Pevač Ljuba Perućica je pre pet meseci, kada se korona virus pojavio u Srbiji, napisao šaljivu pesmu o istom, ne sluteći da će samo nekoliko meseci kasnije, oboleti od njega.
Kao grom iz vedra neba, Ljuba se, pre mesec dana, oglasio na svom Instagram profilu, fotografijom iz bolnice, obavestio ljude da je dobio korona virus i zamolio sve da se čuvaju i ozbiljno shvate situaciju.
Foto: Printscreen/instagram
Pevač se sada oseća dobro, ali situacija nije bila ni malo naivna, s obzirom na to da je imao upalu oba plućna krila i da je bio na kiseoniku.
Foto: Printscreen/instagram
Mi vas podsećamo na pesmu, koju je Perućica napisao i odpevao u martu:
Brojni pevači i pevačice poput Slobe Radanovića, Jelena Gerbec i drugih, izjavili su javno saučešće porodici.
Srđan Gajić je u javnosti poznat kao pevač koji je pevao po čitavoj zemlji, ali i inostranstvu. Neretko se dešavalo da mikrofon ukrsti sa popularnim pevačima iz najgledanijeg takmičenja za zvezdu „Granda“.
Ostavio je suprugu Isidoru sa kojom je pre nekoliko nedelja proslavio godinu dana braka, kao i sina Andriju koji ima nešto više od devet meseci.
– Ljubav je nešto što ne može da se objasni rečima, koliko god se mi trudili. Možda baš zbog toga ja najviše volim kada on peva ili me gleda negde iz prikrajka dok misli da spavam. Spokoj kad se probudim tamo gde je on ili sreća kad ga posle puta ugledam na vratima. Poljubac u čelo u gluvo doba noći kad se pojavi. Neki osmesi u prolazu i dovršene rečenice kada se najmanje nadate. Možda i to što me je od prvog dana zvao svojom, ili me je samo tako ljubio svaki put, više ne znam, nije to zapravo nikada morao na glas da izgovori, uvek je znao da pokaže, a ja da osetim. Svoja leđa je znao da podmetne bez i jedne moje reči, prosto da prepozna kad više nemam snage. Da bude tu kad najviše treba, da ćuti i gleda, da mi osmehom oboji dan i popravi godinu. Da bude mirna luka u koju sam uvek bežala i sigrno rame na koje se svaki put oslonim. Prosto da me voli, da ga volim.. Zbog svega toga što smo bili, što smo danas i što ćemo postati ja nisam mogla da zamislim boljeg tatu za svog sina, bolji oslonac za našu porodicu i boljeg muškarca za mog muža – napisala je jednom prilikom njegova supruga na svom Instagram profilu.
Pevać Srđan Gajić Gaja preminuo je u 28. godini.
Brojni pevači i pevačice poput Slobe Radanovića, Jelena Gerbec i drugih, izjavili su javno saučešće porodici.
Srđan Gajić je u javnosti poznat kao pevač koji je pevao po čitavoj zemlji, ali i inostranstvu. Neretko se dešavalo da mikrofon ukrsti sa popularnim pevačima iz najgledanijeg takmičenja za zvezdu „Granda“.
Ostavio je suprugu Isidoru sa kojom je pre nekoliko nedelja proslavio godinu dana braka, kao i sina Andriju koji ima nešto više od devet meseci.
– Ljubav je nešto što ne može da se objasni rečima, koliko god se mi trudili. Možda baš zbog toga ja najviše volim kada on peva ili me gleda negde iz prikrajka dok misli da spavam. Spokoj kad se probudim tamo gde je on ili sreća kad ga posle puta ugledam na vratima. Poljubac u čelo u gluvo doba noći kad se pojavi. Neki osmesi u prolazu i dovršene rečenice kada se najmanje nadate. Možda i to što me je od prvog dana zvao svojom, ili me je samo tako ljubio svaki put, više ne znam, nije to zapravo nikada morao na glas da izgovori, uvek je znao da pokaže, a ja da osetim. Svoja leđa je znao da podmetne bez i jedne moje reči, prosto da prepozna kad više nemam snage. Da bude tu kad najviše treba, da ćuti i gleda, da mi osmehom oboji dan i popravi godinu. Da bude mirna luka u koju sam uvek bežala i sigrno rame na koje se svaki put oslonim. Prosto da me voli, da ga volim.. Zbog svega toga što smo bili, što smo danas i što ćemo postati ja nisam mogla da zamislim boljeg tatu za svog sina, bolji oslonac za našu porodicu i boljeg muškarca za mog muža – napisala je jednom prilikom njegova supruga na svom Instagram profilu.
