Month: August 2020

DA sam samo slutila da me može zadesiti ovakva tragedija, da u trenutku, izgubim dvoje dece, nikada ih ne bih odvela na Očagu. A toliko su želeli da idu na kupanje… Prvi put smo ih odveli na jezero i udaviše se obojica!

Ovo, za “Novosti”, ne krijući tugu i suze, priča Dragana Metić iz Velikih Crljana, majka braće Danijela (5) i Dragiše (7), koji su se u nedelju utopili u jezeru nadomak Lazarevca.

Tragedija se dogodila oko 14 časova, kada je majka primetila da su joj sinovi “nestali” iz plićaka, u kojem su se petnaestak minuta ranije, prskali, igrali, smejali.

Danijelov i Dragišin očuh Kristijan Savić je neutešan.

– Njih dvojica, ćerkica Aleksandra i ja, bili smo u vodi, u plićaku – kaže Kristijan. – Kupao sam se i igrao sa decom. Onda sam uzeo ćerkicu u naručje i izašao iz vode da je dam majci. Čini mi se da dečaci nisu bili sami ni pet minuta.

Međutim, kada je zapalio cigaretu i okrenuo se prema jezeru da vidi šta rade dečaci, njih više nije bilo na vidiku.

– Svi su se dali u potragu za mojim sinovima – priča majka. – Ali, spasioci su izgubili vreme tražeći ih oko jezera i po igralištu. Tek posle više od 15 minuta, dvojica spasilaca skočila su u vodu. Jedan od njih, najpre je izvukao Danijela. Predao mi ga je u ruke i ponovo zaronio. Onda je izvukao i Dragišu. Bili su jedan pored drugog, kao da su se držali za ručice. Znala sam da im nema spasa, da su mrtvi.

Kristijan kaže da su, dok su lekari pokušavali da spasu dečake, svi koji su bili na kupalištu plakali.

– Ja sam ih odgajio, obojicu – priča očuh Kristijan. – Pa, Danijel je imao tek 40 dana kad sam ga uzeo u naručje, a Dragiša je takođe, bio malen. Danijel je imao epilepsiju. Nikada ih nisam razdvajao od moje ćerke, radio sam za porodicu dan i noć, pokušavao da im olakšam i ulepšam život.

Kristijan je, inače, zaposlen u lazarevačkoj Gradskoj čistoći, dok je Dragana domaćica. Njegove kolege obećale su im svu pomoć oko preuzimanja tela mališana sa obdukcije i sahrane.

– Kristijan i ja u vanbračnoj zajednici imao ćerkicu od dve godine – kaže Dragana. – Iz prvog braka imam još osmoro dece. Ipak, Danijel i Dragiša su mi bili mezimci, jer su najmlađi. Bolje da sam ja umrla nego deca. Koliko su se samo radovali odlasku na jezero, ne sluteći da, kao što su uvek u životu, sada zajedno, s ručicom u ruci, otišli i u smrt.

UZELI IZJAVE

ŠTA se zaista dogodilo i kako su deca stradala pokazaće istraga. Policija je obavila razgovor sa majkom i očuhom, kao i sa spasiocima i svedocima na Očagi. Ovo jezero je dobro obezbeđeno. Na njemu postoji plaža sa plićakom, koji posle desetak metara, polako prelazi u dubinu. Postoje i zastavice koje obeležavaju dozvoljeno kupanje, gde je dubina metar i po, dok je na mestima gde ona prelazi tri, odnosno šest metara, ono na ličnu odgovornost. Na samom ulazu na jezero je tabla na kojoj piše da deca do 10 godina ne smeju da idu sama u vodu i da za njih, u svakom momentu, odgovaraju roditelji.

APEL GRAĐANIMA

PRIPADNICI Ronilačke jedinice Žandarmerije, od 30. aprila bili su angažovani u traganju i izvlačenju 17 utopljenika, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Kako bi se sprečile nesreće, iz tog Ministarstva apelovali su na građane da, tokom sezone kupanja na rekama i jezerima, ne koriste neuređena kupališta, ne ulaze u vodu u alkoholisanom stanju i nepripremljeni u odnosu na spoljašnju temperaturu.

– S obzirom na to da veliki broj građana zbog visokih temperatura osveženje zatraži upravo kraj reka i jezera, veoma je važno da obrate pažnju na mere bezbednosti, kao i da deca ne ulaze u vodu bez nadzora roditelja – navodi se u saopštenju.

Uvek će biti onih koji će se protiviti nekim zakonima, naredbama, u ovom slučaju merama.

Škola Razmak između klupa 2, Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

I to kada su u pitanju deca i škola.

Na Tviteru se pojavila izjava koju roditelji popune i potpišu ukoliko “ne žele da njihovo dete nosi masku u školi!”.

