Month: August 2020

Popularna pevačica Neda Ukraden ponosna je uspešnu pevačku karijeru dugu više od 50 godina, ali ne krije da je najponosnija na svoju porodicu u kojoj prolazi mir i sreću.

Neda Ukraden je izuzetno vezana za ćerku Jelenu Bilbiju Mlinović, zeta Predraga Mlinovića i njihovu decu – blizankinje Aleksandru i Nedu, kao i mališana Dušana.

Neda je ćerku Jelenu dobila u braku sa Milanom Bilbijom koji je preminuo pretprošle godine.

Za atraktivnu Jelenu mnogi kažu da je nasledila lepotu od majke.

“Moja želja, kao svake normalne žene, pogotovo razvedene, je da vidi srećno dete kako ima svoju porodicu”, rekla je Neda jednom prilikom o ćerki.

Nedina ćerka je vlasnica salona za ulepšavanje u Beogradu, a njen suprug je vlasnik dečije igraonice.

Interesantno je da Neda živi sa Jelenom i njenom porodicom, a da je stan u Beogradu na vodi, za koji su mnogi mislili da je pevačicin, zapravo u vlasništvu njene lepe ćerke.

“Ja, nažalost, samo stanujem tu, to je stan moje ćerke koji je tek bio tako opremljen. Ja sam još uvek sa njima, ali sam se, eto, jednostavno izdvojila zbog izolacije. Prelepo je tamo, zaista, mislim još se gradi i mnogo prašine ima, ali ono izgleda zaista svetski. To će biti jedan od najlepših delova Jugoistočne Evrope – otkrila je Neda za “Telegraf”.

Ispovest pevačice nikoga neće ostaviti ravnodušnim!

Pevačica Tanja Savić već više od četiri meseca nije videla svoje sinove Maksima i Đorđa, a razdvojenost joj, kako kaže, pada sve teže, iako se trudi da ostane jaka.

Njih je bez njenog znaja u Autraliju odveo njen suprug Dušan Jovančević, a ona dva dana nije znala ni gde su ni dali su dobro, kako je ispričala za Objektiv, ne može ni da se čuje sa njima.

– Ne mogu da se čujem sa sinovima. Bukvalno mi nije dozvoljeno da se čujem sa njima. Baš ste me pozvali kada sam pokušavala da dobijem decu. Zvala sam na Dušanov broj, ali on mi se ne javlja. Međutim, onda sam zvala na fiksni. Počela sam u poslednje vreme da zovem na fiksni. Kada mi bude stigao račun za telefon – neće mi biti dobro. Javio se moj stariji sin, uplašen. Nije znao ni ko zove. Onda je čuo moj glas i ja sam pitala što se niko ne javlja na tatin telefon, a on mi je odgovorio da tata nije tu i da je izašao negde napolje. I ja onda shvatam da me ignorišu svi živi. U tok trenutku čujem da baba dobacuje ‘Spusti joj slušalicu, molim te, zato što je ovo moj telefon’. Tada je Maksim u istom trenutku spustio slušalicu. Odmah sam pozvala opet, ali mi se niko nije javio – ispričala nam je Tanja i dodlala:

– Baš je se vrši tortura nada mnom. Ne znam zašto je to tako. Valjda su to geni. Ja to ne mogu da promenim, nažalost. Ali bitno mi je da svoju decu zaštitim od toga, od takvih manipulatora i napasnika. Pošto je majka ista kao i on… Ne znam. Daleko bilo da takvo nešto uradiš majici koja je na drugom kontinentu. To je kada neko podržava svoje dete bez obzira na to šta on uradi. Dete je dobro podržati u dobrim i racionalnim momentima, ali ovako nešto ja ne mogu da razumem.

Foto: Instagram/printscreen

Na pitanje da li može od nekoga da sazna da li su joj deca dobro, pevačica kaže da to čuje po njihovom glasu kad u retkim slučajevima uspe da ih dobije.

– Deca su okej, čujem ja njima po tom glasu. Ali vidi se da su izmanipulisani. Nisam stigla ni da pitam kako je Đorđe, verovatno spava jer ujutru ima trenig. Trenira fudbal – objašnjava Tanja.

Sa Dušanom nije uspela da se čuje uopšte otkad ga je prijavila policiji da joj je oteo decu, a uverena je da joj se ne javlja jer zna da će prvo tražiti da vidi sinove.

