Month: July 2020

U jeku letnje turističke sezone mnogi se ovih dana, usled čestih promena odluka, pitaju gde trenutno mogu da odu preko grane i kakve restrikcije mogu da očekuju.

Srbi zasad bez obaveznog karantina i PCR testa u okruženju mogu da letuju samo u Bugarskoj, dok je za Hrvatsku, a od 15. jula i Grčku, neophodan negativan rezultat na koronu. Međutim, iz Grčke stiže još gora vest – granice će verovatno ostati zatvorene do 1. avgusta, a možda i duže.

U jeku letnje turističke sezone mnogi se ovih dana, usled čestih promena odluka, pitaju gde trenutno mogu da odu preko grane i kakve restrikcije mogu da očekuju.

Situacija sa prelaskom granica komplikovana je širom kontinenta, a svaka zemlja uvela je sopstvena pravila, piše “Kurir”. Tako, na primer, srpski turisti koji su žele da letuju u Grčkoj posle 15. jula, za kada je ova zemlja najavila ponovno otvaranje granica, najverovatnije je da će odustati od pakovanja kofera, jer je upravo objavljeno da granice sa Grčkom ostaju zatvorene i na dalje.

Ovu odluku Grčka je donela na osnovu broja zaraženih u našoj zemlji, ali i zbog činjenice da je broj inficiranih među našim turistima, otkrivenih nasumičnim testiranjem u Grčkoj, znatno porastao.

Promene uslova

Turska, Španija, kao i Bugarska, koja je svoje granice otvorila 1. juna, zasad su jedine zemlje sa izlaskom na more u koje naši građani bez ikakvih restrikcija mogu da putuju, dok je Hrvatska prekjuče najavila moguć ulazak u tu zemlju uz PCR test ne stariji od 48 sati ili 14 dana izolacije.

– Odluke o otvaranju ili zatvaranju granice za naše državljane menjaju se svakoga dana. Naši građani, što se tiče zemalja u okruženju, mogu da putuju u BiH, Bugarsku, Tursku, Francusku, Luksemburg i SAD bez ograničenja. Hrvatska je najavila ulazak u zemlju uz test ili 14 dana izolacije, a za Severnu Makedoniju potreban je negativan test, dok smo u slučaju Slovenije na crvenoj listi i mora se poštovati izolacija od 14 dana, ali je tranzit dozvoljen – poručio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i dodao da je ovo trenutna situacija i da se već u toku nedelje lista može promeniti.

Odlazak u Crnu Goru Srbima i dalje nije omogućen, dok za letovanje u Egiptu ili Tunisu nema posebnih protokola, osim nasumičnog testiranja na koronavirus na granicama. Zemlja faraona je čak nedavno ukinula i obaveznu vizu za ulazak na egipatsku teritoriju.

Mađarski karantin

Nove restriktivne mere za putnike zbog širenja epidemije po Evropi od srede će uvesti i Mađarska, prenosi Rojters. To znači da će svi putnici koji dolaze iz zemalja koje su označene kao “žuta” i “crvena” zona morati da prođu lekarski pregled sa testiranjem i biti stavljeni u karantin, najavio je šef kabineta premijera Viktora Orbana.

Srbija se sada nalazi u grupi zemalja koje su označene žutom bojom.

U Hrvatskoj 5.000 turista iz Srbije

U Hrvatskoj boravi oko 5.000 turista iz Srbije i oko 11.000 iz Bosne i Hercegovine, iako su iz epidemioloških razloga zvanično zatvorene granice za državljane te dve zemlje, piše zagrebački Jutarnji list. Navodi se i da građani koji uz državljanstvo Srbije ili BiH imaju državljanstvo neke članice EU mogu slobodno da ulaze i borave u Hrvatskoj bez ograničenja, bez obzira na to odakle dolaze, prenela je agencija Hina.

GDE MOŽEMO DA PUTUJEMO?