Direktor Klinike za infektivne bolesti govorio je o problemima sa kojima se trenutno suočavamo nakon što su mladi napunili klinike
– Preminuo nam je dečko ’94. godište, bez hroničnih bolesti. To su strašne stvari, ali i dalje kod mene na Voždovcu svakog dana gledam da se mladi okupljaju u zgradama, u grupama voze liftovima, jedni do drugih, niko maske ne nosi. Klinika je puna mladih ljudi, ali mnogi u Srbiji to i dalje ne shvataju.
Ovako u intervjuu za Objektiv direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu Goran Stevanović objašnjava novonastalu situaciju, dodajući da je krajnje zabrinut zbog perioda koji nam tek predstoji.
Stariji su shvatili šta se dešava
Najviše problema ima upravo sa mladima koji se ne obaziru na mere i misle da virus nema nikakve veze sa njima.
– Stariji su shvatili poruku i zbog toga sa njima postoji sve manje problema. Čuvaju se, za razliku od njihovih mlađih ukućana, koji su upravo zbog toga već danima na udaru virusa. Nakon što se Infektivna klinika napunila pacijentima koji su njihovo godište, sa teškim simptomima kovida-19, krajnji je momenat da deca i mladi ozbiljno shvate kakva opasnost im preti – kaže direktor Infektivne klinike.
Imaju “selektivni sluh”
Da li je od početka trebalo više upozoravati i mlade ljude, umesto toga što se govorilo da su oni najčešće samo prenosioci bez simptoma, doktor Stevanović odgovara da je to više puta pokušano, ali da mladi često imaju “selektivni sluh” za takve stvari.
– Od početka se znalo, neće svi završiti u bolnici, ali neki od njih sigurno hoće. Neki mladić ili devojka neće osetiti ništa, ali hoće njihovi ukućani. Zar to nije dovoljan razlog da konačno više poštuju sve mere, drže distancu i nose maske? – pita se doktor Goran Stevanović.
Izmenjen soj virusa opasniji po mlade?
Na pitanje da li je ovo isti virus koji smo imali u martu i aprilu, koliko se promenio i da li je mutirao, kaže da o tome ne može da se razgovara u trenutku, pre urađenih studija koje bi to potvrdile.
– Nekome se čini da je oslabio, nekom drugom da je nikada jači. Ni za jedno ni za drugo ne postoji dokaz. Da bismo tvrdili da je kovid-19 sada ojačao, morali bismo da uradimo dugoročnu studiju koja bi uključivala genetska i laboratorijska ispitivanja, istovremeno sa mnogim drugim istraživanjima. Dok to ne uradimo, sve je na nivou subjektivnog utiska i nagađanja – kaže dr Stevanović.
Alarmantno u odnosu na april
Ako virus kovid-19 u Srbiji nije izmenjen, pitali smo doktora Stevanovića šta se to kod pacijenata na Infektivnoj klinici prema njegovom mišljenju promenilo u odnosu na april,
– Glavna razlika je to što je sada mnogo više zaraženih, a samim tim značajno više ljudi sa teškom kliničkom slikom. Kada imate 10 zaraženih u celoj Srbiji, jedan će imati teške simptome. Ako ih imate 15.000 ili 20.000, računajte sami koliko njih je za hospitalizaciju. Zbog toga je u ovom trenutku stanje alarmantnije u odnosu na april – objašnjava dr Stevnović.
Osnivač Fondacije Tijana Jurić Igor Jurić upozorio je na novu vrstu pedofila koji svoje žrtve vreba na internetu.
Prema rečima Jurića takva vrsta pedofila naziva se “grumer” i najpre se deci na društvenim mrežama predstavlja kao njihov vršnjak.
– “Grumeri” nisu klasičan tip pedofila koji se razotkrivaju tako što se sa decom upuste u priče o seksu. Ne. Ovi ljudi su opasni zato što su strpljivi. Oni sa decom pričaju o domaćim zadacima, o prvim simpatijama, igricama, nastavnicima i roditeljima… – naveo je Jurić.
Šta je “gruming”?
Gruming se najčešće vezuje za negu kućnih ljubimaca i to je primarno značenje pojma. Međutim, kada je o deci reč, gruming opisuje uspostavljanje odnosa poverenja i emocionalne povezanosti između deteta i odrasle osobe, sa ciljem vrbovanja i iskorištavanja u seksualne svrhe.
Popularizovanjem interneta i odomaćivanjem istog u svakodnevnom životu kako nas, tako i kod naše dece, grumeri su postali sve češća pojava. Pre interneta, ukoliko bi smo primetili da je neko nepoznat previše blizak sa našim detetom, mogli smo brzo da reagujemo i sprečimo taj kontakt, ali danas je ova misija mnogo teža.
Skoro od prvog dana rođenja na internetu
Deca danas imaju pristup internetu skoro od prvog dana rođenja. Prvo preko tableta, zatim telefona i kompjutera. Baš preko tih, deci tako bliskih sprava, grumeri pronalaze put do naivnih dečijih glava.
