Month: July 2020

Srpska pravoslavna crkva 12. jula obeležava Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu.

Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom Crkve, ali se i ovaj dan posti, budući da ove godine pada u petak.

Ovaj praznik pomen je na stradanje svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere.

Petar je rođen u mestu Vitsaida, na obalama Galilejskog jezera, i bio je jedan od dvanaestorice apostola i nerazdvojni Hristov prijatelj i sledbenik.

– Ti si, Petre, stena na kojoj ću sagraditi crkvu svoju i vrata paklena neće joj ništa moći – kaže Jevanđelje po Mateju.

Nakon Hristovog vaznesenja i silaska Svetog Duha na apostole, propovedao je veru po Palestini, Siriji, Antiohiji, Maloj Aziji i Rimu, gde je dva puta boravio. Kao episkop proveo je sedam godina u Antiohiji i tada je za sledbenike Hristovog učenja nastao pojam hrišćani. Za vreme vladavine imperatora Nerona u progonu hrišćana uhvaćen je i bačen u tamnicu.

Pavle, koji se pre krštenja zvao Savle, rođen je u Tarsu. Bio je veoma obrazovan i imao je status građanina Rima. Pavle nije spadao u grupu prve dvanaestorice apostola, već u sedamdeset drugih apostola.

U mladosti je bio revnosan progonitelj hrišćana, vere koju su tadašnji Judejci smatrali za jeres. Kada je krenuo u Damask, na putu je sevnula munja i začuo se glas s neba: “Savle, Savle, zašto me progoniš”, nakon čega je oslepeo. Savle je tri dana bio slep, ali mu se vid vratio posle krštenja.

Uzevši ime Pavle, od reči “paulus” što znači mali, propovedao je hrišćanstvo na većem području Mediterana. Dvanaest poslanica svetog Pavla čini deo Novog zaveta.

Pavle je uhapšen u Rimu i bačen u tamnicu. Pogubljen je zajedno sa Petrom. Pavlu je odrubljena glava, a Petar je razapet na krst naopačke. Na ikonama ova dva sveca predstavljaju se zajedno – Petar drži ključeve u ruci, a Pavle mač.

Običaji za PetrovdanUoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo – biće zdrav; kome je klonuo – biće bolešljiv; kome je uvenuo – umreće.Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.Postoji verovanje da na ovaj dan sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke.Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.

Turski državni savet (Viši administrativni sud) poništio je odluku Kemala Ataturka iz 1934. godine po kojoj je čuveno zdanje Aja Sofija pretvoreno u muzej.

Ovo zdanje u Istanbulu će sada ponovo biti džamija.

Turski predsednik Režep Taip Erdogan predložio je da čuvenoj građevini pod zaštitom Uneska iz šestog veka bude vraćen status džamije.

Ovaj potez je izazvao zabrinutost među zvaničnicima Sjedinjenih Država, Rusije i Grčke, kao i među pravoslavnim sveštenstvom, dok se čeka na odluku Vrhovnog suda Turske.

Ovaj je sud prošlog četvrtka održao saslušanje kako bi utvrdio zakonitost odredbe donete 1934. godine od strane tadašnjeg predsednika Turske Mustafe Kemala Ataturka, kojom je Aja Sofija dobila status muzeja.

Viši turski zvaničnik je za Rojters izjavio da očekuje da će sud u petak doneti odluku o poništenju Ataturkove odredbe. Isto mišljenje zastupa i zvaničnik iz vladajuće Stranke pravde i razvoja.

Udruženje koje je podnelo zahtev za preispitanje Ataturkove odluke tvrdi da je Aja Sofija vlasništvo otomanskog sultana Mehmeda II Osvajača, koji je 1453. godine osvojio grad, tada poznat kao Konstantinopolj, i vizantijsku crkvu, u to vreme staru 900 godina, pretvorio u džamiju.

