Month: July 2020

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na preporuku Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa, večeras je okom gostovanja na RTS objavio nove oštre mere za Beograd zbog krajnje nepovoljne epidemiološke situacije

– Voleo bih da imamo povoljniju situaciju, a najteže je u Beogradu, 82.5 zaraženih su u Beogradu. Svi drugi gradovi su pod kontrolom. Ono što jeste problem jeste Beograd. Danas sam razgovarao sa dr Konom, juče sa Darijom Kisić Tepavčević i dr Stevanovićem. Vlada će sutra doneti odluku. Nedvosmisleno, na dve nedelje ćemo da zatvorimo noćne klubove i splavove 23-06. Zatvorićemo i studentske domove. Od ponedeljka ćemo naplaćivati kazne za one koji ne nose maske u tržnim centrima i gradskom prevozu. Kazne će iznositi 5-6.000 dinara, to će Vlada doneti odluku. Ograničićemo broj ljudi u zatvorenom na 100, a na otvorenom na 500.

– Ja da se sam pitam zatvorio bih Beograd i uveo policijski čas od 7 dana, ali rekli su mi da su ove mere dovoljne. Mi pokušavamo da ne otvorimo Dragišu Mišović u ovom letnjem periodu. Ako nam ove mere ne donesu poboljšanje idemo na nove mere – rekao je Vučić.

O derbiju i navijačima! 

– Zvezdini fudbaleri koji su bili zaraženi nisu bili na tribinama. Nisu pobedili i nisu imali razloga za slavlje. Objasnite mi kako su se zarazili? Vi ste spekulisali da su se fudbaleri zarazili na derbiju? EvoTo je laž, evo ja vas pitam kako su se to oni zarazili? Mnogi epidemiolozi su govorili da je mogućnost zaraze na otvorenom mnogo manja. 

O izborima! 

– Da li znate ikoga ko se zarazio na izborima? Vi sada niste govorili kao epidemiolog. Recite mi da li ste čuli da se neko zarazio na izborima? Vi to samo onako usput kažete. Tehnički nije bilo moguće da se neko zarazi na izborima.

O tekstu BIRN!

– Oni su pre tri dana rekli da je cela porodica preminula od koronavirusa? A preminuli su čoveku majka i otac, i to nisu od korone i on je sam rekao to!  I onda vi mene pitate za njihov tekst o broju umrlih ili zaraženih? Razgovarao sam sa ljudima iz Batuta i lekarima. 

O izborima! 

– Ja ću uvek da se borim za što bolji rezultat. Uvek ću se boriti za što više glasova. Nikada više mediji nisu bili naklonjeniji opoziciji. Da li ja sada treba da se pravdam opoziciji za njihove slabe rezultate.  Ko će biti opozicija? To ćete da vidite! RIK će sutra da objavi zvanične rezultate, znači od sutra pa narednih 30 dana Vlada će biti konstruisana! Ana Brnabić je bila sjajan premijer, a računam i na Nebojšu Stefanovića  ukoliko vas to zanima.

Ljudi su besni, lekari takođe

Video snimak nastao ispred jednog Doma zdravlja pojavio se na društvenim mrežama, a na snimku se mogu čuti nezadovoljni građani, koji medicinskoj sestri govore da čekaju u redu više od tri sata, bolesni i pod temperaturom, a ona im saopštava da testova nema, te da “pitaju Lončara gde su testovi”.

Jedan stariji čovek upitao je medicinsku sestru šta da radi, jer ima simptome. Drugi je dobacio da ima upalu pluća. Javio se i jedan mladić koji je rekao da je dolazio u toku prepodneva, te da mu je tada rečeno da mu se uradi PCR test, jer ima povišenu temperaturu.

“Ja vas razumem, ali razumite i vi nas. Niti pravimo tetsove, niti kontrolišemo ko to radi”, rekla je medicinska sestra, a na pitanje mladića, šta sad on da radi, rekla je:

“Idite u Nemanjinu, u fond, pitajte zašto nemamo tetsove. Idite u ministarstvo pitajte. Ja stvarno ne znam šta da vam kažem”.