“Grumeri” nisu obični ljudi koje možemo da sretnemo svaki dan. “Grumeri” su vrsni manipulatori koji se služe isprobanim tehnikama za upoznavanje dece. Oni postaju njihovi poznanici sa interneta, zatim “najbolji prijatelji” u koje imaju poverenja, a vrlo često i “onlajn momak/devojka” i to sve zbog jednog cilja – deljenje nagih fotogarafija ili videa.
Deca nisu mudrija od osobe starije pet puta od njih
Prva misao svakog roditelja je “Moja ćerka je pametna, ona nikada ne bi nasela na ovo!” ili “Moj sin je oprezan, zna o internetu više nego ja!” Pitanje je: “A da li su deca mudrija od čoveka koji ima pet puta više godina nego oni?”
Grumeri se predstavljaju kao vršnjaci dece. Oni nisu klasičan tip pedofila koji se razotkriva tako što se sa detetom odmah upusti o priče o seksu. Ne. Ovi ljudi su opasni zato što su strpljivi. U stanju su da se i godinama pretvaraju da imaju 9, 10, 11 godina. Oni sa decom pričaju o domaćim zadacima, o prvim simpatijama, igricama, nastavnicima i roditeljima.
Pre uspostavljanja kontakta sa detetom ovi predatori nadgledaju grupu dece, njihovu komunikaciju, krug prijatelja, lokaciju i položaj u društvu. Zatim, kada prikupe dovoljno informacija, spremni su da iz grupe izdvoje dete za koje su ocenili da će najlakše da nasedne na njihovu priču. Ceo ovaj proces se odvija sporo i gotovo “prirodno” tako da u velikom broju slučajeva “grumera” ne uspevaju da otkriju ni roditelji, a kamoli deca.
Slučaj Franka R.
Iako su žrtve deca oba pola, ipak ima više devojčica koje su meta ovakve vrste manipulacije. Jedan od najpoznatijih slučajeva je slučaj Franka R. iz Holandije, koji je 2005. godine “grumingom” uspeo da oko 300 devojčica uzrasta od 10-17 godina, navede do seksualnih aktivnosti, uglavnom onlajn, a 11 devojčica je uspeo da iskoristi i uživo.
Zaplenjeno je oko 26.000 filmova i oko 144.000 fotografija koje su pronađene na njegovim računarima i veliki broj snimaka telefonskih razgovora i dopisivanja preko telefona.
Na ovaj tip prikrivenog zlostavljanja može da nasedne svako dete, bez obzira na to koliko je promišljeno, vešto ili pametno.
Sa većim brojem pozitivnih na korona virus iznova se pokreće pitanje da li će biti novih restriktivnijih mera
O tome je danas na konferenciji za medije u Palati Srbija govorila i zamenica direktora Batuta Darija Kisić Tepavčević.
– Osim opštih preventivnih mera, nema ničeg novog u vezi sa merama što možemo reći. Znači: nošenje maske, fizička distanca i pranje ruku i to nije “samo”. Lekciju možemo da naučimo od populacije starijih koji su pokazali kako se može zaštiti – kazala je Kisić Tepavčević i istakla da ove tri mere i te kako sprečavaju širenje virusa.
Ona je istakla da postoji lična odgovornost, te da je ona na svima nama da se ponašamo kao da smo potencijalni prenosioci virusa.
– Ne možemo očekivati da nam neko drugi donosi neke mere dok svako od nas ne vodi računa. Nismo razmatrali o policijskom času, rekli smo kada i zašto smo uveli takvu vrstu mera, da zaštitimo najstarije pacijente, a u međuvremenu smo nabavili respiratore, izgradili bolnice. Nažlost, izgleda da ćemo se dugo boriti sa ovim virusom – zaključila je je Kisić Tepavčević.
Podsećamo, juče je premijerka Srbije Ana Brnabić govoreći o merama koje bi mogle biti pooštrene navela da bi obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru, kao i zabrana javnog okupljanja mogla biti proširena na teritoriju cele Srbije, te da će se o tome raspravljati na danas ili sutra ujutru.
Takođe, kao još jednu moguću meru, ukoliko struka to odobri, kako je rekla, jeste zabrana organizovanog okupljanja.
O tome je danas na konferenciji za medije u Palati Srbija govorila i zamenica direktora Batuta Darija Kisić Tepavčević.
– Osim opštih preventivnih mera, nema ničeg novog u vezi sa merama što možemo reći. Znači: nošenje maske, fizička distanca i pranje ruku i to nije “samo”. Lekciju možemo da naučimo od populacije starijih koji su pokazali kako se može zaštiti – kazala je Kisić Tepavčević i istakla da ove tri mere i te kako sprečavaju širenje virusa.