Uprkos tome što se neki strani zvaničnici i pravoslavni sveštenici tome protive, grupe u Turskoj se dugo vremena zalažu za pretvaranje Aja Sofije u džamiju, navodeći da bi takav status ove čuvene građevine bolje reflektovao činjenicu da u ovoj zemlji živi pretežno muslimansko stanovništvo.

Predsednik Srbije se obraća građanima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se građanima iz Pariza.

– Mi smo večeras imali važnu večeru i sutra se vraćamo za Beograd. Neka se ljudi me sekiraju oko konačnog ishoda. Nasilnici će biti poraženi, pohapšeni i odgovaraće za sva dela. Maske su konačno pale. Večeras se policija sklonila, a oni su počeli da se tuku međusobno – kaže Vučić.

– Tukli su se ekstremni desničari i levičari. Dečko koji je izbo drugog je nakon toga uplašen pobegao i tražio zastitu od policije.

Vučić kaže da policija stoji na vratima Skupštine i samo štiti ulaz.

– Hapšenje Škundrićevog sina nema veze sa Dačićem – smatra Vučić i dodaje:

Vladimir Škundrić, Foto: Printscreen Facebook

– To je stariji čovek, ali tajkunsko dete. Bukvalno je jurišao na Skupštinu. Takva su deca tajkuna i oni sami. Imaju milione, ali uvek im je malo para.

– Mi smo došli do toga da nam jedan makro i Sloba Robija budu heroji protesta – naveo je Vučić.

– Zarad nečijih politickih ciljeva, poziva se na nasilje, ali tako nikada neće doći na vlast – rekao je on.

Vučić je apelovao na ljude da ne izlaze na ulice.

– I ta tajkunska deca i svi će završiti u bolnicama zbog korone, a mi kapaciteta više nemamo – kaže Vučić.

Pokušaj zatvaranja auto-puta kod Novog Sada, predsednik je nazvao čistim terorizmom.

On je posebno izrazio zahvalnost našoj policiji koja trpi kamenice, baklje i pomaže ljudima koji se bodu međusobno.

– Naše službe su se konsolidovale. Počeli smo da hapsimo sve strane državljane koji su umešani. Reč je o raznorodnim grupacijama i domaćim grupama, ljudima koji su frustrirani, ne mogu na more, ne mogu po kafićima zbog korone i sad hoće da se proslave napadom na državu – rekao je Vučić.

Predsednik je naveo da su lideri opozicije postali žrtve svoje politike nasilja.

– Kad ste kod nas na skupu videli da neko tuče nekog? Mi pričamo programu, a ne o nasilju i upadu u Skupštinu – priča Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se građanima iz Pariza.

– Mi smo večeras imali važnu večeru i sutra se vraćamo za Beograd. Neka se ljudi me sekiraju oko konačnog ishoda. Nasilnici će biti poraženi, pohapšeni i odgovaraće za sva dela. Maske su konačno pale. Večeras se policija sklonila, a oni su počeli da se tuku međusobno – kaže Vučić.

– Tukli su se ekstremni desničari i levičari. Dečko koji je izbo drugog je nakon toga uplašen pobegao i tražio zastitu od policije.

Vučić kaže da policija stoji na vratima Skupštine i samo štiti ulaz.

– Hapšenje Škundrićevog sina nema veze sa Dačićem – smatra Vučić i dodaje:

Vladimir Škundrić, Foto: Printscreen Facebook

– To je stariji čovek, ali tajkunsko dete. Bukvalno je jurišao na Skupštinu. Takva su deca tajkuna i oni sami. Imaju milione, ali uvek im je malo para.

– Mi smo došli do toga da nam jedan makro i Sloba Robija budu heroji protesta – naveo je Vučić.

– Zarad nečijih politickih ciljeva, poziva se na nasilje, ali tako nikada neće doći na vlast – rekao je on.

Vučić je apelovao na ljude da ne izlaze na ulice.

– I ta tajkunska deca i svi će završiti u bolnicama zbog korone, a mi kapaciteta više nemamo – kaže Vučić.

Pokušaj zatvaranja auto-puta kod Novog Sada, predsednik je nazvao čistim terorizmom.

