Month: August 2020

Glumac Žarko Laušević je nekada bio jedan od najpoželjnijih glumaca i osvojio je srca mnogih žena.

Ipak, njih dve su uspele u potpunosti da osvoje njegovo srce. Najpre je to bila Maja kojom se oženio i sa njom dobio dvoje dece: ćerku Asju i sina Dušana.

Žarko se, potom, zaljubio u Anitu, koju je upoznao na snimanju filma “Boj na Kosovu”. Ona mu je rodila ćerku Janu, a 1999. godine su se venčali, a zatim zajedno otišli u Ameriku.

Sve troje njegove dece odlično se slažu, a najstarija, Asja se 2014. godine i udala za muzičara Nikolu Boškovića sa kojim živi u Njujorku.

Ona je prava lepotica i, iako se ne pojavljuje u medijima i nije deo javnog života, povremeno se pojave njene fotografije i svi su saglasni u tome da Lauševa ćerka zaista predivno izgleda.

Ova dva znaka su najveći srećnici u horoskopu

Za neke ljude se kaže da su rođeni pod srećnom zvezdom zbog svega što im ide dobro u životu. Možda nisu rođeni pod srećnom zvezdom, već u pravom horoskopskom znaku.

Strelac

Strelac je znak sreće, obilja, egzotizma, voli hranu, putovanja, muziku, bori se protiv nepravde, vlada ljudskim pravima, njegovo prijateljstvo je imperativ i iz toga crpi energiju. Strelac je mladog duha, zgodnog estetskog izgleda, sportske građe, voli plemenite sportove, pa mu je tenis jedan od omiljenih.

On je aristokrata, otmen, a ponekad i pobunjenik, poštuje tradiciju, ali i dalje ide svojim putem. Strelac je sveštenik, astrolog, prorok. Velike nagrade, medalje, vojne počasti potiču od moćnog Jupitera. Da biste bili šampion ili pobednik u nekom sportu, morate imati jak Jupiter u natalnoj karti.

Sa strelcem nije lako sarađivati, on zna kako da bude strog. Takođe kažnjava, ali to je više neprijatno nego tragično. Ima sjajne životne apetite i ispunjava ih. Tipične zvezde ovog znaka su Frank Sinatra ili Tina Turner, koji su postigli dugotrajne uspehe.

 *Foto: Pixabay 

Blizanci

Uvek su na pravom mestu u pravo vreme. Oni su pričljivi, mogu zabaviti čitavo društvo i ljudi ih jednostavno obožavaju. Vade se iz svake situacije svojim šarmom. Oni su manipulativni, tako da se vrlo lako uvlače ljudima ispod kože. Blizanci su veseli i optimistični ljudi kojima je uvek potrebno da im se nešto dogodi.

Ne podnose monotoniju i dosadu, a u njihovoj glavi uvek ima puno ideja koje često ne uspeju. Izuzetno su društveni i zabavni, a komunikacija sa okolinom i razmena ideja su obavezni. Pristupačni su i svestrani, pa su odlični za različite oblasti. Ponekad mogu biti površni, pa im se ne može verovati. Imaju dve različite strane ličnosti i nikada nećete znati sa kojom od njih dve razgovarate. Sa njima nikada nije dosadno.

“Dao sam mu 10 maraka i zamolio ga da prestane da plače. Evo šta se sad dešava”.

Juče je ceo region pričao o dečaku sa kupinama iz BiH, kome je grupa starijih dečaka otela kupine koje je tog dana prodavao.

Dečaka je fotografisao preduzetnik Selmir Šljivić iz Živinica koji mu je i pomogao.

“Prodavač kupina na cesti M18, Brlošci, opština Kladanj. Plače jer su mu neki momci probali kupine, oteli iste i pobegli. Stadoh i nije važno šta uradih ali uspeo sam prokleti i ove i sve one koji otimaju, novac, život, ljubav, život. Otac Bekrija nezaposlen, a majka veli non-stop kod doktora, bolesna. Koje smo dno dostigli kao društvo da su deca primorana da rade, da ne budu zaštićena i još da im otimamo i to malo rada i zarade. Baš me stid a Boga mi pomognem koliko mogu. Prestao je mali da plače i ima još jednu posudu da proda”, napisao je Selmir, a slika uplakanog dečaka brzo proširila društvenim mrežama, ali i medijima u BiH.