U izjavi stoji da se “zabranjuje nastavnom i nenastavnom osoblju da vrši prinudu, nagovaranje, ubeđivanje ili bilo kakav drugi vid psihološkog pritiska nad detetom, a iz razloga obaveznog nošenja zaštitnih maski zavreme boravka u školi”.

Nakon toga, udruženje Vakcina.info koje je sačinilo pomenutu preteću izjavu objašnjava velikim slovima raloge ovakvih besmislenih zahteva.

– Jer sam kao njegov roditelj odlučio da je za njegovo zdravstveno stanje zbog svih negativnih pojava kod nošenja zaštitinih maski najbolje da istu ne nosi! – navodi se u izjavi i dodaje da uputstva koja dostavlja Ministarstvo nisu pravno obavezujuća.

Takođe, kako stoji u izjavi, izričito se zabranjuje i merenje temperature deci kao i nanošenje bilo kakvih dezinfekcionih sredstava.

Na kraju svega, jasno je: Ko ne želi da mu dete ide u školu, može da izabere školovanje od kuće.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svete mučenike Anikita i Fotija.
Car Dioklecijan posetio je jednom grad Nikomidiju sa zlim umišljajem, da tu potpuno istrebi hrišćane. Kad je počeo bezdušno da muči hrišćane pojavio se pred njim sveti Anikita, jedan od gradonačelnika, i počeo neustrašivo da ispoveda pred carem svoju veru u Hrista. Osim toga rekao je za statue idola da su gluvo i nemo kamenje i da je klanjanje njima nedostojno razumnog čoveka.

Božja moćTo je potpuno razljutilo cara Dioklecijana, pa je naredio da mu odseku jezik. Božjom silom Anikita je i dalje govorio. Posle toga su ga tukli toliko snažno da su mu kosti provirile kroz kožu, ali on se uporno osmehivao i ponavljao da je Hrist jedini Bog. Tada su pustili krvoločnog lava na njega, koji se, kada ga je ugledao, umirio i počeo da ga mazi svojim šapama.

Zastidi se, idolopokloniče! Bogovi su tvoji ništavila.

Sveti Anikita se zahvalio Bogu što ga je spasio i u tom trenutku dogodio se strašan zemljotres koji je srušio Herkulov hram. Dioklecijana ni to nije uverilo u Božju moć pa je naredio da nastave sa najstrašnijim mučenjem. Anikita se tad pomolio Bogu da ga spasi svih muka kako bi ljudi, videvši Božju moć, smogli snage da se usprotive njegovom mučitelju verujući da će ih Bog spasiti.

Nakon što se uverio svojim očima u Božju moć, Fotije je odbacio svaki strah, izašao ispred okupljenog naroda i prišao Anikiti i počeo da grli Anitiku nazivajući ga ocem i posrednikom svog spasenja. Zatim se obratio caru rečima – Zastidi se, idolopokloniče! Bogovi su tvoji ništavila. Car je momentalno naredio da ga poseku mačem, ali kad je dželat zamahnuo mačem, Božja sila ja učinila da sam sebe poseče po nogama.

Posle ih je obojicu dugo mučio, da bi ih bacio u tamnicu u kojoj su proveli tri godine.

Pošto ih je bezuspešno mučio, na kraju je naredio da se napravi ogromna peć u koju je moglo da stane mnogo ljudi. Nameravao je da u toj peći spali, ne samo Anikita i Fotiju, već i sve hrišćane koje bude pronašao. Hrišćani nisu čekali da ih neznabošci pronađu već su svojevoljno žurili da uđu u peć i sve vreme su vikali: “Hrišćani smo!

poštujemo Boga jedinoga”

Sveti Ankita i Fotije prizivaju se u molitvama pri jeleosvećenju i vodoosvećenju i u narodu se veruje da na današnji dan treba izgovoriti svojevrsnu besedu kako bi vam “krenulo nabolje”.

U peć su prvo ušli Anikita i Fotije, a zatim i brojni hrišćani i svi zajedno su podigli ruke ka nebu i govorili – Blagodarimo Ti, svesilni Bože Oče, što si nas Jedinorodnim Tvojim Sinom, Gospodom našim Isusom Hristom, sabrao na ovaj mučenički venac; molimo Ti se, Svemilosrdni, pruži odozgo ruke Svoje i primi duše naše u večni pokoj koji si ugotovio ispovednicima Tvojim. –  Moleći se tako, svi su umrli. Kada su sluge gvozdenim spravama izvlačili tela svetaca Anikite i Fotije, videli su da su im tela i kosa ostali potpuno neoštećeni od vatre.

Beseda koju treba da izgovorite na današnji dan glasi:

– Nauči se poštovati i voleti male i proste ljude. Takvih je najviše na zemlji; takvih je najviše i u carstvu Božjem. Kod njih nema gordosti, tj. osnovnog bezumlja, od koga boluju duše bogatih i silnih ovoga sveta. Oni izvršavaju svoju dužnost u ovome svetu često savršeno, pa ipak im izgleda smešno, kad ih neko pohvaljuje za to; dok velikaši traže pohvalu za svako svoje delo, često i nesavršeno izvršeno.

