Postali žrtve sopstvene politike
Kako saznaje Alo.rs, nakon napada na Sergeja Trifunovića, još jedan lider dela opozicije Dragan Đilas postao je žrtva protesta na koje je pozivao.
Đilasa su nepoznata lica izudarala kaiševima, nakon čega se on udaljio sa protesta u nepoznatom pravcu.
Izgleda da su lideri opozicije koji su sve vreme pozivali na nasilje, postali žrtve sopstvene politike.
Predsednik Srbije Alesandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Ločar demantovali su tvrdnje Petra Đurića, koji je u direktnom uključenju na N1 izjavio da je “njegov otac umro od korone, čekajući respirator”. Međutim, lekarski nalaz koji je Đurić podelio sa svojim prijateljima na Fejsbuku govori suprotno.
“Lekari su se borili do poslednjeg sekunda. Mi u Zemunskoj bolnici imamo respiratore, mislim da je treća po broju respiratora. Reč je o licu vrlo loše prošlosti, osuđivanom za krivična dela. Drugo lice je Sloba Robija, višestruko osuđivano lice. Nemojte takve da predstavljate kao junake, znamo s kim imamo posla. One koji profesoru Baziću guraju prste u usta i govore kurvo, nemojte mi predstavljati kao junake”, rekao je Vučić.
I Zlatibor Lončar bio je sličnog stava, navodeći da je “sve pokušavano da se spase život, ali na žalost nije dalo rezultate”.
“Bolnica Zemun od prvog momenta ima 75 respiratora i nikada u upotrebi nije bilo više od 30 mašina. Otac mladića je tretiran po svim standardima, bio je i na neinvaznoj i na invazivnoj terapiji… pokušano je sve, ali na žalost nije dalo rezultate”, naveo je ministar.
Međutim, u istoriji trenutnog lečenja, dokumentu koji je Petar objavio na svom profile, jasno su izneti suprotni podaci.
“09.04. 2020. – 11:58 Konsultovan anesteziolog, indikovano je prevođenje u respiratorni centar, čeka se slobodno mesto; 03:08 – Afebrilan sO2 86%, kontaktiran anesteziolog iz Respiratornog centra radi prevođenja – trenutno nema slobodnih mesta, te se lečenje nastavlja u JIN”, stoji u delu istorije lečenja.
U ovom dokumentu piše da je pacijent 12.04. 2020. godine bio na “prijemu u respiratorni centar”.
“Pacijent na prijemu u respiratorni centar, bez karotidnog pulsa, bez sopstvenog disanja, cijanotičam. Na kontinuiranom EKG monitoru 5 min bez srčane radnje. Konstatujem EXITUS LETALIS”, stoji u delu koji je napisala dr Mirijana Mladenović.
Pacijent Ljubiša Đurić primljen je u KBC Zemun 28.03., a preminuo je 13 dana kasnije, čekajući da bude priključen na respirator, što je i prikazano u istoriji lečenja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas se obraća naciji povodom sinoćnjeg organizovanog rušenja Beograda
Vučić je na konferencij za medije u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu rekao da je sinoć u Beogradu smo bili svedoci najbrutalnijeg političkog nasilja u proteklih nekoliko godina, kao i političkog nasilja.
-Srbija je u prethodnih 8 godina poštovala slobodu okupljanja, drugačijeg mišljenja i nikada nije ugrozila to pravo pripadnicima svog naroda – istakao je Vučić.
Novinarstvo u Srbiji sinoć je dobilo novo lice – lice nekoliko hrabrih žena koje su bile spremne da ulete u “ratnu zonu” pred Skupštinom, da istrpe pendreke po leđima, progutaju i isplaču suzavac pred kamerama i suoče se sa žandarmerijom, kako bi profesionalno obavile svoj posao i javnosti prenele istinu.
Naravno da nisu samo žene bile pred Skupštinom sinoć, niti su jedino one izveštavale s terena za slobodne medije, ali čitav kontekst društva u kojem političari “vole kad novinarke kleče”, a raznorazne “Barbare” nam tumače istinu u centralnom terminu, nasilni karakter sinoćnih demonstracija i sve opasnosti koje su usput izbijale – njihovo prisustvo, profesionalizam i smelost posebno su došli do izražaja.