On je posebno izrazio zahvalnost našoj policiji koja trpi kamenice, baklje i pomaže ljudima koji se bodu međusobno.

– Naše službe su se konsolidovale. Počeli smo da hapsimo sve strane državljane koji su umešani. Reč je o raznorodnim grupacijama i domaćim grupama, ljudima koji su frustrirani, ne mogu na more, ne mogu po kafićima zbog korone i sad hoće da se proslave napadom na državu – rekao je Vučić.

Predsednik je naveo da su lideri opozicije postali žrtve svoje politike nasilja.

– Kad ste kod nas na skupu videli da neko tuče nekog? Mi pričamo programu, a ne o nasilju i upadu u Skupštinu – priča Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se večeras iz Pariza

– Maske su pale. Huligani su opet napravili nerede, došlo je i do ubadanja. Policija je uhapisla obojicu huligana koju su učestvovali u skobima. Noževe su nosili da bi lepili sličice, nemojte da se ljutite, oni dolaze svako veče da bi nekoga tukli ili nekoga izbioli. Od vlasnika agencije za prostituciju, vi pravite narodne heroje. Najgori talog društveni je trebalo da nam postanu heroji samo zato što su trebali da obave prljav posao za tajkune kako bi se dočepali vlasti.

Očekujemo uključenje predsednika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se javnosti noćas kasno, u uključenju uživo, iz Pariza.

Vučić će se obratiti javnosti povodom najnovije eskalacije nasilje na ulicama Beograda tokom protesta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su se isplatili napori Nemačke i Francuske da ponovo pokrenu pregovore između Beograda i Prštine i da se nada postizanju obostrano prihvatljivog sporazuma.

“Niko ne može da garantuje šta će se desiti na kraju procesa, ali ovo je prva relativno optimistična vest”, rekao je Vučić u intervjuu za Rojters, mada nije mogao da precizira kada bi sporazum mogao da bude postignut.

Kosovsko pitanje Rojters inače naziva jednim od “najtežih teritorijalnih sporova u Evropi”.

Vučić je nakon video konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i premijerom privremenih kosovskih institucija Avdulahom Hotijem istakao da želi da pomiri Srbe i Albance, koji su još uvek zastrašeni ratovima 90-ih.

“Ne zanima me da li će se to dogoditi za mesec ili dve godine”, rekao je Vučić u pogledu postizanja rešenja.

Agencija podseća da je Kosovo nekoliko godina nakon NATO bombardovanja Srbije proglasilo nezavisnost, što Beograd ne priznaje, a što je preduslov za članstvo Srbije u EU, navodi agencija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su se isplatili napori Nemačke i Francuske da ponovo pokrenu pregovore između Beograda i Prštine i da se nada postizanju obostrano prihvatljivog sporazuma.

“Niko ne može da garantuje šta će se desiti na kraju procesa, ali ovo je prva relativno optimistična vest”, rekao je Vučić u intervjuu za Rojters, mada nije mogao da precizira kada bi sporazum mogao da bude postignut.

Kosovsko pitanje Rojters inače naziva jednim od “najtežih teritorijalnih sporova u Evropi”.

Vučić je nakon video konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i premijerom privremenih kosovskih institucija Avdulahom Hotijem istakao da želi da pomiri Srbe i Albance, koji su još uvek zastrašeni ratovima 90-ih.

“Ne zanima me da li će se to dogoditi za mesec ili dve godine”, rekao je Vučić u pogledu postizanja rešenja.

Agencija podseća da je Kosovo nekoliko godina nakon NATO bombardovanja Srbije proglasilo nezavisnost, što Beograd ne priznaje, a što je preduslov za članstvo Srbije u EU, navodi agencija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su se isplatili napori Nemačke i Francuske da ponovo pokrenu pregovore između Beograda i Prštine i da se nada postizanju obostrano prihvatljivog sporazuma.