Slučajevi seksualnog zlostavljanja i podvođenja maloletnika od strane roditelja, poslednjih godina se, nažalost, neretko beleže u Srbiji, a slučaj koji je pre nekoliko dana zaprepastio celokupnu javnost zabeležen je u Aleksincu, kada je tinejdžerka (13) optužila majku B. J. (48) da ju je poslednje dve godine primoravala na prostituciju. Ovaj slučaj podigao je veliku prašinu zbog čega se na kraju oglasilo i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koje je naložilo da se izvrži nadzor u ovoj, ali i još jednoj porodici iz Bogatića, gde je pre nekoliko dana otac navodno silovao dvanaestogodišnju pastorku.

Vest da je majka B. J. (48) podvodila svoju maloletnu ćerku četvorici starijih muškarca za novčani iznos od jedne do tri hiljade dinara, naterala je čitavu javnost da se po ko zna koji put glasno zapita “gde mi to živimo”, a čitav utisak bio je utoliko strašniji, što je samo dva dana ranije odjeknula vest da je još jedno dete iz Bogatića bilo žrtva seksualnog zlostavljanja i to od strane očuha.

Pitanje odgovornosti lokalnih centara za socijalni rad i ovog puta je postavljeno, zbog čega je i reagovalo nadležno ministarstvo. Nakon sprovedenog nadzora u ovim porodicama, socijlane službe su dužne da o svemu obaveste ministarstvo koje bi trebalo da utvrdi da li ima propusta u radu i odgovornosti socijalnih radnika. Ovo međutim, nije prvi put da ministarstvo ispituje odgovornost unutar svog sektora, a sudeći po medijskim natpisima, dosad je veoma mali broj socijlanih radnika odgovarao zbog nesavesnog postupanja.

Za to vreme, nažalost, slučajevi zlostavljanja i podvođenja dece postali su svakodnevica u Srbiji.

Snimak seksa sa ćerkom delio po Fejsbuku

Pančevačka policija, sredinom aprila, uhapsila Vlajka J. (43), koji je sa svojom ćerkom (17) imao seksualne odnose, i to snimao mobilnim telefonom. On je potom snimak prosledio putem Fejsbuka svim svojim kontaktima, te naterao devojčicu da uradi isto. Otac iz pakla je uz snimak napisao i “Vrata su vam otvorena. Koštaće vas 2.000 dinara”.

Policija ga  je, nakon saznanja da snimak postoji, uhapsila po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu, zbog prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju.

Kako su tada preneli mediji, svedočenjem tinejdžerke je otkriveno da ju je otac ubedio da će se na ovaj način obogatiti, odnosno da će uspeti da ostvari karijeru porno glumice.

Tužilaštvo u Pančevu podiglo je optužnicu protiv njega zbog sumnje da je obljubio svoju maloletnu ćerku, ali i izvršio trgovinu ljudima. Optužnicom na teret mu se stavlja da je od marta do aprila 2020. godine, naveo ćerku na obljubu, koja mu je poverena na staranje, te da je od početka 2019. godine, pa dok nije uhapšen, vrbovao ćerku da se prostituiše i tražio od nje da tako zarađuje novac. On je u kuću dovodio migrante i nudio im devojčicu, a preko Fejbsuka delio snimke seksualnog odnosa sa ćerkom.

Prodajom ćerke namirila novčani dug

Sredinom oktobra 2019. godine, Anica B. (40) iz Niša uhapšena je zbog toga što je svoju maloletnu ćerku I. B. (17) podvodila Branislavu M. (53) iz Pirota, ne bi li tako namirila svoja novčana dugovanja. Osim što je devojčicu predala Branislavu, otkriveno je i da je pomenuti muškarac iskorišćavao i njenog maloletnog sina, koji je radio u luna parku. Ovaj slučaj otkriven je nakon što se Anica B. požalila komšinici da joj je starija ćerka iz prvog braka, koja ide u srednju školu, oteta. Komšinica je rekla da joj je bilo čudno to što nije bila zabrinuta dok je pričala o otmici.

Svoje mušterije prebacila na ćerku

Elenora R. (42) iz Subotice uhapšena je početkom marta prošle godine zbog sumnje da je podvodila svoju ćerku (14) muškarcima za novac. Ona je priznala da je svesno učinila to delo, te da se i sama bavi prostitucijom, i da su muškarci kojima je podvodila ćerku, bili njene mušterije. Usluge svoje ćerke naplaćivala je 6.000 dinara, a “posao” je dogovarala preko mobilnog delefona. Kada bi došli u njenu kuću u Subotici, ona je uzimala novac i u susednoj prostoriji čekala završetak seksualnog odnosa.