– Ne, Dušan se ne javlja. A ja drugi način da se čujem sa decom nemam… Šest-sedam puta sam pokušala da ga dobijem, ali ništa. Na kraju sam zvala na fiksni i čula sam babu svoje dece kako Maksimu govori da mi spusti slušalicu jer je to njen telefon. Ona to kaže za mene koja sam joj stavila kamere na kuću i sredila prozore… Užasno je sve ovo što se dešava. Ali ja se ne opterećujem, znam da ću iz ove priče izaći kao pobednik. Ovo je užas – rekla je vidno potresena Tanja.

Foto: Alo!/R.Ristić

Pevačica nam je otkrila i da čeka pravi trenutak da ode u Australiju i da se za sve savetuje sa svojom advokaticom.

– Zvala sam ministarstvo, ali su mi odbili poziv. Što se tiče Australije, ja sve to mogu da pokrenem u smislu da policija ode u kuću i vidi kako su deca i šta se dešava sa njima. Ja još nisam dala saglasnost advokatu za to, jer smatram da bi to bilo stresno za decu. Ionako se priča da sam prijavila tatu, mogu samo da zamislim kakve su to priče njima u glavama… – kaže Savićeva i dodaje:

– Ne bih ja tamo u kuću ušla više. Otišla bih u Australiju, ali mi je žao što ne mogu. Čekam da mi se oni iz Australije reći. Ako treba da putujem, putovaću. Ne verujem više nikome.

Ipak, Tanja je optimistična i veruje da će uspeti da vrati svoju decu.

Foto: Alo!/R.Ristić

– Onaj ko je čist nema čega da se brine. Ja bih samo želela da čujem svoju decu jer mi nedostaju i znam da i ja njima nedostajem – izjavila je Tanja.

Sada kad je sve odlučila da ispriča, priznala nam je i da je od svih krila da ima problema u braku, da je izgubila prijatelje i da čak ni roditeljima nije rekla za svoje muke sve donedavno.

– Niko nije imao pojma šta ja preživljavam. Ni mama ni tata. Dušan je mene potpuno izolovao. Krug prijatelja mi se smanjio. Na kraju sam, čak i te prijatelje što sam imala… Oni su se okrenuli protiv mene. Pomogli su mu da pobegne za Australiju i podržali ga. Pitala sam ih da li znaju gde su mi deca i kako su. Oni kažu ‘Ne znamo mi ništa’. Eto koliko ljudsko zlo može da ide – kaže pevačica i dodaje:

– Mnogo je žena koje su slično preživele. Sada u ovoj situaciji javljaju mi se žene na Instagramu i prepričavaju mi svoje situacije. I kažu ‘Bog je sa nama’. I jeste, ali i mi žene moramo da se borimo. Ja znam da ću ja izaći kao pobednik. Samo treba vremena. Meni je advokatica rekla da je sve to jako teško jer mi nismo razvedeni.

Kako su je mnogo koleginice, kao što su Dragana Mirković, Indira Radić i Seka Aleksić, podržale, Tanja je imala potrebu da im se još jednom zahvali na tome.

– Videla sam da su me mnoge koleginice podržale i hvala im. I one su majke, a majke to razumeju – poručila je pevačica.

Vračara Slađana J. (50) uhapšena je pre dva dana u Austriji zbog sumnje da je ojadila više gastarbajtera, od kojih je uzimala silan novac i zlato kako bi sa njih, navodno, “skidala crnu magiju”.

Srpska državljanka je samo od jedne žrtve uzela zlato u vrednosti od čak 30.000 evra, dok je od drugih prevarenih osoba za jednu seansu uzimala i po 1.000 evra.

Prema pisanju austrijskih medija, Slađana koja je živela u Gerasdorfu sumnjiči se da je prevarila više osoba u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, kao i da su se na njenoj meti nalazili Vlasi koji su radili u tim zemljama.

Slađana je na internetu dala oglas da “skida crnu magiju” i njoj su se telefonom javljali uglavnom gastarbajteri. Tokom razgovora Slađana bi saopštavala žrtvama da je neko na njih bacio tešku kletvu i da oko njih “vidi crne senke”. Zatim bi oštećene počela da teši da nije sve izgubljeno jer ona može da im pomogne, ali da će to, naravno, da košta, prenosi Informer.

