Month: July 2020

Anabela Atijas i Luna Đogani obmanule su naciju da su pekinule sve odnose i da su razočarane jedna u drugu, a kada se ugase kamere, njih dve se zagrljene smeju ljudima i fanovima koji ratuju zbog njih dve.

Pevačica i njena ćerka, pobednica rijalitija “Zadruga 2”, već mesecima okupiraju pažnju medija, ali i publike, zbog svega što se oko njih dve dešava. Nakon što je blogerka ušla u “Zadrugu 3” da rastavi dečka Marka Miljkovića od Jelene Pešić, u koju se zaljubio u međuvremenu, ušla je ubrzo i njena majka. Besna, ljuta, razočarana i spremna da se odrekne ćerke pred milionskim auditorijumom.

– Anabela je, navodno, ušla besna kao ris, ljuta, spremna da raskrinka ćerku do kraja, da je uništi zbog toga što joj nije rekla da se pomirila sa dečkom. Marka nije pogledala, Gagija je odmah postavila na mesto i dala mu na znanje da će i on da naje*e. Lunu je pogledala sa takvom dozom prezira da bi svako pomislio kako je došao kraj i kako majka više ne može da gleda ćerku zbog svega što joj je priredila poslednjih godina. Ma strašna režija, gluma za oskara. I ova mala namazana, Lunjara, i ona je sve super odglumila. I Marko isto. Njemu je najviše stalo do para. On svakako nema ni posao ni zanimanje – počinje priču osoba bliska Luni, koja je sve ovo saznala prilikom jednog nervnog rastrojstva miljenice nacije. Ona joj je pijana i pod dejstvom tableta priznala celu obmanu koju su ona i njena porodica napravili.

I dok se ljudi ubiše da ih pomire, dok se formiraju armije fanova, one se, teže za nekoliko desetina hiljada evra, smeju svima u lice

– Luna ne zna da ćuti, ona bi na dupe progovorila. Ona nema tu inteligenciju da sakrije neke stvari. Pa onda je pričala kako se Andrej naduva marihaunom pred njom, kao i Anabela. Tako je i meni ispričala kako su ona i mama napravile dogovor pre početka “Zadruge” kako da budu u centru pažnje u “Zadruzi 3” i uzmu keš. Anabela prvo nije bila za tu varijantu, ali kad je čula koja suma je u pitanju, odmah je pristala. Uzeli su pare, koje danas nemaju gde da zarade. Nema posla, obe su omražene i niko neće da ih gleda, a kamoli sluša. Plus stanje sa koronom. Sele su Luna i mama i sve se dogovorile. Onda je mala otišla kod dečka Marka i njemu sve ispričala. Taj namazanko je jedva dočekao, znao je da pare idu njemu. Ceo Lunin deo – nastavlja izvor Rijalitija koji nam otkriva još pikantnih detalja odnosa najkontroverznije mame i ćerke na našim prostorima ikada. I dok se ljudi ubiše da ih pomire, dok se formiraju armije fanova, one, teže za nekoliko desetina hiljada evra, smeju se svima u lice.

– Ma ne smem ni da izustim koliko para su uzele. To mi niko ne bi verovao. Glumile su svađe, lomove, pa čak i suze pred kamerama. Stekle su ogromne simpatije publike. Ljudi su se borili da se one spoje ponovo. Fanovi plaču. Starije gospođe koje ih slede imale su zdravstvene probleme. Za svo to vreme Anabela i Luna su nerazdvojne. “Ona i ja smo kraljice, bre. Naravno da nismo u svađi i naravno da je sve za kamere. Veruje mi da ni sama ne znam kako sam uspela tako da glumim. Sad moramo malo da se krijemo da nas ljudi ne vide zajedno, da ne provale kako smo lagale. I Marko i Andrej znaju sve”, rekla mi je Luna kada sam je pitala šta se dešava. Drago mi je da ih je ekipa “Paparaco lova” raskrinkala do koske. Neka fanatici i lunatici vide kakva je im je njihova “zvezda” i koga slede. Neka vide da su ona i mama Anabela iste. Neće kruška da padne ispod šljive – završava izvor Rijalitija koji je želeo da ostane anoniman.