Prodavala ćerku za 500 dinara

Majka Vesna M. (43) iz Velikog Gradišta, podvodila je svoju ćerku (13) odraslim muškarcima za 500 dinara, uz pomoć bivšeg dečka Saše M., koji je imao seksualne odnose sa devojčicom. Svoju ćerku, majka je duže vreme pripremala da se bavi prostitucijom, jer “to svi rade”. Objašnjavala je da nema ničeg lošeg u tome, da može dosta da zaradi i tako pomogne sebi i porodici.

Podvodio devojčicu ometenu u razvoju

Otac Braniša A. (61) podvodio je svojim poznanicima devojčicu (14) iz Jagodine, inače ometene u razvoju za 10 evra. Seksualno izivljavanje nad devojčicom, koja nije bila svesna šta joj se dešava, događalo se pred njenim ocem, koji je ćerku podvodio i za nekoliko piva. Pored oca, uhapšeni su i njegovi poznanici M. S. (66), V. M. (74), V. A. (78) i M. B. (69) iz Vrdnika, koji su osumnjičeni da su devojčicu seksualno iskorišćavali u podrumu zgrade gde Imre živi.

Tinejdžerku roditelji prodavali na Plavom mostu

Otac Ivan M. (46) i majka Tanja M. (38), iz Smederevske Palanke uhapšeni su 2017. godine zbog podvođenja svoje ćerke. Devojčica je primoravana na seksualne odnose od kada je imala samo 13 godina i otac ju je podvodio na Plavom mostu u Beogradu, ali i prijateljima u Palanci, i to za 1.000 dinara. Ivan je u policiji sve priznao, ne pokazujući ni trunku kajanja niti bilo kakve emocije.

Priča Tanje Savić, kojoj je pre četiri meseca suprug Dušan Jovančević bez njenog znanja odveo sinove u Australiju, zainteresovala je i domaću i svetsku javnost, pa su mnogi reagovali u želji da pomognu pevačici da vrati svoju decu.

Sada je Tanja dobila i pismo koje ju je rasplakalo, pa ga je podelila na Instagramu.

Njega su pevačici, u želji da joj pruže podršku u teškom periodu kroz koji prolazi, poslale sve devojčice koje su njene obožavateljke.

“Tanja Savić, nas dve smo tvoje obožavateljke. Ti si prelepa i odlična pevačica, a pre svega si divna mama, a mame su najvažnije osobe na svetu i ti ćeš to uvek biti tvojim dečacima. Volimo te puno! Sara i Lana”, piše u pismu koje je pevačica dobila.

“Ovim pismom su me rasplakale dve divne devojčice – Sara i Lana. Tako male, a toliko osećajne. Hvala im za svu ljubav”, napisala je Tanja pored fotografije pisma.

Tihi, skromni, nenametljivi, lepo vaspitani. Takvi su Jovanovići čija priča je dirnula Srbiju. Na pitanje šta bi najviše želeli da dobiju, ćute i gledaju u pravcu svojih stopala. Nakon toga što smo im saopštili da se dobri ljudi javljaju i da pitaju šta im je najpotrebnije, Danijela, Miloš i David, jedva prevaljuju svoje želje preko usta – kompjuter, tablet i telefon, zbog škole, kažu. Danijela stidljivo, gotovo šapatom kaže da bi volela da konačno ima svoju sobu, na šta su se nadovezala i braća sa istom željom. Ništa veliko, tek toliko da njih troje i otac Momčilo, imaju gde da normalno žive, jer njihov trenutni dom u mestu Opaljeniku kraj Ivanjice, nije ni siguran ni funkcionalan za život.

O tragediji koja je zadesila porodicu Jovanović, oca Momčila (54), Danijele (11), Miloša (12) i Davida (14) Blic je već pisao pre nekoliko dana. Težak život u staroj, dotrajaloj i ruiniranoj kući, postao je još teži kada je majka dece i Momčilova supruga, Sandra, pala sa stepenica. Na tlu ju je nepomičnu pronašla ćerkica Danijela, koja je zatim u panici dozivala oca. Nakon nešto više od mesec dana boravka u bolnici, Sandra je izdahnula usled komplikacije na plućima, kako nam je Momčilo rekao.

Danas, nekoliko dana nakon sahrane, sa Jovanovićima smo porazovarali u porti crkve u Borči. Naime, u nameri da se devojčica malo oporavi od šoka, otac je odlučio da je pošalje kod strica koji živi u ovom beogradskom naselju. U želji da saznamo šta im je u ovom trenutku najpotrebnije na kratko smo im prekinuli kupanje u bazenu, što nam ovi skromni mališani nisu zamerili.