Zatim su građani, jedan po jedan, govorili da ih niko nije obavestio da testova više nema. A neki su iste i platili… 

“Gospođo, zašto niste izašli i rekli da imate trideset testova, prozvali tridest ljudi i gotovo. A ne da stojimo kao majmuni ovde. Bolesni. Dođem ovde, stignem na red i vi kažete da nemate testove”, rekao je jedan gospodin ljutito.

Mnogi pacijenti koji su čekali na testiranje, rekli da su da su najpre zvali telefonom i da im je rečeno da ima testova, ali se na kraju ispostavilo da nije tako.

Jedna devojka upitala je medicinsku sestru, zbog čega im je traženo da plate testiranje kada nema ni testova ni termina, na šta je ona odgovorila “da nije do njih”.

“Pare su uzete, a ničega nema. Ja ne mogu na posao da se vratim bez testa, šta ćemo sad”, upitao je jedan od pacijenata.

Video snimak pogledajte na linku ispod: 

Kragujevac….SRAMOTA!!!!!!!! pic.twitter.com/4txNUv17X8

— Nikola Jonny Srejic (@Dzoni_the_boss) July 1, 2020

Kao što niko neće odgovarati za eskalaciju zaraze i smrti u Novom Pazaru, očigledno je da će i smrt dvojice Sjeničana, koje su odbili da leče u užičkoj bolnici, ostati nekažnjena.

Dok se medicinsko osoblje svih zdravstvenih ustanova u Srbiji grčevito bori protiv virusa, čelnici srpskih bolnica se bore kako da ostanu na svojim funkcijama. Ovakvi propusti, koji odlučuju o nečijem životu i smrti, potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je opravdao izjavom “da ko radi, taj i greši”.

Ova floskula bi smela da se izgovori da su u pitanju greške u radu jedne pekare. Od lošeg bureka može eventualno da vam bude muka, dok su zbog lošeg zdravsta posledice mnogo fatalnije.

“To je borba za vazduh, za svaki udisaj, na snimku pluća vidite smo maglu. I u 15 minuta čovek se ugasi, u najgoroj agoniji”. Ovako su lekari iz Sjenice opisali kako su im preminula dvojica sugrađana, koje je užička bolnica pre dva dana odbila da primi na lečenje.

Ako pitate sjeničke medicinare i porodice Š. H. (59) i E. P. (46), oni su umrli zbog COVID 19. Ako za njihovu smrt pitate zvaničnike i ministra Rasima Ljajića, oni su umrli “od nesporazuma”.

“U pitanju je nesporazum, jer su lekari u užičkom Domu zdravlja smatrali da u Sjenici postoji odeljenje za smeštaj COVID-19 pacijenata”, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić gostujući na RTS, gde je potvrdio da se ovaj slučaj dogodio.

U ovaj loše smišljen izgovor ne veruje niko, a posebno ne Sjeničani, koji se inače leče u Užicu, jer njihov Dom zdravlja nema ni anesteziologe, ni operacione sale, niti je kao Dom zdravlja sa stacionarom uopšte ikada bio opremljen za lečenje bilo kakvih ozbiljnijih zdravstvenih problema. Osim Sjeničana, ova informacija je i te kako poznata upravi užičke bolnice, kao i njihovim zaposlenima.

Uprkos tome, Š. H. i E. P., koji su već dovezeni u izuzetno lošem stanju, boreći se za vazduh, nisu čak ni izneti iz sanitetskog vozila. Oni nisu čak ni izneti iz auta, nego im je u sanitetu izmerena temperatura i saturacija, da bi ih takve vratili nazad u Sjenicu, “uz odgovarajuću terapiju”, odnosno antibiotike za upalu pluća.