Pokušali smo da dobijemo Lunu i Anabelu, ali one nisu odgovarale na naše pozive i poruke.

Miljana i Marija rade iste stvari za pare!

Miljana Kulić i njena majka Marija nisu ništa bolje od Anabele Atijas i njene ćerke Lune Đogani. I one uzimaju pare za svađu pred nacijom.

Starleta iz Niša je prvo bila sama u rijalitiju, a onda je njena majka ušla da zaprži čorbu. Drčna, bezobrazna i lucidna, uspela je da stekne publiku. Kada su videle da gledaoce najviše pale njihove svađe, ona su se dogovorile da prave haos i tako zarade više para. Napolju se ljube i vole, Marija čuva Miljaninog sina Željka, a pred kamerama ginu.

Ljuba i Aleksandra, majka i ćerka iz pakla!

Ljuba Pantović i njena ćerka Aleksandra Subotić ostale su upamćene kao paklena porodica.

Njih dve su u rijalitiju iznele najgnusnije i najbrutalnije stvari jedna o drugoj. Bilo je svađa, suza, prljavog veša, pretnji. One su okarakterisane kao najgora majka i ćerka. Aleksandra je zatrudnela sa Ljubinim dečkom Aleksandrom Čabarkapom, s kojim je dobila ćerkicu Magdalenu, dok je ona bila u rijalitiju “Farma”. Njih dve su uzele ogromne pare na konto svoje užasne priče.

Možda sam sebe uvalio u probleme sa mojom današnjom odlukom…ali kad sam video na kapiji fotografije sa policijom…mislim da nisam pogrešio…sve te devojke …devojčice..su nečija deca…

Sedamdesetogodišnji Novosađanin uhapšen je u ponedeljak jer je na Štrandu bez dozvole fotografisao mlađe žene.

Kako nezvanično saznaje 021, posetioci plaže su prijavili ovog muškarca obezbeđenju Štranda jer im je bilo sumnjivo što fotografiše uglavnom mlađe ženske osobe, nakon čega je zadržan do dolaska policije.

Nakon što je pregledom fotoaparata ustanovljeno da na njemu ima veći broj fotografija mlađih žena, od kojih su neke bile majke sa decom, aparat je zaplenjen i o svemu je obavešten tužilac.

Protiv ovog muškarca je, prema saznanjima 021.rs, pokrenuta krivična prijava zbog neovlašćenog fotografisanja.

Tim povodom se oglasila i žena koja je podelila status čoveka što je prijavio izgrednika.

“Danas sam bio na štrandu…sa porodicom…opušteno…
Dok ovaj čovek nije stao pored mene…i dok nisam video šta radi…Ima mali Cannon foto aparat… sa odličnim optičkim zumom…i slika devojke” pisalo je u početku objave.

Dalje je opisivao kako se vrzmao i slikao po Štrandu navodeći da on tamo ima kabinu. “E sad…taj čovek poseduje kabinu na Štrandu…danas je napravio oko 300 fotografija nečije dece…u najgorim mogućim položajima…sad se zapitajte koliko ima fotografija od početka sezone…”

Na kraju objave, taj čovek je napisao: “Možda sam sebe uvalio u probleme sa mojom današnjom odlukom…ali kad sam video na kapiji fotografije sa policijom…mislim da nisam pogrešio…sve te devojke …devojčice..su nečija deca…”

Profesorka dr Edita Stokić iz Kliničkog centra Vojvodine danas je na konferecniji za medije Kriznog štaba za suzbijanje epidemije koronavirusa pokazala pismo koje joj je poslala petogodišnja devojčica, ćerkica jednog lekara koji se danonoćno sa svojim kolegama bori za živote obolelih od opakog virusa

– Ja dolazim iz Kliničkog centra Vojvodine gde se leči najveći broj obolelih od kovida-19, što zahteva ogroman angažman ljudstva. Dolazim iz sredine gde lekari rade požrtvovano, poštujući Hipokratovu zakletvu, da se ne vodi računa o radnom vremenu, ostaje se duže, velika je briga prema pacijentima. Radinici su izuzetno angažovani u ovoj borbi. Kada sam dobila jedno pismo shvatila sam da su pored zaraženih, elike žrtve i naše porodice, i porodice svih zaraženih, ali i zdravstvenih radnika – rekla je doktorka Stokić i pokazala pismo petogodišnje devojčice. 