Selmir je za Dnevni Avaz malo šire opisao događaj.

– Video sam da dete plače. Levom ručicom pokrio je uplakane oči, a u desnoj je držao kantice s kupinama. Glava mu je bila pognuta. Ruke su mu se tresle. Ja sam nastavio voziti jer tamo nisam mogao stati. Nastavio sam voziti još nekih 500 metara gde sam se okrenuo i vratio nazad do dečaka. Prišao sam mu, dečak je jecao. Rekao sam mu da se ne brine, da mu neću nauditi. Upitao sam ga zašto plače, a on je rekao da su mu neki dečaci ukrali kupine – kaže on za Dnevni Avaz.

– Po automatizmu sam u taj prizor i na to mesto stavio svoje dvoje dece, kako bi se ona ponašala. Pitao sam ga kako se zove. Mislim da je rekao Zuhdija, nisam siguran. Pitao sam ga koliko koštaju te kupine, a rekao je 10 KM. Dao sam mu deset maraka i zamolio sam ga da prestane da plače, zatim sam izvadio još pet maraka i dao mu. Dečak mi je ponudio kupine, rekao sam mu da ja to ne želim, samo želim da on više ne plače. Onda sam se setio da u autu imam još neki sok i keks, dao sam mu i to. Na pitanje ko mu je otac, rekao je da ga svi zovu Bekrija, to mu je nadimak po kojem ga svi znaju. Za majku je rekao da je non-stop kod doktora i da je veoma bolesna. Rekao mi je pognute glave da ih je četvoro dece u kući i da im roditelji ne rade – rekao je Šljivić.

-Slikao sam ga jer želim prodrmati taj bezobziran neosećaj za slabe i ugrožene, a posebno za decu. Objavio sam to što sam objavio misleći da će samo moji prijatelji na Facebooku to videti, međutim, ovakve reakcije su me pozitivno iznenadile – kazao je dodajući da planira da pomogne ovoj porodici

– Budući da imam svoju proizvodnju nameštaja, naumio sam da odem u kuću dečaka i pitam šta im treba od nameštaja. Međutim, ovo je izazvalo lavinu pozitivnih komentara i mnogo ljudi se javilo sa željom da pomognu. Lično još uvek nisam uspio da stupim u kontakt s porodicom dečaka jer sam u svojim nekim poslovnim obavezama. Ali već sutra ili preksutra planiram da pronađem kuću gde žive i ponudim im pomoć – kaže on.

“Bila sam uplašena da naše dete neće moći da hoda ili da će puno patiti”

Majka ju je prvi put uzela u ruke deset dana nakon porođaja. Plakala je od sreće što je njeno dete živo. Jer, mala Zalaja je u bolnici provela 57 dana, a narednih pet meseci nije izlazila iz porodične kuće.

Roditelji devojčice koja se rodila prošle godine u julu sa ogromnim tumorom na telu, velikim gotovo kolika je bila ona sama, napokon su progovorili o tome kroz šta su sve prošli. Zalaja Šier iz Darvina u Australiji na svet je došla carskim rezom, a odmah po rođenju prežiela je šestosatnu operaciju uklanjanja dobroćudne mase sa njenog tela. Odlično se oporavila i danas je zdrava i srećna devojčica koja se rado igra sa svojim starijim bratom Vilderom, prenosi 24sata.

Njena majka Lena (32) i otac Met (31) prošli su pakao nakon što su lekari u 20. nedelji njene trudnoće na ultrazvuku vidjeli da sa bebom nešto nije u redu. Bilo je to u maju prošle godine. Na bebi je rasla ogromna izraslina. Tumor je krenuo da raste iz njene trtice i već tada je težio oko 1,5 kilograma. Sumnjali su na spinu bifidu – poremećaj kojeg karakteriše rascsep kičme, odnosno njeno nepotpuno zatvaranje koje se zna pojaviti na plodu u prvim nedeljama nakon začeća.