Ona je istakla da postoji lična odgovornost, te da je ona na svima nama da se ponašamo kao da smo potencijalni prenosioci virusa.
– Ne možemo očekivati da nam neko drugi donosi neke mere dok svako od nas ne vodi računa. Nismo razmatrali o policijskom času, rekli smo kada i zašto smo uveli takvu vrstu mera, da zaštitimo najstarije pacijente, a u međuvremenu smo nabavili respiratore, izgradili bolnice. Nažlost, izgleda da ćemo se dugo boriti sa ovim virusom – zaključila je je Kisić Tepavčević.
Podsećamo, juče je premijerka Srbije Ana Brnabić govoreći o merama koje bi mogle biti pooštrene navela da bi obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru, kao i zabrana javnog okupljanja mogla biti proširena na teritoriju cele Srbije, te da će se o tome raspravljati na danas ili sutra ujutru.
Takođe, kao još jednu moguću meru, ukoliko struka to odobri, kako je rekla, jeste zabrana organizovanog okupljanja.
Pevačica Dragana Mirković nikada nije važila za konfliktnu osobu i uvek se dobro slagala sa kolegama na estradi. Kod nje nema mesta sujeti i baš zato je mnoge koleginice i kolege vole, podržavaju i obraduju se kad god je vide.
Foto: Screenshot/ Instagram
Jedna od njih jeste i Jelena Karleuša, koja je nedavno prokomentarisala Draganinu sliku na Instagramu, prelepim rečima, koje su sigurno dirnule folk divu.
Naime, Dragana je postavila fotografiju uz opis: “Kakve su ti misli, takav ti je život. Još jedan prelep dan”.Možda vas zanima
Karleuša joj je na to napisala: “Kakav si čovek, takav i trag ostavljaš. A tvoj trag je večan. Jer samo dobri ljudi kao ti sijaju posebnim sjajem. Uživaj u svakom momentu, jer ništa manje ne zaslužuješ”.
Nakon informacije da je naš pevač Era Ojdanić pozitivan na koronavirus, pozvali smo ga da proverimo u kakvom je stanju.
Era se javio vidno uznemiren i uplašen.
– Evo me u bolnici “Dragiša Mišović”. Tačno je da sam pozitivan na koronavirus. Sve se desilo veoma turbulentno, evo trenutno radimo sve pretrage – rekao je Era.
Foto: Alo.rs
– Ja se osećam fenomenalno, nemam nikakve simptome, niti bolove, ne kašljem, ne kijam, samo je test pozitivan. Uradio sam rendgen pluća i sve je u redu, sada čekam doktora da uradimo skener pluća, kako bi bio bio siguran, da je sve u redu, ali dosadašnji nalazi su dobri i nema nikakvih promena – rekao je Ojdanić.
Zarazio se od sina koji već petnaest dana leži na lečenju u bolnici “Dragiša Mišović”.
– Dobio sam od sina, a on je dobio predpostavljam na jednom veselju koje smo radili. Šta da vam kaže, ovo je strašno, luda kuća, čuvajte se – rekao nam je Era na kraju razgovora.
Na pitanje da li ima potrebe da ostaje u bolnici, odgovorio je da čeka lekara i da će se sa njim konsultovati oko svega.
Nakon informacije da je naš pevač Era Ojdanić pozitivan na koronavirus, pozvali smo ga da proverimo u kakvom je stanju.
Era se javio vidno uznemiren i uplašen.
– Evo me u bolnici “Dragiša Mišović”. Tačno je da sam pozitivan na koronavirus. Sve se desilo veoma turbulentno, evo trenutno radimo sve pretrage – rekao je Era.
Foto: Alo.rs
– Ja se osećam fenomenalno, nemam nikakve simptome, niti bolove, ne kašljem, ne kijam, samo je test pozitivan. Uradio sam rendgen pluća i sve je u redu, sada čekam doktora da uradimo skener pluća, kako bi bio bio siguran, da je sve u redu, ali dosadašnji nalazi su dobri i nema nikakvih promena – rekao je Ojdanić.
Zarazio se od sina koji već petnaest dana leži na lečenju u bolnici “Dragiša Mišović”.
– Dobio sam od sina, a on je dobio predpostavljam na jednom veselju koje smo radili. Šta da vam kaže, ovo je strašno, luda kuća, čuvajte se – rekao nam je Era na kraju razgovora.
Na pitanje da li ima potrebe da ostaje u bolnici, odgovorio je da čeka lekara i da će se sa njim konsultovati oko svega.
Poznati pevač Milan Obradović (58), zvani Miki Mećava, koji je pobegao juče iz kovid bolnice “Arena” gde je smešten zbog korona virusa, mogao bi da se suoči sa višegodišnjom kaznom zatvora zbog neodgovornog i bahatog ponašanja, a ukoliko se dokaže da je njegovim bekstvom direktno dovedeno u pitanje zdravlje druge osobe, iza rešetaka bi mogao da provede i do 12 godina!