Prema rečima doktora Radeta Panića, svaki lekar je, na osnovu kliničke slike koju su dvojica Sjeničana imali po dolasku u Užice, sigurno morao znati da im je bila neophodna intubacija i ventilator. Kao i da će bez toga preminuti, što se narednog jutra i dogodilo. Međutim, direktor Zdravstvenog centra Užice po čijoj su odluci, sudeći po dokumnetaciji, pacijenti vraćeni u Sjenicu, tvrdi da takvu odluku nije doneo on, već infektolog, odnosno “ordinirajući lekar”.

“Ja nisam infektolog. Odluke se donose na procenu lekara, da bismo mogli da smestimo svuda pacijente ravnomerno. Ne da se kaže, to i to mora, nego sam lekar raspoređuje”, rekao je direktor Miroslav Božović, maksilofacijalni hirurg. Perući ruke od smrti dvoje ljudi, direktor je krivicu praktično svalio na infektologa koji je te sporne večeri pregledao Š. F. i E. P.

Od incidenta se ništa uspešnije nije ogradila ni direktorka Opšte bolnice, koja funkcioniše u okviru Zdarvstvenog centra Užice, doktorka Jelena Raković. Njoj, kako je izjavila, čak “nije poznato ni da je iko vraćen iz Užica”, jer, tvrdi “mi apsolutno sve pacijente primamo otkako je počela pandemija koronavirus”.

Pod te “sve” Š. F. i E. P., nažalost, očigledno nisu spadali.

Sam Beograd najverovatnije ne bi bio hermetički zatvoren.

Na najavu da bi zbog naglog povećanja broja zaraženih korona virusom, posebno u Beogradu – čiji žitelji čine čak 80 odsto ukupnog broja zaraženih u Srbiji, moglo da dođe do potpunog zatvaranja glavnog grada, mnogi su se odmah zapitali kako bi izgledao život u “odsečenom” gradu.Kompanija Meridian pritekla u pomoć Infektivnoj klinici u Beogradu

Prema iskustvima drugih svetskih metropola i brojnih gradova širom sveta, koji su ovu meru uvodili kako bi sprečili širenje zaraze u ostatku zemlje, sve što su činili podseća na mere koje smo mi već prošli uz dodatak da u ovom slučaju ne biste smeli da napustite svoje mesto prebivališta ili boravišta.

Šta to u stvari znači? Ukoliko ste stalno nastanjeni u Beogradu to bi značilo da uopšte ne biste smeli da ga napustite i nekud odete – ni na dan. Ukoliko u njemu samo boravite kao recimo student, to isto znači da ne biste smeli da idete u svoje rodno mesto sve dok je Beograd zatvoren niti da se u njega vratite ako ste otišli kući. 

Rečju, sedite tu gde ste, nema ni ulaska, ni izlaska iz grada. Sve ostalo, verovatno bi bilo veoma nalik onome što smo već prošli – zatvaranje ili minimalan režim rada svega osim životno neophodnih supermarketa, apoteka… Kafići, restorani, klubovi, tržni centri bili bi u ovom slučaju prvi zatvoreni. Kad je reč o gradskom prevozu, najverovatnije bi režim njegovog rada bio minimalan, ukoliko u potpunosti ne bi bio ukinut, a koristili bi ga samo oni koji stvarno moraju. Ostali bi sedeli kod kuće uz mogućnost da na kratko napuste svoj dom samo da bi kupili osnovno u samoposluzi ili apoteci.

Foto: Profimedia/ilustracija

Sam Beograd najverovatnije ne bi bio hermetički zatvoren, već biste uz posebne dozvole mogli eventualno svojim prevozom na posao ili kod lekara.

Mnoge od zemalja zatvarale su pojedine gradove kako bi sasekle širenje korone a najpoznatiji primeri ove mere su kineski Vuhan i italijanski Milano.

Žitelji tih gradova nisu smeli da ih napuste tokom trajanja mere, ali niko sa strane nije smeo da uđe u njih osim dostavnih vozila za hranu i osnovne životne potrepštine. Prevoz nije radio, ljudi nisu išli na posao osim radnika hitnih službi, vojske i policije, sedeli su kod svojih kuća kako bi se zaraza zaustavila. 