Neke od njih bile su pred kamerama – Jelena Zorić, novinarka N1, postala je jedno od najistaknutijih lica sinoćnog protesta pred Skupštinom, a s lica mesta su izveštavale i njene koleginice Tatjana Aleksić, Žaklina Tatalović… Ispred naše redakcije su u prvim redovima bile novinarke Milica Božinović, Ana Vušović Marković, Jovana Šesterikov i fotoreporterka Vesnu Lalić, koje su nam iz minuta u minut s protesta slale realnu sliku svega što se dešava na ulicama Beograda.
Milica Božinović kaže da je “samo radila svoj posao”, mada je svakom ko je pogledao snimak na kojem je “popila” pendrek jer je htela da pomogne povređenom čoveku jasno da to nije baš tako.
“Samo sam se trudila se da javnosti prenesem pravo stanje stvari, a ipak sam od policije dobila pendrek i to po zadnjici”, kaže Milica Božinović, koja je uživo izveštavala za portal Nova.rs do jutarnjih sati.
“Kada je narod ušao u Skupštinu, radila sam lajv unutar Skupštine i tada je policija gurala i udarala ljude, bio je potpuni haos. Bacali su suzavce i šok bombe, ne razmišljajući koga će povrediti. Nagutala sam se suzavca, nisam ništa videla pred sobom, ali sam se trudila da posao odradim kako treba do kraja. Nisam razmišljala o tome da bih mogla da se povredim, niti o strahu, tome nema mesta u našem poslu i u ovakvim situacijama. I dalje me boli glava, ali večeras nastavljamo da radimo svoj posao. Ponosna sam na ostale kolege i koleginice, snimatelje i fotoreportere, koji su sinoć bili na protestu, nadam se da smo uspeli da javnost objektivno izvestimo o svemu što se dešavalo”, kaže Božinović.
I Ana Vušović Marković se zadesila pred samim ulazom u Skupštinu. U nekom momentu, masa ju je ugurala kroz vrata, dobila je pendrekom po leđima, ali, kako kaže, nije to bilo najstrašnije
“Najstrašnije je bilo to kako se protest u trenutku od mirnog, uobičajenog skandiranja i zviždanja, pretvorio u ratno stanje. To je iznenadilo i demonstrante i žandarmeriju. Suzavci su leteli na sve strane, pune limenke, kamenice… Najviše sam brinula da me nešto ne tresne u glavu i ne onesvesti”, priča nam Ana.
Ipak, njen glavni utisak od prošle večeri je: “Nikad kao sad se nije osećao toliki naboj besa, revolta, nezadovoljstva ljudi. U takvoj situaciji osećaš druge, osećaš da su spremni na sve ne bi li se nešto promenilo. Gotovo je zastrašujuća ta spremnost da se sve rizikuje, ali istovremeno daje nadu da ipak postoji ta kolektivna energija za borbu za normalan život”, sumira Ana Vušović Marković.
Nije to prvi put da su ljudi izašli da izraze nezadovoljstvo politikom Aleksandra Vučića. Međutim, prvi put je tako gorelo – i bukvalno.
“Već devet godina izveštavam gotovo sa svakog protesta u Beogradu, ali ovo je prvi put da sam se uplašila u par navrata. Na takvim dešavanjima obično znaš gde možeš da se skloniš, sinoć je bilo momenata u kojim nisam imala gde”, kaže Jovana Šesterikov.
Ipak, taj strah nije je sprečio da se prva probije kroz masu kako bi snimila policijske automobile u plamenu.
“Atmosfera na ulicama bila je izuzetno napeta, suzavac se osećao i u 27. marta. Bila je to kombinacija strašne policijske agresije i agresije druge strane. Međutim, nisu svi bili u tom fazonu, različiti ljudi su izašli da izraze nezadovoljstvo na različite načine. Mislim da je u tom kontekstu najreprezentativnija scena iz Kralja Milana, gde dečko na biciklu urla na policajce jer biju narod, u čemu mu se priključuje grupa desničara, a on se okreće ka njima i viče: Šta hoćete, i vi ste isti!”, priseća se Jovana.
