tražio od nje da drži uključenu kameru na mobilnom telefonu, na koji način je napravljen snimak seksualnog čina – navodi se u saopštenju VJT u Pančevu.

Kako se dalje navodi, takođe, okrivljenom se optužnicom stavlja na teret da je od početka 2019. godine do aprila 2020. godine u Banatskom Novom Selu, zloupotrebom poverenja i odnosa zavisnosti, te teških prilika svoje maloletne ćerke rođene 2003. godine.vrbovao istu da se prostituiše tražeći da na taj način zarađuje novac, u koju svrhu je pozivao i dovodio migrante u kuću i nudio im oštećenu za prostituciju, a takođe je u svrhu pribavljanja klijenata, podelio preko jedne društvene mreže sa više različitih naloga snimak seksualnog čina između njega i oštećene kao i tri njene nage fotografije koje je sam načinio.

Optužnica je podneta Višem sudu u Pančevu 13. jula 2020., trenutno je u postupku ispitivanja te još uvek nije potvrđena, navodi tužilaštvo.

– Okrivljeni V. J. se nalazi u pritvoru zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da bi boravkom na slobodi u kratkom periodu ponovio krivično delo, imajući u vidu da se radi o ranije osuđivanom licu, te je od strane tužilaštva predloženo da mu se pritvor produži po ovom osnovu do završetka glavnog pretresa – navodi se u saopštenju VJT u Pančevu.

Mediji su ranije pisali da je maloletna žrtva u policiji potvrdila da ju je otac naterao da budu intimni i da to snime, govoreći joj da će tako da se obogate.

V. J. je eksplicitni snimak okačio na Fejsbuk uz poruku prijateljima: “Vrata su vam otvorena. Koštaće vas 2.000 dinara”.

Na društvenoj mreži Fejsbuk, medicinska sestra iz Vršca, Nataša Sabo Miljković, napisala je podugačku objavu u kojoj apeluje nadležnim da objave pravi broj zaraženih i preminulih i da uvedu vanrednu situaciju u tom gradu, kako bi spasili živote ljude. Njenu objavu prenosimo u celosti.

“Iz noćne smene…Ovako. Dugo sam razmišljala da li da napišem ovaj post. Jer, fakat, odleteće mi glava ako ga objavim. A nije da sam baš ljubiteljka giljotine. No, kako je u pitanju zdravlje ljudi, i kako jedan ovakav post može da spase ljude bolesti ili daleko bilo smrti, odlučila sam da stavim glavu na panj.

Poruka medicinske sestre iz Vršca preko Fejsbuka

U Vršcu imamo veliki broj ljudi obolelih od Covid-19 virusa. Za proglašavanje vanredne situacije, a ne samo za preporuke zaštite i samozaštite, koje je grad izneo. Koliko sam informisana, a jesam, juče je bilo 17 hospitalizovanih obolelih od Covid- 19 u našem gradu.

Infektivno odeljenje Opšte bolnice je puno, odeljenje Rehabilitacije iste ustanove postaje Covid bolnica. Broj ljudi u samoizolaciji i onih pozitivnih na Covid-19, sa lakšom ili bez kliničke slike, broj pozitivnih bez simptoma, i broj poslatih na kućno lečenje Hemomycin-om (lakša upala pluća) ne znam. Situacija je krajnje ozbiljna, a kako nije proglašena vanredna situacija, Vrščani uglavnom idu bez maske koja ipak donekle pruža zaštitu, kafići su puni i tako dalje… Živim u centru grada i sve vidim. Opuštena atmosfera. Ljudi šetaju sa decom, bebama u kolicima, naročito je uveče kada osveži gužva, ćaskaju bez ikave zaštite jedni sa drugima i ne sluteći koliko je to opasno.

Nataša Sabo Miljković FOTO: Facebook

Zašto krijete broj obolelih, inficiranih i hospitalizovanih, zašto rizikujete zdravlje i život svih građana?! Zašto rizikujete da zbog toga, i u moju ustanovu koja je zahvaljujući nadljudskim naporima moje direktorke kojoj je na prvom mestu pacijent i naporima svih nas da ispunimo rigorozne mere zbog kojih virus nije ušao među naše pacijente, a što bi bilo prava tragedija, zašto rizikujete da nam građanstvo umire kao muve, zašto?

FOTO: AP

Zašto ne upozorite građane na realnu opasnost, pa niko ovde nije toliko retardiran da se ne zaštiti makar maskom, neizlaskom bez potrebe iz kuće, izbegavanjem kontakata, pranjem ruku, dezinfekcijom istih? 

