Month: August 2020

Gde je tanko, tu se najčešće i kida. Zoran Trkulja, vredni domaćin, muž i otac šestoro dece, poginuo je pre skoro mesec dana. Život ove porodice nikada nije bio lak, ali je sa preranim odlaskom glave kuće, on postao još teži, pošto je Zoran bio jedini koji je unosio novac u kuču.

Zoran (39) i Draženka (39) Trkulja, njihovo šestoro dece i Zoranovi roditeli, Jovan i Ljuba, iz Mačkova Sela u Hrvatskoj, nikada nisu lagodno živeli. Na trošnoj kući, krov već godinama prokišnjava, a za razliku od vršnjaka, njihova deca nemaju televizor i kompjuter. Da bi prehranio porodicu, Zoran je radio šta je stigao, od držanja stoke i održavanja porodičnog imanja. Početkom juna meseca, on je išao da pomogne komšiji da preveze seno pre oluje, da bi u povratku, doživeo nesreću u kojoj je poginuo.

Dražen, Danijel, Nikolina, Danijela, Nikola i Milana, ostali su bez oca. Najstarijem, Draženu je 17 godina, dok je najmlađoj Milani, svega tri. Ona još uvek nije svesna da njenog oca nema, već čeka kada će da dođe i da joj donese čokoladu. Jer, Zoran je znao da svaki put kada se vrati kući, deci donese jednu čokoladu, koju su oni nakon toga delili između sebe, kocku po kocku.

– Bilo je hladno i obukla sam duksericu koju je on nosio. Kada me je videla Milana, počela je da govori “to je tatina dukserica”… Ona još nije svesna i stalno pita kad će da se vrati i donese joj čokoladu – kaže Dražneka u razgovoru za RTL.

Koliko su uslovi u kojim ova porodica živi teški, govori i činjenica da su nastavu za vreme korone pratili preko Draženkinog telefona, koji je star i čiji je ekran razbijen. Ipak, složna i skromna, deca su uspevala da na vreme pošalju svoje zadatke učiteljima i profesorima. Takođe, od igračaka, imali su samo dva bicikla, koje su delili između sebe, po uzrastu.

– Šta da radim, moram… Deca su tu, moram sa njima polako, šta ću.. Imam svoju baštu, držimo i svinje, imamo traktor, obrađujemo seno… Deca su se odlučila da nastave dalje, pa neka bude tako, i otac im se bavio poljoprivredom. Gde će raditi…. Nismo bili ni gladni ni žedni, uvek smo bili složni, dečaci su išli sa njime u šumu, na pijacu prodavali. Tako smo se izdržavali – rekla je Dražneka koja je sa Zoranom provela u braku 18 godina za RTL.

Najstariji sin Dražen, završio je za mesara, a kada je Zoran poginuo, postao je glava kuće. Ovaj veliki teret koji je pao na njega, primio je hrabro, i rešio je da registruje gazdinstvo u kojem će se baviti ovcama. Njegova majka, za njega, kao i za ostalu decu, ima samo reči hvale.

– Sve mi je najteže. Kad vidim njih tako… Život ide dalje, šta ću. Moramo strpljivo i polako, koliko uspemo zajedno, ja i oni, baka i deka… Znao je da im donese jednu običnu čokoladu, a oni to između sobe podele, kocku po kocku, i tako do kraja, u krug. Nemamo televizor, nastavu su pratili preko mob razbijenog telefona.. Skromni su, od marta do juna, bilo je tako – kaže Draženka.

Zoranovi roditelji, Jovan i Ljuba, koji žive posebno, u staroj kući u dvorištu, još uvek ne mogu da se pomire s gubitkom sina. Kako kažu, zajednička primanja su im oko 900 kuna (oko 120 evra), zbog čega je Ljuba prestala da pije lekove pre skoro godinu dana, jer, za 150 kuna (oko 20 evra), kupi kilogram brašna i to joj je sav luksuz. Dok je Zoran bio živ, on im je pomagao koliko je mogao.