Bez ograničenja: – Bosna i Hercegovina – Bugarska – Turska – Francuska – SAD – Češka – Španija – Luksemburg – Velika Britanija – Egipat – Tunis – Albanija

Obavezan negativan PCR test: – Grčka – Hrvatska – Severna Makedonija Obavezan karantin: – Nemačka – Mađarska – Slovenija – Italija

Zatvorene granice: – Crna Gora – Rumunija – Austrija – Švajcarska – Belgija – Holandija – Kina – Rusija – Brazil – Australija – Kanada – Izrael – Japan – Maroko

Kozma i Damjan su celog života isceljivali bolesne, ali izgleda da i dan danas čine čuda

 Veruje se da na ovaj praznik ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove

* Bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće

* U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Sveti Kozma i Damjan, odnosno Sveti Vrači, nisu upisani crvenim slovom i nije obavezan post

Stvoreni svet predstavlja veliko čudo Božije, a ukoliko ozbiljnije i celovito pristupimo tajni ko smo to mi ljudi na ovoj zemlji, onda se neminovno suočavamo sa istinom da je čovek najveće čudo vaseljene, jer je stvoren po liku i podobiju Božjem.

Nekadašnji nastojatelj manastira Zočište na Kosovu, Jovan (Jelenkov), govori, za mnoge, o neobjašnjivom fenomenu’ čuda koja se događaju u pravoslavnim svetilištima.

– U manastiru Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu bio sam svedok svakodnevnih čuda koja su se dešavala ispred moštiju ovih svetitelja. Nevoljnici raznih nacionalnosti i vera dobijali su potpuno ili delimično isceljenje, bez obzira od koje vrste bolesti su bolovali. Slepi, nemi, gluvi, nepokretni, bezdetni, epileptičari, posednuti (đavoimani), leprozni i drugih duševnih i telesnih bolesti nakon pročitanih molitvi ili samo boravkom ispod moštiju Svetih vrača ustajali su zdravi. Na primer Biserka Jovanović iz Prištine mi je lično pričala svoj slučaj isceljenja od slepila. Naime, ona je legla podno moštiju kao slepa i usnula kako joj dvojica mladića (Sveti Kozma i Damjan) bacaju vatru u oči, trgla se iza sna i povikala: ‘Jaoj, izgoreše mi oči!’ njen suprug, koji je tu stajao, prišao je uzbuđen pitavši je šta se to s njom događa, ona je rekla da vidi odnosno da je progledala. Lekari kojima se sutradan obratila su bili zaprepašćeni jer po njihovim dijagnozama ona je trebalo da ostane slepa do kraja života. Gde Bog deluje, menja se uobičajeni prirodni poredak.

Veruje se da na ovaj praznik ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Sveti Kozma i Damjan, odnosno Sveti Vrači, nisu upisani crvenim slovom i nije obavezan post, a slave se dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra kada je umro Damjan.

Nekadašnji nastojatelj manastira Zočište na Kosovu, Jovan (Jelenkov), govori, za mnoge, o neobjašnjivom fenomenu’ čuda koja se događaju u pravoslavnim svetilištima.

– U manastiru Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu bio sam svedok svakodnevnih čuda koja su se dešavala ispred moštiju ovih svetitelja. Nevoljnici raznih nacionalnosti i vera dobijali su potpuno ili delimično isceljenje, bez obzira od koje vrste bolesti su bolovali. Slepi, nemi, gluvi, nepokretni, bezdetni, epileptičari, posednuti (đavoimani), leprozni i drugih duševnih i telesnih bolesti nakon pročitanih molitvi ili samo boravkom ispod moštiju Svetih vrača ustajali su zdravi. Na primer Biserka Jovanović iz Prištine mi je lično pričala svoj slučaj isceljenja od slepila. Naime, ona je legla podno moštiju kao slepa i usnula kako joj dvojica mladića (Sveti Kozma i Damjan) bacaju vatru u oči, trgla se iza sna i povikala: ‘Jaoj, izgoreše mi oči!’ njen suprug, koji je tu stajao, prišao je uzbuđen pitavši je šta se to s njom događa, ona je rekla da vidi odnosno da je progledala. Lekari kojima se sutradan obratila su bili zaprepašćeni jer po njihovim dijagnozama ona je trebalo da ostane slepa do kraja života. Gde Bog deluje, menja se uobičajeni prirodni poredak.

Veruje se da na ovaj praznik ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Sveti Kozma i Damjan, odnosno Sveti Vrači, nisu upisani crvenim slovom i nije obavezan post, a slave se dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra kada je umro Damjan.

