Month: August 2020

Svjetlana Livnjak (37) i njeća kćerka Dragana Livnjak (19) poginule su, a Zoran Livnjak (45) i četvorogodišnja kćerka S. L. teško su povrijeđeni u nesreći koja se sinoć dogodila na magistralnom putu kod Teslića, otkriva Srpskainfo.

Naš izvor objasnio je da se, prema prvim informacijama, nesreća dogodila kada je Goran Bijelac (30) upravljajući automobilom „audi A6“ prešao u suprotnu traku i direktno udario u „fiata“ u kojem se nalazila porodica Livnjak.

Portparol Policijske uprave Doboj Dragana Kerkez je rekla da se nesreća dogodila u 23.25 časova u mjestu Buletići

– Nakon ukazana ljekarske pomoći u Domu zdravlja Teslić Z. L i djevojčica su prevezeni u Dobojsku bonicu, a zatim su transportovani u Univerzitestki klinički centar Republike Srpske u Banjaluci – pojasnila je Kerkezova.

Ona je dodala da je uviđajem rukovodio dežurni tužilac, a obavila ga je policija iz Teslića.

TESLIĆ – Na magistralnom putu M-108 Teslić- Gornji Buletić sinoć u 23 i 23 sati dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su dvije osobe smrtno stradale.

Prema prvim informacijama iz Operativnog centra PU Doboj u saobraćajnoj nesreći su učestvovali G. B. (20) koji je upravljao automobilom Audi i Fiat kojim je upravljao Z.L. (44) u kome su bila njegova supruga i dvoje djece, prenosi “Avaz”.

Na licu mjesta od zadobijenih povreda smrtno su stradale supruga S. L. (36) i kćerka D. L. (19), dok su teške povrede zadobili vozač Z. L. i četverogodišnje dijete. Oni su prevezeni u Opštu bolnicu Doboj, a onda na UKC RS u Banjaaluku i njihovo zdravstveno stanje je veoma teško.

Uviđaj su, zajedno sa okružnim tužiteljem iz Doboja obavili policijski službenici OKP PS Teslić. Poduzimaju se mjere i radnje na rasvjetljavanju ove teške saobraćajne nesreće.

Na magistralnom putu M-108 Teslić- Gornji Buletić sinoć u 23:23 sati dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su dvije osobe smrtno stradale.

Prema prvim informacijama iz Operativnog centra PU Doboj u saobraćajnoj nesreći su učestvovali G. B. (20) koji je upravljao automobilom Audi, registarskih oznaka (M10-T-423) i Fiat registarskih oznaka (J29-M-019) kojim je upravljao Z. L. (44) u kome su bila njegova supruga i dvoje djece. 

Na licu mjesta od zadobijenih povreda smrtno su stradale supruga S. L. (36) i kćerka D. L. (19), dok su teške tjelesne povrede zadobili vozač Z. L. i četverogodišnje dijete. Oni su prevezeni u Opću bolnicu Doboj, a onda na UKC RS u Banja Luku i njihovo zdravstveno stanje je veoma teško.

Uviđaj su, zajedno sa okružnim tužiteljem iz Doboja obavili policijski službenici OKP PS Teslić. Poduzimaju se mjere i radnje na rasvjetljavanju ove teške saobraćajne nesreće, koju je prema nezvaničnim informacijama izazvao vozač Audija.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog prepodobnog Isakija, Dalmata i Fausta.

Kada se u Dalmatu probudio duh, prezreo je sve svetsko, napustio svoj čin u vojsci, uzeo svog jedinca Fausta i s njim krenuo u predgrađe Carigrada, kod porodice svetog Isakija, gde su obojica postali sveštenici.

Prepodobni Dalmat je prvo bio oficir caru Teodosiju Velikom, koji ga je vrlo cenio i poštovao. Kasnije je, radi Boga, prezreo sve svetovno, pa ostavio ženu i decu i samo sa sinom Faustom otišao kod prepodobnog Isakija.

Prepodobni Isakije je u predgrađu Carigrada imao manastir. Tamo je Dalmatu i Faustu dao monaški čin, a oni su vodili veoma bogougodan život, prepun podviga i isposničkih muka.

Kad je prepodobni Isakije zašao u duboku starost i predosetio da se bliži kraj njegovog života, pozvao je crkvenu družinu i na mesto igumana postavio je prepodobnog Dalmata, po čijem imenu je cela porodica dobila naziv dalmatska.