Vračara je potom tražila da joj uplate novac na račun da bi ona mogla da kupi kartu i dođe kod njih kako bi im iz života trajno uklonila opasne vradžbine.

Slađana bi se pobrinula da u stanu ili kući ne bude nikoga osim osobe koja ju je zvala. Zatim bi iz torbice vadila krstiće, ikone, crni konac, ružino ulje, kamen… Potom bi upalila tamjan i počela da kadi prostoriju, izgovarajući nekakve “magične reči”. Žrtvi bi vezala crni konac oko ruke i dala joj da glača kamen. Na kraju rituala, koji je obično trajao 15 minuta, osumnjičena bi osobi davala da popije par kapi ružinog ulja, objavili su austrijski mediji.

Po okončanju seanse Slađana J. bi, u zavisnosti od njene procene imovinskog stanja žrtve, tražila novca, zlatan ili srebrn nakit.

Žrtve su reagovale s olakšanjem i nisu dugo raspravljale o ceni. Plaćali su koliko god bi Slađana rekla da treba. Jedna žrtva je platila 1.000 evra za “tretman” i navodni lek, druga je za seansu izdvojila nekoliko hiljada evra, dok je treća žrtva dala zlatnike u vrednosti od čak 30.000 evra. Slađanu su policiji prijavili rođaci oštećenih osoba, koji nisu mogli da poveruju šta se dogodilo.

Austrijski portali naveli su da je Slađana J. sa porodicom živela u velikoj kući u Gerasdorfu i da niko od ukućana nije bio zaposlen.

“To nije bilo ni potrebno kada se ima u vidu koliko je uhapšena vračara zarađivala “skidanjem crne magije”. Prilikom pretresa kod osumnjičene Slađane pronađene su dragocenosti poput zlatnih i srebrnih novčića, nakit, ali i veća količina novca, najčešće švajcarskih franaka.

Slađani J. je određen pritvor, a austrijska policija veruje da je ova vračara prevarila više desetina lakovernih i naivnih lica.

Francuske vlasti na putu su da reše ubistvo devetogodišnje devojčice koju je života lišio serijski ubica još 2003. godine.

Estel Muzen nestala je 9. januara te godine u mestu Gijermant u pariskom regionu, na povratku iz škole. DNK tragovi nesrećne devojčice pronađeni su na dušeku sestre ubice Mišela Furnirea, dvesta kilometara daleko od mesta otmice, saopšio je danas advokat njegove bivše supruge Monik Olivije.

Upravo je Monik Olivije (71) priznala u petak da je njen bivši muž oteo, silovao i ubio devojčicu u toj kući. Protiv nje je odmah pokrenuta istraga zbog saučesništva.

Michel Fourniret a séquestré, violé et tué Estelle Mouzin, selon son ex-épouse https://t.co/brmqPDoz5E pic.twitter.com/ZTgrgBzhOQ

— Paris Match (@ParisMatch) August 21, 2020

Ona već izdržava doživotnu robiju zbog saučesništva u ostalim zločinima njenog muža.

Početkom marta, masovni ubica Mišel Furnire (78), koji pati od gubitka pamćenja, priznao je ovaj zločin.

Furnire je osuđen na dvostruku doživotnu robiju, najpre 2008, a onda i 2018. godine, zbog ubistva sedam mladih žena, devojaka i devojčica, uz prethodna silovanja ili pokušaje silovanja, počinjene između 1987. i 2001. godine u Francuskoj i Belgiji. U međuvremenu je priznao čak 11 ubistava, dok se trenutno vrši istraga u vezi s mogućim drugim zločinima koje je izvršio.

Dok ljudi gladuju i ostaju bez posla, decu na lečenje u inostranstvo šalju sms porukama, a pojedine bolnice i škole se nalaze u stanju raspada, država Srbija uložila je za tri godine čak 43 miliona evra u Hram Svetog Save!

Predsednik Aleksandar Vučić ponosno je obavestio javnost da je država u Hram Svetog Save za tri godine uložila 43 miliona evra, a narod ove države se tu ništa nije ni pitao.