“Mislim da od ovoga ne može gore, molio sam Boga da me uzme, jaka glavobolja, otežano disanje sa jakim šumom u plućima… Gore, ipak, može”, stoji između ostalog u ispovesti Beograđanina M.M. zaraženog virusom korona.

M.M. je na svom Fejsbuk nalogu opisao simptome koje oseća kao oboleli od kovida-19. On je po danima opisivao u kakvom se zdravstvenom stanju nalazi, otkad oseća tegobe uzrokovane novim virusom.

Dan prvi: temperatura 37,6 (blaža glavobolja, osećaj blage malaksavosti…)

Dan drugi: temperatura 38,4 (glavobolja, suv kašalj, blage vrtoglavice prilikom ustajanja iz kreveta…)

Dan treći: temperatura 38,8 (glavobolja, gubitak apetita, suv kašalj, konstantno preznojavanje…)

Dan četvrti: temperatura 39,3 (glavobolja, jak nadražaj suvog kašlja, bol po celom telu, preznojavanje, mučnina…)

Dan peti: temperatura 39,6 (jaka glavobolja, dijareja, otežano disanje, veoma jak kašalj koji izaziva bol po celom telu, preznojavanje, konstantna promena raspoloženja, mučnina…)

Dan šesti: temperatura 40.2 (mislim da od ovoga ne može gore, molio sam Boga da me uzme, jaka glavobolja, otežano disanje sa jakim šumom u plućima, kašalj koji ne prestaje ceo dan i noć, gušenje, dijareja, dezorijentisanost, bol u testisima, konstantna vrtoglavica, mučnina, preznojavanje je toliko intezivno i obilno da sam se presvlačio šest puta, emotivne krize…)

Dan sedmi: temperatura 38,4 (gore ipak može! Plakao sam od bola u levom bubregu i u svakom deliću tela, osećaj kada od bola ne možete da otvorite ni očne kapke, boli vas čak i kosa, boli vas dodir potkošulje na telo, boli vas i kada razmišljate, otežano disanje sa konstantnim šumom iz pluća, gušenje, preznojavanje, dijareja, mučnina i povraćanje žute tečnosti i sukrvice, konstantne promene krvnog pritiska, od visokog do niskog (od 195/119 do 98/66, bez obzira što već duži vremenski period svakodnevno pijem tablete za visoki pritisak), usporen rad srca, jednostavno ne postoji položaj u kome možete da mirno ležite, jedini način da trenutno ublažim kašalj je lagano hodanje oko kreveta, ali tada ste u opasnosti da izgubite svest).

Dan osmi: zahvaljujući mom prijatelju i komšiji, dr. D.D. alijas ” Dok” koji je punih šest sati ulagao ogromne napore i znanje da mi spusti temperaturu, i reši eksplozivni dugotrajni kašalj, tačno pred zoru u 3.04, prvi put da mi je temperatura spuštena na 36,4!

Po doktoru generalizovani otok mučio je moja pluća, srce, vitalne organe… Ipak, oko 8.00 temperatura se penje na 37,4, tako da sam primio inekcijski koktel.

Dan deveti: temperatura 35.8 (prva noć koju sam proveo relativno mirno, osećam i dalje glavobolju, jak nadražajni kašalj, otežano disanje sa jakim šumom u plućima, gušenje, dijareja, dezorijentisanost, konstantna vrtoglavica, mučnina, preznojavanje. Sve u svemu super.).

Dan deseti: temperatura 37,2 (prokleta temperatura se ponovo vratila i dalje prisutna glavobolja, jak nadražajni kašalj, otežano disanje, dijareja, gušenje, drhtavica, intenzivno preznojavanje, potpun gubitak apetita, koji je za posledicu imao gubitak osam kilograma telesne težine za svega šest dana.