Bahati pevač napustio je bolnicu “Arena” juče oko 18.30 i to pritom ne noseći na sebi nikakvu zaštitnu opremu. Policija je odmah krenula u potregu za njim, a on je kasnije u razgovoru sa medijima, objasnio kako nikome “neće da se pravda” i da ga “ne zanima”, te da mu je u bolnici smetala prašina i da se osećao bolje.
Osim sebičnog i bahatog ponašanja koje je Obradović, Miki Mećava, pokazao ovakvim postupkom, čini se kao da je zaboravio da je nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije krivično delo do tančina opisano u Krivičnom zakoniku i da bi njegovim kršenjem mogao snositi ozbiljne posledice.
– U konkretnom slučaju, ukoliko je tačno da je lice za koje se utvrdilo da je obolelo od zarazne bolesti, i to bolesti gde je doneta odluka da je u toku pandemija, pa to lice napusti posebnu bolnicu za lečenje ljudi obolelih od te zarazne bolesti, lice je izvršilo krivično delo za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine jer je na taj način postupilo suprotno naredbama i propisima kojima se određuju mere za suzbijanje ili sprečavanje te bolesti – objašnjava za “Blic” beogradski advokat Nebojša Perović.
Ako bi se dokazalo da je Obradović svojim postupcima ugrozio neku drugu osobu i zarazio je virusom koji mu je potvrđen, usledila bi mu stroža kazna, objašnjava advokat.
Advokat Nebojša Perović
– Lica koja su bila smeštena u kovid bolnice, su ujedno bila i izolovana, te im nije bilo dozvoljeno da dođu u kontakt sa drugim licima ili da napuste kovid bolnicu. Pored ove radnje, ukoliko se utvrdi da lice koje je napustilo kovid bolnicu nakon toga trećem licu prenelo zaraznu bolest, počev od člana porodice pa nadalje, može se kazniti zatvorom do tri godine. Dakle, u ovoj konkretnoj radnji postoji izvršenje dva krivična dela, za koje se izriču različite kazne ali se u presudi određuje jedinstvena kazna spajanjem te dve kazne – objašnjava Perović.
Ukoliko se, međutim, dokaže da je Obradović preneo korona virus drugoj osobi i da su usled toga izazvane ozbiljne posledice po zdravlje te osobe, i za to će biti dodatno kažnjen. – U slučaju da neko zaraženo lice prenese zaraznu bolest drugome, te da taj usled te zarazne bolesti, u ovom slučaju kovida 19, bude teško obolelo ili zdravlje bude teško narušeno, onda će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, a ukoliko prenošenjem zarazne bolesti, a pritom to lice mora da zna da je zaraženo, što jeste u ovom slučaju, te prenošenjem bolesti nastupi smrt jednog ili ne daj bože više lica, onda će se učinilac kazniti zatvorom od dve do 12 godina – podvlači Perović.
Pošto je u bekstvu, objašnjava advokat, a izvršio je krivično delo, postoji osnovanost da mu se odredi pritvor jer je nedostupan nadležnim organima, što se može učiniti u posebnoj zatvorskoj jedinici ukoliko za to postoje uslovi.
Podsećamo Miki Mećava je juče pobegao iz kovid bolnice “Arena” oko 18.30 časova u koju je, inače, došao nakon što se lečio na Infektivnoj klinici od korone i iz Arene je otišao uprkos tome što su ga i vojni lekari, kako je sam priznao, savetovali da ne ide.
– Hteo sam na svoju inicijativu da dođem kući, u samoizolaciju. Popričao sam sa doktorima, neki vojni lekar se nije složio da idem sam. Nisam mogao da ostanem, da mi zdravlje bude ugroženo. Osećam se bolje, ne najbolje. I dalje imam zamor, ali poslednjih dana nemam temperaturu. Neću da se pravdam, ne zanima me. Postoji samoinicijativno dolaženje, i isto tako odlaženje – kazao je Miki za “Blic”, a na pitanje da nam pošalje otpusnu listu za napuštanje bolnice odbio je.
Iako smo ga juče pitali da li će biti priveden Miki Mećava nije uvideo razlog, te je samo upitao:
– Što bi?
Miki Mećava je nakon što je objasnio novinarima “Blica” zbog čega je samoinicijativno otišao iz bolnice za emisiju “Premijera” u uključenju otkrio da se poslednja dva, tri dana oseća bolje i da je ležao 12 dana u bolnici.