Teška životna priča ove porodice iz Podrinja, pogodila je i ljude iz organizacije “Ljudi za ljude”, te su nakon inicijative da im se pomogne na društvenim mrežama, krenule da stžu donacije. Između ostalog, televizor, frižider i odeću, što je posebno obradovalo malog NIkolu (8) koji je na pitanje novinara kada su prvi put razgovarali sa ovom porodicom, izrazio želju kako bi voleo da dobije nove cipele.

Zoran je, kako kažu porodica i komšije, voleo i rado pomagao svima. Tako je i poginuo, na tuđem traktoru, te se sada svi oni nadaju, da pomoć, sad kada im je najpotrebnija, neće izostati.

Nesreća se dogodila oko 20:30 na državnoj cesti D-54 Maslenica – Zaton Obrovački, a sudarila su se dva automobila

U teškoj saobračajnoj nesreći koja se večeras dogodila kod Maslenice u Hrvatskoj poginule su dve devojčice. Nesreća se dogodila oko 20:30 na državnoj cesti D-54 Maslenica – Zaton Obrovački, a sudarila su se dva automobila.

Kako nezvanučno saznaje Zadarski.hr, u nesreći su poginule dve devojčice iz Gračaca stare 9 i 5 godina, a njihov otac i još jedna devojčica, njihova sestra, hitno su prevezeni u zadarsku opštu bolnicu.

Anabela Atijas isterala je pravdu na sudu u sporu sa bivšim suprugom Gagijem Đoganijem. Podsetimo, pevačica je tužila densera jer godinama nije plaćao alimentaciju za ćerke Lunu i Ninu, a, premda je ranije povukla tužbu, ovoga puta je išla do kraja.

– Posle 11 godina sam se odlučila na taj korak. Davala sam ljudima šanse da se promene, da postanu bolji ljudi, međutim, nije išlo. Od njega očekujem samo da ispuni ono što je sud naložio – ispričala je Anabela i dodala:

– Očekujem da Gagi izmiri potraživanja za svoju decu, a ne za mene.

FOTO: PINK.RS/O. BOGDANOVIĆ

Što se Lune tiče ništa se nije promenilo.

– Ja nju više ne poznajem. Odlučila sam da se povučem iz njenog života. Prosto, duše su nam se razišle. Ima bitnije ljude u svojoj blizini – zaključuje Anabela.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

On je svoje žrtve ustrelio sa po tri metka u obližnjem šumarku

Prošlo je osam godina otkako je Biljana Ristić Stojanović iz Popovca ostala bez šesnaestogodišnje ćerke koju je usmrtio njen bivši suprug Rade Stojev (44). Za zločin nije odgovarao jer je nakon svirepog ubistva pucao sebi u usta.

Ćerka Aleksandra nije bila njegova jedina žrtva, sa sobom je u smrt poveo i njenu maćehu Aleksandru Nedeljković (33), sa kojom je bio u braku samo četiri dana. Zločin bez presedana i dan-danas predstavlja misteriju, jer niko ne zna šta se dešavalo u Radetovoj glavi da bi se odlučio na ovako užasan čin.

Taj 16. avgust 2012. godine nikada neće zaboraviti ni jedan meštanin Kamenice koji je kraj izletišta Dabilo ugledao “zastavu 128” i u njoj zatekao muškarca na mestu vozača i dve žene na zadnjem sedištu. Kasnije je ustanovljeno da je Rade svoje žrtve ustrelio sa po tri metka u obližnjem šumarku, a zatim njihova tela dovukao do kola gde je i sebi presudio. Tek nakon njegove smrti, ustanovljeno je da je vodio, najblaže rečeno, komplikovan život.

U džepu mu je nađena lažna novinarska legitimacija lokalnog niškog lista, saznalo se da je predstavljajući se kao službenik BIA isprosio devojku od čijeg je oca i uzeo pištolj kojim je izvršio ubistvo, te da je imao i druge brojne lažne identitete. Međutim, ništa od toga nije nagoveštavalo na mogućnost da je spreman da učini najgore.