Dušan Teodorović FOTO: Printscreen

Ova ogromna količina novca mogla se uložiti u daleko potrebnije stvari i olakšati život, barem na kratko, i to ogromnom broju ljudi. Da je ovo ulaganje u Hram sve samo ne “pametno i odgovorno upravljanje novcem građana Srbije” smatra i akademik Dušan Teodorović.

Vučić: "Država je u Hram Svetog Save za tri godine uložila 43 miliona evra."

Bravo! Ovako se pametno i odgovorno upravlja novcem gradjana Srbije. Zamislite šta bi bilo da se ovog novca dokopalo 34000 korisnika narodnih kuhinja u Srbiji. Sve bi pojeli!

— Dušan Teodorović (@duteodor1) August 21, 2020

– Vučić: “Država je u Hram Svetog Save za tri godine uložila 43 miliona evra.” Bravo! Ovako se pametno i odgovorno upravlja novcem građana Srbije. Zamislite šta bi bilo da se ovog novca dokopalo 34.000 korisnika narodnih kuhinja u Srbiji. Sve bi pojeli! – naveo je Teodorović u tvitu.

Hram Svetog Save FOTO: Milica Vučković

Narodne kuhinje o ovom novcu mogu, međutim, samo da sanjaju jer prioritet naših državnika sudeći iz priloženog nije pomoć ljudima

Aleksandra Elezović (29) poginula, a njen naslednik se bori za život

Samoubistvo u Lazarevcu, Foto: Alo/Masanori Jošida

Telo Aleksandre i njenog trogodišnjeg sina nađeno je juče ujutro na platou prvog sprata. Mada žena nije davala znake života, njen sin je u teškom stanju prebačen u Urgentni centar u Beogradu

Sumnjamo da je dete krenulo na terasu, a da je ona krenula za njim. Negiramo da je Aleksandra imala bilo kakvih psihičkih problema kao što se priča – rekao je njen brat Pavle C., s kojim je Aleksandra odrasla.

Aleksandra Elezović Kika (29) poginula je juče ujutro prilikom pada s terase svog stana na šestom spratu solitera u centru Lazarevca, dok je njen trogodišnji sin T. T. teško povređen! U momentu kada su došle lekarske ekipe, mlada žena nije davala znake života. Verovatno je svojim telom ublažila pad sinčića, koji je bio živ, ali u teškom stanju, pa je odmah prevezen u Urgentni centar gde je hitno operisan. Kako su Aleksandra i njen sin stradali utvrdiće istraga. Ono što je zasad poznato je da su u 8.50 sa terase šestog sprata pali na plato na prvom spratu, iznad poslovnih prostorija lazarevačkog autoprevoznika „Lastra“!

Vrisku je čula prolaznica i odmah su zvali policiju i Hitnu pomoć. Dodatnu misteriju unela je daska za WC-šolju, koja je nađena pored Aleksandrinog golog tela. Da li ju je ona držala u rukama prilikom pada ili je dasku neko od stanara prethodno bacio, nije poznato.
Posle nalaženja nagog tela nesrećne žene na platou, policija je provalila u stan u kome je živela sa suprugom Nikolom T. i sinom T. T. Muž je u tom momentu spavao i navodno nije imao pojma o tragediji. San mu je bio čvrst, pa navodno nije čuo lupanje policajaca koji su na kraju morali da razvale vrata stana.

Kako je poginula Aleksandra, a teško povređen njen sin utvrđuje se, a jedna od mogućnosti, i to ona koja najčešće pominju istražitelji, jeste ta da je mlada žena sa detetom u naručju skočila sa terase šestog sprata. Ako je to istina, za sada nije poznat razlog zbog koga se odlučila na taj korak. Nekoliko sati posle nalaženja tela Aleksandre i sinčića, Nikola T. je odveden u stanicu policije gde je ponovo ispričao sve o događajima koji su prethodili smrti supruge.

Rođaci Aleksandre međutim odbijaju mogućnost da je sebi i detetu namerno oduzela život. Oni veruju da je sve splet nesrećnih okolnosti.
– Odrasli smo zajedno, bila je divna. Nisu imali problema u braku. Ne verujem da je izvršila samoubistvo. Ona je to dete želela… Ne bi ona ubila ni dete ni sebe. Da su imali probleme to bi se videlo po detetu, promenio bi ponašanje, a on je stalno pozitivan i videlo se da je voljen i pažen. Sumnjamo da je dete krenulo na terasu, te da je ona krenula za njim. Negiramo da je Aleksandra imala bilo kakvih psihičkih problema kao što se priča – rekao je njen brat Pavle C., s kojim je Aleksandra odrasla.