Dan jedanaesti: temperatura 38,1 (još jedna mnogo teška noć, oko 2.30 temperatura se popela na 37,7, da bi svoj pik dostigla u 8.00 sa 38.1. Osećao sam se mnogo loše, gotovo da nisam mogao ustati iz kreveta, u 8.10 Dok mi je dao injekcije i u dogovoru sa mojom doktorkom vrhunskim pulmologom Vesnom Radulović malo korigovao terapiju uvođenjem novoga antibiotika. Zbog prevelike iscrpljenosti uz terapiju sam dobio i Bromazepan, tako da sam nakon spuštanja temperature uspeo da odspavam nekih pet sati. Taj san mi je mnogo pomogao, kada sam se probudio osetio sam naglo poboljšanje, ali plašim se čak i da se radujem, iz prostog razloga što je virus do te mere nepredvidiv i imam osećaj da je uvek na korak ispred, bez obzira što verujem mojim doktorima koji ulažu nadljudske napore 24 sata, kako bi me što pre oporavili. Oporavak će neminovno trajati makar još 6-7 nedelja.

Svetitelji Kozma i Damjan – Sveti Vrači obeležavaju se uvek 14. novembra, a u crkvenom kalendaru praznik nije upisan crvenim slovom i nije obavezan post. Sveti Vrači se slave dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra na dan smrti Damjanove.

Osim u hramovima i crkvama Srpske pravoslavne crkve i domovima građana, ovaj praznik se obeležava u mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama jer se ovi sveci smatraju zaštitnicima lekarske profesije.

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ljude, ne tražeći zauzvrat ništa “radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi”, pa su u narodu poznati i kao sveti besrebrenici.

– Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima, lečeći svaku slabost i svaku nemoć – zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.

U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik treba izgovoriti molitvu za ozdravljenje, ali i da je dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.

Molitva glasi ovako:

K vama, sveti besrebrenici i čudotvorci Kozmo i Damjane, kao brzim pomoćnicima i toplim molitvenicima za spasenje naše, kolena preklonivši, pritičemo i, klanjajući se, usrdno vapimo: ne prezrite moljenja nas grešnih i nemoćnih, koji smo u mnoga bezakonja zapali i svakoga dana i časa sagrešujemo. Umolite Gospoda da nama, nedostojnim slugama Svojim, podari velika i obilna milosrđa Svoja.

Izbavite nas od svake patnje i bolesti, jer ste od Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista primili izobilnu blagodat isceljenja, radi čvrste vere, besplatnog lečenja i mučeničke končine vaše. Uslišite nas koji se molimo i bogougodnim posredništvom vašim izmolite kod Hrista Boga pravoslavnim upraviteljima zdravlje, blagostanje, spasenje, pobedu nad neprijateljima i blagoslov Božji.

Opet se klanjajući, usrdno molimo da nam od Gospoda isprosite sve što je od koristi u ovom privremenom životu, a posebno što je potrebno za večno spasenje, da se udostojimo da molitvama vašim dobijemo hrišćanski kraj, bez bolesti, nepostidan, miran, i da se izbavimo od prevara đavolskih i večnih muka, da naslednici bezgraničnog i blaženog Carstva Nebeskog budemo.

A vi, ugodnici Božji, ne prestajte da se molite za one koji vam sa verom pristupaju; čak i ako, po mnoštvu grehova svojih, nismo dostojni milosrđa vašeg, budući istinski podražavaoci čovekoljublja Božjeg, učinite da donesemo rod dostojan pokajanja i u večni pokoj stignemo, hvaleći i blagosiljajući divnog u svetima Svojim Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Prečistu Majku Njegovu, i vašu toplu zaštitu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Nakon što su joj se roditelji razišli, otac se preselio u Niš gde ga je devojčica posećivala

“Dvadeset godina tragam za ćerkom, a da nisam saznala ništa što bi rasvetlilo njenu sudbinu, kao da je u zemlju propala. Nisam prestala da se nadam da je živa, ali sam uvek verovala da je negde daleko jer bi se u suprotnom sigurno vratila kući. Nedavno sam dobila četiri tajanstvena poziva iz inostranstva, koja bi mogla biti od moje kćeri. Zato sam tražila da se istraga nastavi, jer bi svako saznanje o njoj bilo bolje od ove neizvesnosti”, kaže Nives Đorđević iz Zaječara, majka tada šesnaestogodišnje Ive Veljković koja je misteriozno nestala u Nišu 9. avgusta 2000. godine.