Tako nešto slutila je samo njegova prva supruga Biljana Ristić Stojanović koja se njim razvela zbog porodičnog nasilja. Iako joj je ćerka sudski pripala, on je na prevaru odveo i majci zabranio da je viđa. Ipak, uspela je da uz sudsko rešenje i asistenciju policije, uzme ćerkino telo, jer je Radetova porodica imala nameru da je sahrani pored oca koji je ubio.

“Kako onda, tako i danas, živim na sedativima… Crninu ne skidam, niti ću je skinuti dok sam živa. Aleksandru stalno sanjam, dane provodim na groblju čekajući trenutak kada ću zauvek leći pored nje”, pričala je na jednoj od prethodnih godišnjica ožalošćena žena.

Danas, nije imala snage da govori o zločinu koji joj je obeležio život. Umesto nje, njena sestričina je kazala: “Njoj je sve to isto, kao da se juče desilo, i više ne može ništa da kaže, osim da bol ne prolazi”.

Izvor: Telegraf

“Maštala sam kako imam svoju kuću”

Folk pevačica Seka Aleksić danas ima uspešnu karijeru i prelepu vilu u Staroj Pazovi u kojoj uživa u raskoši sa svojom porodicom.

Ipak, iako danas ima sopstveni mali raj i može sebi da ispuni i najsitnije hirove, to nije oduvek bilo tako. Seka je nekada veoma teško živela i o tome je često javno govorila, ističući da se ne stidi svoje prošlosti, koja je samo ojačala i naučila kako da se bori kroz život.

Ona je, svojevremeno, otvorila i sopstveni blog u kome je opisala čitavu svoju životnu priču do detalja.

“Ratni vihor je nosio sve pred sobom. Napustili smo grad, ostavili sve. Nestale su uspomene, one opipljive stvari koje nemaju neku materijalnu vrednost ali nas sećaju na detinjstvo, a za nas same vrede najviše na svetu, sećaju na odrastanje, na lepe bezbrižne dane. Hiljade i hiljade ljudi ostali su bez krova nad glavom, bez posla, bez svega… Nismo znali gde su naši prijatelji, a onda su počele da stižu tužne vesti. Slušala sam kako odrasli pričaju o ljudima koje sam poznavala, o roditeljima mojih drugova, koji su izgubili svoje živote. Moju kuću, moje dvorište zamenila je trošna soba, naš prinudni smeštaj”, napisala je ona o početku teškog perioda svog života.

“Četvrti razred sam nastavila u Banji Koviljači. Bilo je teško biti tek tako prihvaćen od strane ostale dece, koja su već tri godine zajedno išla u školu. Koliko god pitoma, nežna i iskrena bića, deca znaju biti i surova. Pričala  sam ijekavski što je njima bilo smešno. Nisam imala novca za užinu, nosila sam je od kuće. Nisam išla na ekskurzije, niti kao neki moji vršnjaci  žiletom sekla patike da bih dobila nove koje su tada bile u trendu. Ja sam imala jednu sliku. Crno-belu sliku moje majke koja me drži u naručju. A moja majka je radila dva posla. Mučila se i trudila da ne budemo gladni, da nam nekako ublaži sve. Krila je svoju brigu, krila je svoj umor, nikad se nije žalila”, pisala je dalje Seka.

“Pored svega lošeg što nam je život doneo nije pokazivala mržnju, gnev… Učila nas je da cenimo rad. Nastavila je da se bori, nije pala, iako smo bili bez ičeg svog. Uveče, kada legnem ja bih sanjala budna. Maštala bih kako imam svoju kuću, dvorište kroz koje trčkara psić i laje. Maštala bih kako moja majka ima vremena da popije kafu sa prijateljicama, kako se smeje i uživa. Maštala sam da će realnost koju živimo  jednog dana biti samo ružan san. Tako sam želela, tako sam jako želela da sve to što se desilo prođe, a znala sam da će proći, znala sam da će proći ako ne odustanem od onog što želim, da treba da se borim. Znate, život je takav, kao mirno more, a onda veliki talasi sruše sve u jednom mometu, a pred vama je vreme da sve ponovo izgradite”, bila je emotivna pevačica.