Naše koleginice i kolege će i večeras biti na protestu kod Skupštine i boriti se za istinu – znamo da ćete biti uz nas na Nova.rs.
On je sinoć izjavio da mu je otac preminuo od korone u zemunskoj bolnici jer “nije bilo respiratora”, što je jutros ministar zdravlja Zlatibor Lončar demantovao. Osim toga, mladi Đurić poznat je po nasilničkom ponašanju.
Tome u prilog idu i jezivi snimci sa Jutjub kanala Petra Đurića.
Naime, 2009. godine na Jutjub kanali “djufaaa” objavljen je snimak kako dvojica mlađih dečaka tuku vršnjaka, kao i snimak maltretiranja čistačice.
“Sada Vas zaista nešto konkretno pitam — ukoliko moja majka dobije naglu opstrukciju pluća, koji broj da zovem i koju instituciju? Da li prvo da je vodim na test za kovid ili direktno na Novo groblje? Kome da se obratim? Ako već sinovi tih “nepoznatih” majki ne mogu da pitaju, smem li ja? Ne plašim se. Za sebe ne, ma šta god da sam nekad uradio. Plašim se za svoju majku. Može li nešto i za naše majke? Umesto za našu decu”, kaže u svom otvorenom pismu za Nova.rs tekstopisac Milan Radulović Laća, sin Marine Tucaković, u kom se direktno obraća predsedniku Vučiću.
Predsedniče,
Besan sam!
Besan sam zbog toga što sam besan, besan na Vas, besan na sebe slabog, besan na sve oko sebe.
Nisam besan na Vašu politiku, nju samo ne volim i organski joj se opirem. Besan sam na to što moram da Vam se obratim na ovaj način, jer za drugi ne znam. U ime umrlih, u ime bolesnih, u ime ludih, u ime slabih, u ime mojih!
Došao sam u Srbiju 25. juna da posetim majku koju nisam video tri meseca, nakon što je Makedonija, u kojoj radim, okončala karantin koji sam kao psihički bolesnik s dijagnozom bipolarnog poremećaja izdržao jedva, i da nije bilo dragih prijatelja i te zemlje koja nije moja, ali u kojoj ne osećam bes koji osećam od prvog dana kako sam kročio u SVOJU zemlju, verovatno ne bih ni pisao ovaj pišljivi tekst.
Bio sam pun elana i želeo sam da što pre stignemo da vidim majku, znajući da ne smem da je zagrlim, iako sam samo to želeo, ali toj meri sam se dole naučio, a tu meru ste Vi odmah nakon puštanja iz kaveza potpuno obeznačili (i zbog toga sam besan, između ostalog).
Dok smo putovali, mom prijatelju je stigao jedan jako neprijatan poziv, koji ne samo da je razbio raspoloženje, već me i vratio u sprsku KOVID realnost. Ocu našeg prijatelja, inače plućnom bolesniku, naglo je pozlilo. Zvala je njegova majka, u panici, želeći da mu se nekako pomogne. Smešten je na odeljenje za kovid lokalne bolnice grada u kojem živi, sa saturacijom od 70. Nisu hteli da ga prebace na intenzivnu negu, rekavši mu da prvo mora da sačeka test za kovid.
U međuvremenu, stigao sam u Beograd i pozdravio majku beskontaktno. Otad se držimo po distanci. To pravilo praktikujem, ne iz paranoje, već zbog toga što je ozbiljan onkološki bolesnik s metastazama na plućima. Ne znam koliko slušate i razumete se u domaću pop kulturu, ali je majka pored toga što boluje od raka, takođe i najplodniji autor tekstova kog je Srbija ikad imala. I da, uzgred rečeno, bila je na odbornoj listi Vaše stranke za Vračar.
Posle dva dana, stigao je test oca mog prijatelja i bio je negativan. Prebacili su ga na intenzivnu negu. Verovatno na respirator, ne znam koji, da li onaj opozicioni ili onaj prelepi iz angio sale u Vašoj novoj bolnici u Pazaru. U svakom slučaju, čoveku je naglo pozlilo i umro je na putu za Beograd. U putu mu je konstatovan kovid. Da li se našao tog dana u broju umrlih od kovida, ne znam. Ja uvid u arhivu nemam.