Aleksandrina tetka Biljana R., koja živi na istom spratu zgrade, rekla je da je za tragediju saznala od policije.

– Pozvonili su mi na vrata i pitali za stan Elezovića. Rekla sam im da sam Aleksandrina tetka i pokazala im na drugoj strani hodnika stan. Policajci su zvonili, lupali i na kraju razvalili vrata. Zatekli smo Nikolu kako spava. Znate, on je vernik i posvećen je verskom turizmu, pa je to veče vozio ljude po manastirima. Ne verujem da on ima ikakve veze sa tragedijom, ali nadam se da će istraga to utvrditi. Takođe ne verujem u priču o samoubistvu jer je Aleksandra bila vernica i željno je iščekivala sina koga je obožavala. Zbog toga verujem da je ona pokušala da spasi dete, pa su zajedno pali – rekla je tetka Biljana.

Aleksandra je rođena Lazarevčanka i bila je pri kraju studija defektologije, i koliko je poznato njenim rođacima, nije imala psihičkih problema.

– Njen život je obeležila smrt oca pre 25 godina. Kasnije je odlučila da upiše defektologiju i da pomaže ljudima kao što je bio njen otac Vojkan – kazali su rođaci stradale mlade žene.

Aleksandru je posle smrti oca odnegovala majka Tanja, a pre nekoliko godina od dede Milivoja E., svojevremeno poznatog lazarevačkog sudije, nasledila je stan u centru grada. Već se bila udala za Nikolu T., koji je rodom iz Novom Sada.

– Renovirali su stan i pre godinu dana se uselili. Imali su sinčića i delovali zadovoljno. Njih dvoje se nisu venčali građanski, već samo u crkvi. Oboje su bili okrenuti veri, Nikola čak vozi vernike u manastire. Ali ni jedno od njih nije fanatik – naveli su rođaci koji se nadaju da će se mali T. T. oporaviti.

Dete u teškom stanju

– Mali T. T. je u teškom stanju, prevezen je u Urgentni centar, gde je hitno operisan. Posle hirurške intervencije smešten je na Odeljenju intenzivne nege, ima povrede opasne po život – kazali su u Urgentnom centru.

Tanja E., majka nesrećne mlade žene, u vreme tragedije bila je u Prolom Banji. Čim je čula za smrt ćerke-jedinice i tešku povredu jedinog unuka, krenula je u Lazarevac.

Samoubistvo u Lazarevcu, Foto: M.Josida

Izolovani otisci s terase

Mogućnost da je dečak sam izašao i popeo se, a da je Aleksandra potrčala da ga spase, ipak je malo verovatna. Ograda terase je viša od metra i pitanje je kako bi se trogodišnje dete popelo na nju, osim ako pored nje nije bila neka stolica ili predmet koji bi mu pomogao u tome. Operativci su juče izolovali sve otiske s terase jer će ti materijalni tragovi ukazati ko je sve dodirivao ogradu.

Uvek je bila nasmejana

– Nismo se družili s njima, oni su mlađi ljudi i druže se s mlađima. Viđali smo je u hodniku, i uvek je bila nasmejana. Zbog toga nam je teže da pomislimo da bi se odlučila na tako drastičan korak, da sa detetom skoči sa šestog sprata. Nisam čula da su ona i suprug ikada imali problema. Ali ko zna…? Jedna komšinica je nedavno čula neku galamu iz stana, ali nije znala da li su se svađali ili se dete igralo – rekla je starija stanarka solitera.

Porodica Jovanović, otac Momčilo i djeca Danijela, David i MIloš, na najgori mogući način su saznali da u onoj našoj “nesreća nikada ne ide sama” ima istine.

va čestita i vrijedna porodica, koja je godinama teško živjela u ruiniranoj kući u selu pokraj Ivanjice, prije nekoliko dana tragično je izgubila suprugu i majku, Sandru koja je nakon što je prvo ostala nepokretna prije mjesec dana, nažalost, preminula tokom liječenja u bolnici.