“Niko ne može da garantuje šta će se desiti na kraju procesa, ali ovo je prva relativno optimistična vest”, rekao je Vučić u intervjuu za Rojters, mada nije mogao da precizira kada bi sporazum mogao da bude postignut.

Kosovsko pitanje Rojters inače naziva jednim od “najtežih teritorijalnih sporova u Evropi”.

Vučić je nakon video konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i premijerom privremenih kosovskih institucija Avdulahom Hotijem istakao da želi da pomiri Srbe i Albance, koji su još uvek zastrašeni ratovima 90-ih.

“Ne zanima me da li će se to dogoditi za mesec ili dve godine”, rekao je Vučić u pogledu postizanja rešenja.

Agencija podseća da je Kosovo nekoliko godina nakon NATO bombardovanja Srbije proglasilo nezavisnost, što Beograd ne priznaje, a što je preduslov za članstvo Srbije u EU, navodi agencija.

“Sad sam kao mladić. Boru ništa ne može da uništi. Godinama sam hteo da smršam i nije mi se dalo, sad kilogrami spadaju sami”, kaže za Nova.rs pevač Bora Drljača, koji je optimista uprkos borbi s teškom bolešću, koju vodi.

Bora Drljača se poslednjih godinu i po dana ozbiljno bori sa teškom bolešću, zbog čega je smršao 45 kilograma za tri meseca. Nakon što je pre mesec dana sa Kliničkog centra Srbije pušten na kućno lečenje, pevač je po savetu lekara bio na zdravoj ishrani. Uprkos tome što sto se prihički i fizički bolje oseća, njemu se i krvna slika prilično popravila. On je za to vreme smršao čak 15, a prethodno tokom boravka u bolnici 30 kilograma.

“Sad sam kao mladić. Boru ništa ne može da uništi. Godinama sam hteo da smršam i nije mi se dalo, sad kilogrami spadaju sami. Malo sam poveo računa o ishrani. Nema više pečenja kao ranije. Može nekad malo, ali izbegavam masnu hranu. Sve mi je veliko od garderobe, moram da obnovim garderober”, rekao je pevač za portal Nova.rs.

Drljača ističe da redovno odlazi na kontrole, pogotovo sada zbog novog talasa koronavirusa.

“Nema igranja sa zdravljem. Ja se čuvam i od koronavirusa. Ne dozvoljavam da mi ljudi mnogo prilaze. Kad izađem napolje, onda bi svi da me pozdrave, a deca da se slikaju sa mnom. Trudim se da uopšte ne izlazim i budem kod kuće i u dvorištu. Ako je baš nešto neophodno, onda to završim, pa se vratim nazad. I to s maskom na licu”, završava Bora.

Podsetimo, pevač je tokom protekle godine imao dve operacije tumora na debelom crevu, nakon čega je zadržan na odeljenju onkologije u Kliničkom centru Srbije radi lečenja melanoma na koži. On mu je operativnim putem uklonjen, kao i žlezde koje su se nalazile oko njega.

Nakon dve operacije tumora na debelom crevu, njemu je pre mesec dana hirurškim putem uklonjen na odeljenju Onkologije u Kliničkom centru Srbije radi lečenja melanoma na koži, koji mu je operativnim putem uklonjen, kao i žlezde koje se nalaze oko njega.

Bora Drljača se poslednjih godinu i po dana ozbiljno bori sa teškom bolešću, zbog čega je smršao 45 kilograma za tri meseca. Nakon što je pre mesec dana sa Kliničkog centra Srbije pušten na kućno lečenje, pevač je po savetu lekara bio na zdravoj ishrani. Uprkos tome što sto se prihički i fizički bolje oseća, njemu se i krvna slika prilično popravila. On je za to vreme smršao čak 15, a prethodno tokom boravka u bolnici 30 kilograma.

“Sad sam kao mladić. Boru ništa ne može da uništi. Godinama sam hteo da smršam i nije mi se dalo, sad kilogrami spadaju sami. Malo sam poveo računa o ishrani. Nema više pečenja kao ranije. Može nekad malo, ali izbegavam masnu hranu. Sve mi je veliko od garderobe, moram da obnovim garderober”, rekao je pevač za portal Nova.rs.