Dalmat je živeo toliko isposnički da je jednom proveo četrdeset dana bez hrane, a postom i molitvom je pobedio demonsku silu.

Prepodobni Dalmat je vodio borbu i protiv vidljivih demona – jeretika nestorijanaca, koji su hulili Prečistu majku Božiju. Bio je pomoćnik svetim ocima na Trećem Vaseljnskom Saboru, održanom u Efesu za vreme carovanja Teodosija mlađeg. Time je Dalmat stekao ljubav cara i svetih otaca, pa je proglašen za starešinu manastira.

Nakon što je ugodio Bogu, u dubokoj starosti se predstavio k Njemu. Tako je i njegov sin, prepodobni Faust, nakon što je prošao svaki bogougodni podvig i proveo život u isposništvu, prešao u besmrtni život.

Kako su Dalmat i Faust napustili porodice zbog ljubavi prema Hristu, običaji vezani za današnji dan nalažu da odete u crkvu, zapalite sveću i pomolite se ovim svetiteljima za očuvanje mira i sloge u porodici.

Popularna Petrojka iz serije “Selo gori, a baba se čeešlja”, koja se ponovo emituje na RTS-u, glumica Tijana Vučetić pre četiri godine otkrila je da je zbog nasilja u porodici bila prinuđena da ode u Sigurnu kuću!

– Oboje živimo u Žarkovu, pa smo se poznavali tri godine, a onda nam se u kratkom periodu desilo mnogo lepih stvari. U roku od godinu dana počeli smo da se zabavljamo, verili smo se, dobili dete i organizovali svadbu. Bilo je i lepih zajedničkih trenutaka sa njim, ali znatno manje od onih loših – rekla je Tijana svojevremeno za “Hello”

– Nasilje je počelo već dok sam bila u drugom stanju. Udarao me je uglavnom u glavu, da ne bih imala ožiljke na vidljivim mestima i da niko ne bi saznao kroz šta prolazim. U početku nikome nisam govorila o tome, želela sam da sama rešim taj problem. Kasnije sam se poverila samo najbližim prijateljima koji su sve vreme bili uz mene i bez kojih ne znam kako bih iznela trudnoću. Oni su me savetovali da ga napustim, ali mi se činilo da mogu da prevaziđem problem. Nisam govorila čak ni svom ocu i bratu šta mi se dešava. Nažalost, izgubila sam majku u dvadeset petoj godini, a možda bi sve bilo drugačije da je ona bila uz mene u najtežim trenucima. Skupila sam snagu kako bih mogla da iznesem trudnoću. Ipak, od posledica batina porodila sam se u osmom mesecu – rekla je tada glumica za “Hello”.

– Dobijala sam teške batine. Dok sam bila trudna, bio je izuzetno loš prema meni. I tad me je tukao, šutirao. Bila sam čak i u Sigurnoj kući – ispričala je ona svojevremeno.

– Nemam snage više da trpim fizičko i psihičko nasilje. Ako zbog nekog završite s malim detetom u Sigurnoj kući, taj svakako više nije vredan ni truda ni opraštanja. Sad je kraj, tri godine sam prolazila kroz pakao. Kad je pijan dolazio kući, tukao me je i maltretirao. Dobijala sam teške batine. Dok sam bila trudna, bio je izuzetno loš prema meni. I tad me je tukao, šutirao… Muka mi je kad pomislim na sve to. Iako su mi svi govorili da ga napustim kad je prvi put digao ruku na mene, nisam imala hrabrosti jer sam se plašila da mi ne naudi, a i mnogo sam ga volela – rekla je je tada Tijana.

Fotografijom iz davne ’96 godine Minina mama uspela je da vrati emociju i trenutak radosti

Bivša supruga proslavljenog kantautora, Željka Joksimovica na svom Fejsbuk profilu objavila je radosnu uspomenu sa ćerkom Minom iz davne ’96. godine.

Nedavno je Mina Joksimović, ćerka Željka Joksimovica na svom Instagram profilu objavila fotografiju koja je mnoge stavila u dilemu ko je ko na slici, da li lepa Mina ili tata Željko kao dečkic.

Fanovi su brzo uocili istinu, a neosporno je da je sličnost velika, kao i da je Mina u tom periodu neverovatno podsećala na svog oca.