Lekari su roditeljima rekli da bi se dete moglo roditi mrtvo, te su im savetovali da Lena izvrši abortus, što je ona kategorički odbila.

“Lekari su nabrajali nekoliko stvari na koje sumnjaju, ne sećam se svih, ali u pamćenju mi je ostala spina bifida. Bila sam uplašena da naše dete neće moći da hoda ili da će puno patiti. Razmišljala sam jesam li ja za to kriva, jesam li uzimala dovoljno vitamina i minerala u trudnoći, jesam li se dovoljno zdravo hranila…Svakakve misli su mi se motale po glavi”, prisetila se ova hrabra majka.

Dva dana kasnije, lekari su rekli o čemu se radi.

Lena i Met su počel da pretražuju dan i noć, čitali, raspitivali se jer su od lekara dobijali vrlo malo informacija. Njenu trudnoću okarakterisali su visoko rizičnom i ostatak vremena do porođaja morala je biti vrlo oprezna.

Ponovljen ultrazvuk pokazao je da beba ima tumor tipa II, što znači da je uglavnom spoljni, ali delom se nalazi i unutar tela. Napravljena je i magnetna rezonanca (MRI) koja je donela malo olakšanja jer se ispostavilo da tumor ne utiče na detetove organe. Bili su presrećni

Lekari su razvoj bebe pratili dva puta nedeljno ultrazvukom, a u 26. nedelju trudnoće beba je bila vrlo anemična i srce je bilo pod velikim pritiskom – nije se moglo nositi sa toliko krvi koliko je cirkulisalo i tumorom i bebinim telom.

Zalaja je svetlost dana ugledala 8. jula 2019. godine. Težila je nešto više od jednog kilograma, tumor je bio teži od nje same za više od pola kilograma. Ubrzo nakon porođaja, malena je podvrgnuta hirurškom zahvatu uklanjanja tumora. Tokom operacije su je morali nekoliko puta oživljavati, a primila je i pet transfuzija krvi.

Iako tako sitna i nejaka, u sebi je pronašla dovoljno snage i preživela. Tek deset dana kasnije majka ju je prvi put uzela u ruke. Plakala je od sreće što je njeno dete živo. Kako je tumor bio benigan i nije oštetio organe, devojčica se dobro oporavila. Tokom zahvata su joj uklonili trtičnu kost kako se tumor ne bi vratio i ponovo počeo da raste. Naime, rizik od toga je velik sve do starosti od pet godina.

Lena je odlučila, kaže, svoju priču da podeli u javnosti kako bi pomogla drugim ljudima koji se nalaze ili se nađu u sličnoj situaciji. Javilo joj se već nekoliko trudnica čije nerođene bebe su dobile takvu dijagnozu pa sa njima razgovara o svemu, šta je prošla, kakva su bila njena iskustva i strahovi…

“Sećam se koliko su meni pomogli takvi razgovori sa drugim ženama koje su to prošle”, rekla je Lena.

SEDAM dana od otvaranja crnogorskih granica sa državama regiona, u metropoli crnogorskog turizma, Budvi, zabeležen je prvi primetan rast broja gostiju, a uglavnom dolaze iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Kako prenosi crnogorski portal “Vijesti”, to bi barem malo moglo popraviti praktično propalu turističku sezonu zbog epidemije korona virusa.

U Crnoj Gori trenutno se nalazi 27.200 turista, skoro 11.000 registrovano je upravo u Budvi, a prema rečima direktorke TO Budva Maje Liješević, u odnosu na pre sedam-osam dana primetno je da Budva ima dve do tri hiljade više gostiju.

– Najveći broj turista u Budvi su gosti iz BiH, Ukrajine, Belorusije i Albanije, ima nešto i iz Rusije, i u zadnjih sedam do deset dana ima registrovanih turista primetno i iz Srbije – rekla je ona.