“Teško je, ne može biti teže, ali moramo dalje. Bitno je da su oni meni poslušni, složni i dobri. Nadam se samo da ćemo uskoro uspeti nekako da dobijemo novi dom, da im makar to pružim, jer dok u kome sad živimo, više nije za život. Nemamo kupatilo unutra, jer nema vode… Ne primam ni dečiji dodatak, ukinut je prošle godine… Mada, zvali su me iz opštine Ivanjice, obećali su pomoć, videćemo”, započinje priču Momčilo.

Dok pričamo o onome što im je najpotrebnije, mališani stidljivo gledaju ka zemlji. Za razliku od vršnjaka, više su egzistencijalne. Sem kompjutera i telefona koji su im potrebni za školu, želje su im iste – novi dom. Na spomen majke Sandre, spuštaju pogled, grizu usne i ćute. Iako još deca, Danijela, Miloš i David su prevremeno odrasli u jako teškim uslovima.

Danijela sa svojih 11 godina vodi računa o domačinstvu koliko može, dok Miloš i David pomažu tati oko poslova na njivi, oko kuće i u malinjaku. A kako nam je ponosno rekla, ume i da kuva.

“Volela bih da imam svoju sobu…”, otkrila nam je Danijela, dodavši da bi volela i kompjuter.

“Ja bih najviše voleo da imamo nov traktor”, otkriva nam Miloš, za koga tata kaže da je dobar traktorista i da voli da mu pomaže, a mališan nam otkriva da bi voleo da se bavi poljoprivredom.

David je nakon dugo nećkanja, ipak rekao da bi voleo da ima laptop.

Svi poslovi koje je Sandra obavljala dok je Momčilo bio u polju, pao je sada na ovo troje mališana. Kako su nam rekli, sve to raspodele između sebe, jer, tako to mora i nije im teško.

“Još su mali, ja nemam mogućnosti da ih školujem dalje trenutno, voleo bih ako bi mogla i neka stipendija da im se obezbedi za kasnije, za srednju školu, o tome smo nešto pričali sa crkvenom zajednicom u našem kraju… Sve nam fali. Deca su mala, ostala su bez majke kad im je bila najpotrebnija… Eto, kad bi moglo makar gorivo da mi se prizna što ih svakoga dana vozim po osam kilometara …”, kaže nam Momčilo.

Za školu, koja počinje za nekoliko dana, dobili su knjige, sada je ostalo da im se samo nekako obezbede računari i telefoni. Ocu Momčilu su nudili posao, ali zbog situacije u kojoj se nalazi, morao je da ga odbije, jer pored brige o mališanima, on mora da nastavi i sa poslovima u maličnjaku, šumi, kao i na zemlji koju obrađuje.

Uslovi u kojima Jovanovići trenutno žive, jako su teški, te otac Momčilo i njegov brat, kažu da im je najpotrenijij novi dom u kome im zimi neće biti hladno, gde će moći normalno da se okupaju i u kome će svako od njih imati svoju sobu. Dok Danijela spava na fotelji kao najmanja, Davdi deli postelju sa ocem, dok jedino Miloš spava sam.

San im je svima isti – zajednički bolji život u novom domu, za koji se nadaju da će se uskoro ostvariti.

Da do toga dođe, pobrinuli su se crkvena opština Brezova u saradnji sa MZ Opaljenik, zajedno sa Udruženjem građana za naprednije selo pokrenula je akciju pomoći porodici Jovanović za izgradnju kuće u kojoj bi mališani mogli da imaju bezbrižno detinjstvo, ali i svi oni koji su čuli za tragediju koja je snašla Jovanoviće.

Srbija prednjači po broju lepih žena, a mnoge od njih krasi i osobina – hrabrot, te neretko naše žene završe u vojsci

Red, rad, stabilnost, disciplina i samouverenost na putu do cilja opisuje ambiciju mladih žena koje su odlučile da lični uspeh ostvare u Vojsci Srbije.

One se pokazuju kao izdržljivije kada je u pitanju psihofizička snaga, ali i spremnost na specifičan način života.

Pored karakternih osobina, žene u našoj zemlji koje se odluče na ovako velik i važan korak često su svrstane među lepotice i uopšte im ne manjka ženstvenosti ili gracioznosti, uprkos “muškoj” profesiji.

Koliko su te devojke neverovatne govori stranica na Instagram grupi koju su im posvetili verni obožavaoci, kao i mnogi kojima su hrabre lepotice ukrale srce.

Zagledajte se u neke od “ženskih vojnika” i biće i vama jasno o čemu je reč:

Devojke koje vole vojsku i koje se školuju kako bi postale njen važan deo, imaju slobodu da se šminkaju, iako po ugledu na stare filmove ili serije, devojkama je u vojsci dozvoljeno samo da treniraju telo, a pojedine čak uz uniformu nose i štikle.