Ona je potom dodala i kako je njen san postao java i svetliji dani su konačno bili pred njom.

“San je postao java. Nisam se obazirala na one koji su me nazivali ružnim imenima, koji su pokušali da omalovaže moj rad, išla sam napred. Devijčica koja je pevala ispred ogledala sa dezodoransom u ruci je porasla i pevala pred hiljadama ljudi, na sceni, uz pratnju benda. Obišla sam mnoge zemlje. U dalekoj Kanadi u publici sam prepoznala svoju školsku drugaricu. Zagrlile smo se, krenule su nam suze. Surova realnost kroz koju smo prošli moja porodica i ja danas jeste samo ružan san, ali i lekcija. Ne prođe dan da se ne setim kako smo živeli i kako smo sve izgubili. Ne prođe dan da ne zahvalim Bogu što smo danas živi i zdravi”, napisala je ona.

B.K.

Izvor: Objektiv.rs

Glumac je našu zemlju prvi put posetio krajem šezdesetih

Na današnji dan rođen je legendarni Robert de Niro. Sada već važi za glumačku legendu, kakvoj nema ravne. Međutim, da li ste znali kako je tačno De Niro zavoleo Srbiju?

Glumac je našu zemlju posetio prvi put tokom šezdesetih godina. Ugostila ga je jedna porodica, koja je živela pored Niša. Kada je spoznao selo Čokot, domaću pogaču i sir, bila je to ljubav na prvi pogled, jednom prilikom je izjavio da se “oseća kao Srbin”.

Zamislite leto 1967. godine – Jedan mladi student stopira na putu između Niša i Skoplja. Posle dužeg vremena mu staje poljoprivrednik Radovan Đokić, a student pokušava da mu objasni na francuskom jeziku da mu je potrebna pomoć. Tada poljoprivrednik odlučuje da ga poveze, i pokušavaju da se sporazumeju “rukama i nogama”. Uz pomoć komšije je shvatio da je čoveku potrebno prenoćište. Poljoprivrednik odlučuje da ugosti simpatičnog studenta, ni ne znajući da je to glavom i bradom bio Robert de Niro.

Ugostio je tada mladog glumca po svim običajima. Priča se da je glumac zahtevao da spava u seniku, kako ne bi smetao. Tri dana je proveo sa prodicom, čak je i pomagao sa svakodnevnim poslovima, čak je brao paradajz. Najviše vremena su provodili u bašti sa paradajzom. Pogača koju su mu poslali, da se nađe usput, mu je ostala urezana u sećanju.

Međutim, opljačkali su ga na putu ka Grčkoj, pa je morao da se vrati u dom Đokića. Radovan mu je dao novac, Deniro je želeo da im pokloni kameru u znak zahvalnosti, ali nisu prihvatili. Đokići su, tek nekoliko godina kasnije, De Nira videli na filmskom platnu. Nekoliko godina kasnije ih je ponovo posetio, a njegov dolazak je bio potpuno neočekivan.

Ljubav ka Srbiji je nastavio da iskazuje, nekoliko puta je prepričavao svoje pustolovine, sedamdesetih bio gost Festa, a ćerki je dao ime Drina.

Neprijatni simptomi psorijaze i negativan stav društva prema ovoj bolesti i ljudima koji se sa njom bore ukazuju na to da ona nije samo kožna bolest, već duboko utiče na psihičko zdravlje pacijenta. U istoj situaciji našla se i jedna Britanka koju je bilo sramota svog izgleda nakon što su joj se pojavili pečati po licu i telu, međutim sada pomaže drugim ljudima sa istim stanjem i inspiriše ih.

Ejmi Goden (34) iz Ašforda u Kentu psorijaza, stanje kože koje uzrokuje crvene i suve mrlje na koži, prvi put se pojavila kada je imala 14 godina. Pojavile su joj se velike mrlje na laktovima i iza kolena, koje je skrivala odećom, prenosi “24sata.hr”.