Žitelji Milana smeli su samo do radnje i apoteke – najviše do 300 metara od mesta stanovanja i to samo 1 član porodice uz veoma kratko zadržavanje napolju, za sve ostalo morali su da imaju dozvolu i svoj prevoz, jer javni nije radio. 

Foto: Srbija Danas

Ovo su svetska iskustva, koja smo mi već prošli u prvom talasu korone tkao da ostaje da večeras vidimo da li bi Beograd bio samo izolovan a unutar njega život tekao normalno ili bi bile uvedene strože mere, nalik onima koje smo proletos prošli po uvođenju vanrednog stanja.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je danas da Beograd znači 40 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje i da se Grad, u dogovoru sa vlasnicima trgovinskih lanaca, tržnih centara, restorana i kafića, trudi da nadje način da oni nastave da rade, uz poštovanje svih mera.

U Beogradu 20.000 ljudi živi od rada u sektoru ugostiteljstva i privreda, a to ne sme da stane. Kada je reč o potrebi za restriktivnim merama u Beogradu, Vesić je istakao da su se apeli za sad pokazali više nego dovoljni.

Foto: Reuters

– U Beogradu smo za sad uspeli da pronadjemo meru, odnosno da radnje, restorani i tržni centri nastave da rade, a da se s druge strane sprovodu mere koje propisuju epidemiolozi – rekao je Vesić i apelovao na vlasnike ugostiteljskih objekata da se poštuju mere.

 Vesić je rekao i da, prema analizama, čak 95 odsto putnika gradskog prevoza poštuje meru obaveznog nošenja maski.

– Oni koji ne nose maske, ugrožavaju ostale i moraćemo da poradimo na tome da i oni razumeju da je u gradskom prevozu maska obavezna – naveo je zamenik gradonačelnika. 

Gotovo pola godine Srbija se bori sa korona virusom

Zahvaljujući stručnim lekarima i neumornim medicinskom osobljem, sa velikim uspehom uspevamo da odolimo naletima nepoznatog virusa koji kosi ljudske živote žirom sveta.

Šestog jula navršava se pet meseci od kada je potvrđen prvi slučaj korona virusa u našoj zemlji. Oboleo je muškarac iz Bačke Topole, a kako se pretpostavlja on je tada doputovao iz Budimpešte gde je boravio kod sestre koja je imala respiratorne tegobe i temperaturu.

Kako se vratio u Srbiju, osetio je tegobe i odmah savesno postupio, izolovao se od ostalih članova porodice a potom je podvrgnut lekarskom ispitivanju koji su samo potvrdili prisustvo virusa.

Od tog momenta, Srbija je krenula u preumornu borbu protiv, još uvek, nepoznatog virusa za čovečanstvo.

Odmah su zaseli članovi državnog vrha, formiran je krizni štab, medicinsko osoblje mobilisano i stavljeno u situaciju opšte pripravnosti.

U toj borbi, do sada, Srbija beleži 14.836 pozitivnih slučajeva, 281 sa smrtnim ishodom.

U tih 281 nalaze se i heroji u belim mantilima koji su svoje živote dali, boreći se sa ovim virusom 24 asa dnevno.Miodrag Lazić

Doktor i hirurg Miodrag Lazić, prvi je od lekara koji je izgubio bitku za život u borbi sa korona virusom.

Doktor Lazić bio direktor Urgentnog centra Niš, a za vreme rata u Republici Srpskoj, učestvovao je kao dobrovoljac gde se istakao hrabrošću i špožrtvovanošću.

1991. godine je napustio udoban život lekara u Nišu, kako bi se pod paljbom neprijateljskih granata i rafala, časno borio za živote hiljade ranjenika, žena i dece.

Foto: YoutubePrintscreen/BN TV

To isto je ponovio i 2020.godine, ali protiv neprijatelja o kome se ništa ne zna.

Cela država a i region, odali su počast “diskretnom heroju” koji je svoj život dao spašavajući tuđe. Ostaće upamćen kao čovek velikog srca.