U rangu sa kolegama suprotnog pola na raznim zadacima, devojke koje su se odazvale ovom pozivu stava su da mogu da rade sve isto kao i muškarci u vojsci, da nema tu razlike.

Među snažnim lepoticama malo ko neće uočiti plavušu, spolja izgleda kao Barbika, dok je sa druge strane rame uz rame s muškarcima i sa lakoćom može da odmeri snage uprkos svom nežnom izgledu koji to ne odaje.

Srpske devojke u uniformama osvajajile su vernu publiku na Instagramu, gde ih beskajno obasipaju komplimentima kako zbog hrabrosti, tako i zbog lepote.

Da podsetimo, interesovanje devojaka za vojne profesije u našoj zemlji postoji godinama, ali je veliki broj njih zbog polne odrednice morao da odustane od želja, i tako sve do 2007. godine kada je Vojna akademija u Beogradu upisala prvu generaciju devojaka i dobila svoje prve učenice.

U nedjelju u malom mjestu Stične u Sloveniji teška prometna nesreća u kojoj su poginuli otac i njegovo dvoje djece od šest i devet godina. U njihov auto frontalno se zabila vozačica Škode. I ona je preminula

Čekala sam ih i čekala. Bilo mi je čudno jer mi je sin poslao sliku i trebali su doći na ručak. Pred kućom su stali policajci. Odmah sam znala, ispričala je kroz suze Jadranka Brankovič za Slovenske Novice.

Nije dočekala sina jedinca Mateja (38) i njegovo dvoje djece, Miu (9) i Nika (6). Na putu prema njoj u mjestu Stične kod Ljubljane u njihov se automobil zabila vozačica Škode. Auto im se zapalio.

Otac i dvoje djece preminuli su na mjestu. Od ozljeda je preminula i vozačica Škode (56).

‘Nik se veselio školi, sad ga nema’

– Sin mi je prije polaska rekao da će stati u ljekarnu pa dolazi k meni. I sliku mi je poslao s djecom. Pripremila sam stol, ali njih nije bilo. Prolazile su minute… Čudno mi je to bilo. Ali nisam ga htjela zvati kako ga ne bi uznemiravala dok vozi. Čim su policajci parkirali pred kućom, znala sam da je zlo – ispričala je baka Jadranka za Slovenske Novice.

Nik je na jesen trebao krenuti u školu, imao je sve spremno i bio je jako uzbuđen, dok je Mia trebala upisati četvrti razred.

Čekala sam ih i čekala. Pred kućom su stali policajci. Odmah sam znala, kroz suze je ispričala neutješna Jadranka Brankovič iz Ljubljane. Nije dočekala sina jedinca Mateja (38) te njegovu djecu Miju (9) i Nika (6). Na putu prema njoj, u mjestu Stičine kraj Novoga Mesta, u njegov se automobil u petak zabila vozačica Škode. Auto im se zapalio.

Matej i djeca su preminuli na mjestu. Od ozljeda je preminula i vozačica Škode (56).

– Sin mi je prije polaska rekao da će doći k meni čim nešto kupi u ljekarni. Poslao mi je i sliku s djecom. Pripremila sam stol, ali njih nije bilo. Prolazile su minute… Čudno mi je to bilo. Ali nisam ga htjela zvati da ga ne uznemiravam u vožnji. Čim su policajci parkirali pred kućom, znala sam da je zlo – prisjeća se najgoreg trenutka života shrvana baka Jadranka.

Nik je na jesen trebao krenuti u prvi razred i silno se veselio školi, dok je Mia trebala krenuti u četvrti razred.

Na stravičnom sudaru intervenirali su vatrogasci, spasioci i policajci, no, nažalost, nitko nije preživio. Policijski inspektor PU Novo Mesto, Tone Kos, objasnio je da je petkom, nedjeljom i praznikom na toj cesti promet povećan te da upravo tad često dolazi do prometnih nesreća.

– Zato je na cestu postavljena signalizacija koja jasno zabranjuje pretjecanje. U zadnje vrijeme najčešći uzrok nesreća je manjak koncentracije vozača uzrokovanih toplim vremenom i dehidracijom. Je li to bio uzrok i ove nesreće, teško je reći – objasnio je Kos za 24ur. 

Točan uzrok nesreće uskoro bi trebao biti poznat. Nesreća u Sloveniji slična je prošlotjednoj nesreći kraj Maslenice u kojoj su poginule sestre (5) i (9). Otac se s tri djevojčice vraćao s kupanja, a prednost im je oduzeo vozač (66). 

Auto u kojemu su bila djeca potom se prevrnuo na krov i udario u betonsko postolje rampe. Dvije sestrice su poginule, a njihov otac i prijateljica starije kćeri završili su u bolnici s teškim ozljedama.