Više od 3.000 gostiju u Budvi je u privatnom smeštaju, u hotelima 7.700, ali se, uz popularne cene i stroge higijenske mere, očekuje veći priliv gostiju.

Nije ni pokušala da upostavi komunikaciju, samo je devojčicu povukla za ruku

Kada sam saznao da mi je drugi sin zaprosio hrvaticu, istog sekunda sam mu rekao da je za mene i moju porodicu mrtav i da ne pokušava više nikada da nas kontaktira.

Prošlo je već 16 godina od tada, niko se nikada nije čuo sa njim iako je on pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz porodice. Svojim potezom je dovoljno ukaljao naš status, eto mu sada njegova ‘porodica’ jer za nas takav izrod ne postoji.

Međitim, pre par dana dok smo bili u tgovini, slučajno samo sreli njegovu suprugu i decu. Ko s neba je pala pred nas a njen pogleda nikad neću zaboraviti. Iste seknude je rekla : ” Oprostite!” i prošla pored nas kao pored stranaca.

Nije ni pokušala da upostavi komunikaciju, samo je devojčicu povukla za ruku i otrčala prema kasi! Devojčica je prelepa, tako mila i nežna.
Na trenutak,sam se pokajao što nikad nismo imali priliku da je upoznamo, ipak nam je unuka.

Rekao sam to i supruzi, a ona je samo mudro ćutala. Posumnjao sam da ona ustvari ima neki kontakt s njima, a to joj nikada ne bih oprostio.

Kada sam saznao da mi je drugi sin zaprosio hrvaticu, istog sekunda sam mu rekao da je za mene i moju porodicu mrtav i da ne pokušava više nikada da nas kontaktira.

Prošlo je već 16 godina od tada, niko se nikada nije čuo sa njim iako je on pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz porodice. Svojim potezom je dovoljno ukaljao naš status, eto mu sada njegova ‘porodica’ jer za nas takav izrod ne postoji.

Međitim, pre par dana dok smo bili u tgovini, slučajno samo sreli njegovu suprugu i decu. Ko s neba je pala pred nas a njen pogleda nikad neću zaboraviti. Iste seknude je rekla : ” Oprostite!” i prošla pored nas kao pored stranaca.

Nije ni pokušala da upostavi komunikaciju, samo je devojčicu povukla za ruku i otrčala prema kasi! Devojčica je prelepa, tako mila i nežna.
Na trenutak,sam se pokajao što nikad nismo imali priliku da je upoznamo, ipak nam je unuka.

Rekao sam to i supruzi, a ona je samo mudro ćutala. Posumnjao sam da ona ustvari ima neki kontakt s njima, a to joj nikada ne bih oprostio.

Serija napada bez kraja zapadnih medija na Novaka Đokovića ne prestaje, što je razljutilo nekadašnjeg direktora Australijan opena, Pola Meknemija, koji je stao u odbranu najboljeg tenisera na svetu.

“Tretman koji Đoković ima u anglosaksonskim medija pred početak US Opena podseća me na sve ono sa čim je morala da se suoči Monika Seleš pred Vimbldon 1992. godine. Odlučili su da ga konstantno napadaju i sruše, isto kao Moniku. Sranan plan”, napisao je na tviteru Meknemi koji je svojevremeno bio broj 1 u dublu i 24. teniser sveta u singlu.

Podsećanja radi, Monika 1992. bila na putu da istovremeno drži u rukama sve četiri grend slem titule, jer je prethodno osvojila US Open, Australijan open i Rolan Garos, pa su se mediji uplašili da devojka koja još nije napunila ni 19 godina ne prigrabi i Vimbldon.

Mala Mo je izdržala sav pritisak do finala, prethodno u polufinalu pobedivši veliku Martinu Navratilovu koja je stigla posle meča da se požali kako je jugoslovenska teniserka bila preglasna prilikom udaraca!?

