Month: August 2020

Foto: Nova.rs

Užasna tragedija u Lazarevcu gde su se na jezeru Očaga utopila dva dečaka otkrila nam je još jednom ružno lice koje ispoljavamo na internetu.

Lako je suditi na društvenim mrežama, a ljudi se osećaju slobodno da iskažu svoje mišljenje i o najosetljivijim i duboko ličnim životnim događajima koji nažalost završe u vestima.

U Lazarevcu je juče život izgubilo dvoje mališana, koje spasioci nisu uspeli na vreme da izvuku iz jezera Očaga. Njihova majka Dragana Mekić dala je nakon ovog događaja izjavu za naš portal, ali je ubrzo postala predmet najjezivih osuda.

Prvo, brojni su hitro osudili nesrećnu majku kako nije dovoljno pazila na decu, pa su joj odmah i predlagali šta je zapravo trebalo da uradi i spreči tragediju. Naravno, nisu bili na licu mesta događaja, tako da apsolutno ne znaju šta se tačno desilo, u kojem vremenskom rasponu i na koji način. Takođe, izgleda da mnogi sa ogromnim samopouzdanjem tvrde kako nikada ne bi došli u ovu situaciju – ali, ko još može da garantuje da mu se u životu neće dogoditi kobni trenutak nepažnje? Niko ne može pouzdano da zna kako bi reagovao kada sekunde odlučuju ishod. Umesto empatije, ova majka dobila je linč.

Dovoljno je da pročitajte sledeće komentare:

“Deca od 5 i 7 godina se kupaju u jezeru, a majka 10 minuta nije primetila da ih nema?!”

“Majka koja je isključivi krivac za ovu tragediju, pokušava da svali krivicu na druge i nije joj problem da neko drugi krivično odgovara. Ne zaslužuje trunku sažaljenja”.

“Tragedija za decu a gospođu ne bih da komentarisem!Pametnom dovoljno!Nisam znala da spasioci treba i decu da čuvaju! Strašno, gde sve ovo vodi!!??

“Ja lično nemam decu i nemam taj majčinski osecaj ali kako može majka da pusti decu samu tako malu kao prvo u toliko jezero, kako može da ne pogleda ej 10 minuta gde su, da ih pusti tako da rade Boga pitaj šta.Vidim da su “nižeg” staleža pa me i ne cudi. I Bog svakome da decu. Njoj bi trebalo i ovo dete oduzeti i poslati je u kamenolom da ceo život tuca kamen. Ne razumem takve roditelje.

“Jedno pitanje: Što nije ona skočila za njima da ih traži i izvlači kad je već videla da ih nema? Kako nije primetila da nema dece više od 10 minuta a bila je kako kaže blizu njih u plićaku? Ne daj Bože nikome, ali ova žena nije normalna”.

Tu je bilo i nekih otvoreno rasističkih komentara, gde se jasno vidi da je etnička pripadnost majke “trn u oku”:

“Je*em li ti mamu da si odgovorna majka to se ne bi ni desilo. Rađate ih samo da prose i rade za vas stoko pokvarena”.

“Ciganska posla žali bože dece”.

“Jedno u rukama jedno u stomaku i ko zna koliko je stavila u hraniteljske porodice a još planira jedno 6,7”.

Brojnim ljudima je zasmetao i ton žene prilikom davanja izjave. Možda zvuči neverovatno, ali izražavanje tuge nije univerzalno. Emocije svi pokazujemo na sebi svojstven način, pa i one najjače. Takođe, posle traumatičnih događaja ljudi su uglavnom u šoku – tako da nema “ispravne” reakcije koju bi trebalo da izraze nakon što dožive ovoliku tragediju.

Ali, internet je ipak brzo presudio da ova majka “nema srca”:

“Kako je moguće da je ova žena ovako ravnodušna i hladna na gubitak ne jednog nego dva svoja deteta !?”

“O majku ti je*em da ti jebem ova priča ko da su se kerovi podavili a ne njena deca sačuvaj bože i sakloni. Nigde suze nigde tuge… nije moje da sudim ali ja bi nju udavila!”

“Ovo majka? Pa keruša gine i cvili za štencima. Ova mrtva hladna”.