Zato što ova sada epidemija u gradu je posledica izbora, predizborne kampanje, eto zašto. I zato što se ova informacija čuva za još nekoliko potrebnih dana koliko je potrebno da prođe od prvih protesta u Beogradu protiv ove fašističke vlasti kojima su ljudski životi samo brojevi na glasačkom listiću. Da bi, nakon perioda koji je potreban da bi se bolest razvila (inkubacija) verovatno digli neviđenu larmu i galamu i za sve okrivili proteste, opoziciju koja gotovo i da ne postoji, mlade ljude koji ne pristaju da ih šutiraju u glavu umobolne sluge režima. Da, u tome je odgovor na moje pitanje zašto. Prikriti štetu izazvanu nevažećim izborima (po svim zakonima ovoga sveta su pali) po cenu da se građani razbole do te mere da nam zdravstvo neće moće pomoći. Protesti su u tom smislu baš na ruku legli onima koji Muti Žvalavom iz šu*ka ne izlaze, od straha uglavnom. A neki i zbog velikih ambicija. Nebitno.

nastavak pisma

Sve ovo što se sada, tu i sada u Vršcu i okolini dešava skuplja se i kumulira da kao zastrašujuća brojka izleti u pravo vreme, kada će za mnoge od nas već biti kasno. I je*e se vlasti za činjenicu da nam građani trenutno bezbedno šetaju ulicama, nepažljivi i opušteni (čast retkim pojedincima), jer preporuke su blaga reč za naš narod, treba dići uzbunu, uvesti vanrednu situaciju i saopštiti da smo u velikom problemu, a ne bezobzirno dozvoliti širenje virusa do nezamislivih razmera. Uz, naravno, i ono što će protesti u Beogradu i drugim gradovima neminovno doneti sa sobom. Ali ne sada, ne još. I nikako u meri u kojoj će nas ovo ćutanje koštati.

Kao zdravstveni radnik, koji radi 32 godine bez greške i disciplinske kazne u ustanovi zatvorenog tipa, smatram da imam pravo da upozorim građane na opasnost, jer je to jedini način da ih zaštititim, baš kao i svoje pacijente. Znate, ja sam devedesetih godina prošla jednu gadnu epidemiju u svojoj bolnici, na svom odeljenju, umirali su mi pacijenti na rukama. Od obične dizenterije, što je ništa naspram ovoga što nam sada preti. Da možete to da zamislite, bili biste jako oprezni i brinuli o sebi i drugima.

i dalje

Zar je uopšte bitno odakle nam ovakva epidemija, ne samo u Vršcu, zar nisu bitniji ljudski životi i zdravlje čoveka, zdravlje naših roditelja, naše dece?! Objavite realne podatke, prekinite da se*ete kako testova nema ili ih rodite ako ih nema (još kako će ih biti kada budu bili potrebni za podizanje Mute Žvalavog rejtinga), prekinite da izlažete ljude opasnosti!  Umesto toga, upozorite ih na vreme, dok još iole nije kasno!

Jer, kada prvi moj pacijent ili neko meni blizak bude umro od Covid-a 19 podneću tužbu protiv gradonačelnice grada za ubistvo sa predumišljajem. A ja nikada nikoga u životu nisam tužila. 

Na kraju

Ja sam samo sestra, medicinska, ona osoba koja vam jedina ostaje kada je najteže. Neće vas lekari držati za ruku kada budete umirali, oni pomažu na drugi način, onaj za koji ja nisam kompetentna i na taj način vam spašavaju život. Mi, medicinske sestre-tehničari, smo poslednja linija odbrane i utehe. Ako budete imali sreće da uopšte stignete do bilo koje bolničke ustanove. Svako ko radi u zdravstvu je bitan! Bolničarke-bolničari, spremačice, portiri, tehnička služba… rade sada krvav posao, verujte mi. Krvaviji no ikada. Od svakog od nas vam zavisi život.

Zato, u ime svih nas zaposlenih u zdravstvu, kao pojedinac, apelujem da se ljudima kaže istina i prekine sa političkom kalkulacijom!

Nosite maske, izbegavajte kontakte, dezinfikujte ruke, čuvajte se!

I koliko god da ja na**em posle ovog vapaja, uopšte nije bitno.