Nažalost, Selešova nije uspela da slavi u finalu… Ali, eto, bar zahvaljujući Novaku, odnosno odnosu medija prema njemu, “neko” se setio kroz šta je sve Monika morala da prolazi…

U nesreći koja se pre dva dana u jutarnim satima desila u Lazarevcu, poginula je žena A.E. (29) a njen trogodišnji sin koji je pao sa njom je prevežen u bolnicu i lekari se i dalje bore za njegov život. Suprug poginule žene i otac mališana skrhan je ovim događajem i u neizvesnosti iščekuje informacije o stanju sina, prenose mediji.

Oko sedam sati sam došao iz noćne smene, sin je spavao i ja sam legao. Probudila me je užasna buka, lupnjava na vratima.

Zbunio sam se, ustao i tražio po stanu ženu i sina, ali njih nije bilo. Ovo je svojim rođacima ispričao N. T., suprug Lazarevčanke (29) koja je u četvrtak malo pre devet pala sa terase stana na šestom spratu zajedno sa sinom (3). Žena je na mestu ostala mrtva, dok se dečak nalazi na intenzivnoj nezi u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Tiršovoj i lekari se bore za njegov život.

Nesrećan slučaj

Otac dečaka i suprug A. E. juče je bio u Tiršovoj. – On je van sebe, moli i nada da će dete da preživeti, svi se nadamo – kaže rođaka i nastavlja: – Posle tragedije mi je rekao da mu je srce iščupano iz grudi. Rođaka priča da je nesrećni čovek, kao i svi ostali, ubeđen da je A. E. poginula nesrećnim slučajem, pokušavajući da spase sina.

– Rekao mi je da je, kada ga je to lupanje po vratima probudilo i kada je shvatio da u stanu nema žene i sina, ugledao policajce, koji su mu saopštili bolnu vest – priča sagovornica i dodaje:

– Pretpostavljamo da je A. E. otišla da se tušira i da je u trenutku videla sina da se popeo na sto na terasi. Onda je onako ispod tuša naga istrčala za njim i popela se na sto da ga zgrabi. Pokušavajući njega da spase oboje su pali. Ona je bila toliko brižna i posvećena majka. Rođaka kaže da ne veruje da je A. E. namerno skočila.

– Poznajem je odmalena. Nije imala nijedan razlog da to uradi. Imala je skladan brak, N. T. joj je bio prvi dečko. Živeli su neko vreme u Novom Sadu i nekoliko godina nisu mogli da dobiju dete, a kada su dobili dečaka, preselili su se u Lazarevac. Renovirali su stan, bili su srećni, uživali sa svojim sinčićem – priča potresena žena.

Zla sudbina

Majka A. E. je u trenutku nesreće bila u banji, a u Lazarevac se vratila čim je čula šta se desilo. – Na putu joj je nekoliko puta pozlilo, pa su morali da staju. I ovde je tražila pomoć lekara. Rekla je da se sa ćerkom čula veče pre tragedije i da je sve bilo normalno. Rekla je i da je unuk trebalo da ide sa njom u banju, ali da se uoči puta predomislio. Nije hteo bez majke – kaže rođaka.

Kupio autić

Ona se prisetila poslednjeg susreta sa A. E. i njenim sinom. – Videla sam ih dva dana pre tragedije. Dečak je imao naočare za sunce. Pitala sam ga gde ide, odgovorio je da ide da kupi “krša”. Majka mi je objasnila da je to neki autić, koji će svakako za jedan dan u njegovim ručicama postati krš. Smejale smo se… – ispričala je kroz suze rođaka.

Policija je uzela otiske s terase i druge neophodne dokaze, koji će pomoći da se utvrdi da li se dete samo popelo na sto ili je A. E. skočila s njim u naručju.

Komšije u zgradi za A.E. i njenog muža imaju samo reči hvale. – Uvek je bila ljubazna, nasmejana i predusretljiva. Dečak uvek negovan i veseo, videlo se da vode računa o njemu. Ne verujem da je ona bila u stanju da tako skoči namerno – priča komšinica.