Bio sam besan! Besan na virus, besan na život, besan na sve, ali pre svega besan na stanje zdravstva u ovoj zemlji koja se “izborila s epidemijom”, a u kojoj malo-malo čujem kako neko zbog iste odlazi na onaj svet!
I da, besan na Vas! Ma koliko to iracionalno bilo.
Hodam Beogradom kao avet, u strahu da ne pokupim nešto i zarazim majku, bez obzira na to koliko smo oprezni u kući. Ne viđam se ni sa kim, a i ne želim. Čekam samo da se ovo završi. Briga me za posao, briga me za pare, briga me za bilo šta. Otišao sam dvaput u studio i otad više nisam odlazio, jer sam čuo kako cela estrada ima koronu. A i ima je verovatno, samo ne znam zašto javno znamo za par pojedinaca. Hodam u strahu. Ali besan sam!
Pre neki dan, pročitao sam vest u novinama kako je mojoj majci pozlilo, kako je vreme tako loše, pa nije ni mogla da ode na infuziju. Pozlilo je i meni tad.
Moja majka je tada otišla na infuziju, bilo joj je dobro. Imao sam napad panike. Bilo je 6 ujutro. Došao je moj prijatelj, takođe psihički bolesnik, da me smiri. Uspeo je u tome. Onda sam pozvao tatu, koji mi je rekao da mami celo veče nije bilo dobro i da je povraćala više puta. E, tad sam bio besan! Otišao sam kući i video majku u stanju u kakvom je nisam video još od najgorih dana borbe s rakom. Bes je prestao. Nastao je očaj i bezizlaznost.
Pokušao sam da dobijem privatnu službu kako bi joj dali infuziju da ne bi dehidrirala. Rečeno mi je da oni za to nisu kvalifikovani, uputivši me na njenog lekara iz Doma zdravlja.
S obzirom na to da nisam ni doktor ni medicinski tehničar, nisam želeo da se igram i bahato preuzmem stvari u svoje ruke. Pozvao sam lekara koji mi je rekao da takvo povraćanje ukazuje na nešto infektivno. INFEKTIVNO! Predsedniče, šta Vam je prva asocijacija na infektivno u vreme kovida?
Nisam zvao dalje. Priključio sam majku na infuziju s prijateljicom koja je obučena ne bi li je vratili u život. Sve vreme mi je u glavi bila slika kako moja majka umire u nekom kovid konc-logoru ili ne daj Bože, nama na rukama jer nema kapaciteta više da je bilo koji legitimni zdravstveni centar primi. Kao što umiru majke u ambulantama u Sjenici, u poljskim bolnicama ispred Tutina, ili kao otac mog prijatelja na putu za Beograd.
Mami je bolje. Očigledno nije kovid, a i da jeste, verovatno bismo deset puta morali da odradimo test da znamo da li jeste ili nije.
I tako, dok poluapatično od te subote prolazim kroz dane, u nadi da se mami ništa neće desiti, i pokušavam da ne gledam a i ne čujem televizor s kog mrtvi jauču, dolazi Vaš glas koji saopštava kako nam uvodite policijski čas od petka do ponedeljka.
Sada Vas zaista nešto konkretno pitam — ukoliko moja majka dobije naglu opstrukciju pluća, koji broj da zovem i koju instituciju? Da li prvo da je vodim na test za kovid ili direktno na Novo groblje?
Kome da se obratim? Ako već sinovi tih “nepoznatih” majki ne mogu da pitaju, smem li ja? Ne plašim se. Za sebe ne, ma šta god da sam nekad uradio. Plašim se za svoju majku. Može li nešto i za naše majke? Umesto za našu decu?
Petra Đurića javnost je upoznala tokom prenosa protesta ispred Skupštine Srbije, kada je reporterki N1 Jeleni Zorić ispričao da od protesta ne odustaje zbog oca, koji je nedavno preminuo u Zemunskoj bolnici jer, kako je rekao, “nije bilo respiratora”. Đurić je u aprilu na Fejsbuku detaljno opisao okolnosti koje su pratile bolest i smrt njegovog oca, u postu koji prenosimo.