“Draga Edita molim vas da mom tati dozvolim godišnji 5 ili 6 dana. Hvala!”

– Ja dolazim iz Kliničkog centra Vojvodine gde se leči najveći broj obolelih od kovida-19, što zahteva ogroman angažman ljudstva. Dolazim iz sredine gde lekari rade požrtvovano, poštujući Hipokratovu zakletvu, da se ne vodi računa o radnom vremenu, ostaje se duže, velika je briga prema pacijentima. Radinici su izuzetno angažovani u ovoj borbi. Kada sam dobila jedno pismo shvatila sam da su pored zaraženih, elike žrtve i naše porodice, i porodice svih zaraženih, ali i zdravstvenih radnika – rekla je doktorka Stokić i pokazala pismo petogodišnje devojčice. 

“Draga Edita molim vas da mom tati dozvolim godišnji 5 ili 6 dana. Hvala!”

SELO koje živi iz inata! Tako mnogi nazivaju Gornje Banjane, mesto pod obroncima Rajca, na oko 25 kilometara od Gornjeg Milanovca, zato što ima oko 150 domaćinstava i više od 80 mališana mlađih od pet godina

A mladi koji u njemu žive zanavljaju imanja i domaćinstva svojih dedova i očeva, venčavaju se i rađaju decu, bez obzira na to što su selo napustili i pop i lekar, i kafedžija i veterinar, a seoski dom kulture se urušava i propada. Strahuju i da će im i školu zatvoriti.

Erići, Alempijevići, Vasovići, Brkovići, Vidići… samo su neka od prezimena familija čiji su potomci odlučili da ostanu na imanjima svojih predaka. Bave se uglavnom stočarstvom ili uzgajaju krompir, jagode ili maline. Nemaju, vele, para, ali njihovo bogatstvo je nemerljivo – svaka kuća koja je ostavila naslednika “zvoni” od dečjeg plača i graje. Deca su im, vele, najvrednije delo.

– Prosek godina u našem selu je 36. Možda smo i namjlađe selo u Srbiji. U svakoj kući u kojoj se seme nije zatrlo ima dece. Zato je ovo najradosnije selo – rekao nam je Miroslav Marković, predsednik MZ Gornji Banjani.

Meštani dodaju da se u selu svadbena veselja nisu čula sve do 2012. godine, kada je na ludi kamen stao prvi među neženjama u selu Srđan Alempijević (38). Oženio se Nevenom, devojkom iz istog sela, 13 godina mlađom od sebe, koja je venčanicu obukla sa svega 16 godina. Zajedno su izrodili troje dece.

– Povukao sam svakog mladića u selu za nos, i tako je krenulo. Danas samo u tri kuće, u mojoj i još dve do mene, ima 11 mališana. Čitav fudbalski tim – ponosan je Srđan. – Do moje svadbe, u selu su se čula samo zvona crkve kada neko, ne daj bože, umre. A onda su počela venčanja, krštenja… I baš sada, pre nekoliko meseci, ode nam pop iz sela. Crkva i parohijski dom ostadoše pusti. Da nam je da neki sveštenik dođe, koji nema svoju parohiju… Mi ćemo ga plaćati, ima i kuću, sve što mu je potrebno… Ići ćemo kod vladike da ga molimo za popa…

Taman kada je selo živnulo, ono poče i da se gasi. Imali su ambulantu, lekar je dolazio svakog dana, a onda dva puta u nedelji, danas nikako. I veterinar ih je napustio, iako su njihovi dedovi još sredinom prošlog veka o svom trošku izgradili veterinarsku ustanovu. Otišao je i jedan krčmar, dečje igralište uzeše im za potrebe vodovoda.