Ali 2018. godine, nakon traumatičnog raskida veze i napada angine, koju je dobila od dečka kojeg je poljubila u novogodišnjoj večeri, bolest se razbuktala.

Menadžerka maloprodaje Ejmi bila je užasnuta kada su crvene mrlje počele da se pojavljuju ​​po celom licu i telu pa se čak suočila i sa zlostavljanjem kupaca koji su rekli da izgleda kao “da ima kugu”.

– Kad se prvi put pojavila na mom licu, bila sam potresena i plakala sam svaki dan – rekla je Ejmi.

Umislila je da izgleda užasno i samo je razmišljala kako da prikrije pečate.

– Naročito nakon raspada veze, pitala sam se hoće li me više iko smatrati privlačnom. Brinulo me je i šta će biti ako upoznam nekoga dok su mi fleke prekrivene šminkom, pa me on posle vidi bez šminke. Na poslu su kupci buljili u mene ili nisu hteli da ih poslužujem. Jedna žena mi je čak rekla da izgledam kao da imam kugu. Jedan dečak mi je na ulici vikao da mi lice izgleda kao komad izmeta. Puno sam plakala i nisam znala kako da se nosim sa situacijom. Prvi instinkt mi je bio da sve prekrijem šminkom, ali izgledala bih veštački – ispričala je.

Izlazila je u rolkama i u bilo čemu što je moglo da sakrije fleke, a prijatelji su joj govorili da je tužno što skriva lice.

Stanje se ubrzo popravilo i Ejmi je počela da prihvata svoje stanje.

– Trebalo mi je oko mesec dana da se pomirim sa situacijom i tada sam odlučila da objavim jednu fotografiju na društvenim mrežama. Reakcije ljudi su bile neverovatne. Zbog njih sam se osećala lepo, a mnogi su rekli i da me moje fleke čine jedinstvenom – prisetila se.

Neko iz Udruženja za psorijazu iz Amerike rekao joj je da izgleda kao “čita grl” (gepard).

– To mi se jako videlo i pomislila sam da bih mogla da koristim to ime i nešto napravim od toga. Počela sam da dobijam i više pozitivnih komentara na objave i to mi je sve jako podiglo samopouzdanje. Ljudi su mi pisali da imaju iste probleme kao i ja i da sam im poslužila kao inspiracija – rekla je Ejmi.

Dijagnostikovana joj je eruptivna psorijaza, što znači da je u manjim flekama prisutna na celom telu. Obično se formira na udovima, ali kod nje se radi o retkom slučaju kada se pojavljuje i na licu i na ostatku tela.

– Prvo su mi dijagnostikovane boginje i počeli su tako da me tretiraju, ali to je samo još pogoršalo situaciju jer mi je isušilo kožu. Otišla sam kod drugog lekara i on mi je dijagnostikovao eruptivnu psorijazu. Najčešći uzrok za tu bolest je stres, a nakon toga angina, a ja sam imala oboje – prisetila se početka bolesti.

Najveći problem joj je kako da se kontroliše da se ne češe i kaže kako je to stalna borba. Tokom večeri stalno se maže kremama i pri ruci uvek ima hladne obloge. Svoje stanje već je pokušala da izlečiti mnogim kremama, a promenila je i ishranu u nadi da će to pomoći.

Zbog bolesti je promijenila i način oblačenja i sada nosi mnogo komotniju odeću kako joj ne bi toliko iritirala kožu. Uz sve to, nosi i perike jer joj se kosa jako proredila. Dosad je učestvovala u mnogim kampanjama koje su inspirisale ljude da “prihvate kožu u kojoj žive”.

– Kada mi se sve ovo dogodilo, to nije bio najsrećniji trenutak u mom životu. Mislila sam da ću se do sada već udati i imati decu, ali sada osećam kao da radim ono za šta sam i stvorena, da drugima dajem podršku i inspirišem ih. Pre, kada sam se gledala u ogledalo, pitala sam se zašto se to meni dogodilo, ali sada mislim da sam srećnica – zaključila je Ejmi svoju priču.