“Suza suzu stiže… Al’ zamalo… Priča kao da se ne radi o njenoj deci… Sačuvaj Bože! Treba krivično da odgovara…”

“Ne sviđa mi se uopšte.. Bolje da nisam gledala ovaj snimak.. Sad sam još više razočarana.. Niti je obukla crninu, dreči sat na ruci.. A o deci.. Kao da je izgubila ovce… Ili u fazonu imam ćerku, pa šta ću narađaću ih još.. Užas! Ne vidim da jeca”.

Činjenica da je Dragana Mekić Romkinja kao da je pružila dopuštenje ljudima da budu posebno nemarni i bezosećajni prema njoj, da je dehumanizuju najgadnijim rečima iako je doživela veliku životnu tragediju. Jasno je da su komenatri obojeni predrasudama usred njene boje kože i društvenog položaja. Čak i da je neka bela žena bila na Draganinom mestu, iskustvo nam pokazuje da bi ponovo bila linčovana i da bi ljudi obavezno dovodili u pitanje to koliko je bila dobra majka, iako su ovakve situacije zaista nepredvidive.

Tastatura trpi sve, a čini se da ljudi misle da reči koje otkucaju nemaju nikakvu težinu – ali zapravo su odraz našeg društva i stava koji preovladava u njemu. Kada se ovako sakupi sve što je napisano povodom strašne tragedije, ne možemo se oteti utisku da smo jednostavno zgađeni.

Draganin slučaj nije usamljen, a najstrašnije je što se ove virtuelne reči lako pretvaraju u stvarno okretanje glave, stvarne uvrede i stvarno nasilje. A za to smo krivi svi.

***

ROĐENA braća Danijel (5) i Dragiša (7) Metić udavili su se u nedelju u jezeru Očaga kod Lazarevca.

Sumnja se da su dečaci, koji su bili sami u vodi, na trenutak, u igri, zaboravili na moguću opasnost i proklizali u dubinu.

Posle velike potrage spasiocui su ih izvukli iz jezera, ali spasa nije bilo.

Dvanaestogodišnji dečak S. R. teško je povređen na železničkoj stanici u Čačku kada se popeo na lokomotivu za održavanje elektro mreže.

U tom trenutku došlo je do strujnog udara koji je oborio i bacio dvanaestogodišnjaka.

Dečak je zadobio opekotine po telu i povrede opasne po život.

(Pink)

Dvanaestogodišnji dečak S. R. teško je povređen na železničkoj stanici u Čačku kada se popeo na lokomotivu za održavanje elektro mreže.

U tom trenutku došlo je do strujnog udara koji je oborio i bacio dvanaestogodišnjaka.

Dečak je zadobio opekotine po telu i povrede opasne po život.

(Pink)

NA košarkaškom terenu Osnovne škole Petar Leković u Požegi, u petak oko 22 sata, tinejdžerku Jelenu staru 17 godina napao je, kako je navela njena majka Nevena Kovačević, pitbul nepoznatog vlasnika.

Prema Neveninim rečima, njena ćerka sedela je sa drugaricama i svojim psom na povocu, na veoma osvetljenom delu tribina.

– Pas je bio bez korpe ili povoca. Dete ima ujed na podlaktici i kolenu, kao i poderotine jer ju je pas vukao po asfaltu. Srećom, u pomoć su pritekli neki stariji momci i uz veliki napor uspeli da odvoje psa – navela je Jelenina majka.

Kako je istakla, devojka je sada dobro, i pored velikog šoka, ali njihov pas ima pet ogromnih rana i nalazi se kod veterinara.

– Naš pas je u teškom stanju sa ogromnim povredama i dobri veterinar Aleksandar pokušava da ga spase – rekla je Nevena.

Ona se zahvalila svim ljudima koji su u petak uveče pomogli njenoj ćerki i apelovala na roditelje da čuvaju svoju decu.

– Dragi roditelji, vodite računa jer se zbog neodgovornosti pojedinaca ovako nešto može desiti i drugoj deci. Zahvaljujemo se svim dobrim ljudima koji su nas sinoć obavestili i pomogli mom detetu – napisala je Nevena Kovačević.