Da iver ne pada daleko od klade i zašto je Mina izrasla u pravu lepoticu, poslednjom objavom na svom Fejsbuk profilu, objasnila je Vesna Joksimović, prva žena Željka Joksimovića.

Fotografijom iz davne ’96 godine Minina mama uspela je da vrati emociju i trenutak radosti koju je tada osećala porodica Joksimović.

Vesna je i na ovu fotografiju dobila reči hvale, kao i za svaku drugu sliku na kojoj su samo najlepši komenrtari kad je njen izgled u pitanju.

Željko Joksimovic u braku je sa Jovanom Joksimović, sa kojom ima ćerke Anu i Srnu, kao i sina Kostu. Medutim, Željko ima i ćerku Minu, koju je dobio tokom bračne zajednice sa prvom suprugom.

Mina je od oca nasledila talenat za muziku, a sudeci po fotografiji koje objavljuje na Instagramu, od majke je nasledila lepotu.

Željkova prva supruga Vesna ne želi da se medijski eksponira, pa Mina retko objavljuje njene fotografije. Medutim, na nekolicini koju je objavila, može se primietiti da je Mina preslikana Vesna.

Utvrđeno je da je mladić ubijen hicima iz pištolja i zakopan u plitkom grobu

Tri nedelje nakon ubistva, Aleksandrova tetka je otišla u Sopot i na licu mesta, gde je njegovo telo bilo zakopano, pronašla je pasoš i krvavi novčić. Naravno odmah je pozvala policiju. Nije mi jasno kako je moguće da su forenzičari tako nešto propustili, kako je moguće da ništa od pronađenih predmeta do sada nije dovelo do ubice mog deteta? Ja se neću predati, on je bio moj jedinac i više ništa u životu ne mogu da izgubim.

Ovim rečima, gotovo pet meseci nakon što je njen sin Aleksandar Halabrin nestao, a zatim je njegovo telo pronađeno u rupi u Sopotu sa metkom u glavi, započinje ispovest za “Blic” njegova neutešna majka Mara Halabrin.

Aleksandara Halabrina je porodica poslednji put videla 20. marta. Tog dana otišao je da se sastane sa jednim poznanikom i više se nikada nije vratio…

Videvši da se ne pojavljuje duže vreme i da mu je telefon isključen, porodica je prijavila njegov nestanak i odmah se dala u potragu za mladićem. Potraga je bila raspisana sve do 16. maja, kada je u vikend naselju Vis, u selu Parcani, nadomak Sopota, jedan pastir ugledao telo muškarca u plitko iskopanoj rupi… Ispostavilo se da je to telo Halabrina.

Utvrđeno je da je mladić ubijen hicima iz pištolja i zakopan u plitkom grobu…

– Tri nedelje nakon toga, moja sestra, Aleksandrova tetka, je otišla sa zetom u Sopot kako bi pronašli tog čoveka i zahvalili mu se i da bi ostavila cveće na mestu gde je Aleksandar bio zakopan. Letimičnim pogledom po tom mestu ugledala je pasoš i novčić na kome su bili tragovi krvi i odmah pozvala policiju – započinje svoju ispovest za “Blic” Mara Halabrin.

Na lice mesta ubrzo je stigao i forenzičar koji je uzeo pronađene predmete i odneo u policiju.

– Kako je moguće da niko od policajaca nije to video? Kako je moguće ako nam je rečeno da ih je stotinu bilo na licu mesta tog dana? Da su prekopali tu zemlju, da su samo malo bolje pogledali, sigurno da bi ih i oni pronašli. Ali, izgleda da policajci koji su tog dana bili na uviđaju nisu dobro odradili svoj posao, a možda bi ubica mog sina do sada bio pronađen – priča nam razočarana majka, dodajući da su takvi popusti nedopustivi.

Nedugo nakon što je pronađeno Aleksandrovo telo, na licu mesta je nađen sat, za koji Aleksandrova majka tvrdi da ga nisu pronašli policajci, već novinari koji su izašli na teren.

– Taj sat je bio polomljen, ali nije bio star i nije izgledalo kao da je tu duže vreme. I to smo dali policiji ali svaki put kada bih pitala o tom satu, oni bi izbegli odgovor. I generalno, na svako naše pitanje odgovaraju isto: da je istraga u toku, da ne mogu da nam daju informacije kako je ne bi ugrozili – kaže Mara Halabrin.