– Krenuo sam do Prokuplja i mislio sam da me je malo uhvatio vetar. Međutim ne. Krenula je temperatura, amplituda je bila 37, pa je čak išla do 39,5. Imao sam velike groznice. Javio sam se u kovid ambulantu, a rezultati su pokazivali da sam negativan. Uradio sam i rendgen pluća, gde je pokazano da su mi i pluća čista. Mora da se uradi skener, a ne rendgen i tada sam shvatio da su mi pluća zaražena – rekao je Miki Mećava o počecima bolesti.
Pevača smo pokušali da kontaktiramo i danas kako bi nam odgovorio da li ga je neko tražio i šta se trenutno dešava, te kako se danas oseća, ali nije odgovarao na naše poruke i pozive, za sada.
Ubijen sam, potišten, tužan. Svaki dan plačem. Dete mi nedostaje na svakom koraku. Osećam se bedno. Kad je trebalo da budem najsrećniji čovek, kad sam ovu decu izveo na pravi put, sad sam najtužniji i najbedniji čovek u Srbiji. Kaže za Nova.rs Milovan Milivojević, čiji je sin Milomir Milivojević, poginuo 14. jula 2017. u fabrici Namenske industrije Lučani.
Neutešni otac, Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
Milovojevići danas obeležavaju tri godine otkada su izgubili sina i brata. Tri tužne godine prepune bola, grčevite borbe za pravdu i istinu, tri godine pritisaka.
Stradali Milomir, Foto: N1
Lučani su malo mesto, a praktično čitavo stanovništo živi od jedne fabrike – Namenske industrije za proizvodnju eksploziva i baruta “Milan Blagojević”, na čijem je čelu direktor Radoš Milovanović (75). Na tom mestu je od 1982., iako je u penziji od 2003. godine, i uprkos tome što je za vreme njegovog mandata poginuo 21 radnik.
Majka Nela Milivojević i sestra Mirjana Milivojević stradalog Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
O smrtnim slučajevima i povredama se ćutalo. Mnogo porodice prihvatile su da se sa direktorkom i fabrikom “nagode” – dobijali su stanove, zaposlenja, novac… Ali, Milivojevići svoje mrtvo dete ne prodaju.
Do eksplozije i požara u priručnom magacinu došlo je 14. jula 2017. godine kada su dva radnika umrla od zadobijenih opekotina. Milomir Milivojević podlegao je povredama na VMA 3. avgusta.
Njegov otac Milovan, koji i sam radi u fabrici više od tri decenije, javno je progovorio o propustima u organizaciji rada sa eksplozivnim materijalima i rešio da se bori kako bi odgovorni za smrt njegovog sina odgovarali.
Od samog početka Milovan i njegova porodica, supruga Nela, ćerka Mirjana i otac Branko, suočavaju se sa mukama, pritiscima i napadima, koji i danas traju.
Do kulminacije je došlo nakon “spontanog” skupa nekoliko stotina radnika fabrike pred sud u Ivanjici kako bi izrazili podršku direktoru Radošu Milovanoviću. Milovanove i Milomirove nekadašnje kolege, vređali su ih, a aplauzom pozdravili direktora. Tu bruku videla je čitava Srbija.
“Svi su me napustili. Svi oni s kojima sam porastao, s kojima sam išao u školu. Napustili su me zbog straha od lokalnog moćnika, od diktatora. U našu kuću ne ulaze. Posle emisije kod Tatjane Vojtehovski, svi su prestali da dolaze. Slava nam je bila 9. januara, Sveti Stefan. Imali smo 12 gostiju iz komšiluka, niko se više ne pojavljuje. To je strah. U toj fabrici uvek neko radi. Ili dete, ili supruga, stric, strina. Da ne bi trpeli posledice, ne dolaze. Videli ste ispred suda kad su se okupili da podrže direktora. Neću ni ime da mu izgovorim, ne želim da prljam usta. Tu su bili ljudi za koje sam bio spreman da skočim u vatru. Kad sam ih video ispred suda… Ja bih se bar sklonio da me ne vide. To su moje komšije prve. Ljudi koji žive u kući do moje kuće, moji drugovi iz škole, koje poznajem ceo život. Tu su bile moje kolege koje sa mnom rade 30 i kusur godina. Svi su mi okrenuli leđa, a kada sam im prišao da ih pitam da li su došli da podrže mene kao kolegu li mog pokojnog sina, samo su gledali u zemlju, ništa mi nisu rekli. Rekao sam im tad, ako su došli da podrže ovog lučanskog boga, da bog da i oni doževeli ovo što sam ja doživeo, dočekali moju sudbinu”, priča Milovan.