Drljača ističe da redovno odlazi na kontrole, pogotovo sada zbog novog talasa koronavirusa.

“Nema igranja sa zdravljem. Ja se čuvam i od koronavirusa. Ne dozvoljavam da mi ljudi mnogo prilaze. Kad izađem napolje, onda bi svi da me pozdrave, a deca da se slikaju sa mnom. Trudim se da uopšte ne izlazim i budem kod kuće i u dvorištu. Ako je baš nešto neophodno, onda to završim, pa se vratim nazad. I to s maskom na licu”, završava Bora.

Podsetimo, pevač je tokom protekle godine imao dve operacije tumora na debelom crevu, nakon čega je zadržan na odeljenju onkologije u Kliničkom centru Srbije radi lečenja melanoma na koži. On mu je operativnim putem uklonjen, kao i žlezde koje su se nalazile oko njega.

Nakon dve operacije tumora na debelom crevu, njemu je pre mesec dana hirurškim putem uklonjen na odeljenju Onkologije u Kliničkom centru Srbije radi lečenja melanoma na koži, koji mu je operativnim putem uklonjen, kao i žlezde koje se nalaze oko njega.

Epidemiolog Predrag Kon rekao je u emisiji “Oko” na RTS-u da je ovo nesumnjivo najteži dan po broju umrlih i da je pred nama situacija koja do sada nije bila.

– Nesumnjivo da je najteži dan po broju umrlih, a i po tome što je krenuo nagli porast oboljenja. U Beogradu se virus nije smirio iako smo mi to očekivali, i dalje se ljudi javljaju u kovid ambulante sa korona simptomima. Mi u Beogradu tesitramo oko 900 osoba svaki dan, dok je ranije bilo oko 600. Moramo da uzmemo u obzir da rezultati kasne po 4-5 dana kada razmatramo koliko je sve aktuelno. Pred nama je situacija koja dosad nije bila, gora nego u aprilu, posebno za Beograd gde je zdravstveni sistem popunjen do kraja – rekao je dr Kon.

– Ostali gradovi imaju naznake nekog poboljšanja, na neki način je stabilizovana situacija u smislu prihvata slučajeva. Što se tiče Šabca, Užica i Kragujevca tu je relativno mirna situacija. Ja u svojoj lekarskoj karijeri nisam imao prilike da vidim takvu respiratornu epidemiju – naglašava Kon.

– To je ponašanje svih ostalih virusa koje poznajemo, ovde se postavlja pitanje da je moguće da ostane u vazduhu, ali to se odnosi samo na zatvoreni prostor, teretane, liftovi… – kaže epidemiolog.

Situacija s korona virusom u Srbiji sve je ozbiljnija, a lekari upozoravaju da je posebno teška situacija u Beogradu. Po današnjem korona preseku čak 18 osoba je umrlo, 130 ljudi je na respiratoru, 386 je novozaraženih

Istovremeno, za nama su tri dana protesta koji su sinoć, uz nekoliko izuzetaka, prošli relativno mirno, ali videli smo i brojne situacije koje nisu preporučljive u ovim, najblaže rečeno, epidemiološki osetljivim momentima. Građani su se zbijali u masi, grlili, rukovali, ljubili, pa čak i hvatali za ruke u kolo. Ukratko – dešavalo se sve ono što nije poželjno kada je u pitanju koronavirus.

– Treba da se vodi računa o tome da je Beograd dupke pun. Sve bolnice su su pune. Počelo je prebacivanje zaraženih i u Smederevo. Jasno je da je virus masovno u cirkulaciji i rizik postoji na masovnijim okupljanjima – upozorava dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

IMAJTE NA UMU SLEDEĆE

1) Virus je slep za politiku

Ljudi olako previđaju sledeću činjenicu: ako mislite da je derbi Zvezda – Partizan bio veoma rizičan sa stanovišta korona pandemije, onda su veoma rizični i protesti. I obrnuto. Kakva god bila vaša politička orijentacija, virus uopšte ne zanima što ste vi čvrsto uvereni da ste na pravoj strani istorije.