Ovaj predmet je u nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu iz kog su nam rekli da je i dalje u toku predkrivični postupak, te da su sve radnje trenutno u nadležnosti policiije.

Dečko sa kojim se sastao – uhapšen

Kako smo u međuvremenu saznali, mladić sa kojim se kobnog dana sastajao Aleksandar je V. K. (31) iz Beograda, koji je u maju ove godine uhapšen.

Njemu su, kako je saopštio MUP, lisice stavljene zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, to jest da je u jednoj kladionici, iza poker aparata, sakrio torbicu sa automatskim pištoljem i municijom koju je policija pronašla.

Prema nezvaničnim informacijama, njegovo hapšenje tada nije imalo veze sa ubistvom Aleksandra Halabrina.

Halabrinova veza sa Alibegom

Još jedno Halabrinovo poznanstvo, doduše površno po rečima njegovih prijatelja, baca svetlo sumnje da ovaj slučaj.

Naime, kada je Nenad Alajbegović zvani Alibeg, nekadašnji vođa Partizanove navijačke grupe “Zabranjeni” ranjen krajem januara u Ulici narodnih heroja na Novom Beogradu, mediji su izveštavali da je u trenutku pucnjave stajao sa prijateljem, a taj prijatelj bio je upravo Aleksandar Halabrin, koji ga je tako ranjenog dovezao do Urgentnog centra.

Međutim, kako smo tada i pisali, Alibegov prijatelj policiji nije želeo da daje bilo kakve informacije o ovoj pucanjvi, a saradnja je izostala i sa Alibegove strane, pošto je kazao da ne zna ko bi želeo da mu naudi jer se nikome nije zamerio.

Porodica Panić iz sela Milićevci kod Čačka, čitav život živi u kući bez vode i 10 godina bez struje. Da nesreća bude veća, oni su u šest mesci imali dva smrtna slučaja, pvo je premino otac dečaka, Slavko, a nekoliko meseci kasnije, tragično je okončao život najstariji sin Slobodan.

Da Dragicu, i njena dva sina, Branislava i MIroslava, makar malo ogreje sunce, postarali su se ljudi dobre volje, na čelu sa Vlade Dragićem, njihovim rođakom, koji su Panićima omogućili da konačno žive kao sav normalan svet.

Dragica Panić, majka dvojice dečaka, prošle godine u junu sahranila je supruga, a u decembru najstarijeg sina. Posle osam meseci, njima je pre nekoliko dana, konačno završen dom. postavljanjem dvorišne ograde, piše Telegraf.

Akcija za pomoć ovoj udovici i njenim sinovima, Branislavu koji kreće u treći razred srednje škole, i Miroslavu koji kreće u 7. razred, počela je u decembru, zahvaljujući njihovom rođaku Vladu Dragiću iz Čačka. U oronulu kuću još oko Nove godine uvedeni su voda i struja, a zatim je, dan po dan, kako je tekla akcija, ova građevina totalno transformisana, tako da sada izgleda kao da se gradila iz novih temelja.

Kako je rekao Vlade Dragić u razgovoru za Telegraf.rs, sada svako ima svoju sobu.

– Imaju kupatilo i na spratu. Urađeno im je i centralno grejanje… Sredili smo garažu, sušaru, i juče smo moja supruga Zoka, koja mi je pomagala i da im stavimo pločice na spoljnom stepeništu, završili i ogradu – počinje priču Dragić.

Za trenutak se vratio na dan kada je video u kakvim uslovima žive ova deca.

– Da nije bilo te dve smrti u njihovoj porodici, i da se slučajno nisam našao na drugoj sahrani, sahrani brata, ništa od ovoga ne bi bilo. Ujak je preminuo u junu, sada je bila godišnjica, a bratu će u decembru. Njihov i moj pradeda rođena su braća. To je porodica iz Mrčajevaca. Moja majka se udala u Paniće. Deda nije imao sina. Ja sam želeo da vidim gde su ti Panići, jer jedino su oni ostali, i jedno koleno u Kraljevu – objašnjava ovaj humanista, koji je osim Panićima, u međuvremenu pomogao i mnogim drugim porodicama, kako u Čačku tako i mimo njega.

Vlade je za Paniće dao osam meseci života. Za to vreme, zahvaljujući dobrim ljudima sakupljeno je 10 miliona dinara pomoći, od čega samo za mesec dana 44.600 evra za Paniće.