Na pitanje, da li mu ikad bude lakše, kaže:
“Na groblje idemo stalno. Tu se malo olakšam, isplačem. Onda mi bude teško kad dođem kući, i tako u krug. Sud, groblje…”
“Auto koji je moj sin želeo da kupi, ja sam kupio posle njegove smrti. Skuter njegov stoji nije paljen evo tri godine, prikolica… To su uspomene, za života ću ih čuvati. To je nešto što je ostalo od njega. To su sve stvari mrtve, ali mi znače. Ostaće sve njegovo dok sam ja živ. I tako ću ga se sećati, preko stvari i preko slika. Ostale su mi samo uspomene i stvari koje moj Mišo nije poneo. Niko odavde ništa nije odneo u grob, pa nije ni on. Preživljavamo pakao. Za mene mi nije, ja sam možda ovo i zaslužio. Ja treba da plaćam, ja sam ušao u ovu borbu, zato što nisam hteo i nikad neću, rođeno dete prodati. Neću ga prodati za državu, a ne za stan. To neću uraditi nikad.
Porodica Milivojević, Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
Neću dozvoliti da neko manipuliše našim bolom. I ako neko vodi borbu sa mnom, tu sam za tu borbu, do kraja, dok sam živ. Vodite sa mnom borbu. Možemo da se sudimo, da se svađamo, da se bijemo, da se tužimo do kraja života. Ali mi je teško i žao mi je što se uvlači ovo drugo dete. Ono dete su mi uništili svojom bahatošću, svojom nemarnošću, svojim neulaganjem u proizvodnju, ubili su ga… Drugo dete ne dam”, priča Milovan dok mu se suze slivaju niz lice.
Ime direktora Radoša Milovanovića, Milovan ne želi da izgovori. Podseća da je za vreme njegovog mandata izgubljeno mnogo života, ali da on opstaje.
“U fabrici su radnici potrošna roba. Ne ulaže se u proizvodnju, ali zato imamo stadione, bazene, đakuzi… Za vreme mandata ovoga gospodina, ponovo neću ime da mu izgovorim, 22 radnika su poginula, preko 60 ih je povređeno, a on se hvali da je generalni direktor toliko dugo. Smeje se svima u lice, smeje se državi, da je jači od njih, i jeste i to je i dokazao. Promenili su se toliki predsednici, premijeri, ministri odbrane, pravde, ali on je i dalje tu, jer je lojalan svakoj vlasti”.
Na pitanje kako se oseća kada ode u fabriku na posao, i da li sreće ljude koji su vređali negovu porodicu i njega, Milovan kaže:
Lakše bi mi bilo na robiji, nego kad odem na posao. Niko meni ništa ne govori. Osam sati ne može da mi prođe tamo. Gledam one moje dojučerašnje kolege, prijatelje, koji prolaze pored mene i spuste glavu. Ima ih par koji mi se samo jave, ali niko ne sme da stane sa mnom, da mi pruži ruku, da popriča sa mnom. Kad sam ja u fabrici direktor ne dolazi, Zna da ne sme na oči da mi dođe, jer bih mu u lice rekao istinu”.
Uprkos svemu, porodica Milivojević ne odustaje od borbe. Ne pristaju na to da smrt njihovog sina i brata prođe nekažnjeno. Ne pristaju na ćutanje.
“Moja borba traje dok ne budem legao pored sina u grobnicu. Dok me Bog ne uzme i ne odvede kod mog deteta. Mada se molim Bogu da i to što pre bude. Rad sam da pokušam da isteram ovu zemaljsku pravdu u koju ja ne verujem, ni u ovo naše pravosuđe. Ne verujem ni malo. Kako koji put odem u Ivanjicu na suđenje, ja nanovo izgubim poverenje u sudstvo. Poslednje ročište je bilo 112 put da sam u sudu u Ivanjici.”
Milovan Milivojević Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
Govoreći o tragediji u kojoj je izgubio sina, Milovan objašnjava da je sporno i to što je policija došla na mesto događaja, ogradila ga, a kada je došao tužilac, da je on praktično rekao policiji da ide kući.
“Na uviđaj je došao tužilac Danilo Vujičić iz Ivanjice, koji je dosad radio sve slučajeve nesreća u ‘Namenskoj’. Mesto događaja je čuvalo fizičko tehničko obezbeđenje, što praktično znači da je ostavljeno provooptuženom, jer fizičko tehničko obezbeđenje fabrike vodi generalni direktor. Mesto događaja od 21 sat do ujutru je bilo ostavljeno prvooptuženom. Onda su oni sve oprali, očistili, sklonili barut iz magacina. Zatim dolazi sudski veštak Miloš Vukadinović, koji je i do sada sve veštačio. On je napisao da je curenje kiseline iz akumulatora elektrokolica prilikom dodira sa asfaltom izazvalo reakciju i dovelo do požara. Iz Instituta ‘Vinča’ su to negirali. Sledeće veštačenje radio je Julije Cinkler iz Novog Sada, čovek od 85 godina i napiše da je udar bureta izazvao požar, što je apsolutna neistina. To nije smelo da se uradi, govorili smo to na sva zvona, pa su onda zamenili tižioca. Poneta je u tome da ne bi došlo pomaka u ovom slučaju sve dok nije bilo polava kada sam uspeo da razgovaram sa Aleksandrom Vučićem. To govori dosta, jer smo četiri dana posle sastanka imali optužni predlog.”