2) Budite oprezni, nosite maske

Ovo je nemoguće dovoljno istaći i za sve ljude na ulici, a kamoli na protestima.

Dr Kon kaže da se s jedne strane zna da je zabranjeno okupljanje, a da oni koji se nalaze u situacijama gde ima puno ljudi treba da vode računa.

– Treba da nose maske, da budu na distanci od metar i po. Osnovna preporuka je da se čuvaju, da koriste dezinfekciona sredstva – kaže dr Kon.

Ako nosite kratkoročne maske menjate ih na par sati, jer kada maska postane vlažna – postaje i beskorisna.

3) Držite distancu

Svi smo valjda dosad naučili da se virus prenosi kapljično, a kada je reč o masovnom skupu, održavanje propisane distance od bar metar i po je u najmanju ruku otežano. Dajte sve od sebe da je poštujete.

4) Usporite malo

Dr Kon upozorava da u slučajevima masovnih okupljanja ljudi treba da izbegavaju “povećano trošenje”.

– Jer, što više udišu i izdišu, masovnije se virus izbacuje. Masovnije izbacivanje virusa dovodi i do masovnije mogućnosti zaražavanja – kaže Kon.

5) Izbegavajte kolca, grljenja i rukovanja

Svako grljenje, rukovanje i hvatanje za ruke u kolce predstavlja novu potencijalnu opasnost i uvećava rizik da se virus prenese. Kolo, koje je bilo aktuelno protekle noći, kao i igranje u popularnom “voziću” nisu preporučljivi.

6) Ne zaboravite da perete ruke

Čak i ako ste na otvorenom, čak i ako niste ništa i nikog dirali, čal i ako koristite dezinfekciona sredstva, NE ZABORAVITE – pranje ruku u svakoj mogućoj prilici je jedna od najvažnijih preporuka.

Lekari koji nisu u Kriznom štabu, poput dr Zorana Radovanovića ili dr Dragana Delića, mnogo puta su izjavljivali da su održane fudbalske utakmice, poput večitog derbija ili finala Kupa Srbije bili veliki epidemiološki rizik.

Njihovo mišljenje nije delila članica Kriznog štaba dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”.

Ona je više puta izjavljivala da derbi između Partizana i Crvene zvezde, na kome je bilo više od 15.000 ljudi – nije bio veliki rizik.

Tako, 19. juna je Kisić rekla da derbi “nije bio skup visokog rizika, jer je održan na otvorenom”, odnosno, da “bilo kakva manifestacija na kojoj je više ljudi predstavlja rizik, ali je nedavni fudbalski derbi bio na otvorenom gde je mogućnost zaraze manja, pa se u odnosu na broj prisutnih i obolelih, ne smatra da je to bio skup velikog rizika”.

Tada je izjavilae i da “ovaj virus više nije onaj iz marta i aprila”, kao i da se danas “pojavljuje u mnogo blažoj formi nego pre tri meseca”.

Iako je ova utakmica izazvala čuđenje celog sveta, prvog jula je Kisić detaljnije pojasnila zašto derbi nije bio rizičan:

“Ja sam rekla da derbi i ponašanje, vidim da su to mnogi bili osudili, nije se samo po sebi pokazalo kao ponašanje visokog rizika. Karte su se uglavnom onlajn prodavale, i isto su postojala pravila koja se i te kako moraju poštovati”.

Međutim, kada je reč o protestima, koji su bili održani u poslednja tri dana u više gradova u Beogradu – na kojima je bilo mnogo manje ljudi nego na derbiju – dr Darija Kisić Tepavčević misli drugačije.

Kako je izjavila za B92, kada su u pitanju protesti – svako okupljanje ljudi jeste faktor rizika.