Žena prolazi kroz teške trenutke, kaje se za sve pare

Da je znala da će tokom kupovine keksa od pirinčanog brašna možda sresti muškarca svog života, Ana bi se svakako bolje pripremila i organizovala za fatalni dan.

Sada ne zna šta će sa sobom i moli sve ljude po Fejsbuku za pomoć. Britanka Ana Palmer pazarila je u “Lidlu” u Devonu kada je kod dela za keks spazila jednog lepuškastog muškarca kako je odmerava.

To je zapravo prva primetila njena 12-godišnja ćerka Andrea koja joj je sugerisala da pokuša da mu uzvrati pogledom. Ana je bila zbunjena, ali ga je i ona ipak pogledala “značajno”.

Muškarac se potom približio diskretno na 2-3 metra od majke i ćerke, a onda je namignuo Ani. Pogledali su se još jednom, nimalo naivno, a onda, dok je ona sabrala 2 i 2, čovek je već odlazio dobacivši joj rečenicu kako “sutra ne postoji”.

Jedino što je uspela da vidi kasnije je bilo to što je ulazio na parkingu u mali, beli “audi”.

“Ko si ti i gde si, zgodni čoveče? Molim te javi mi se. Jedino sam videla da imaš beli “audi”. Dobacio si mi da ‘sutra ne postoji’ tako da pretpostavljam da si singl. Hajde da se upoznamo i da vidimo dokle će nas to dovesti”, napisala je Ana na Fejsbuku a onda je krenula da pati i moli za pomoć.

Ana je za lokalni list Plimut Lajv rekla kako joj je jako teško bilo da flertuje pred ćerkom a oseća da je propustila nešto značajno u životu.

“Želela sam da pričam s njim, da se upoznam, ali kako pred Andreom? To se dogodilo između 5 i 7 popodne u ‘Lidlu’, imao je belu majicu i šorc. Čula sam da je spomenuo grad Brajton ali nisam shvatila u kom kontekstu”, izjavila je žena dodajući kako bi volela više od svega da sve ovo potencijalni “gospodin pravi” pročita i javi joj se.

Muškarac se potom približio diskretno na 2-3 metra od majke i ćerke, a onda je namignuo Ani. Pogledali su se još jednom, nimalo naivno, a onda, dok je ona sabrala 2 i 2, čovek je već odlazio dobacivši joj rečenicu kako “sutra ne postoji”.

Jedino što je uspela da vidi kasnije je bilo to što je ulazio na parkingu u mali, beli “audi”.

“Ko si ti i gde si, zgodni čoveče? Molim te javi mi se. Jedino sam videla da imaš beli “audi”. Dobacio si mi da ‘sutra ne postoji’ tako da pretpostavljam da si singl. Hajde da se upoznamo i da vidimo dokle će nas to dovesti”, napisala je Ana na Fejsbuku a onda je krenula da pati i moli za pomoć.

Ana je za lokalni list Plimut Lajv rekla kako joj je jako teško bilo da flertuje pred ćerkom a oseća da je propustila nešto značajno u životu.

“Želela sam da pričam s njim, da se upoznam, ali kako pred Andreom? To se dogodilo između 5 i 7 popodne u ‘Lidlu’, imao je belu majicu i šorc. Čula sam da je spomenuo grad Brajton ali nisam shvatila u kom kontekstu”, izjavila je žena dodajući kako bi volela više od svega da sve ovo potencijalni “gospodin pravi” pročita i javi joj se.

Pričao sam se lekarima i oni su mi rekli da je najbolje rešenje da smanjim želudac!

Darko Lazić zbog viška kilograma podvrgao se operaciji želuca, te je naglo počeo da mršavi, a njegove poslednje fotografije zabrinule su mnoge.