Tinejdžerka se sa porodicom u Zaječar doselila 1992. godine iz rodnog Sarajeva. Nakon što su joj se roditelji razišli, otac se preselio u Niš gde ga je devojčica posećivala. Kod njega je boravila i u vreme nestanka uživajući u poslednjim danima školskog raspusta.

Istragom je ustanovljeno da je kobnog dana oko 18 sati otišla da se nađe sa čovekom koji je preko oglasa tražio bebisiterku za rad u Švajcarskoj za platu od dve hiljade maraka. Od tada je nikada nije video, a intenzivna potraga koja je uključivala i privođenje osumnjičenih, ni posle 20 godina nije razrešila misteriju.

– Nedavno sam posumnjala da sam pozitivna na koronu, dok sam čekala rezultate nisam bila ni živa ni mrtva. Onda možete zamisliti kako je čekati 20 godina da saznate nešto o rođenom detetu, neizvesnost me najviše jede. Često sebi postavljam pitanje da li bi mi i najgore saznanje donelo olakšanje jer bi ipak bilo nekakvo rešenje. A ja ipak nekako osećam da je Iva i dalje živa ali da je jako daleko… Pod tim daleko mislim na Bliski Istok ili Kosovo. Iza onih zidina kada vas zaključaju sa pet, šest žena, isto je kao da su vas u zemlju zakopali – priča majka nestale devojčice.

Njenu nadu da je Iva negde zarobljena podgrejali su nedavni telefonski pozivi za koje je ustanovljeno da su iz inostranstva.

– Četiri puta sam pozivana a veza mi je prekidana, kao da je neko želeo a nije mogao da mi se javi. O tome sam odmah obavestila tužilaštvo, pa su me posetili policijski inspektori iz Niša. Nekako sam dobila veru u njih, bili su to mladi ljudi, vrlo zainteresovani… čini mi se da se sada može i ozbiljnije pristupiti istrazi Ivinog nestanka. Promenila se metodologija policijskog rada i zakonski okvir, mislim da imaju nove načine da, bez obzira na ovolike godine, krenu sa mrtve tačke – rekla je Nives.

Očajna majka kaže da je inspektorima rekla da urade dve stvari za koje smatra da su propuštene tokom prvobitne istrage.

– Ne bih da otkrivam o čemu se radi, ali nadam se da bi to moglo da dovede do novih saznanja. Znam da je mnogo vremena prošlo, taj događaj više nije ni interesantan, ni smrt princeze Dajane nije rasvetljena do kraja, pa što bi se onda neko interesovao za sudbinu ćerke jedne nastavnice iz Zaječara. Meni kao majci ostaje da molim da se od istrage ne odustaje i da apelujem na svakog ko bilo šta zna o mojoj kćerki da progovori, da bih mogla da nastavim da živim – zaključuje očajna žena.

U niškoj policiji je potvrđeno da je slučaj nestanka šesnaestogodišnjakinje i dalje otvoren te da se sva saznanja koja bi dovela do rasvetljavanja njene subine, proveravaju.

Neposredno nakon nestanka privođen je muškarac za kojeg se pretpostavljalo da je trebalo sa njim da se sretne. Međutim, nisu pronađeni dokazi da je on odgovoran za to što se njoj desilo – navode naši sagovornici upoznati sa ovim slučajem koji ne isključuju nijednu soluciju pa ni to da je devojčica žrtva najgoreg zločina.

Danas je oko 18.30 časova iz Kovid bolnice “Arena” bez odobrenja i bez zaštitne opreme izašao Milan Obradović (58), poznatiji kao Miki Mećava.

Nakon priča da policija traga za njim, oglasio se i on, a evo kako se oseća:

– Danas mi je bilo normalno da idem, 14. dan. Normalno sam izašao. Ja sam otišao u Arenu, samoinicijativno. Inače sam dobio odobrenje da idem kući u samoizolaciju. Ja sam se normalno prijavio doktorima, sve normalno, bio je jedan doktor koji se nije slagao sa tim. Ali ja sam otišao jer je sve kako valja. Bolje mi je, kako ne. Ja sam hteo moje kući da poštedim, da se moji ne bi selili iz jednog u drugi stan, tako da sam na svoju inicijativu otišao u Arenu, a inače sam dobio odobrenje da idem kući. Terapiju svakako nisam primao, tako da ću se sutra javiti, i biće sve u redu. Bio je jedan doktor koji se nije slagao sa tim da ja idem, ali ja nisam mogao da ugrožavam svoje zdravlje – rekao je Mećava.