Optuženi direktor, Radoš Milovanović Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
Milovan dodaje i da je problem što je u magacinu koji nema upotrebnu dozvolu, bilo 300 buradi sa tehnološkim barutnim otpadom, otvorenih, bez poklopca, bez antistatičkih džakova, te da je u svakom bilo 50 do 70 kilograma materije. “Propisi ne dozvoljavaju toliku količinu buradi, a nije utvrđeno ni kolika je bila vlažnost tog baruta. Taj barutni otpad je stabilan sve do 10 odsto vlažnosti, ne može se zapaliti ni otvorenim plamenom. Propis kaže da nivo vlažnosti ne sme biti manji od 30 odsto, a bio je ispod pet odsto.”
Objašnjava da nije bilo ni antistatičke podloge, da su burad istovarana direktno na asfalt, a tvrdi i da je kasnije saznao da nije bilo vode u hidrantu ispred magacina.
“Oni žele da dokažu da su krivi oni koji su umrli. Ali, ako je barut vlažan, iz aviona da se baci ne može da eksplodira. A u propisima piše da mora da bude pod vodom.”
Majka nastradalog Milomira, Nela, zgrožena je zbog pokušaja okrivljenih da njenog nastradalog sina i drugog radnika koji je preminuo, okrive za smrt.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
“Ne znam više ni kako se borim. Uništena mi je prošlost, sadašnjost.. Posle nereće šta smo sve preživeli, kakve smo pritiske trpeli, od policije, od svih. Kao da se igraju s nama, s ovim životima što su preostali. Najlakše je optužiti one kojih više nema i reći da su oni krivi za svoju smrt. Mrtva usta ne govore. To što oni pričaju, kako okrivljuju mrtve, to je gnusno.”
Dodaje da njena porodica želi da se sve ovo što pre okonča.
“Konstantnim odlaganjima, moju ćerku, mog supruga i mene, iscrpljuju i odugovlače ovaj proces. Sad kao ne mogu da rade dugo, teško im je pod maskama. A šta je medicinskim radnicima, kako oni sve vreme rade pod maskama? Šta je bilo dok nije bilo epidemije, kad je moj sin nastardao, trebalo im je dve godine da pokrenu ovaj proces. I to ne bi pokrenuli da mi nismo išli po Beogrdu, od vrata do vrata. Nama je u interesu da se ovo završi što pre, ali njima nije.”
Nela ima pitanje i za Radoša Milovanovića, i kaže da ju je najviše zaboleo aplauz, koji su radnici fabrike priredili direktoru:
“Ako se direktor ne oseća krivim, zašto mu je bilo potrebno da dovlači radnike iz fabrike i da pravi ispred suda buku. Ako nije kriv mogao je da dođe sam i da se brani. Ne, on je dovukao narod, pa je vršio pritiske da moja ćerka dobije otkaz, pa nas je tužio, pa je podneo krivičnu prijavu protiv Milovana. Kad se krećemo kroz Lučane on nas prijavljuje policiji, jer se mi navodno krećemo zbog njega. Sve to ukazuje, kod mene, da je on kriv. Svojim ponašanjem i istupima, kod mene lično to dokazuje da je kriv. Pozvao je radnike da ga podrže. Moglo je da ih bude još dve hiljade, ali mene je zaboleo njihov aplauz. Jer, dali su mu aplauz, kao da nije uništio toliko ljudskih života, kao da je spasio ljude, a ne da je toliko ljudi izginulo.”
Podseća da je njihov sin izgoreo u majici i priseća se reči Radoša Milovanovića prilikom sastanka koji su imali s njim nakon tragedije.
Milan Blagojević Namenska
“Majice koje su nosili su bile obične pamučne majice. Na internetu da se ukuca može da se vidi da majice koje trpe temperaturu, antistatičke, koštaju 2.000 dinara. A oni su imali sindikalne majice od 300 dinara. Sin nam je izgoreo u toj majici. Ako mi nismo bili svesni, ni ja, koliko je to opasno, ti ljudi u fabrici bili su svesni, jer su sami rekli da to nije fabrika piva i čokolade. Ako su bili svesni zašto im nisu nabavili nešto da ih zaštiti. A kad smo mi otišli na razgovor kod dirketora, prve njegove reči utehe nama, bile su “Miovane, prevrnuo sam sve, našao sam im odela”. Ja sam ga tad pitala, šta to s ad nama znači, zašto to nije uradio pre, možda bi moje dete bilo živo…”.
