Strašna je to tragedija, svi smo u šoku!

Kako li je tek njegovim jadnim roditljima, toliko su se radovali što će odmor provesti s djecom na moru, a evo šta dočekaše, kaže za Srpskainfo komšija trinaestogodišnjeg dječaka Nadina Mašića iz Kaknja, koji je juče iznenada umro na plaži u Neumu.

– Izašao je iz vode i samo se srušio. Na plaži su se zatekla dva doktora, koja su mu odmah pritekla u pomoć, ali spasa mu nije bilo – kaže naš sagovornik.

Tragedija se desila na kupalištu u dijelu Neuma poznatom kao Surdup.

Trinaestogodišnji dječak je bio na ljetovanju sa roditeljima i sestrom.

– To su divni skromni ljudi. Dječakovi roditelji rade u Kaknju, u istom preduzeću, koje se bavi veletrgovinom. Porodica živi u naslju Brnj nedaleko od centra grada, uobičajenim životom: kuća, posao, djeca. Radovali su se odlasku na more – priča komšija iz susjednog naselja.

On kaže, a to su potvrdili i druge komšije i prijatelji, da preminuli dječak nije bio teško bolestan, kako su pisali neki mediji.

– Imao je, doduše, neku manju urođeno srčanu manu, ali to nije bilo ništa opasno. I roditleji su vodili računa da dijete ide redovno na kontrole. Uostalom, mali je trenirao fudbal u Fudbalskom klubu “Mladost”, igrao se s drugom djecom, išao redovno u školu i radio fizičko – kaže saovornik Srpskainfo.

U Brnju i cijelom Kaknju ljudi su zanijemili, kada su čuli za ovu tragediju.

Na društvenim mrežama je objavljena smrtovnica sa slikom nasmijanog trinaestogodišnjaka i brojni komentari koji se svode na samo nekoliko riječi: “Al fatiha” i “subur porodici”, kako muslimani izražavaju saučešće svojim sunarodnicima.

Dječak koji je strado u Neumu biće sahranjen sutra u 13 časova na loklanom groblju u Brnju kod Kaknja.

Pevačica i rijaliti učesnica Saška Karan zabrinula je javnost današnjom objavom na društvenoj mreži Fejsbuk

Naime, ona je obavestila sve da je prijavljena za pokušaj ubistva, zbog čega je davala izjavu u policijskoj stanici. Saška je na svom Fejsbuk nalogu napisala sledeće:

“Dragi prijatelji, neka budala me je prijavila za pokušaj ubistva! Dala sam izjavu policiji. Budala ima mnogo i svašta im pada na pamet… I ja svakog mogu da prijavim da je ubio na primer Kenedija. Hvala mojoj porodici i prijateljima na svemu.

Kako stoji u njenoj prethodnoj objavi, pevačica je četiri sata provela u policijskoj stanici, zbog čega su njeni najbliži razmišljali da reaguju.

Kako je Saška ranije govorila, jedna proročica joj je rekla da će 2020. godine ići na robiju. Nadamo se da se proročanstvo neće obistiniti te da ćemo je gledati u “Zadruzi 4”, gde bi trebala biti jedan od učesnika.

Kada je pre dvadeset godina, 15. avgusta 2000. poput bombe odjeknula vest da je glumica Ena Begović izgubila život u saobraćajnoj nesreći na ostrvu Brač u javnosti je zavladala tuga. Niko nije mogao da poveruje da je srce dame blagog osmeha koja je ostavila neizbrisiv trag u kinematografiji jugoslovenskog filma i hrvatskog pozorišta zauvek prestalo da kuca. Nesreća se dogodila u trenucima njene najveće životne sreće, kada je postala majka i uživala u prvim mesecima bračnog života.

Iako južnjačke krvi bila je najomiljenija zagrebačka glumica koja je ime dobila po baki Mandaljeni, a na svet je došla 16. juna 1960. u tipičnoj dalmatinskoj porodici u mestu Trpanj na Pelješcu kao prvo dete svojih roditelja. Njen otac Nikola, koji je umro 1989. bio je predsednik mesnog odbora, dok joj je majka Tereza radila kao prodavačica na kiosku. Glumica je imala neuobičajeno blizak odnos sa roditeljima, a u intervjuima je uvek isticala kako joj je majka najbolja prijateljica. Enini drugovi iz detinjstva pamte je kao živahnu devojčicu koja je stalno nosila pantalone i zlatnu kosu plela u kiku. Međutim, ona nije bila društvena, ni vesela, a sa sobom je nosila dozu sete, odmerenosti i povučenosti. Volela je da čita i uživala je u dragocenim trenucima samoće. Pravo društvo je pronašla u tri godine mlađoj sestri Miji, a iako različite po karakteru, zbog čega su se često svađale, bile su najbolje prijateljice.