Vozač motorcikla marke “jamaha” star 33 godine iz Niša povređen je ataru Malošišta sudaru u kojem su učestvovala još dva automobila – “golf” kojim je upravljao vozač star 23 godine i BMW za čijim je volanom bio dvadesetsedmogodišnjak.

Sudar se desio u nedelju kod benzinske pumpe nadomak ovog mesta, a danas se na društvenim mrežama pojavio video snimak.

Od siline udarca, delovi motorcikla su se rezleteli i pogodili jedan auto koji je u to vreme bio na pumpi. Vozač motorcikla je samo lakše povređen, što je po rečima očevidaca neviđena sreća, s obzirom da je posle sudara odleteo dvadesetak metara.

Malom Zuhdiji (12), kojeg od milja zovu Zule, još nije svejedno i nije se potpuno opravio od toga što su mu nepoznati muškarci u subotu uzeli sve kupine.Ipak, od prodaje uz cestu nije odustao.

Prvo što me sin jutros pitao bilo je: ‘Mama, hoćemo li u kupine?’. Neumoran je, zna koliko nam znači svaki dinar. Nitko ga ne tjera, on jednostavno voli pomagati obitelji, rekla je Senada Alić (42) iz mjesta Brlošci u BiH.

Malom Zuhdiji (12), kojeg od milja zovu Zule, još nije svejedno i nije se potpuno opravio od toga što su mu nepoznati muškarci u subotu uzeli sve kupine. Ipak, od prodaje uz cestu, onu glavnu koja povezuje Tuzlu i Sarajevo, nije odustao.

– Isplakao se, obrisao suze i ide dalje. Moj junak! – ponosna je Senada, nezaposlena majka četvero djece, od kojih najmlađa curica ima sedam godina a najstariji sin 18. Ni Zuhdijin otac Fikret (43) ne radi nego se snalaze prodajom voća i povrća koje beru u šumi koja im opasuje kuću. Zule je, kako kaže njegova mama, prodavati kupine počeo još prije tri godine uz starijeg brata.

U subotu ga je nepravda koju je doživio neizmjerno pogodila. Dva muškarca u kombiju zaustavila su se uz cestu kraj koje je Zuhdija prodavao kupine i pitali su ga koliko koštaju. Dječak im je odgovorio da koštaju 10 maraka, odnosno 38 kuna, i muškarci su mu rekli neka im kupine istrese u vrećicu, što je mališan i učinio. Nakon toga su otišli ne plativši mu. Selmir Šljivić naletio je istom cestom nekoliko minuta kasnije te se zaustavio.

Vidio sam da dijete plače. Lijevom ručicom pokrio je uplakane oči, a u desnoj je držao kantice s kupinama. Glava mu je bila pognuta. Ruke su mu se tresle. Prišao sam mu, dječak je jecao. Rekao sam mu da se ne brine, da mu neću nauditi. Dječak mi je ponudio kupine, rekao sam mu da ja to ne želim, samo želim da on više ne plače. Onda sam se sjetio da u autu imam još neki sok i keks, dao sam mu i to, rekao je Selmir. Zuhdija je nakon toga otišao kući, a njegova je majka, čim se pojavio, primijetila da nešto nije u redu.

– Vidjela sam mu lice i odmah shvatila da je promijenjeno, da mu se nešto loše dogodilo. Kad mi je ispričao da su mu ukrali kupine, zagrlila sam ga i rekla: ‘Nemoj se ništa brinuti, važno je da tebi ništa nisu napravili. Pusti sad te kupine, nabrat ćemo nove’. Vjerujte mi, dala bih tim ljudima sve kupine koje imamo i koje smo ikad nabrali samo da mi dijete nisu taj dan tako uplašili. Jako ga je to pogodilo, a i mene je potreslo – rekla je Senada i dodala da ovo nije prvi put da su joj okrali sina.

– Jednom je tako na toj istoj cesti prošle godine prodavao vrganje i također su mu ih oteli prolaznici. Međutim, tad je njegov stariji brat bio u blizini, pa se nije toliko uplašio. Zaista, kome god treba neka dođe k meni i samo mi kaže koliko i što želi. Dvije kante, deset, svejedno mi je. Samo neka mi sina ne diraju – ogorčena je Senada.

Istaknula je da se cijela obitelj odlično slaže, ali da je Zuhdija posebno osjetljiv te da je upravo zbog toga jako vezan uz nju. Proživio je, kaže Senada, već mnogo teških dana zbog njene bolesti.

– Patila sam od strašnih vrtoglavica kojima liječnici još nisu utvrdili točan uzrok. Imam i bolesne bubrege i problema s tlakom. Dvije godine gotovo da nisam mogla ustati iz kreveta. Sva su mi djeca pomagala, ali Zuhdija je moju bolest najteže podnio. Samo me obilazio i zapitkivao svaki čas: ‘Mama, treba li ti ovo, treba li ti ono?’. Kad ja nisam mogla jesti, ni on ne bi pojeo niti jedan zalogaj. Sad mi je bolje, pa je i on malo živnuo – govori Senada.