Foto: printscreen

Podsetimo, Miki se pre nekoliko dana javio iz bolnice, rekavši tom prilikom da mu je mnogo teško i da kroz ovako teško iskustvo nikada nije prošao. Nekoliko dana kasnije je u emisiji uživo, apelovao na ljude da se čuvaju i da budu savesni, ali izgleda nije izdržao da ostane disciplinovan.

Redakciji portala Crna-Hronika javila se majka koja se nedavno porodila u Tešanjskoj bolnici. Komplikacije su nastale zbog testiranja na koronavirus. Mladoj majci nisu dali ni ući u bolnicu iako je imala bolove.

Ovo je priča majke čiji je identitet poznat redakciji portala.

“E ovako počela moja tužna priča. Dana 29.04.2020. trudovi su mi počeli u 12:00h. Naravno nisam htijela odmah ići kad znam kako izgleda sve. Testirali su me na koronavirus prije na dva dana, kažu da imam nalaz zbog poroda. Nisu me zvali da mi očitaju nalaz, nisu mi ga ni dali i tu nastaju svi moji problemi.

Učestali bolovi, odem u bolnicu u 22:00h i dočeka me zaštitar. Naravno ne smijem ući iako svako 5 minuta bolove imam. Sjela sam na stolicu. Suprug je bio sa mnom, držao me za ruku i masirao mi leđa. Bilo je hladno, tresla sam se. Dolazi jedna sestrica pita za test na koronu. Kažem da sam radila test ali me niko nije zvao da mi kaže šta je s njim. Ona mi odbija ulaz u bolnicu bez korona testa. Pokazala sam joj i rekla da se porađam ali njoj to ništa nije značilo. Onda je došla još jedna sestrica, kojoj sam tražila samo da me uvedu u hodnik bolnice kako mi ne bi bilo hladno što su odbile. Ni u hodnik mi nisu dali da uđem iako sam uredno imala masku i rukavice.

Šutila sam i trpila koliko sam mogla. Al više ni je ponestalo i snage i strpljena. Muž je ušao i rekao: Ako ćete ovako patiti moju ženu, dajte nam papire idemo u Zenicu! Naravno, odmah su se pravile kao da nije do njih, da su im tako naredili.

Nakon nekog vremena, došla je doktorica i odvela me u sobu. U 23:10h sestrica me pripremila i ostavila na stolu. Zamolila sam je da me ne ostavlja samu jer naponi su krenuli. A ona meni kaže da su to lažni naponi, te da ide nešto pojesti..

Molila sam je ko Boga da ne ide, ali džaba otišla je. Naponi dolaze, ja sam iscrpljena nemam snage da izguram svoje dijete na svijet. Hladno mi je, povraća mi se. Ne osjećam ni ruke ni jezik ni usne. Ostavili su me samu do 2:30h ujutru. Zvala sam ih, dozivala niko ni da dođe ni da pomogne. Nakon 3 napona izađe moja curica! Tad sam vrisnula i tad je i došla doktorica!

Prva rečenica je bila: „Vidi, rodila je! Dajte makaze, stipaljku za pupak!“

To im je bio sam posao. Da prerežu vrpcu i okupaju dijete. Ostalo sam uradila sama. Porodila sam se sama!

Premjestili me u sobu nakon 2 sata. Dijete stavili kraj mene i snađi se kako ćeš dalje. Posteljinu sam sama mjenjala. Ustajala sam sama, hranila dijete bez pomoći bilo koga!

Ako ti ko šta donese, to ostave na stolu i izađu! Opet kažem hvala Allahu dragom na tolikoj snazi što sam obavila njihov posao. Puštena sam nakon 24h zbog pandemije. Moje je iskustvo jako loše s njima.

Crna-hronika.info

Italijanski mediji pišu da su izolovali soj virusa koji “hara” Srbijom i da je on drugačiji i agresivniji!