– Dolazila nam je doskoro medicinska sestra Dragica iz Teočina svakog dana u ambulantu, prelazila desetine kilometara do nje. Onda nam ambulantu zatvoriše, kažu da nije uslovna. Sada treba da idemo do Takova, ili do Milanovca. Zamislite samo naše starije komšije koje po terapiju moraju da idu do Milanovca… Molimo da nam pomognu ljudi, neko iz vlasti… Mi obećavamo da će dece još biti, imamo još ponekog neženju, i celo selo radi na tome da i oni dovedu mladu pred popa. Mi ćemo naša obećanja ispuniti, samo neka nam neko pomogne da vratimo lekara, sveštenika – pričali su nam uglas seljani iz Gornjih Banjana.

S LOPTOM OD URANKA DO ZARANKA

NA igralištu pored škole deca su svakodnevno. Taba se lopta od uranka do zaranka. Samo, žale se meštani, golovi su im propali, lopti nemaju. Nedavno im je jedan sportista poslao nekoliko košarkaških, ali su i one na izmaku. Osmoletku u Banjanima ove godine će upisati čak 36 đaka, a pojedini iz okolnih sela prelaze i po sedam kilometara do đačkih klupa.

Nije retkost u ovom selu da tri ili više generacija žive pod istim krovom. Tako je u porodici Erić, gde u jednom domaćinstvu živi čak njih 11. Najstariji među njima su Vojko i Milica, koji svakodnevno za istim stolom za ručavanje sedaju sa svojim unucima Nikolom i Živojinom, koji su rešili da ostanu na dedovini i tu se i oni skućili i dobili svoju decu. Njih dvojica obrađuju čak 35 hektara zemlje, na kojoj uglavnom uzgajaju krompir.
– Od malih nogu su nam otac i deda pričali da ne napuštamo kućni prag. To je naša dužnost, nastavljamo gde su nam otac i deda stali – kazala su nam dvojica novopečenih mladoženja i očeva. I poručuju u čemu je ključ uspeha: Sloga u kući, i ništa više!

TRIDESETČETVOROGODIŠNjA Vranjanka, preminula je sinoć u Kliničkom centru Niš, pošto su je lekari porodili.

Ona je rodila dečaka, koji je trenutno u stabilnom stanju. Bila je priključena na respirator.

Sinoć oko 20 časova, nakon permanentnog pogoršanja zdravstvenog stanja trudnice (34) iz Vranja, konzilijum lekara odlučio je da krene u porođaj carskim rezom kako bi se spasao život bebe, kaže za „Blic“ prof.dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

– Tokom dramatične borbe za dva ljudska života, lekarski tim sastavljen od anesteziologa, ginekologa, dečjih anesteziloga, neonatologa, uspeo je uz reanimaciju majke na operacionom stolu, da spasi život bebe koja je rođena sa 920 grama. Beba je trenutno stabilnih vitalnih parametara, zadovoljavajućeg disanja, i nalazi se pod nadzorom pedijatara i neonatologa. Nažalost, odmah nakon vađenja deteta i pored svih napora, majka je preminula u 20.45 – rekao je za „Blic“ direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

Prof. dr Anđelka Slavković, pomoćnik generalnog direktora KC Niš za dečje klinike i direktorka Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju izjavila je za „Blic“ da je beba na mehaničkoj ventilaciji i da je stabilno.

– Beba je dobro, u inkubatoru i stabilno je. U sedmom mesecu je rođena, i u ovom trenutku deluje da će to ići u dobrom pravcu. Uzet je test na kovid i poslat na anlizu, toku dana očekujemo rezultate – kaže za „Blic“ profesorka Slavković.

Sinoć oko 20 časova, nakon permanentnog pogoršanja zdravstvenog stanja trudnice (34) iz Vranja, konzilijum lekara odlučio je da krene u porođaj carskim rezom kako bi se spasao život bebe, kaže za „Blic“ prof.dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

– Tokom dramatične borbe za dva ljudska života, lekarski tim sastavljen od anesteziologa, ginekologa, dečjih anesteziloga, neonatologa, uspeo je uz reanimaciju majke na operacionom stolu, da spasi život bebe koja je rođena sa 920 grama. Beba je trenutno stabilnih vitalnih parametara, zadovoljavajućeg disanja, i nalazi se pod nadzorom pedijatara i neonatologa. Nažalost, odmah nakon vađenja deteta i pored svih napora, majka je preminula u 20.45 – rekao je za „Blic“ direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

Prof. dr Anđelka Slavković, pomoćnik generalnog direktora KC Niš za dečje klinike i direktorka Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju izjavila je za „Blic“ da je beba na mehaničkoj ventilaciji i da je stabilno.