Želim da spasim živote svih vas – svog oca ne mogu da vratim, ali istina mora da se zna – tako počinje ispovest Petra Đurića na Fejsbuku, objavljena 18. aprila.
“Prošla su 3 dana od kad sam sahranio svoga oca, Ljubišu Đurića, akademskog slikara i magistra umetnosti.
Ne mogu da se otmem utisku da sam ga tako lako izgubio sve zbog nemara, nebrige i javašluka u zdravstvu države”, napisao je Petar Đurić.
“Naime, istog dana kada je dobio temperaturu 39 zvao sam infektivnu kliniku da ga dovedem na testiranje na Covid 19 ali su mi rekli da pratimo situaciju.
Temperatura se smanjivala i rasla u zavisnosti od doba dana i njemu je bivalo sve gore.
Svaki dan sam zvao i svaki dan su mi isto govorili. Na kraju kad sam video da je počeo da kašlje i da ne može da jede stavio sam ga u auto i odvezao do Infektivne klinike gde smo čekali ispred u redu par sati.
Na kraju su se smilovali i poslali ga na Obilićev venac da snimi pluća.
Tamo dobija uput za Zemunsku Covid bolnicu. Nalaz je upala oba plućna krila.
I to je poslednji put da sam ga video živog”, napisao je Petar Đurić, i zabeležio šta je usledilo.
“Samo nazovi lečenje u Zemunskoj bolnici je bilo kao u filmovima strave i užasa. Nikakvu informaciju nismo mogli da dobijemo o njegovom stanju jer se na telefone ili niko ne javlja satima ili mi kažu da zovem call centar koji je satima zauzet.
Od jednog stažiste lekara, koga poznajem privatno dobijam konfuzne informacije o zdravstvenom stanju svoga oca.
Prilikom retkih telefonskih razgovora sa ocem on me moli da ga izvučem iz bolnice jer će umreti ako ostane dalje u bolnici jer ga ne leče dobro.
Ja sam se ipak nadao, kako su na sva usta govorili preko medija, lekari, premijerka i predsednik, da su bolesnici pod punom brigom i da ne treba da se brinem da će mi oca izlečiti.
Na žalost ništa od toga nije bilo istina. Test na Covid 19 koji je rađen nikada nije dobijen .
Nikada nisam dobio nikakvu otpusnu listu ili kliničku sliku što je neverovatno. Ne znam ni da li je umro od Covida19!?
Moj otac je bio zdrav. Nije imao druge bolesti.
Nakon preuzetih stvari iz bolnice utvrdio sam da nedostaju očev telefon i novčanik .
Potresen celokupnom situacijom na svome facebook profilu napišem nekoliko rečenica na ovu temu i istog dana me zovu čelnici SNS iz Majdanpeka i nude mi da skinem sve statuse u kojima se pominje aktuelna vlada, a da će oni da plate sahranu.
Naravno da sam odbio.
Na dan sahrane 5km pre Majdanpeka sačekala me je patrola policije i nije mi dozvolila da sa vencem prođem glavnom ulicom vec zaobilazno pod pretnjom da će me privesti 48h ako se ne povinujem naređenju.
Moj otac nije bio bilo ko i grad Majdanpek treba da večno bude ponosan što je imao takvog umetnika i čoveka čiji radovi su izlagani po raznim evropskim galerijama.
Sramota je da jedna šačica majdanpečkih vlastodržaca to ne ume da ceni i zarad svojih fotelja su u stanju da mi prirede takav sraman ‘doček’ jer sam napisao istinu o tome kako su mi ubili oca ne lečeći ga adekvatno u Zemunskoj bolnici.
Nadam se i verujem u Boga da će se svakome vratiti istom merom za ono sto je činio .
Takođe savetujem ljudima da svoje bližnje ne prepuštaju bezrezervno u ruke nesposobnim lekarima i da ne veruju kao sto sam ja naivno verovao da lekari i vlast daju sve od sebe da pomognu bolesnima. Oca sam sahranio sam.
Majka i sestra su blokirane u inostranstvu i nemaju način da dođu.