Nošenje maski biće obavezno u svim školama, a za đake koji ne budu poštovali pravila predviđene su stroge kazne.

U prethodnom periodu bilo je najava da bi zbog toga učenici mogli čak i da budu suspendovani sa nastave, ali se čini da se od ove mere, ipak, odustalo.

– Postoji pravilnik o ponašanju učenika u svakoj školi. U njemu su jasno definisane lakše i teže povrede dužnosti. Ako je učenik opomenut jednom, dvaput – to je lakša povreda. Ali ukoliko je više puta ponovio opstruktivno ponašanje, to je teža povreda. Prema tome i kazne su veće – rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević za “Kurir”.

Teže povrede učeničkih obaveza su propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. S tim u skladu je i školskim pravilnikom predviđeno vođenje vaspitno-disciplinskog postupka, a nakon toga izricanje ukora direktora ili nastavničkog veća.

Kada direktor da ukor, predviđeno je smanjenje ocene iz vladanja na dvojku, a za ukor nastavničkog veća ocena iz vladanja je nezadovoljavajuća, odnosno jedinica.

O učenicima koji bi mogli da izbegavaju nošenje maske, iz bilo kog razloga, nedavno je govorio i epidemiolog dr Predrag Kon.

– Mislim da mi stvarno u ovom trenutku nemamo vremena za njih. Moje lično mišljenje je da bi njih trebalo odmah poslati na onlajn nastavu, a da u školu dolaze samo oni koji žele da se pridržavaju svih mera – rekao je Kon.

DEČACI od pet i sedam godina potonuli dok su se kupali kod Lazarevca, lekari se sat vremena borili za njihov život, ali, nažalost, obojica su preminula

Dragana Metić, majka dečaka, za Kurir kaže da je sa suprugom i decom juče došla na plažu da se rashlade.

– Prvi put smo bili tamo, moji sinovi nisu znali da plivaju. Bila sam blizu njih, gledala malu, a oni su bili u vodi do kolena. Možda je 10 minuta prošlo kada sam primetila da ih nema, počela sam da kukam i dozivam pomoć i govorim svima da su mi se sinovi udavili. Ljudi su mi pritekli u pomoć i tražili ih.

Izvukli su moja zlata. Ležali su onako mali, jedan pored drugog – priča uplakana majka. Ona tvrdi da spasioci nisu odmah ušli u vodu, već da su ih prvo tražili po obali, misleći da su se izgubili na plaži. – Šta ću sad da radim jadna ja, ostala mi je samo moja malena.

Otišla su mi oba sina, valjda je sudbina bila da se tako nešto desi – priča Dragana i dodaje: – Nisam mogla da gledam kad su oživljavali decu. Nemam nijednu njihovu sliku, samo su me pustili da ih mrtve slikam, da imam barem jednu sliku za uspomenu – govori očajna majka dok drži telefon sa slikom dečaka.

VELIKA drama, a potom i tragedija dogodila se juče, nešto posle 14 časova, na jezeru Očaga kod Lazarevca, u kojem su se udavila rođena braća, D. M. (5) i D. M.(7).

Dečaci su na obalu izvučeni u besvesnom stanju, pa su i pored svih napora lekara Hitne pomoći i reanimacije koja je trajala više od sat vremena, braća, nažalost, preminula.

Prema prvim, nezvaničnim informacijama, braća su juče, zajedno sa majkom i ocem, kao i mlađom sestrom, bebom od dve godine, došli da se sunčaju, kupaju i igraju na jezeru. Sa ovom porodicom je bila još jedna, takođe sa decom.

Niko nije slutio da će se dogoditi tragedija.

– Videla sam dečake kako se brčkaju u plićaku – kaže žena koja se u tom trenutku nalazila na kupalištu. – Roditelji su, takođe, bili sa njima. Nakon nekog vremena, videla sam roditelje kako se i dalje brčkaju sa bebom u plićaku, dok su dečaci negde nestali.