– Beba je dobro, u inkubatoru i stabilno je. U sedmom mesecu je rođena, i u ovom trenutku deluje da će to ići u dobrom pravcu. Uzet je test na kovid i poslat na anlizu, toku dana očekujemo rezultate – kaže za „Blic“ profesorka Slavković.

Sinoć oko 20 časova, nakon permanentnog pogoršanja zdravstvenog stanja trudnice (34) iz Vranja, konzilijum lekara odlučio je da krene u porođaj carskim rezom kako bi se spasao život bebe, kaže za „Blic“ prof.dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

– Tokom dramatične borbe za dva ljudska života, lekarski tim sastavljen od anesteziologa, ginekologa, dečjih anesteziloga, neonatologa, uspeo je uz reanimaciju majke na operacionom stolu, da spasi život bebe koja je rođena sa 920 grama. Beba je trenutno stabilnih vitalnih parametara, zadovoljavajućeg disanja, i nalazi se pod nadzorom pedijatara i neonatologa. Nažalost, odmah nakon vađenja deteta i pored svih napora, majka je preminula u 20.45 – rekao je za „Blic“ direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

Prof. dr Anđelka Slavković, pomoćnik generalnog direktora KC Niš za dečje klinike i direktorka Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju izjavila je za „Blic“ da je beba na mehaničkoj ventilaciji i da je stabilno.

– Beba je dobro, u inkubatoru i stabilno je. U sedmom mesecu je rođena, i u ovom trenutku deluje da će to ići u dobrom pravcu. Uzet je test na kovid i poslat na anlizu, toku dana očekujemo rezultate – kaže za „Blic“ profesorka Slavković.

Prof. dr Anđelka Slavković, pomoćnik generalnog direktora KC Niš za dečje klinike i direktorka Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju izjavila je za „Blic“ da je beba na mehaničkoj ventilaciji i da je stabilno.

– Beba je dobro, u inkubatoru i stabilno je. U sedmom mesecu je rođena, i u ovom trenutku deluje da će to ići u dobrom pravcu. Uzet je test na kovid i poslat na anlizu, toku dana očekujemo rezultate – kaže za „Blic“ profesorka Slavković.

Prof. dr Anđelka Slavković, pomoćnik generalnog direktora KC Niš za dečje klinike i direktorka Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju izjavila je za „Blic“ da je beba na mehaničkoj ventilaciji i da je stabilno.

– Beba je dobro, u inkubatoru i stabilno je. U sedmom mesecu je rođena, i u ovom trenutku deluje da će to ići u dobrom pravcu. Uzet je test na kovid i poslat na anlizu, toku dana očekujemo rezultate – kaže za „Blic“ profesorka Slavković.

Lekari Kliničkog centra u Nišu porodili su sinoć trudnicu, koja je bila pod sumnjom da je zaražena na korona virus i koja je bila priključena na respirator.

Ona je na svet donela dečaka koji je trenutno u stabilnom stanju, ali je majka, nažalost, uprkos velikom trudu niških lekara, preminula.

Podsetimo, 21. jula, jedna od tri trudnice iz okoline Niša, za koje se sumnjalo da su zaražene koronom, preminula je nakon što se porodila carskim rezom. Ona je na svet donela dečaka, međutim, on je ubrzo po rođenju takođe preminuo.

Uskoro opširnije…

Lekari Kliničkog centra u Nišu porodili su sinoć trudnicu, koja je bila pod sumnjom da je zaražena na korona virus i koja je bila priključena na respirator.

Ona je na svet donela dečaka koji je trenutno u stabilnom stanju, ali je majka, nažalost, uprkos velikom trudu niških lekara, preminula.

Lekari Kliničkog centra u Nišu porodili su sinoć trudnicu, koja je bila pod sumnjom da je zaražena na korona virus i koja je bila priključena na respirator.

Ona je na svet donela dečaka koji je trenutno u stabilnom stanju, ali je majka, nažalost, uprkos velikom trudu niških lekara, preminula.