Podsetimo da je pokrenuta inicijativa, da se KC Niš, preimenuje u dr Miodrag Lazić, kao i da je naš list apelovao da se Lazić posthumano odlikuje.Radan Džodić

Druga žrtva korona virusa bio je i poznati endokrini hirurg prof. dr Radan Džodić.

Bio je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Nosilac je više nagrada u oblasti medicinskih dostignuća. Poznato je da je dr Džodić spasao preko 10.000 života. Rezove na štišnoj žlezdi i dojci koje je on izvodio bili su savršeni.

Brojni lekari širom zemlje i inostranstva skrhani su bolom, kada su saznali za smrt svog kolega. Oni su u oproštajnim pismima izjavljivali kao je otišao najbolji među njima, da je otišao jedan od najvećih i najboljih hirurga.

Smarta se da je bio veoma zaslužan za napredak onkologije, a pacijenti koje je lečio, mnogo su ga voleli jer je bio izuzetan čovek.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Rođen je 1952. godine na Goliji. Medicinski fakultet završio je 1978. godine, a redovni profesor onkološke hirurgije postao je 2005.Dokroka Snežana Veljković

Dr Snežana Veljković rođena je u Nišu, a studije medicine završila je na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Po završetku studija radila je u Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Sudska medicina ju je bila privlačila na jedan poseban način i logično je bilo da upravo i završi specijalizaciju iz sudske medicine.

Od doktorke Snežane oprostili su se mnogi ostavljajući tužne poruke. Iza sebe je ostavila dvoje dece i unuka.

Foto: TV Happy/Printscreen

Bila je izuzetno posvećena svom poslu kao i studentima kojima je predavala.

Treća žrtva korona virusa, bila je i doktorka Snežana Veljković. Ona je borbu sa koronom izgubila 30.maja.

Osoba koja svoj veliki doprinos nije dala samo medicini već i istorji.

Milan Mileusnić

Četvrta, a nadamo se i poslednja žrtva ovog virusa bio je doktor Milan Mileusnić.

Foto: YoutubePrintscreen/ZdravljeTV – Zvanični kanal

Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, doktor Mileusnić, bio je član Američkog udruženja fizijatara, Fimsa, Srpske asocijacije fizijatara i UMSS. Bio je predsednik i jedan od osnivača Udruženja za regenerativnu medicinu i proloterapiju Republike Srbije, kao i direktor klinike za rehabilitaciju u Harareu, Zimbabve.

Jedan od omiljenih lekara naših sportista, glumaca i pevača.

Veliki deo poznatih ličnosti koje je lečio svojim metodama doktor Mileusnić pretrpelo je ogroman gubitak. A na samoj sahrani potresnom oproštajnom porukom oprostila se i srpska glumica Milica Milša.

U 50. godini Šaban Alijević, telefonista Kliničkog centra Srbije, preminuo je 25. juna od koronavirusa. Zapravo, Alijević je žrtva nemara! Slepa osoba, po struci telefonista, koji je radio i tokom vanrednog stanja, bez poštede, kao i još dvojica (Lazar i Neša) njegovih slepih kolega. Sva trojica su radila na telefonskoj centrali Kliničkog centra Srbije.

Slepa Srbija1️⃣:

25. juna preminuo je od Covid-19 Šaban Alijević, slepi telefonista koji je sa još dvoje slepih kolega radio u centrali Kliničkog Centra Srbije.

Na početku pandemije vlast je govorila da osobe sa invaliditetom ne moraju ići na posao, a istina je drugačija.
👇👇👇 pic.twitter.com/wvfpb5X8Ri

— Balkan Utopia (@BalkanUtopia) July 1, 2020

Iako se govorilo da su osobe sa invaliditetom oslobođene radne obaveze i da ne moraju da dolaze na posao,  to nije bio slučaj sa Šabanom i njegovim kolegama. Telefonisti KC Srbije morali su da dolaze na posao. Svaki od njih radio je 24 sata, zatim je imao pauzu tri dana, te je četvrtog ponovo bio na radnom mestu sa obavezom da za telefonskom centralom provede naredna 24 sata. 