Italija je dosta dugo bila jedna od zemalja najugroženijih korona virusom i svakodnevno smo čitali izveštaje o stotinama mrtvih. Sada je, srećom, u toj zemlji situacija znatno bolja, ali stižu i loše vesti, a tiču se Srbije – tamošnji mediji pišu da je virus koji hara Srbijom znatno opasniji!

“Ne rekavši nikome ništa, sekvencirao sam uzorak virusa uzet od srpskog biznismena iz Vićence, koji je virus ovde doneo nakon poslovnog putovanja”, saopštio je guverner Veneta Luka Zaja.

Tamošnji mediji ovaj soj virusa nazivaju “srpskim virusom” i dodaju da “ima mutaciju koju ne znamo”.

“Ovaj virus je drugačiji, agresivniji je”, istakao je Zaja na konferenciji za štampu.

Italija je dosta dugo bila jedna od zemalja najugroženijih korona virusom i svakodnevno smo čitali izveštaje o stotinama mrtvih. Sada je, srećom, u toj zemlji situacija znatno bolja, ali stižu i loše vesti, a tiču se Srbije – tamošnji mediji pišu da je virus koji hara Srbijom znatno opasniji!

“Ne rekavši nikome ništa, sekvencirao sam uzorak virusa uzet od srpskog biznismena iz Vićence, koji je virus ovde doneo nakon poslovnog putovanja”, saopštio je guverner Veneta Luka Zaja.

Tamošnji mediji ovaj soj virusa nazivaju “srpskim virusom” i dodaju da “ima mutaciju koju ne znamo”.

“Ovaj virus je drugačiji, agresivniji je”, istakao je Zaja na konferenciji za štampu.

Italija je dosta dugo bila jedna od zemalja najugroženijih korona virusom i svakodnevno smo čitali izveštaje o stotinama mrtvih. Sada je, srećom, u toj zemlji situacija znatno bolja, ali stižu i loše vesti, a tiču se Srbije – tamošnji mediji pišu da je virus koji hara Srbijom znatno opasniji!

“Ne rekavši nikome ništa, sekvencirao sam uzorak virusa uzet od srpskog biznismena iz Vićence, koji je virus ovde doneo nakon poslovnog putovanja”, saopštio je guverner Veneta Luka Zaja.

Tamošnji mediji ovaj soj virusa nazivaju “srpskim virusom” i dodaju da “ima mutaciju koju ne znamo”.

“Ovaj virus je drugačiji, agresivniji je”, istakao je Zaja na konferenciji za štampu.

Italija je dosta dugo bila jedna od zemalja najugroženijih korona virusom i svakodnevno smo čitali izveštaje o stotinama mrtvih. Sada je, srećom, u toj zemlji situacija znatno bolja, ali stižu i loše vesti, a tiču se Srbije – tamošnji mediji pišu da je virus koji hara Srbijom znatno opasniji!

“Ne rekavši nikome ništa, sekvencirao sam uzorak virusa uzet od srpskog biznismena iz Vićence, koji je virus ovde doneo nakon poslovnog putovanja”, saopštio je guverner Veneta Luka Zaja.

Tamošnji mediji ovaj soj virusa nazivaju “srpskim virusom” i dodaju da “ima mutaciju koju ne znamo”.

“Ovaj virus je drugačiji, agresivniji je”, istakao je Zaja na konferenciji za štampu.

Njena majka Dragana i očuh Zoran Šijak kažu da je odmah pitala za sestru, ali da joj nisu rekli šta se dogodilo.

Četrnaestogodišnja Milica S. iz Kule, koja je teško povređena u stravičnom sudaru, kada su joj poginule i sestra i najbolja drugarica, probudila se iz kome.

Njena majka Dragana i očuh Zoran Šijak kažu da je odmah pitala za sestru, ali da joj nisu rekli šta se dogodilo.

– Milica je mnogo bolje sada i nije više u komi, rekli su nam preko telefona lekari sa Instituta. Čim je otvorila oči i postala svesna, prvo što je progovorila bilo je: “Gde je moja Marija?”. Ne znamo šta su joj rekli, samo znamo da nisu čemernu istinu. Milica još ne zna da više nema njene sestre Marije i najbolje drugarice Tanje, od koje se nije odvajala – kaže Šijak.