Ako samo jedan ljudski život spasem ovi pisanijama dok mi suza suzu stiže, šta od tuge, šta od nemoći, moj rizik, moj život, moja profesija ima smisla. U protivnom, sve što sam do sada uradila za ljude, biće uzalud…

A verujte mi, uradila sam mnogo. Baš kao što su i neki drugi ljudi, uradili mnogo za mene.”

Samo u Srbiji je moguće da te odbiju za dečji dodatak jer imaš previše dece. Violeta Sremac ih ima petoro i dobila je rešenje u kom je kao obrazloženje navedeno da “nema pravo na dečji dodatak jer je red rođenja deteta u porodici veći od propisane granice”.

Koliko vam to nelogično zvuči? Apsurd društva u kom slogan “za našu decu” predstavlja puko slovo na papiru, bilbordu. Violeta nije jedinstven slučaj. Roditelja koji nikada ne vide dečiji dodatak, među kojima su i oni sa šestoro dece, ima u celoj Srbiji.

“Živimo u Novom Sadu i imamo petoro divne dece. Kulturne, lepo vaspitane, dobri đaci. Najstariji sin, završava gimnaziju, a najmlađa Jana ima pet godina. Suprug i ja radimo, nažalost imamo skromna primanja, iako ja radim kao zamenik poslovođe u jednoj privatnoj firmi. Zbog brojnosti članova porodice imamo pravo na dečiji dodatak”, kaže za naš portal Violeta koja je pre deset godina u DDOR-u dobila otkaz uz obrazloženje – “trudna si”.

“Tada sam bila u drugom stanju sa trećim detetom. Doduše, radila sam preko studentske zadruge i zakon je bio na njihovoj strani. Onda sam donela odluku da ne radim neko vreme, da je ipak najvažnije da budem pored svoje dece, iako smo tada bili podstanari. Živi smo, zdravi, skromni i zadovoljni sa onim što imamo! Sposobni da zaradimo svojoj deci ono što im je potrebno! Naravno, ne znam zašto bih odbila pomoć države, ako imam prava na nju, pa makar ta pomoć bila u iznosu jedne igračke, iz tog razloga sam i konkurisala za dečiji dodatak”, kaže mama petoro dece.

Kada joj je stiglo rešenje u kom je odbijaju, naravno da je usledio šok.

“Red rođenja deteta je veći od propisane granice! U državi gde drastično opada natalitet, gde se navodno vlast bori da se situacija popravi, gde se apeluje i navodno donose mere za porast nataliteta i suzbijanje bele kuge, ta ista vlast propisuje ‘limit’ o broju rođene dece u porodici?! Neko je komentarisao da taj zakon postoji još od 1945, na šta sam ja reagovala rekavši da su te ’45. ljude slali na Goli otok, legalizovali abortuse,… Dugačak je spisak i ne znači da je ispravan ako je star. Treba ga menjati, naravno. To je bio cilj, treba menjati zakon”, priča ona.

Činjenica je, kako kaže Violeta Sremac, da je mnogim ljudima i taj iznos u visini dečijeg dodatka, iako mizeran, preko potreban.

“Završiću komentarom jedne majke koja ima šestoro dece i koji je ostavio utisak na mene- rodila sam šestoro dece, sama ću ih odgajati bez ičije pomoći, ali nemoj da mi ih država sutra potražuje kad joj ustreba”, kaže za Nova.rs Violeta Sremac.

Ko ima pravo na dečiji dodatak

Dečji dodatak nije, za razliku od roditeljskog dodatka, namenjen samo majkama – i očevi mogu biti podnosioci zahteva za ovu vrstu pomoći. Jedan od bitnih preduslova za ostvarivanje prava na dečji dodatak jeste materijalno stanje porodice. Ukoliko porodica poseduje sopstvene nekretnine, zemljište i druge nepokretnosti potrebno je da priloži dokumente o tome. Pravo na dečji dodatak se ne priznaje porodicama koje u svom posedu imaju nekretninu koja prevazilazi minimum standarda (minimum soba po članu domaćinstva, sa još jednom sobom).

Pravo na dečji dodatak određuju primanja po članu domaćinstva. Ukoliko ta primanja ne prelaze iznos cenzusa koji je propisan zakonom, porodici će se priznati pravo na dečji dodatak. U praksi to izgleda ovako – porodica broji dvoje odraslih i petoro dece. To je ukupno sedmoro članova domaćinstva. Cenzus je 9.134 dinara po članu domaćinstva. Znači to u slučaju porodice Sremac množimo sa 7 i dobija se iznos od 63.938 dinara. Ukoliko su mesečna primanja tate i mame veća od toga, nemaju pravo na dečji dodatak.