Njihov nestanak prva je primetila majka, koja je počela da doziva sinove. Kako se nisu javljali ni posle 15-20 minuta, roditelji su alarmirali spasioce. Naša sagovornica nastavlja:

– Videla sam da su spasioci počeli da traže dečake duž obale, a pridružili su im se, osim roditelja, i neki kupači. Zvali smo po imenu dečake, ali ni traga od njih. Onda su spasioci ušli u jezero i zaronili…

OPASNO

OVO jezero ima plažu dužine pedesetak metara, sa koje se ulazi u plićak, gde se deca uglavnom i kupaju. Desetak metara sa obe strane plaže već je druga priča. Na tim mestima, čim se uđe u vodu, dubina prelazi pet do šest metara, te se tu malo ko kupa, pa ih izbegavaju i vrsni plivači.

Jedan od njih izneo je na obalu najpre jednog, a vrlo brzo nakon toga njegov kolega i – drugog mališana, koji su inače bili neplivači. Takođe, na licu mesta se pronela i vest da je jedan od braće imao epilepsiju, te da je možda imao epi-napad kad je ušao u vodu, te je za sobom, kako se sumnja, povukao i brata koji je pokušao da mu pomogne.

Obojica dečaka kada su izvučena iz jezera bila su bez svesti. Na licu mesta spasioci su pokušali da im pruže prvu pomoć, a pozvane su i policija i Hitna pomoć.

– Bilo je jezivo gledati sve to! Majka je čupala kosu, jaukala… Otac isto. Pa, naočigled roditelja i ljudi koji su se nalazili na jezeru, a bilo ih je bar stotinak, da se deca dave i da niko to ne vidi i ne čuje… Strašno – govore svedoci tragedije.

UTAPANjA KRAJ KLADOVA I KOD KOSTOLCA

TRAGEDIJA U Kladovu. Pripadnici Žandarmerije do zaključenja ovog broja su tragali za telom B. M. (43) iz Kladova, radnikom “Đerdap usluga”, za koga se sumnja da se u noći između subote i nedelje utopio na plaži. Njegove stvari pronašli su na obali prijatelji, a kako juče ujutro nije došao kući, alarmirali su policiju. Takođe juče po podne u Dunavu kod Kostolca utopio se muškarac V. A. (37).

Iako veliki broj građana leti odlazi na plaže na rekama u okruženju, gotovo ni na jednoj nema spasilaca, čak ni kada su u pitanju uređene plaže. Nažalost, uređenih je znatno manje nego ranijih godina, a jedna od reprezentativnijih je ova u Kladovu, smeštena u centru dunavske varoši.

S.M.J.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog mučenika i arhiđakona Evploa

Sveti mučenik i arhiđakon Evplo bio je đakon u Katani Sicilijskoj. Car Dioklecijan poslao je u Siciliju vojvodu Pentagura da uništi hrišćane, ako ih tamo nađe. Pentagur nije našao nijednog hrišćanina jer ono malo što ih je bilo, sakrili su se od gonitelja i nisu se izjašnjavali o veri.

Tada je neko optužio Evpla da ide sa nekom knjigom kod tajnih hrišćana i čita im tu knjigu. Ta knjiga je bila sveto Jevanđelje.

Pošto su ga ubrzo izveli na sud, obesili su mu onu knjigu o vrat i odveli ga u tamnicu. Posle sedam dana koje je proveo u tamnici gladujući, predat je na mučenje. Kada su ga tukli gvozdenim motkama Evplo je, rugajući se sudiji mučitelju rekao sudiji: “Bezumniče, zar ne vidiš da su ove muke za mene kao paučina zbog Božje pomoći? Ako možeš pronađi druge, ljuće, jer su ove kao igračka”.

Najzad su izveli Hristovog mučenika na gubilište. Tada je sveti Evplo otvorio sveto Jevanđelje i čitao je iz njega dugo narodu. Mnogi su se obratili u Hristovu veru, a sveti Evplo je posečen 304. godine i preselio se u Carstvo nebesko.

Govori se da su njegove mošti, koje leže u jednom selu blizu Napulja, čudotvorne i da imaju isceljivačku moć.

Predanje kaže da ujutru čim ustanu, žene moraju da se pomole ovom svetitelju, a da je greh gordosti ono čega se moraju odreći, kako bi izbegle nesreću koja će ih pratiti do kraja života.