Molim Vas podelite ovo! Sa suzama u očima i večnim bolom apelujem na narod da se probudi i ne bude instrument kojim se manipuliše”, napisao je Petar Đurić 18. aprila na Fejsbuk nalogu.
Vladimir Rebić kaže da je bilans sinoćnjih protesta i nereda u Beogradu “izuzetno ozbiljan” što se tiče policije.
“Imali smo 43 povređena policijska službenika, verovatno je broj značajno veći jer se oni sa lakšim povredama nisu javljali. Imamo podatak o poređenih 17 demonstranata”, rekao je Rebić gostujući u Dnevniku RTS-a.
Privedena su 23 huligana, kaže Rebić navodeći da je među njimae i Damnjan Knežević, koji se može označiti kao organizator upada u Skupštinu. Dodaje da je i bivši član Dveri Srđan Nogo takođe označen kao organizator upada.
Damnjan Knežević u javnosti je poznat kao organizator narodnih patrola protiv migranata.
Policija će, kaže, izvršiti analizu i utvrditi ko je odgovoran za organizaciju protesta dok odgovornost za napad na policiju i upad u Skupštinu jeste na Kneževiću i Nogu.
Jedna osoba uhapšen je zbog paljenja policijskog vozila.
“Ne možemo da dozvolimo da samo 23 lica bude odgovorno, moraju i drugi”, rekao je Rebić.
“Policija uzdržano reagovala”
Direktor policije kaže da je izuzetno iznenađen sinoćnjim događajima. “Nismo očekivali da u jednom demokratskom društvu neko kamenicama ugrožava život policijaca koja je do sad tokom korone pomagala građanima”, navodi Rebić.
Prema njegovim rečima, okupljanje je krenulo spontano, a kako se povećavala agresija okupljenih, povećavao se i broj policajaca.
U jednom trenutku na terenu je, kaže, bilo oko 200 policijskih službenika.
“Mislim da je policija dugo bila uzdržana do krajnjih mera, upotrebili smi fizičku snagu tek kad je ona bila upotrebljena prema nama, krajnje uzdržano smo postupali, hemijska sredstva smo upotrebili tek oko 11 sati, na kraju je i konjica morala da interveniše. Ipak smo uspeli da ih sve rasteramo, videćemo na osnovu video-zapisa sa kamera da identifikujemo sve koji su činili nasilje na beogradskim ulicama”, napominje Rebić.
Prema njegovim rečima, zapaljeno je pet policijskih vozila, a povređena su i tri konja.
Policija je, ističe direktor policije, ipak uspela da uspostavi javni red i mir za nekoliko sati.
“Policija je tu da zaštiti državnu imovinu ali i život i zdravlje ljudi. Ponosan sam na ljude koji su radili sinoć”, rekao je direktor policije.
Nereda je bilo i ispred Radio-televizije Srbije. Rebić poručuje da su zaposleni u RTS-u bili bezbedni a biće i ubuduće.
Koronavirus otkriven je u 14 beogradskih vrtića, 11 državnih i tri privatna. Istovremeno, 19 dece obolele od virusa Kovid-19 smešteno je u KBC “Dragiša Mišović”.
Od njih 19, osmoro ima upalu pluća. Među hospitalizovanim mališanima je i pet beba mlađih od mesec dana. Srećom, nijedna nije životno ugrožena.
Prema informacijama do kojih je Srpski telegraf došao u KBC “Dragiša Mišović”, klinička slika dece smeštene u ovoj ustanovi teža je nego u prvom piku korone.
– Sada imamo veći broj dece sa upalom pluća, što ranije nije bio slučaj. Ipak, dobra je vest da nijedno dete, uključujući i bebe, nije životno ugroženo iako među njima ima i pacijenata sa drugim teškim bolestima poput onkoloških – objašnjava sagovornik našeg lista iz “Mišovića”.
Kako kaže, deca su u ovu bolnicu dovedena iz raznih krajeva Srbije.
– Koliko znam, tri bebe su iz Novog Pazara, jedna iz Smedereva, još jedna iz Požarevca. Starija deca su takođe iz raznih krajeva Srbije. Svi su se zarazili u mestima iz kojih dolaze – kaže naš sagovornik.