Stomak mu je bio rasečen u obliku pravoslavnog krsta, a srce izvađeno

Imao je samo 11 godina. Zbog ogromne ljubavi prema životinji stradao je na najmučniji mogući način, postavši simbol srpskog stradanja.

Dečak Slobodan Stojanović iz Donje Kamenice kod Zvornika ubijen je u julu 1992. godine u ritualnom ubistvu koje je pratila muzika šote.

Uvod u tragediju počeo je posle napada muslimana kad se celo selo povlačilo u Drinjaču, a s njima i porodica Stojanović. Spakovali su najosnovnije, stigli čitavi kad ih je iz trenutaka mira prenuo plač dečaka. 

– Tata, ostavili smo Luksa na lancu – rekao je dečak koji je mnogo voleo svog psića i koji je, kako se kasnije ispostavilo, poginuo za njega. Njegov otac, dok je bio živ, dobro se sećao kako im je Slobodan utekao da bi spasio četvoronožnog druga.

– Pitao me je da li može da se vrati da ga dovede. Zakleo sam ga u nas i sestru da ne pokušava jer je previše opasno. Sećam se da je tog 27. juna bio neki svetac i ja sam ga zakleo da ne ide rečima: “Tri naša čoveka su poginula, video si koliko je opasno.” Obećao mi je da neće ići i ne mogu da prežalim što sam mu poverovao – pričao je Ilija.

Njegov sin je krenuo rano ujutro. Nije još počelo da sviće. Te noći nije ni spavao, a roditelji su slušali njegove tužne jecaje. Kada ih je na kraju ipak uhvatio san, on se iskrao i pošao po svog Luksa.

Slobodanovo telo su pronašli godinu dana kasnije, u Novom Selu, kod kamenoloma. Bio je pokriven nekim radničkim mantilom, a oko njega su bila poređana i tela pet boraca Vojske RS iz Karakaja

Stomak mu je bio rasečen u obliku pravoslavnog krsta, a srce izvađeno.

Nogice su mu bile odsečene, a po glavi su se videle brojne rasekotine od noža. Patolog je pronašao i ranu od metka na njegovoj glavi, ispaljenog iz neposredne blizine.

Dok je bio živ, dečakov otac govorio je o zverstvu počinjenom nad njegovim sinom. Znao je šta su mu uradili.

Preplašenog Slobodana uhvatila je Albanka, Elfeta Veseli, koja je ratovala u formacijama Nasera Orića. Verovatno je na ovaj način želela da se dokaže pred svojom muslimanskom braćom jer je ranije bila udata za Srbina. Skinula ga i zverski ubila.

Ona je uhapšena u Švajcarskoj 25 godina nakon zločina, a suđeno joj je u BiH.

U februaru 2019. godine, svedok Tužilaštva BiH u sudnici je rekao da mu je Elfeta Veseli potvrdila priče koje je ranije čuo kako je ubila dečaka. Mustafa Tučić je naveo da je sredinom oktobra 1992. godine otišao u Tuzlu, te da je čuo priče da je dečak ubijen u Bajrićima i da je to uradila Veseli. Svedok je rekao da je sreo Veseli i pitao je jesu li istinite priče.

– Ona je ućutala i stala. “I oni su meni ubili oca i brata. Ja sam izbezumljena –  rekao je Tučić.

Elfeta Veseli u Sudu BiH osuđena je samo na 13 godina zatvora za svirepo ubistvo dečaka

“Nikola Radosavljević ne zaslužuje da bude živ. Ako je poludeo, zašto nije udario u svoju glavu, već je ubio mog sina? I još osmoro… Zašto?” Tako 13 godina posle masakra u Jabukovcu svakoga dana to pitanje sebi postavlja Ljubinka Badejević, majka Branislava (31), koga je iz lovačke puške ubio Radosavljević.