Kako portal homoverbum piše, Alijević i ostali telefonisti dobili su jednu bočicu alkohola na njih četvoricu i po jednu masku i to samo na početku vanrednog stanja. Kasnije su sami kupovali alkohol, maske teže, jer ih jedno vreme nije ni bilo u prodaji.

Šaban Alijević FOTO: Tviter

Prostorija u kojoj se nalazi telefonska centrala pre se može nazvati, kako je govorio Šaban, rupčagom bez zadovoljavajućih higijenskih uslova. Čišćena je jednom nedeljno, a o nekakvoj temeljnoj dezinfekciji nije bilo ni govora.

Sva trojica slepih telefonista su bila u velikom strahu da ne dobiju otkaz (jedan od njih je radio po ugovoru o delu), te su se povinovali takvim nehumanim, robovskim uslovima rada i pristali su na tegobno snalaženje da dođu na posao i da sa posla odu kući. Svaki pokušaj da razgovaraju sa svojim šefovima, nailazio je na grubu reakciju i pretnje.

Klinički centar Srbije FOTO: Beta

– Šaban mi je pričao da je opremu za zaštitu kupovao sam, tužan je bio, jer, nije imao izbora. Pričao mi je kako su u početku sa gugla učili sve što piše o koroni kako bi pacijentima davali informacije, jer nisu medicinski radnici svemogući. Pričao mi je kako su ih jednom odvezli kućama sa posla kolima Kliničkog centra, a onda su im rekli da se snađu kako znaju, jer prednost imaju sestre i lekari. Rekli su im da pokušaju autobusom – kaže Nevena Jovanović, novinarka koja ja prva objavila ovu priču.

U vreme vanrednog stanja, Jovanović je nastojala da se ovim slepim herojima ukaže barem minimum pažnje tako što bi im direktor KC Srbije Milika Ašanin, ili neko iz ministarstva, javno izrazio zahvalnost ili pohvalu. Do toga nikada nije došlo, mada je nastojanje Jovanovićeve imalo za posledicu da se ministar Zoran Đorđević, javio telefonom Šabanu i obećao nagradu slepim telefonistima za njihovo radno angažovanje u vreme vanrednog stanja. 

Zoran Đorđević FOTO: Milan Obradović

Od nagrade do danas, međutim, nije bilo ništa, a jedan od ovih heroja rada, Šaban Alijević je preminuo od Kovida-19. 

– A to kakav je čovek bio ovaj sjajni slepi telefonista, slikovito nam govori jedan detalj. Pitala sam Šabana nakon što ga je pozvao Ministar Đorđević i obećao mu da će Neša, Lazar i on biti pohvaljeni i da će im biti upriličen lep susret sa ministrom: ’Šta bi, Šabo, želeo da ti ministar da kao nagradu?

Odgovorio je bez razmišljanja:

– Voleo bih da zaposle za stalno mladog Lazara koji je sada zaposlen po ugovoru o delu – prepričava kroz suze, svoj razgovor sa Šabanom Nevena Jovanović.

Da li će se predstavnici Roma, koji se bave zaštitom prava ove nacionalne manjine u Srbiji, zainteresovati za ovaj slučaj, ostaje da se vidi.

Žena D.A. stara oko 70 godina povređena je tokom sahrane u Bečeju na Srpskom pravoslavnom groblju.

Prvi rezultati istrage ukazuju da je eksplodirao mrtvački sanduk najverovatnije zbog reakcije suvog leda koji su radnici komunalnog preduzeća ubacili u sanduk u cilju hlađenja tela pokojnika.

Nakon eksplozije razleteli su se komadi drveta od kojeg je bio izrađen sanduk. Ti komadi povredili su ženu koja se nalazila u blizini sanduka.