Kako je rekla dr Olivera Ostojić, rukovodilac Dečje bolnice u KBC “Dragiša Mišović”, u ovoj ustanovi svi su na radnom mestu, niko nije na odmoru niti je išao od marta, kada je proglašena epidemija u Srbiji.
– Za sada su svi zdravstveni radnici dobro, niko nije zaražen. Sve je dobro organizovano i trudimo se da niko ne ispadne iz stroja – kaže doktorka Ostojić.
Ona objašnjava da među najmlađim pacijentima ima onkoloških, kardioloških i neuroloških bolesnika. Potvrđuje i da je klinička slika teža nego u prvom talasu.
Što se tiče vrtića, KOVID-19 potvrđen je u 11 predškolskih ustanova u Beogradu i u tri privatna dečja vrtića. Dobra okolnost jeste da je virus otkriven kod 25 zaposlenih i 14 dece.
Kako su našem listu rekli u jednoj od predškolskih ustanova, procedura kada se pojavi infekcija u nekom vrtiću podrazumeva kompletnu dezinfekciju prostora i hitan sastanak sa roditeljima svih mališana:
– Pošto deca uglavnom nemaju nikakve simptome ili su oni blaži, savetuje se kućna izolacija i javljanje lekaru ukoliko se pojave temperatura, kašalj ili malaksalost. S druge strane, ako se korona otkrije kod osoblja, svi ostali se šalju na testiranje i naređuje im se obavezna 14-dnevna samoizolacija.
Što se tiče vrtića, KOVID-19 potvrđen je u 11 predškolskih ustanova u Beogradu i u tri privatna dečja vrtića. Dobra okolnost jeste da je virus otkriven kod 25 zaposlenih i 14 dece.
Kako su našem listu rekli u jednoj od predškolskih ustanova, procedura kada se pojavi infekcija u nekom vrtiću podrazumeva kompletnu dezinfekciju prostora i hitan sastanak sa roditeljima svih mališana:
– Pošto deca uglavnom nemaju nikakve simptome ili su oni blaži, savetuje se kućna izolacija i javljanje lekaru ukoliko se pojave temperatura, kašalj ili malaksalost. S druge strane, ako se korona otkrije kod osoblja, svi ostali se šalju na testiranje i naređuje im se obavezna 14-dnevna samoizolacija.
Video snimak na kom se vidi kako policija tuče tri mladića, izazvalo je lavinu komentara na društvenim mrežama
Naime, na snimku se vidi da tri mladića sede na klupi u Pionirskom parku, kada im prilazi nekoliko policajaca sa psima i pod punom opremom i počinju da ih udaraju pendrekom. Potom odlaze dok mladići ostaju da leže na zemlji.
Podsetimo, protest je počeo oko 20 sati ispred Doma Narodne Skupštine. Miran protest se kroz dva sata pretvorio u nasilne demonstracije. Pojedine grupe demonstranata su lomile žardinjere, palile kontejnere i policijske automobile. Nije poznato koliko je osoba do sada privredeno i povređeno.
Naime, na snimku se vidi da tri mladića sede na klupi u Pionirskom parku, kada im prilazi nekoliko policajaca sa psima i pod punom opremom i počinju da ih udaraju pendrekom. Potom odlaze dok mladići ostaju da leže na zemlji.
Podsetimo, protest je počeo oko 20 sati ispred Doma Narodne Skupštine. Miran protest se kroz dva sata pretvorio u nasilne demonstracije. Pojedine grupe demonstranata su lomile žardinjere, palile kontejnere i policijske automobile. Nije poznato koliko je osoba do sada privredeno i povređeno.
Naime, na snimku se vidi da tri mladića sede na klupi u Pionirskom parku, kada im prilazi nekoliko policajaca sa psima i pod punom opremom i počinju da ih udaraju pendrekom. Potom odlaze dok mladići ostaju da leže na zemlji.
Podsetimo, protest je počeo oko 20 sati ispred Doma Narodne Skupštine. Miran protest se kroz dva sata pretvorio u nasilne demonstracije. Pojedine grupe demonstranata su lomile žardinjere, palile kontejnere i policijske automobile. Nije poznato koliko je osoba do sada privredeno i povređeno.