Momčilo i Sandra su proveli zajedno 15 godina braka i za to vrijeme rodilo im se troje djece. Danijela (11), Miloš (12) i David (14) godina. Trošan dom u ivanjičkom zaseoku Opaljenik i težak život poljoprivrednika i nadničara postao je još teži kada je Sandra pala sa nezgodnih stepenica, nakon čega je ostala nepokretna. Nedugo poslije toga, Sandra je i preminula u bolnici u Beogradu.

– Popila je kafu, bilo je negdje oko 15 do 6, spremala se da ide da bere maline. Ja sam ostao u kući sa dva sina. Odjednom, kćerka je počela da kuka, istrčao sam kao bez duše napolje, pogledam pravo, nema nikoga, a onda, kada sam se pogledao u stranu, supruga je ležala nepokretna. Niko ne zna kako je pala. Tokom transporta do Čačka, bila je svjesna, kao i kasnije do Beograda. Znate, ja sam znao da će najvjerovatnije ostati nepokretna, ali ovo nisam očekivao…. – započinje Momčilo Jovanović (54) priču za Blic.

Prema njegovim riječima, Sandri su stavili na četvrtom pršljenju dva šrafa, a na snimcima je bilo vidljivo i nagnječenje na vratu. Njena borba je trajala 40 dana, nakon čega je, kako je Momčilo rekao, zbog komplikacija na plućima preminula. Muka koju su imali prije toga, postala je samo još teža.

– Čitav život smo živjeli samo od poljoprivrede. Imam osam hektara zemlje, svinje, maline, radim gdje god me i gdje pozovu… Dječji dodatak nemamo, ukinuli su nam ga prošle godine, tako da sve što imamo ono što zardim u nadnici, što predam malina, i to je to. Ja imam 54 godine i čitav život se bavim poljoprivredom, sad da mijenjam posao ne znam, a moram da prehranim njih troje. Da je teško, teško je, al neću da kukam – kaže Momčilo.

Kako je rekao, djecu je nakon što je Sandra zaršila u bolnici, polako navikavao da će ona ostati nepokretna do kraja života. Međutim, njenu preranu smrt niko nije mogao da zamisli ni u najkošmarnijim snovima. Sandrin tragični odlazak čini se da je najteže pao maloj Danijeli (11), koja je majku i pronašla kako leži nepokretna u besvjesnom stanju. Prvo je nakon sahrane bila kod rodbine u Čačku, a onda je otišla kod očevog brata u Borču.

“Ona je to jako teško prihvatila, nije našla mira ni u Čačku, pa sam je odveo kod brata u Borču, sutra baš idemo po nju… Teško je, ali moramo zajedno dalje, sad smo sami…”

Pred Jovanovićima je sad možda i najteži dio života, koji će biti malo olakšan zahvaljujući dobrim ljudima iz opštine Ivanjica koji su im obećali izgradnju nove kuće o kojoj sanjaju godinama pošto u trenutnoj, uslova za normalan život, nemaju.

Najmlađa Danijela obično spava sklupčana na fotelji, dok David krevet dijeli s ocem Momčilom. Jedino ko ima svoj krevet, jeste najstariji sin Miloš. U ovoj trošnoj kući, sem što nemaju krevete, normalne podove, oni nemaju ni kupatilo.

O njihovom teškom životu znaju sve i lokalni mještani koji su potvrdili da u njihovom kraju nema bolje djece koje žive u tako teškim uslovim. Zbog toga, crkvena opština Brezova u saradnji sa MZ Opaljenik i Udruženjem građana za naprednije selo pokrenula je akciju pomoći porodici Jovanović za izgradnju kuće u kojoj bi mališani mogli da imaju bezbrižno djetinjstvo.

Upaliti svetlo, istuširati se toplom vodom iz bojlera, gledati televizor, igrati igrice na kompjuteru, praviti selfije sa drugaricama ili gledati seriju sa roditeljima, za jednu devojčicu i njenu majku i oca je samo kilometrima dalek san. Umesto toga, trošna stara kuća, voda koja u domaćinstvo dolazi iz potoka i težak rad sva tri člana porodice u šumi, svakodnevica je porodice koja živi u jednom kuršumlijskom selu, koju je slučajno tokom boravka u prirodi upoznao Marko Jovanović, momak iz Niša.