Tog 27. jula 2007. godine Radosavljević je hicima iz lovačke puške ubio devetoro komšija i ranio dvoje u selu Jabukovac kraj Negotina. Monstrum je ubio Draginju (55) i njenog supruga Branislava Borongića (57), Dragana Đorđevića (22) i njegovog oca Veljka i baku Marinu, Branislava Badejevića (31), Srđana Badžikića (15), Jelicu Banković (37) i Aniku Čogić (62). Iste noći je uhapšen na lokalnom groblju. Na suđenju je oslobođen krivice uz meru “obaveznog čuvanja u ustanovi zatvorenog tipa”.

Ni do dan-danas nije ustanovljeno zašto je Radosavljević krenuo u krvavi pir, da li su je bio opsednut time da je su na njega bačene čini, da je omađijan. Neuropsihijatri su utvrdili da jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji Srbije pati od akutne paranoidne psihoze sa osećajem ugroženosti i stalnim umišljajem kako neko hoće da mu naudi i smešten je iza rešetaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu. To, međutim, nije nikakva uteha porodicama žrtava jer njihovih voljenih nema, trunu pod zemljom.

Ljubinki i njenom suprugu Milutin još je teže jer su jedini od porodica Nikolinih žrtava koji i dalje žive u Jabukovcu, i svaki dan gledaju mesto na kome im je ubijen jedini sin. Najbliži srodnici ostalih ubijenih su ili mrtvi ili u Nemačkoj, gde su roditelji Srđana Badžikića, koji je imao samo 15 godina kada ga je usmrtio Radosavljević.

– Ove godine u selu nema nikog. Zbog korone, porodice ne dolaze iz inostranstva, nema ko da im stavi cveće, upali sveću. Ćerka i ja smo bile na groblju Banetu. Uvek idemo dan pred slavu, a on je drugog dana ubijen. Pre svake godišnjice ga sanjam. Ove godine mi se pojavio u snu, gleda kuću. Rekla sam mu, u snu, da “nije tu”, a sin mi je samo odgovorio “ja vas vidim”. Probudila sam se u znoju – plačnim glasom priča Ljubinka.

Svesna je da sina ne može da joj vrati ništa, ali se trudi da koliko-toliko nastavi sa nekim životom, zbog ćerke i unuka. Radi kod jedne žene, pomaže joj, da bi pomogla i ćerkinoj porodici, koja je u Jabukovca, ali i da bi ona sama bila zaokupljena nečim.

– Imam samo njih. Da čovek ima i desetoro dece, pa izgubi jedno, teško je da preboli. A kamoli kada ima samo dvoje. Nisam doživela da mi se sin oženi, ima decu. A znate li šta? Deca onog zlikovca su nastavila život! Sin se oženio u Beču, dobio sina. Ćerka se udala, isto u Austriji, i tamo je neka šefica ovim našima iz Jabukovca što rade u Beču. Oni su nastavili život, neko je ostao za Nikolom. A njemu je tamo u bolnici, zatvoru, gde li je već, dobro. Jede, pije, razgovara… potpuno mu je svejedno kada će da umre, jer ima koće ga naslediti, potomke. A za mojim sinom nije ostalo ništa – kaže nesrećna žena.

Nada se da će doživeti i to da čuje da je zlikovac, koji je ubio njenog sina i celoj porodici uništio život, mrtav.

– Već sam i ja u nekim godinama, i ne znam da li ću to dočekati. Ipak, mogu da poručim onome ko ga bude sahranjivao, da ga ni mrtvog ne donosi u Jabukovac – napominje neutešna majka ubijenog Branislava.

Još jedan masakr potresao Jabukovac

Jabukovac, nažalost, građani Srbije pamte po još jednom masakru. Prošlog 7. avgusta na salašu Velja Vrasna ubijeni su Raja Kazimirović (72), njegova majka Dragica (93), sestra Ljubinka Oprikić (76) i njena ćerka Dragana Jozeljić (53). Tela su nađena dva dana kasnije, a za zločin su osumnjičeni meštani Davor Pernić i Maja Bađikić. Pernić je u pritvoru od kraja avgusta, a optužnicu protiv njih je sud vratio na dopunu i zahtevao dodatna veštačenja.

Nikolin otac umro, majka i dalje u Jabukovcu

– Zlikovčev otac Petar je umro ove godine, zima ili proleće, ne sećam se tačno. Majka Zora mu je još živa. Ima neku ženu koja brine o njom. Viđam je na ulice, ide do prodavnice. Okrenem glavu tada – navodi Ljubinka i dodaje da Nikolinu decu ne viđa, ali da o njima čuje od meštana Jabukovca koji žive i rade u Austriji.