Naime, poslednje fotografije koje je pevač objavio na društvene mreže zabrinule su njegove fanove, te mnogi ističu da je previše smršao i da bi možda trebalo da se zaustavi: “Ovaj čovek će postati anoreksičan jer samo jede supicu”, “bukvalno se prepolovio”, “nije više isti čovek”… su samo neki od komentara ispod Darkovih fotografija.

Foto: Printscreen/Instagram

Darko je nedavno ispričao da je smršao čak 60 kilograma, u tome mu je pomogla operacija želudca, teretana i dijeta, nakon koje je mogao da jede samo kaše i supice.

– Kilogrami su mi predstavljali veliki problem, te sam tražio način da ih se rešim. Fizikalnu terapiju nisam mogao u potpunosti da izvodim, a i kretanje mi je predstavljalo problem zbog kilograma. Osim svega toga, krvna slika nije bila baš najbolja i to je pretilo da nastanu mnogo veći problemi. Na stranu sve to, nisam mogao normalno ni da se krećem, jer sam konstantno imao bolove, što me je baš mučilo – pričao je Darko Lazić i objasnio:

– Pričao sam se lekarima i oni su mi rekli da je najbolje rešenje da smanjim želudac. U prvom trenutku bio sam uplašen, plašio sam se komplikacija koje bi mogle da nastanu. Sa hirurgom sam pričao i on mi je objasnio da se radi o rutinskoj operaciji, a da će kilogrami tek nestati posle nekoliko meseci. Sada sledi period oporavka organizma i dovođenja u normalno stanje. Potrebno je da prođe vreme, a nadam se da ću i ovu bitku pobediti – priča Lazić.

U SPOMEN na stradalu Draganu njeni drugari iz Mašinske škole “Nikola Tesla” na Fejsbuku su objavili emotivan video klip, koji su zajednički snimili po završetku srednje škole, deleći sreću i radost.

“Novostima” su dostavili i pismo u kojem opisuju kakva je zapravo osoba bila, a koje prenosimo u celosti:

Dragana je uvek bila jedna od omiljenih osoba u našem odeljenju, i važila je za osobu koja je bila puna energije i svakim danom je donosila odlično raspoloženje.

Od malih nogu je volela svet računara i video igrica, znala bi po celu noć sediti i igrati igrice bez prestanka jer je to za nju predstavljalo nešto posebno. Kroz srednju školu se to i primetilo, najviše je bila zainteresovana za programiranje i modeliranje i to joj je uvek išlo od ruke. Zamišljala je kako postaje programer i radi za velike kompanije. U toku četvrtog razreda srednje škole završila je onlajn privatnu IT akademiju, i to vrlo uspešno. Oko upisa na fakultet je razmišljala dugo i nije uspela da odluči da li će upisatu softversko inžinjerstvo ili mašinski fakultet pa je pričekala septembarski rok da donese pravu odluku, na svu žalost za nju tog roka nema ali mi se nadamo da će postati to što želi negde i nekad na nekom boljem mjestu u neko lepše vreme.

Poslednjih par meseci zaposlila se u teslićkoj firmi “Antena mont”, gde je radila u programu “Solid Works”. Bila je učesnik raznih školskih takmičenja u oblasti modeliranja.

U svoje slobodno vreme redovno je odlazila u teretanu i bavila se sportom.

Uživala je dok pravi hranu i to joj nikad nije bilo teško.

Volela je slušati “Nirvanu”, to je gledala nekim posebnim očima i slušala baš onako sa posebnim osećanjima. Svi se sećamo trenutka pored Magične fotane u Barseloni kada je na sav glas rekla kako se čuje njena omiljena pesma od Nirvane “Smels like teen spirit”. Nažalost, mnogi trenuci sad svima prolaze kroz glavu i nikom od nas nije lako da prihvatimo sve ovo, ali valjda je to život.

Volela je život i uvek ga je sa zadovoljstvom živela, ali kažu ljudi da najbolji uvek prvi odlaze pa verujemo da je tako moralo biti. 

Poslednji pozdrav od njenog razreda, svi vjerujemo da ćemo se sresti ponovo u nekim novim i lepšim školskim klupama.