Kada se sa svojim prijateljem, Zoranom Miloševićem, uputio ka netaknutoj prirodi Kuršumlije, nije ni slutio da će tamo upoznati tročlanu porodicu čiji način života podseća na onaj koji su ljudi živeli u 19. veku. Naime, domaćinstvo ove porodice nalazi se usred šume u zaseoku Željova, iznad sela Štava u opštini Kuršumlija.

Kako nam je rekao, žive od toga što idu po drva u šumu i retko, gotovo nikad nemaju posete.

“Slučajno smo, dok smo planinarili, naleteli na njih. Ocu su ruke ko lopate od rada. Sa njim u šumu ide i ćerka, devojčica koja nema više od 15 godina, a koja nam je na prvi pogled, izdaleka, kada smo dolazili, ličila na dečaka. Od šoka u kakvim uslovima žive, zaboravili smo im imena”, započinje Marko razgovor za “Blic”.

Ono što ga je najviše uzrujalo, bila je njihova odeća, te i sam način života. Kako nam je rekao, za vodu zna da je imaju sa potoka, dok za struju nije siguran.

“Ovo mesto je udaljeno od Kuršumlije 45 kilometara, dok je Lukovska banja na desetak. Dakle, nisu preko sveta, neko može i mora da im pomogne. Znate, oni su nas dočekali kao rod rođeni, jako su nam se obradovali, vidi se da im nedostaje topli ljudski razgovor.. A onda sam video priglavke i čarape na drvenoj tarabi i stvorila mi se knedla u grlu. Odeća im je stara, makar to da im se obezbedi, pa posle dalje, da vidimo šta im je još potrebno…”

Danima nakon posete ovom zaseoku i poznanstva sa tročlanom porodicom koja živi u neadekvatnim uslovima razmišljao je o tome koliko smo kao društvo ponekad nezahvalni i nezadovoljni onime što imamo.

“Kad pomislite da vam je teško u životu, da ste nervozni jer vam ne radi internet, kada vas melju posao, obaveze, dažbine, setite se da bi neko dao sve na svetu za čist i udoban krevet, kocku čokolade i toplu reč… Ovi ljudi žive i preživljavaju kao u srednjem veku. Sami u šumi bez igde ičega, a nama koji sve imamo, sve smeta”, kaže nam Marko na kraju razgovora.

Folkerka Vera Matović koja živi u vili na Dedinju za koju se priča da vredi oko 3,8 miliona evra, svojim radom je uspela sebi dda obezbedi lagodan život, a sada je otvorila dušu, pa progovorila o stravičnim stvarima koje su pratile nju i njene kolege tokom decenija duge i blistave karijere.

Naime, pevačica u ispovesti tvrdi da je njena generacija morala da se namuči da bi zaradila. Vera je podelila bolno iskustvo koje su imali ona i njen kolega Era Ojdanić kada su im oboma preminuli očevi.

– Meni je majka umrla u četvrtak, a ja sam u ponedeljak otišla da pevam. Ona je za to vreme bila u kapeli dok smo čekali da je sahranimo. Otac mi je umro 18, otprilike kad je i Erin otac preminuo. I zajedno nas dvoje idemo 2000. da pevamo ispraćaj čoveku, a očevi nam leže u kapelama -otkrila je pevačica jezive detalje i nastavila:

– To je bilo strašan osećaj. Oboje dođemo u crnini, i ja ga pitam: ‘Eki, kako da uđemo u crnini, čovek ispraća sina u armiju.’ I on kaže kako se nije setio da je u crnini. ‘Imam, kaže u kolima teksas jakne’. Onda zajedno uđemo sa teksas jaknama unutra u dvorište sa osmehom na licu. Mi smo bili toliki profesionalci da se na našim licima nije videla tuga koju smo nosili u srcu. Neke kolege su lagale da im je otac preminuo, a otišle na drugu tezgu da pevaju – rekla je folkerka za Srpski telegraf, koja važi za jednu od najvećih zvezda narodne muzike osamdesetih, pa sve do danas, koliko uspešno traje.

Vera Matović priznaje da je estradni novac i sve što je stekla tokom 50 godina duge i berićetne karijere krvavo stečeno, ali u bukvalnom smislu.