Govori tečno engleski jezik, a služi se i nemačkim jezikom

Incident koji se dogodio u ponedeljak u liftu zgrade u Novom Sadu izazvao je burne reakcije širom Srbije. Dr Milena Šćekić je zatekla tamnoputu studentkinju i rekla joj da napusti lift zbog korone.

Nakon što joj je devojka rekla da se već vozila liftom sa drugim ljudima i da ne razume zašto mora da iz njega izađe doktorka joj je na engleskom jeziku rekla: ’’You go out because corona is now. You go out! F**k you!’ (Izađi napolje, korona je. Izađi! Je**i se)’

Zatim je u lift ušla još jedna osoba, a izvređana devojka je doktorku upitala zašto sa njom nema problem. Dr Šćekić joj je tada rekla: ’’With you I have a problem because you are a black krava.’’ (Sa tobom imam problem jer si crna krava).

Dr Milena Šćekić napada studentkinju iz Irske, u zgradi Medicinskog fakulteta u NS.
RT da se što dalje proširi jer ovo stvorenje ne treba da ima licencu za rad, a da je pravne države i krivično bi odgovarala za kd izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netpreljivosti. pic.twitter.com/rokH4vFU7N

— Radovan Nenadić ✊ bojkot ✌️ (@RadovanN87) July 1, 2020

Inače, dr Šćekić je rođena 28.02.1976 u Beogradu u intelektualnoj porodici. Otac joj je akademik doktor, majka pravnik, a brat hirurg na VMA.

Njena biografija je prilično zavidna

Osnovnu školu „ Jovan Popović „ završila je sa Vukovom diplomom u periodu 1982-1990. godine.

Srednju školu, gimnaziju “ Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu završila je sa odličnim uspehom 5.00 u periodu školske 1994/95.

Medicinski fakultet u Novom Sadu upisala je 1995, a zavšila 28.04.2004. sa prosečnom ocenom 9.50.

Specijalizaciju iz Interne medicine u Novom Sadu završila je 2013 godine sa ocenom 10.

Doktorske studije je upisala 2014. godine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Njeni radovi su publikovani kod nas i u inostranstvu. Učestvovala je na brojnim kongresima u našoj zemlji, ali i van zemlje. Govori tečno engleski jezik, a služi se i nemačkim jezikom. Trenutno je zaposlena u Kliničkom Centru Vojvodine – Odeljenje za trombozu i hemostazu.

Posle ovog skandala poliklinika “ST Medicina” iz Novog Sada u kojoj privatno radi uklonila je stranicu sa profilom lekarke, dok je Klinički centar Vojvodine oštro osudio ovaj događaj, a navodi se i da joj preti oduzimanje licence.

Dr Milena Šćekić se oglasila i navela da je snimak nezakonito napravljen u zgradi u kojoj ona i studentkinja iz Irske žive, i da je u medijima interpretiran na pogrešan način. Istakla je da je ne mrzi nikoga, te da je tokom svoje lekarske karijere, kako je navela, nebrojeno puta pomogla i izlečila ljude druge vere, nacije i boje kože.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na preporuku Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa, večeras će tokom gostovanja na RTS objaviti nove oštre mere za Beograd zbog krajnje nepovoljne epidemiološke situacije, saznaje Informer!

Kako saznajemo, prema najnovijim podacima, od ukupnog broja testiranih u Srbiji u poslednja 24 sata, više od 80 odsto zaraženih je iz Beograda.

Zbog toga, prema našim saznanjima, predsednik Vučić će večeras, nakon sastanka Kriznog štaba, objaviti konačnu odluku struke o novim rigoroznim merama za suzbijanje epidemije u glavnom gradu.

Prema rečima našeg izvora iz Kriznog štaba, razmišlja se o ponovnom uvođenju policijskog časa u večernim časovima, ili, što je daleko verovatnije, o potpunom zatvaranju Beograda, što će značiti zabranu ulaska u grad i izlaska iz grada.

“Ovo je katastrofa. Tutin je postao crna tačka u Srbiji još početkom juna, ali niko o tome niti je javljao niti izveštavao”, kaže za Nova.rs laborantkinje Dženeta Agović, koja se već 18 dana bori sa teškom upalom pluća, kao i njenih 650 sugrađana.