Svetlana Sergejeva verovala je da je u julu 2018. našla muškarca svojih snova. Umesto toga, posle nešto više od godinu dana, ona je ubijena, dok je muž nedavno konačno osuđen u Čeljabinsk oblasti.

Tek što je došao u zatvor, nekoliko zatvorenika ga je ranilo i prebilo. Čuli su za priču. Ispostaviće se po svojoj prilici da će Dmitriju boravak u zatvoru biti zaista najveća kazna.

Svetlana se Zlatoustu udala za Dmitrija u nadi da će joj doći bolji period života, budući da je pre njega imala sve propale veze, uključujući i neuspešan brak.

Međutim, dogodio se najgori mogući scenario. Dmitri je jesenas došao uveče kući i napao je Svetlanu i njeno dete iz prvog braka. Nakon što ju je pretukao do te mere da nije bila prepoznatljiva, samo je pala na pod sobe.

Nije davala znake života. Dete je takođe bilo povređeno, Dmitri je njenom sinu polomio ruku. Što je najgore i desetomesečnu bebu iz druge sobe uhvatio je za ruke i tresao u vazduhu sve dok mu nije krenula krv iz nosa.

Shvatio je da je ubio Svetlanu. Koliko je bio srećan zbog ubistva, dovoljno govori i podatak da je nekim prijateljima poslao sliku njenog tela na podu, pišući da je k….a izgleda mrtva. Kada je policija stigla, ustanovljeno je da je Svetlani smrskana lobanja, kao i da joj je polomljen vrat. Dmitri je uhapšen, dok su deca odvedena u bolnicu, a kasnije su bila pod nadzorom Centra za socijalni rad.

Na suđenju početkom godine, Dmitri se vadio da nije imao nameru da ubije suprugu, već samo da je “prevaspita” jer mu je išla na živce pridikujući mu za sve u životu.

Olakšavajuća okolnost bila mu je što su doktori ustanovili da je Svetlana u trenutku smrti doživela i srčani udar. Međutim, na kraju suđenja ustanovljeno je, logično, da je srčani udar bio posledica šoka i prebijanja pa je Dmitri osuđen za ubistvo, prenosi Ananova news.

Po dolasku u zatvor, Dmitrija je sačekala “dobrodošlica” – u prvih nedelju dana pretučen je i ranjen nožem. Čisto da se zna šta ga čeka.

Svetlana nije imala rođake a ni nekog u zatvoru ko bi je osvetio, ali očito da ima ljudi unutra koji ne vole siledžije, zbog čega se Dmitriju ne piše dobro.

Shvatio je da je ubio Svetlanu. Koliko je bio srećan zbog ubistva, dovoljno govori i podatak da je nekim prijateljima poslao sliku njenog tela na podu, pišući da je k….a izgleda mrtva. Kada je policija stigla, ustanovljeno je da je Svetlani smrskana lobanja, kao i da joj je polomljen vrat. Dmitri je uhapšen, dok su deca odvedena u bolnicu, a kasnije su bila pod nadzorom Centra za socijalni rad.

Na suđenju početkom godine, Dmitri se vadio da nije imao nameru da ubije suprugu, već samo da je “prevaspita” jer mu je išla na živce pridikujući mu za sve u životu.

Olakšavajuća okolnost bila mu je što su doktori ustanovili da je Svetlana u trenutku smrti doživela i srčani udar. Međutim, na kraju suđenja ustanovljeno je, logično, da je srčani udar bio posledica šoka i prebijanja pa je Dmitri osuđen za ubistvo, prenosi Ananova news.

Po dolasku u zatvor, Dmitrija je sačekala “dobrodošlica” – u prvih nedelju dana pretučen je i ranjen nožem. Čisto da se zna šta ga čeka.

Svetlana nije imala rođake a ni nekog u zatvoru ko bi je osvetio, ali očito da ima ljudi unutra koji ne vole siledžije, zbog čega se Dmitriju ne piše dobro.