Sveta Petka u srpskom narodu je poznata kao zaštitnica žena i mnogi veruju u njene isceliteljske moći.

Na devet kilometara od Topole, u selu Vinča,ušuškan i sakriven u prirodi od koje zastaje dah nalazi se izvor vode, za koju se veruje da je lekovita, a koji je posvećen upravo ovoj svetiteljki.

– Brojni su putnici namernici koji upravo ovde dolaze po vodu, umivaju se i mole. Davne 1935. godine izvor je obeležen kamenom pločom i od tada je jedno od najposećenijih mesta u ovom selu – kaže meštanin Zoran Kostić.

Da je izvor Svete Petke poseban i čudotvoran veruje se još od davne 1935. godine. Preko osam decenija tu se verujući narod okuplja, posebno 27. oktobra kada pravoslavni Hrišćani proslavaljaju Svetu Petku.

Sveta Petka, izvor lekovite vode, Foto: RINA

– Prema pričama naših predaka, koje se prenose sa kolena na koleno, na ovom izvoru pre mnogo godina izlečio se povređeni drvoseča. U našem kraju mnogi se bave ovim teškim poslom i povrede su često opasne po život. Veruje se da nakon što ga je posekla sekira, drvoseča je duboku ranu oprao vodom sa izvora, koja je za vrlo kratko vreme poptuno zacelila. Od tada se ovo mesto smatra lekovitim – rekao je Zoran.

Ovom svetom vodom jedna poznata glumica je izlečila karcinom dojke i od tada crkva i meštani ovog sela ulažu poseban trud da ovde bude urađeno sve što je potrebno. Pre nekoliko godina zahvaljujući njihovoj ažurnosti, delimično je uređen prilaz do ovog mesta, a voda je osveštana.

Sveta Petka, izvor lekovite vode, Foto: RINA

– Potrebno je još dosta toga da se uradi, ali najvažnije je da se obezbedi put. Do izvora se dolazi krivudavom stazom kroz šumu, dugačkom oko kilometar. Može se samo peške,pa se vrlo lako može desiti da se posetioci okliznui padnu – rekao je Zoran.

Kada čujete sve ove ljudske priče i njihova verovanja, ne možete ostati ravnodušni, jer čuda zaista postoje i ko veruje, desiće se i njemu.

Otac i ćerka poginuli su u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u utorak kod Mihajlovca kada je Čanović izgubio kontrolu nad dvotočkašem marke “honda”, najverovatnije zbog nevremena

Na stotine rođaka, prijatelja, školskih drugova, bajkera iz svih krajeva Srbije, u suzama je juče ispratilo na večni počinak Sašu Čankovića (45) i njegovu ćerku Mariju (17) iz Bora.

Otac i ćerka poginuli su u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u utorak kod Mihajlovca kada je Čanović izgubio kontrolu nad dvotočkašem marke “honda”, najverovatnije zbog nevremena.

Marija je sahranjena u belom kovčegu, a opelo je služeno u kapeli. Kada su kovčezi izneti iz crkve, začula se grmljavina motora više od 200 bajkera iz Srbije.

Tužna povorka kretala se polako do mesta gde su otac i ćerka sahranjeni. Iza kovčega je išla Sašina supruga i desetogodišnji sinčić, i njegov brat Davor. Nije se video kraj nesrećnoj povorci.

Kako se nezvanično saznaje, obdukcijom je utvrđeno da su Saša i Marija zadobili prelome lobanje i izliv krvi na mozgu, usled čega su i preminuli.

Saša je, upravljao motociklom “honda CBR 1100”, ali je u krivini izgubio kontrolu, sleteo s puta i udario u zaštitnu ogradu. Poznanici iznose sumnju da su tragediji doprineli i olujni vetar koji je duvao, ali i klizav kolovoz zbog kiše. Saša je bio vrstan alatničar i planirao je da se preseli u Kanadu, a kobnog dana dobio je i iseljeničku vizu. Porodica je trebalo da mu se pridruži nekoliko meseci kasnije…