Obitelj živi od 600 kuna dječjeg doplatka, pa se obitelj snalazi kako najbolje zna, a to je berba svega onoga što im nudi šuma kraj koje žive. Ustaju rano, tvrdi Senada, a onda idu u berbu. Nekad su to kupine, nekad maline, gljive, jagode, šipak… Mali Zuhdija ne prodaje uz cestu cijeli dan.

– Ode malo prodavati pa dođe kući, jede, odmori se, gleda TV pa se onda opet vrati na cestu – kaže mama Senada. Dodaje kako joj je drago da su joj djeca radišna i što to zna cijelo selo.

– Uvijek kažem svojoj djeci: ‘Sutra mene ili vašeg tate neće biti, pa bolje da znate nešto raditi kako biste se mogli brinuti o sebi’. Bolje i tako nego da postanu lopovi. Bitno mi je da su časni ljudi, a o tome mogu posvjedočiti doista svi koji nas znaju. Nikad ni od koga ništa nismo tražili niti posuđivali. Snalazimo se za sve sami i mislim da živimo sasvim dobro. A pod ‘dobro’ mislim na to da su nam djeca dobro. Da im se nitko ne ruga u školi.

Djeca ih znaju zadirkivati jer nemaju posve nove knjige nego uvijek posuđene i stare. Ali trudimo se jako puno novca izdvojiti upravo za to da imaju što novije i očuvanije. Dajemo im i kvalitetnu hranu jer jednom su ih zadirkivali da jedu kiflu dok drugi jedu hamburger. To nas je strašno pogodilo i zato se maksimalno trudimo da imaju sve što i drugi, koliko je to moguće, kako ne bi bili izloženi ruganju i nepravdi – priznala je majka. Ali kako to sve uspijeva njoj i suprugu Fikretu? Ima li tajne? Kako šesteročlana obitelj s oba nezaposlena roditelja može opstati?

– Nema tajne i nema trika. To je borba. Neodustajanje. Vjera. Pretežak je to zadatak, ali ipak sve uspijemo. Valjda zato što se slažemo. Fikret i ja smo 20 godina u braku i jako smo sretni. To prenosimo i na svoju djecu – kaže Senada. Budućnost je, kaže, nimalo ne plaši jer zna da će, uvjerava nas, sve nekako izaći na dobro.

– Što se Zuhdije tiče, on se dvoumi bi li htio postati kuhar ili direktor banke. Meni je najvažnije da bude pošten čime god se bavio – rekla je Senada i otkrila da dječak u slobodno vrijeme, dok mu na pameti nisu ni kupine, ni prodaja, ni škola, obožava voziti bicikl i igrati nogomet. Otkriva i da njenom malom Zuli pramen kose raste u obliku srca. Senada je uvjerena da je i to povezano s njegovom dobrotom.

– Ima veliko i predivno srce, pa mu se taj oblik ocrtava i na glavi – smije se ponosna majka. A otkad je priča o Zuhdiji kojem su ukrali kupine osvanula u medijima, obitelji su se mnogi javili i poželjeli im pomoći. Zapravo, prvi je dječakovu sliku kako prodaje uz cestu Selmir objavio na svom Facebooku i napisao kako je zgrožen činjenicom da postoje ljudi koji mogu na ovaj način povrijediti dijete.

– I sama sam se iznenadila kad sam vidjela sinovu sliku na internetu. A onda su počeli pristizati pozivi iz naše i svih susjednih država. Želim zahvaliti svim dobrim ljudima koji su ovako stali uz mog Zuhdiju i želim im sve najbolje. A ne želim ništa loše ni ovima koji su mu odnijeli kupine. Ako još koji put prođu onuda, neka slobodno stanu i zamole nas da im damo voća i mi ćemo im dati besplatno.

Da sada dođu i ispričaju se, skuhala bih im kavu, ali pod jednim uvjetom: da nikad više ne ukradu – rekla je Senada. Selmir, koji je objavio post o dječaku iz Brložaka, čuo se s njegovom obitelji nakon što su im mnogi ponudili pomoć.

– Ima u nama jako puno dobrote i samilosti, samo je treba potaknuti i držati se principa i moralnih načela – zaključio je čovjek.

Na kraju, mali nas je Zuhdija odveo do ceste uz koju prodaje kupine. Pratili smo ga uz rub prometne ceste po kojoj su auti jurili enormnim brzinama. Sigurnim korakom doveo nas je do proširenja uz cestu, sjeo na ogradu i malo podignuo svoju kanticu s kupinama. Zamišljeno je i u tišini sjedio neko vrijeme, a onda se zaustavio automobil. Mali je Zule zaradio prve novčanice tog dana za svoju obitelj.