Mesečni dečji dodatak, u slučaju da ga neko dobije je 3.044 po detetu.

Šestogodišnji Bridger Voker rizikovao je život da bi od besnog psa spasio mlađu sestricu.

Kad je pas 9. jula napao njegovu sestru, mališan je hrabro uleteo, a pas ga je izgrizao po licu i glavi. Uprkos povredama uspeo je da zgrabi sestrinu ruku i pobegne s njom na sigurno.

Njegova tetka Niki Voker na društvenim  mrežama je napisala da je dobio 90 šavova.

– Moj nećak je junak koji je spasio svoju seku od napada psa. On sam je dobio ugrize kako pas ne bi dohvatio njegovu sestru – opisala je.

Dečak je, kako je napisala, rekao da je mislio da ako neko treba da umre da je to on.

View this post on Instagram

My nephew is a hero who saved his little sister from an attacking dog. He, himself, took on the attack so that the dog wouldn’t get his sister. He later said, “If someone was going to die, I thought it should be me.” He got home from the hospital last night. I know it’s a long shot, but I’m reaching out to the Avengers and other heroes so that they can learn about this latest addition to their ranks. Please, check your DM’s for my sweet nephew’s story. @tomholland2013 @chrishemsworth @robertdowneyjr @markruffalo @prattprattpratt @twhiddleston @chadwickboseman @vindiesel @chrisevans @vancityreynolds @thehughjackman Edit: I never expected my sweet nephew’s story to reach so many. Please, follow my other post (I only have two so far 😅) for the latest info regarding my sweet nephew and his family.

A post shared by Nikki Walker (@nicolenoelwalker) on Jul 11, 2020 at 7:42am PDT

Bridger je odmah odvezen u bolnicu. Trenutno je kod kuće na sigurnom, a već ima smešak na licu.

Kako prenosi 7News, Bridger i njegova porodica ne mrze psa ni njegovog vlasnika posle ovog napada.

– Ne zameramo im ništa, zbog celog ovog događaja, naše porodice su još bliže – rekla je Niki.

Njegova tetka nije tražila donacije za dečaka, već je one koji žele da pomognu uputila da uplate donaciju udruženju koje brine o ranjenim vojnim veteranima ili organizaciji Mision 22 koja je posvećena sprečavanju samoubistva među vojnicima.

View this post on Instagram

Hey, all. Please, share my nephew’s story so that it gets as much exposure as it can. We know that our little hero would love some words of encouragement from his favorite heroes. On July 9th, my six year old nephew Bridger saved his little sister’s life by standing between her and a charging dog. After getting bit several times on the face and head, he grabbed his sister’s hand and ran with her to keep her safe. He later said, “If someone had to die, I thought it should be me.” After receiving 90 stitches (give or take) from a skilled plastic surgeon, he’s finally resting at home. We love our brave boy and want all the other superheroes to know about this latest hero who joined their ranks. @tomholland2013 @chrishemsworth @robertdowneyjr @markruffalo @prattprattpratt @twhiddleston @chadwickboseman @vindiesel @chrisevans EDIT: I just finished visiting with Bridger at his home. His wounds are looking so much better! He’s in great spirits, and his awesome personality is intact. He can’t smile too widely yet, but he was grinning as I read some of your comments to him. I’d also like to mention here that the dog’s owners are really great people who have been nothing but kind to Bridger and his family. We feel no resentment toward them at all, and—if anything—there’s only been an increase of love between our families as a result of this incident. EDIT 2: Once again we’re blown away by the amazing comments and messages that Bridger’s receiving. I’ve had lots of inquiries about a GoFundMe. Bridger’s family has asked that any one wishing to help out financially can, instead, donate to @mission_22 or @wwp. Bridger is also a huge fan of Science, especially Geology. So I’m going to start a post where people can share with him pictures of cool rocks that they see. EDIT 3: Once again, everyone’s kindness has meant so much to us. I’m trying to get to all of the messages that I can, but it may take some time. For those who have inquired about sending Bridger some rocks, here’s the address to use: Bridger Walker P.O. Box 22141 Cheyenne, WY 82003 #BridgerStrong

A post shared by Nikki Walker (@nicolenoelwalker) on Jul 12, 2020 at 8:53am PDT

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Have y’all noticed that I have no idea what I’m doing yet? #UmmmIAccidentallyWentViral? When I first posted for Bridger, I expected maybe 500 likes at most and maybe a couple dozen reshares. But here we are. So much love from all walks of life (including a few celebs)! And we just got off a call with a friendly neighborhood idol. (Pic is of Bridger’s reaction right after the call.) Bridger is over the moon! Can’t wait to show him what’s next: a message from some guy who doesn’t like bullies. Gotta wait for the stardust to clear from his eyes first, though. Mission accomplished, everyone! We can’t thank you enough. #BridgerStrong EDIT: I feel like I should also mention that Bridger has also loved all of the other videos and messages I’ve shown him from all of you. We might not be able to get to everyone right away, but your messages are no less appreciated.