Agović kaže da neće biti osobe u Tutinu koja neće biti zaražena.

“Ja radim u laboratoriji, tamo sam se i zarazila. Mislim da Tutin nije bio spreman za ovako nešto. U početku smo mnogo stradali, puno pacijenata je otišlo dalje, ali ih je mnogo i umrlo u Pazaru i Kragujevcu. Nema osobe koja nije izgubila nekog”, kaže Agović.

“Majka moje drugarice je nedavno preminula, a pre toga se sigurno jedno deset dana ‘vrtela’ po našem Domu zdravlja, da bi na kraju umrla u Kragujevcu, Istovremeno, drugarica se i sama zarazila i bila je smeštena na Infektivno u Novi Pazar. Majka joj je umrla, ona nije mogla da joj bude ni na sahrani, niti je znala kada je umrla, jer su njih dve same u porodici. Teške su ovo sudbine, jako. Ovaj kovid nas je razorio”, kaže Dženeta, boreći se za dah dok razgovaramo.

Podsetimo, kako je za Nova.rs izjavio dr Denis Ademović iz tutinskog Doma zdravlja, “samo po rendgenskim snimcima, koji su urađeni, sa potvrđenim pneumonijama imamo 790 obolelih ljudi”, a od toga je “prikazano samo 91”.

“Ja sam 15. juna dobila simptome, temperature, groznicu, nisam mogla na noge… Predugo sam bolesna. Od juče primam četiri longacefa dnevno, a normalno je jedan. I još uvek imam upalu pluća, CRP mi je pozitivan, gušenja… sve me je ščepalo. U Pazaru su mi rekli da nemam gde, u Tutinu nemamo gde, tako da idem na terapiju, a uveče sam i sama sebe ‘bockala’ kod kuće i uključivala infuziju, jer ne mogu da idem u bolnicu. Ovo mi je 17. dan i sada mogu reći da mi se čini da mi je malo bolje. Uz neku terapiju koja je kao atomska bomba, upristojila sam se. Ovo je neverovatno”.

Kako kaže, većina njih se leči kod kuće, s tim što i po nekoliko puta dnevo idu u dnevnu kovid bolnicu u sklopu Doma zdravlja Tutin na terapiju.

“Neverovatno je kako se mi brzo naviknemo, kako brzo normalizujemo loše stanje i počnemo da se ponašamo kao da je to normalno. Postalo nam je normalno da su nam puni bolnički hodnici, da ne znamo gde da se obratimo, da ljudi imaju bolesnike kod kuće koji su srčani bolesnici, zaraženi i da ne znaju kome da se obrate. Toliko je jedna bezumna situacija, još je luđe što smo je mi prihvatili kao normalnu, pa se sve fino pozdravljamo kada se sretnemo ispred rendgena, pa ispred kovid ambulante, pa kad primamo infuzije… pričamo svoje muke i poznati i nepoznati”, kaže Agović, ističući da puno njenih sugrađana nije tražilo lekarsku pomoć, dok već nije bilo kasno ili su već imali teške kliničke slike.

“Mnogo je onih koji uopšte ne dođu do bolnice. Pitaju u apotekama šta da uzmu za roditelje, opisuju simptome… Pre neki dan sam se slučajno zatekla i umešala u razgovor, gde sam zamolila čoveka da odvede roditelje lekaru. Nažalost, sada je već sve toliko eskaliralo, da nema porodice koja nije izgubila nekog”, kaže Dženeta, napominjući da je Tutin uvek bio nekako “na kraj sveta”, izolovan i zaboravljen od svih, i pre epidemije.

“Ovde nikad niko ne svraća. O nama se nikad ne piše, odavde ništa ne može da se čuje, ovde ništa ne dolazi, ovde nema da čovek prođe kroz Tutin, već samo namerno ako dođe. Naši ljudi nemaju gde da odu”, zaključuje Agović.