I dan-danas ljudi zovu i pitaju da li im treba nešto. Dragić kaže da im ne treba, kao i da je deo od novca koji je sakupljen za njih i tokom prethodnih meseci preusmeravan za drugu decu:

– 380.000 dinara dato je za lečenje dece… Pomogli smo i decu iz Alibunara koji su se sami snalazili bez oca i majke. Svi su upoznati sa tom porodicom. 100.000 dinara su uplatili i Luki iz Zablaća… Panići su skućeni skroz, ostalo im je i na računu, a i dečacima je jedna beogradska firma dala stipendije.

Kako kaže, dečaci ne znaju šta ih je snašlo. Još gledaju crtani. Nije im dosadio. Bicikl je za njih radost, a tek bazen.

– Oni nisu znali šta je crtani. Znate kako je kada živite u kući bez struje. Nisu znali za televizor. Jako su zahvalni na svemu – kaže Dragić koji ističe da dečaci mogu da mu se zahvale samo na jedan način:

– Puno mi je srce. Biće mi još punije da uče, nauče zanat, počnu da rade i da od njih vidim barem po troje dece, da se Panići ne ugase. Moraju da završe školu i da se bore. Na taj način će mi se zahvaliti. To je moja želja, rekao je on u razgovoru za Telegraf.rs.

Ogluveli od buke koja tutnji iz stresne i užurbane svakodnevice, često nemamo sluha za one – zaboravljene. Zaboravljeni od porodice, institucija i društva, naši najstariji sugrađani nalaze se na margini društva, a poslednje bitke za odbranu dostojanstva biju u tišini protiv najljućih neprijatelja, udruženih ruku pod ruku, starosti i samoće. O tome svedoči potresna priča o jednom deki iz Novog Sada koja je nedavno objavljena na društvenim mrežama.

Novosađanka koja je podelila priču na Fejsbuku, navodno se našla na kasi u jednoj prodavnici odeće i posmatrala čoveka u dubokoj starosti koji je želeo da kupi majicu, kada je čula najtužnije reči, a epilog čitave priče prava je lekcija o plemenitosti.

– Na kasi red do pola radnje. Ispred mene skromno obučeni gospodin u dubokoj starosti, bosih nogu, obuven tek u plastične papuče mada vreme nije baš letnje i želi da plati pamučnu majicu sa mornarskim prugama. Stiska je uz sebe kao omiljenu igračku. Istrese svu sitninu iz dlana i nagovara momka na kasi da primi to što ima, i da mu ipak proda robu, ali prodavac ne sme. Pitam polušapatom iza starčevih leđa koliko mu fali i mašim se za novčanik da doplatim koliko treba. U tom neočekivano gospođa iza mene dodaje glasno “i ja ću dati”, skoro istovremeno javljaju se jedan za drugim ljudi iz reda, podelićemo, dobacuju mi. Dodaju novac kao u autobusu i u svega par sekundi na pultu ispred nas lepa gomilica novčanica. Izbrojim potrebno, a ostatak pružim gospodinu: “Imate i kusur”. “Znate”, objašnjava mi pitomi starac dok mu se oči cakle, “ja samo želim da umrem u njoj.” – napisala je žena i zahvalila se svojim sugrađanima na ovom lepom gestu i plemenitosti.

Litija barkama pod nazivom “Ne damo svetinje” održana je danas u Budvi. Pristalice SPC su odvojeno u 18 sati krenule iz Starog grada i iz Petrovca da bi se srele kod Svetog Stefana.

Na društvenim mrežama pojavio se snimak bakljade na Jadranu, koja je priređena na kraju prve litije na moru.

Među građanima koji su se okupili kod Svetog Stefana su smenjeni gradonačelnik Budve Marko Carević, lider SNP-a Vladimir Joković i gradonačelnik Berana Dragoslav Šćekić.

Litiju, koja je danas krenula od Starog grada do Svetog Stefana prethodno je kod Zavale zaustavio patrolni čamac kapetanije, tražeći učesnicima dokumenta koja pokazuju da li imaju odobrenje za organizovanje litije.

Nakon toga kapetanija je dozvolila barkama da nastave plovidbu ka Svetom Stefanu.

Litija na moru je organizovana u znak protesta protiv Zakona o slobodi veroispovesti, koji se Skupština Crne Gore usvojila krajem prošle godine, na predlog Vlade.