Beseda za današnji dan upućena je ženama i govori o tome “kako s grehom dolazi rugoba”:

Ovo je reč o ženama raskošnim i besputnim, o kćerima Sionskim, koje se pogordiše i idu opružena vrata i namiguju očima, sitno koračaju i zvekeću nogama.

Šta ih, dakle, učini tako gordim i oholim? Nakit i vezovi, nizovi i lančići, trepetljike i ukosnice, podveze i pojasi, risi i prstenovi, toboci i ogledala. Eto, to ih učini gordim i oholim! Upravo, sve to je izraz njihove bezumne gordosti, a pravi uzrok gordosti jeste duhovno ništavilo. Od duhovnog ništavila dolazi gordost, a to spoljašnje šarenilo, koje žene vešaju na svoje telo, samo je jasno objavljivanje bezumne gordosti.

Najveća je nesreća, što će duša tih žena, sa smradom, raspasanošću, ćelom i ogorelinom izaći pred Boga i pred nebesnu vojsku prekrasnih Božjih angela i pravednika. Jer smrad tela označava smrad duše od bludne pohoti; raspojasana tela označava nenasitost duše za telesnim uživanjem; ćelavost tela – ćelavost duše od dobrih dela i čistih misli; ogorelina tela – spaljenost savesti i uma.

Gospode sveti prečisti, pomozi ženama, koje se krste krstom Tvojim, da se sete duša svojih, i očiste duše svoje presuda Tvog pravednog. Da duše njihove, zajedno sa telesima njihovim, ne postanu večiti smrad.

Nekad mi dosadi da nabrajam šta je Jugoslavija imala, a čega sada nema. Zato ću sad nabrajati šta mi fali.

Prvo mi fali normalna okolina koja ne broji krvna zrnca ljudima oko sebe, već gledaju u dušu i karakter. Onda mi fale normalni vernici koji veruju u Boga samo za sebe, i ne maltretiraju okolinu sa svojom verom, niti umišljaju čuda da bi bili u centru pažnje.

Onda mi fali Jugoplastika, trostruki košarkaški sampion Evrope zaredom, koja je bila nezamisliva bez Crnogorca Ivanovića, Srba Sretenovića i Savića, Makedonca Naumovskog, uz domaću splitsku decu i velikog trenera Jugoslovena Božu Maljkovića.

Fale mi otvorene granice kroz koje Bosanac i Srbin mogu slobodno doći i letovati bez diskriminacije. Fali mi konjak-kola za koju niko nije pitao je l’ Rubinov ili Badelov konjak.

Fale mi slobodoumni jugoslovenski umetnici koji stvaraju multikulturalna dela, a ne dela mržnje, homofobije, i prikrivenog fašizma. Fale mi ljudi čije reči imaju težinu i koji stoje iza svojih reči, a ne današnji jebivetri koji u toku dana tri puta promene mišljenje.

Mate Parlov FOTO: Printscreen/YouTube

Fali mi Mate Parlov, pobednik na olimpijskom postolju i svetski prvak u boksu. Fali mi sarajevska rok scena, i beogradski novi talas. Fali mi zajedništvo u kojem su ljudi različitih vera i nacija bili najbolji prijatelji, a ne danas kad pola ljudi za najboljeg prijatelja ima psihijatra i pilule lilule.

Fale mi plodna obrađena jugoslovenska polja na kojima se zlatila pšenica, a ne današnje neobradive zapuštene zemlje. Fali mi miris zdrave hrane kojim je mirisala cela kuća, a ne ovi današnji usrani GMO proizvodi.

Mladen Delić, Minja Subota i Dragan Nikitović FOTO: Printscreen/YouTube

Fale mi iskreni jugoslovenski antifašisti , a ne današnji jebivetri koji glume antifašiste za par novčića.

Fali mi Mladen Delić dok prenosi fudbalsku utakmicu reprezentacije Jugoslavije, i Dragan Nikitović kad prenosi mečeve Muhameda Alija i Džoa Frejzera.

Fale mi Čkalja i Mija Aleksić da se od srca nasmejem. Fale mi gostoljubivost i ljudskost koju je samo Juga imala.

Fali mi Mirza Delibašić sa sarajevskim driblingom koji “lomi kolena”, i Bojan Križaj, jugoslovenski skijaški Mocart.