Објава коју дели Nikki Walker (@nicolenoelwalker) дана 15. Јул 2020. у 11:22 PDT

Prof. dr Slobodan Milisavljević opisuje potresene scene u prethodnih nekoliko meseci

“Za vreme samo jedne smene, lekar u kovid odeljenju može da izgubi dva ili tri kilograma, to garantujem. To se dešava od silnog znoja, od  stresa, od plastike i skafandera. Moraš da paziš na svaki korak, sve je inficirano. Jednu ogrebotinu ne smeš da imaš. Ima dana kada se i ja ponekad uplašim, naravno, samo nenormalan čovek se ne plaši. Ali kolege i ja se trudimo da to potisnemo, kako bismo mogli svaki dan da radimo normalno.”

Ovako u intervjuu za Objektiv prof. dr Slobodan Milisavljević, zamenik direktora Kliničkog centra Kragujevac i koordinator za kovid-19 pri Ministarstvu zdravlja, opisuje borbu srpskih lekara sa koronom. U njegovom gradu, kako kaže, trenutno ima šest kovid jedinica i više od 170 pacijenata za čije živote se on i njegove kolege bore gotovo svakoga dana.

Doktore, hoću li ja da preteknem?

Kada dođu u kovid odeljenje, svi su uplašeni za svoj život i za lekare se hvataju kao za slamku.

“Ljudi nam tamo pričaju svašta, uglavnom brinu za svoj život. Nemaju kontakt sa porodicom, što im teško pada. Pitaju me “doktore, hoću li ja da preteknem, hoću li da preživim”? Ja im dam reč utehe, stvarno verujem da to može da pomogne čoveku. Ne plaše se samo stariji, svi se plaše”, kaže profesor Milisavljević za naš portal.

Ne shvatate, to je savršeni ubica

U Novom Pazaru je deo problema nastao zato što je rodbina insistirala da dolazi u posete.

“Ja njih razumem, ali ljudi ne shvataju sa čime smo se suočili. Ovo je savršen “virus ubica”. Neverovatno je da u jednom trenutku imate normalan snimak pluća, dok za šest sati pluća budu bela. I da nema pravila kod koga će to biti tako. Nekada ste mogli da predvidite, da su to ljudi sa hroničnim bolestima, ali sada toga više nema”, objašnjava naš sagovornik trenutnu situaciju.

“Ne daj Bože nikome da to vidi”

Kako će ko da podnese bolnicu, to zavisi od karaktera, ali ima ljudi koji jako loše podnose boravak tamo, kaže naš sagovornik.

“Ne daj Bože to da vidite, to je takva neobjašnjiva atmosfera. Svi oko vas su pod skafanderima, pacijenti su intubirani. Od početka pandemije sam u bolnici i video sam mnogo teških slučajeva kovida. Ono što me je najviše fasciniralo, to su moje kolege i medicinski tehničari, koji nijednog trenutka nisu razmišljali da li da odemo  u grotlo i žarište infekcije. Divim se tim ljudima, koji svakog dana po četiri ili pet meseci rade ceo dan. Mnogi od njih, baš kao i ja, imaju malu decu kod kuće”, kaže profesor Milisavljević.

Nije važno u kom gradu se lečite

Svi pacijenti u Srbiji leče se prema upustvima Svetske zdravstvene organizacije i izvršena je osma revizija lečenja kod pacijenta sa lakom, srednje teškom i teškom kliničkom slikom.

“Tačno se zna koji se lekovi daju, sve isto važi za celu zemlju. Uopšte nije važno da li ležite u Kragujevcu, Beogradu, Novom Pazaru. Najvažnije je da svako u najkraćem vremenskom intervalu dobiju negu. Ipak, dok se mere dodatno ne pooštre ili dok se ne dobije lek, teško da ćemo videti kraj ovoj pošasti”, zaključuje dr Milisavljević.