– Naše pare su zaista krvavo zarađene. Ja sam odlive dobijala. Jednom prilikom na Pantelijev dan, jedne godine u Takovu kod Milanovca. Naježim se sva kad se toga setim i sada. Prođe me jeza i žmarci. Tu je bio podignut šator, nema krila. Promaja duva na sve strane. Pevala sam, a na meni je bila kratka suknjica i krv mi šikljala niz noge. Siđem sa scene, izađem. Rekla sam doktoru odakle dolazim. On mi kaže da hitno idem kući. Nisam to uradila da ne propadne moj gazda. Obučem suknju maksi i ponovo se tamo vratim. Dolazim posle dva i po, tri sata, a oni svi čekaju mene. To je bukvalno krvavo zarađen novac. Narod treba ovo da zna, da ne misli da smo mi ovo zaradili roleks, slike ili tašne ko zna kako, mi smo to zaradili od tog naroda ispod šatre. Oni su želeli nas, niko njima nije zavukao ruku u džep. Mogla sam tad da platim glavom, da umrem, ali sam htela da gazdu ispoštujem – završava Vera u ispovesti za gorepomenuti list.

Porodična ubistva spadaju u najteže zločine, a poslednja u nizu ovakvih tragedija dogodila se u selu Dupljaja kod Bele Crkve, gde je muškarac nožem izbo bivšu svastiku K. T. (61), a zatim otišao u drugu prostoriju i izvršio samoubistvo vešanjem.

Okidači za ovakve zločine su razni, ali stručnjaci su saglasni da najčešće iza svega stoje dugogodišnji poremećeni familijarni odnosi. Statistika kaže da na godišnjem nivou u porodičnim ubistvima bez života ostane čak 80 ljudi, a 50 od toga su žene. Ubistvima ovakvog tipa najčešće prethodi brutalno nasilje.

Jedan od takvih zločina dogodio se u maju ove godine.

Tada je u Leskovcu Miloš I. (22) sekirom ubio oca Predraga, svoju sestru koja je bila u drugom stanju, te Predragovu ćerku Anu, zatim Predragovu vanbračnu suprugu Anu R. i njenu maloletnu ćerku.

Nakon istrage utvrđeno je da motiv zločina bila mržnja prema maćehi i njenoj ćerki, kao i psihičko oboljenje osumnjičenog. Takođe je navedeno da je maćeha godinama mučila Miloša i iživljavala nad njim.

Zločin koji se odigrao pre tri godine ispred Centra za Socijalni rad u Rakovici Srbija nikada neće zaboraviti. Tada je Marko Nikolić zaklao  nožem svoju suprugu Maju Đorđević (38), dok je četvorogodišnjeg sina Mihajla udavio ispred pomenute ustanove u Ulici Miška Krajnca u Rakovici. Sina je pre toga bacio iz sve snage i maleni je udario o beton, ali s obzirom da nije izdahnuo, Nikolić ga je pred očima supruge udavio. Iste godine, 31. decembra, Marko je sam sebe preklao parčetom stakla u zatvorskoj ćeliji u Centralnom zatvoru.

Goran Janković (37), vulkanizer iz Novog Sada, je 2019. godine macolom ubio svoju ženu Mirjanu (32) i njene roditelje Nadu (57) i Branislava Pajića (57). Sve je to gledao njihov desetogodišnji sin, koji je spavao s mamom u krevetu. Dete je počelo da plače i da ga moli da prestane, ali on nije mario za njega, kao ni za drugog sina, koji je spavao s bakom. Kad je bio siguran da je Mirjana mrtva, krenuo je iz kuće, ali je naleteo na taštu i ubio je. Nakon krvavog pira bio je u bekstvu 30 sati.

Nezapamćen zločin dogodio se i pre tri godine u Štrpcu. Dejan Krstičić, profesor fizičkog je krvnički izbo nožem svoje dve bebe, dva sina blizanca, od kojih je jedan preminuo. Bebe su tada imale 40 dana. Dejan je u jednom trenutku, usred večere, samo ustao, uzeo nož sa stola i izbo bebe. Kasnijim veštačenjen je utvrđeno da je patio od šizofrenije koju nije lečio.

Pre pet godina u roku od 24 časa dvojica sinova ubili su svoje majke. Zoran Isaković (47) iz Crne Bare, kod Bogatića, ubio je svoju majku Smiljanu (80) tako što joj je smrskao lice metalnom šipkom, a u Vranju je Predrag Jović (23), posle svađe rukama i nogama pretukao nasmrt svoju majku Slavicu (50).