Miličin očuh objašnjava da će njen oporavak dugo trajati jer, osim ozbiljne povrede vrata, ima i hematome na plućima i povredu ruke, prenose “Novosti”.

– Ti hematomi nisu veliki, ali moraju da se prate. Milica će da nosi kragnu dok joj ne zarastu povrede vrata – kazao je očuh.

Majka i očuh povređene devojčice na strašnim su mukama jer su im iz bolnice saopštili da porodica mora da saopšti Milici da je u nesreći stradala njena sestra Marija, kao i drugarica Tatjana.

– Joj, ne znamo šta da radimo! Čupamo kosu i razmišljamo kako će Milica preživeti kad čuje da je Tanja preminula još na cesti, a da joj i sestri nije bilo spasa iako ju je Hitna pomoć vozila u bolnicu. Molili smo lekare da oni to nekako saopšte Milici, ali su nam rekli da je to zadatak porodice. Treba da se vidimo sa psihologom da nas posavetuje kako da izvedemo da Milica najlakše prihvati tešku istinu – rekao je očuh devojčice za Srpski telegraf.

Podsetimo, tragedija se dogodila u zoru 5. jula. Pored Miličine sestre po majci Marije F. (17) i njene najbolje drugarice Tatjane G. (15), poginula je i Božidarka Đ. (23). Sa Milicom u bolnicu je prevezen i Jovan V. (17), koji se i dalje nalazi na respiratoru.

Danas je oko 18.30 časova iz Kovid bolnice “Arena” bez odobrenja i bez zaštitne opreme izašao Milan Obradović (58), poznatiji kao Miki Mećava, saznaje “Blic”.

Miki Mećava je u bolnici bio jer je pozitivan na korona virus.

Policija, kako saznajemo, traga za njim nakon što je pobegao iz bolnice.

– Hteo sam na svoju inicijativu da dođem kući, u samoizolaciju. Nije mi prijala prašina tamo. Popričao sam sa doktorima, neki vojni lekar se nije složio da idem sam. Nisam mogao da ostanem, da mi zdravlje bude ugroženo. Osećam se bolje, ne najbolje. I dalje imam zamor, ali poslednjih dana nemam temperaturu. Neću da se pravdam, ne zanima me. Postoji samoinicijativno dolaženje, i isto tako odlaženje – kazao je Miki za “Blic”, a na pitanje da nam pošalje otpusnu listu za napuštanje bolnice odbio je.

Na pitanje da li će ga privesti, kratko je rekao: – Što bi?

On je juče, u uključenju u “Premijeru”, otkrio više detalja o svom stanju.

– Poslednja tri, četiri dana sam dosta bolje. Ovo mi je dvanaesti dan u bolnici, ali ovo do sada nisam doživeo – rekao je on tada i dodao:

– Krenuo sam do Prokuplja i mislio sam da me je malo uhvatio vetar. Međutim ne. Krenula je temperatura, amplituda je bila 37, pa je čak išla do 39,5. Imao sam velike groznice. Javio sam se u kovid ambulantu, a rezultati su pokazivali da sam negativan. Uradio sam i rendgen pluća, gde je pokazano da su mi i pluća čista. Mora da se uradi skener, a ne rendgen i tada sam shvatio da su mi pluća zaražena.

– Krenuo sam do Prokuplja i mislio sam da me je malo uhvatio vetar. Međutim ne. Krenula je temperatura, amplituda je bila 37, pa je čak išla do 39,5. Imao sam velike groznice. Javio sam se u kovid ambulantu, a rezultati su pokazivali da sam negativan. Uradio sam i rendgen pluća, gde je pokazano da su mi i pluća čista. Mora da se uradi skener, a ne rendgen i tada sam shvatio da su mi pluća zaražena.

– Krenuo sam do Prokuplja i mislio sam da me je malo uhvatio vetar. Međutim ne. Krenula je temperatura, amplituda je bila 37, pa je čak išla do 39,5. Imao sam velike groznice. Javio sam se u kovid ambulantu, a rezultati su pokazivali da sam negativan. Uradio sam i rendgen pluća, gde je pokazano da su mi i pluća čista. Mora da se uradi skener, a ne rendgen i tada sam shvatio da su mi pluća zaražena.