“Masovna okupljanja za vreme pandemije jesu faktor rizika i moraju se izbegavati. Svako mora da zna da je to faktor visokog rizika”, rekla je Kisić.

Ona je dodala i da ono što bi dalo najviše efekta jeste “da svi budemo u karantinu 14 dana, ali to nije održivo”.

Podsetimo, između derbija i protesta, održani su i izbori na koje je izašlo više od tri miliona ljudi, a u sedištu SNS-a je nakon izbora priređena prava mala “korona žurka” uz trubače, bez ikakvih zaštitnih mera, nakon koje je više članova SNS-a i vladajuće koalicije prijavilo da su zaraženi koronavirusom – Marko Đurić, Maja Gojković, Aleksandar Vulin…

Jovan Raketić, student medicine i budući lekar, želi da leči svoj narod – ali mu država to mnogo otežava.

Odliv mozgova je gorući problem Srbije sada već više decenija, a gotovo da nema osobe koja krivi mlade koji odlaze iz Srbije, frustrirani duboko korumpiranim sistemom u kojem živimo.

Pandemija koronavirusa naučila nas je koliko su nam važni lekari i zdravstveni sistem, a i ukazala nam je kakva nas katastrofa čeka kada mnogi od njih krenu put Nemačke i ostalih zapadnih zemalja. Iako je to poslednje što žele, poput Jovana Raketića, studenta 5. godine medicine, koji je na Fejsbuku napisao status koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim, a koji otkriva sa kakvom se dilemom susreću mladi lekari u Srbiji.

Status prenosimo u celosti:

“Rođen sam u oktobru 1996. u Čačku. Nedugo zatim dogodili su se protesti 1996-1997. Prvo sećanje mi je slika majke koja pada sa stolice u podrumu uz prasak bombe koja je pala nedaleko od naše kuće. Zatim dolazi 5. oktobar, otac odlazi iz Čačka za Beograd spreman da pogine za bolje sutra za nas troje dece koje je ostavio kod kuće sa majkom.

Zatim se ređaju događaji poput ubistva Zorana Đinđića, preko pogroma na Kosovu, bezbrojnih demonstracija zbog parade, proglašenja nezavisnosti Kosova i mnogih drugih. Ja za to vreme završavam osnovnu školu, pa zatim i srednju, a priče oko mene su uvek bivale iste. Neko krade, neko prodaje, drugi izdaje, treći je ubica.

I pored svega toga, svoje detinjstvo smatram veoma lepim i srećnim periodom.

Sada završavam Medicinski fakultet, gledam slike od prethodne dve noći i nisam srećan, besan sam. Pitam se gde je pošlo po zlu. Najverovatnije nikada nije ni bilo dobro. Da li i ja treba da idem u Beograd kao moj otac, spreman da poginem? Možda treba kao moje kolege, najbolji od najboljih mladih doktora, da odem “preko”. Kažu tamo negde su im sve ponudili, stipendiju, platu, doktorat.

Ja sam vaspitan da volim svoju zemlju i svoj narod. Ja hoću da lečim svoj narod. Moji preci su ginuli da Nemačka ne dođe ovde. Sada moji prijatelji ginu da dođu do Nemačke. Ne beže oni zbog male plate. Ne zanima njih 900€ do 2025. Beže od kiča, šunda, šljama i mediokriteta koji su pustili svoje pipke u sve pore društva i polako ih dave. Beže dok još uvek nisu udavljeni. Beže jer vide svoje roditelje, koji su kao i moj otac, bili spremni da poginu, a sada se nalaze isto gde i tog 5. oktobra. Beže jer neće da ih kriminalci nazivaju kriminalcima. Beže jer u Srbiji je samo bežanje iz nje istina, a sve ostalo laž. Beže jer mladim naučnicima treba sloboda, a ne partijsko naređenje…

Nama Srbima je uvek polazilo od ruke da se oslobodimo od okupatora, ali nikada nismo mogli da se oslobodimo od nas samih.

Moja konačna odluka mi postaje sve jasnija.

Srbijo odoše ti deca!