Mirza Delibašić FOTO: Printscreen/YouTube

Fali mi kadar filma sa golim grudima Mire Furlan u kojem je bilo više erosa nego u svim porno posterima današnjih starleta.

Neću o Titu, posle njega je sve otišlo u k….. Sve ovo sam mogao da sažmem u jednu rečenicu: fali mi normalan i spokojan život bez ludaka fašista, ratnih profitera i bolesnih političkih manipulatora.

FOTO: Printscreen/YouTube/RTS Merila vremena – Zvanični kanal

Laku noć, Jugosloveni, ma gde bili.

Svojim izjavama dr Branimir Nestorović, čuveni pulmolog iz Tiršove, nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Za jedne je bio heroj, jedini koji je hteo narodu da saopšti istinu o koroni, a za druge neprijatelj broj 1, čovek kojem bi trebalo oduzeti lekarsku licencu.

Mi imamo Branimira Nestorovića, a Hrvati Gordana Lauca, takođe renomiranog naučnika, člana vladinog naučnog saveta za koronavirus koji često izlazi u javnost sa stavovima koji se dijametralno razlikuju od saradnika.

Lauc je prethodnih dana u nekoliko navrata svojim izjavama dobro “potpalio” tamošnju javnost i to baš u trenutku kada se beleže rekordni brojevi novozaraženih, odnosno kada je Hrvatska stavljena na crvenu listu mnogih zemalja.

Lauc, na primer, tvrdi da postoje dva virusa – letnji i zimski, koji je, kako kaže, ubojitiji.

“Leti je virus blag i mnogo ljudi ima blage simptome. Zimi je vrlo gadan, ubija i napada pluća. Sada i uz relativno velik broj zaraženih još uvek imamo veoma malo teško bolesnih ljudi, što potvrđuje da ljudi leti mnogo lakše prebole kovid-19 nego zimi”, kaže on.

U isto vreme to poziva na oprez, jer je leto pri kraju i moguće je da ćemo negde krajem jeseni i mi viđati više teških oblika bolesti.

Brojke, po njegovom mišljenju, uopšte nisu zabrinjavajuće.

“Ove brojeve zaraženih treba gledati u kontekstu broja testiranja i odabira ljudi koji se testiraju. Donedavno smo radili značajno manje testova i uglavnom su samo testirani kontakti zaraženih. Sada se sve više testira, a sve više se ljudi i sami dolaze testirati. Zbog toga stičemo realniju sliku o stvarnom broju zaraženih. To jesu dosta veliki brojevi, ali ako ih uporedimo sa Amerikom, koja već dva meseca ima veći broj slučajeva po broju stanovnika, ova naša situacija, iako poziva na oprez, nije previše zabrinjavajuća i ne vjerujem da se radi o eksponencijalnom širenju zaraze u Hrvatskoj”, rekao je Lauc za portal HRT-a.

On je istakao da je sad važnija činjenica imati što manji broj bolesnih ljudi od rasta broja zaraženih.

“Preveliki je fokus na to koliko je ljudi pozitivno. Važnije je koliko je bolesnih. Želimo izbeći preopterećenje zdravstvenih ustanova. S današnjom razmerom testiranih i potvrđenih još imamo stotinu i nešto hospitaliziranih, mali broj ljudi na respiratorima, nemamo velik broj bolesnih. Dok se to ne dogodi, Hrvatska nije ugrožena. Treba paziti da ne dođemo na 500 ili 1.000 slučajeva, a hoće li ih biti 100 ili 200, to je više-manje nebitno”, rekao je Lauc.

Konačno on se osvrnuo i na odnos korone i ekonomije.

“U ovom trenutku u Evropi kovid nije zdravstveni problem, nema bolesnih, nema umrlih – veći problem je kako preživeti recesiju koja je pred nama. Ono što imamo trenutno i što ćemo imati čitavu jesen je da moramo na neki način optimizirati brzinu širenja epidemije i preživljavanja gospodarstva. Otvorena je sezona, ljudi su pušteni napolje, znali smo da će biti više zaraženih, nadali smo se da neće biti više bolesnih ljudi. Tako da u ovom trenutku stvarno nema nekog razloga za brigu”, poručio je Lauc.