– Ona bi za razliku od mene u školu išla okolnim putem samo da ne bi morala da prođe Stradunom i bude primećena – prisetila se Mia.Nakon što je odličnim uspehom završila osnovnu školu, četrnaestogodišnja Ena otišla je u Dubrovnik gde je upisala gimnaziju. Boravila je u učeničkom domu, a posle tri godine sobu je delila s Mijom. U pubertetu se Ena ponašala kao buntovnica, bila je nemirnog duha, u njoj su se probudili prkos i inat zbog čega su pred kraj školovanja i ona i sestra bile izbačene iz doma i morale su da život nastave kao podstanari. Ena je već tada pokazivala umetnički talenat, a među vršnjacima je bila poznata po recitovanju. Čim je krenula u srednju školu upisala se u studentsko pozorište Lero. Njena karijera počela je slučajno kada ju je 1978. u jednoj predstavi primetio reditelj Lordan Zafranović i kao maturantkinji joj ponudio ulogu u filmu Okupacija u 26 slika. Da je gluma nije baš mnogo zanimala, pokazala je upisivanjem Pravnog fakulteta u Zagrebu. Kada se doselila u glavni grad Hrvatske, živela je zajedno sa sestrom i Alkom Vuicom u iznajmljenom stanu. U tom periodu reditelj Ljubiša Ristić sreo ju je u kafiću i predložio joj da zaigra u njegovom filmu Ivan Goran Kovačić gde je glavnu ulogu tumačio Rade Šerbedžija. Čak ni to je nije dovoljno zainteresovalo za glumu, ali je poklekla pred Radetovim nagovorima da ne zapostavlja svoj talenat već da upiše Akademiju dramskih umetnosti. Tokom studija, budućoj glumačkoj zvezdi je odlično krenulo. Dobijala je velike uloge u filmovima, a istovremeno je snimala i visokobudžetne serije. Status zvezde dobila je nakon role u Zafranovićevom Padu Italije, a prizori u kojem neukrotive plave kose izlazi iz mora naglasili su njenu lepotu zbog čega je postala seks simbol i bila na naslovnim stranama novina. Iako uverena da će karijeru izgraditi na filmu, posle diplomiranja 1983. posvetila se pozorištu, a u zagrebačkom HNK provela je 16 godina, sve do smrti. Jedna od njoj najdražih uloga bila je rola baronice Castelli, Krležine heroine u pozorištu, ali i u filmu Antuna Vrdoljaka.

Kada je 1988. nagrađena Zlatnom arenom za najbolju epizodnu ulogu, Ena je priznanje odbila jer je baronicu smatrala glavnim likom. Ipak Zlatnu arenu je dobila devet godina kasnije za ulogu u filmu Treća žena. Ena je bila svesna svoje lepote, ali se njome oprezno služila. Imala je malo prijatelja među kojima se ističu reditelj Jakov Sedlar i gumica Ankica Dobrić koju je upoznala na fakultetu. Eni bliski prijatelji često su je upoređivali sa bodljikavim ježom, imala je gard i nikome nije dopuštala da dopre do nje. Verovatno zbog toga o njenom ljubavnom životu ništa se nije znalo. Patila je od straha od letenja, a kada je prvi put trebalo da uđe u avion na let koji je trajao 12 sati, nije mogla da prestane da plače. Zato je potražila savet psihologa i uspešno se izlečila. Nije volela politiku, a tokom rata je govorila: Kakvi smo mi divljaci, zar ne možemo u miru da se raziđemo. Devedesetih je bila na vrhuncu slave, ali je i dalje bila usamljena. Volela je dugo da spava, gotovo nikada nije sedela po kafićima, a svu svoju pažnju posvećivala je mačku Leu. Šok od koga se godinama oporavljala dogodio se 5. juna 1996. kada je napravila saobraćajni prekršaj i izazvala udes u kojem je smrtno stradao biciklista. Navodno je vozio tri puta većom brzinom od dozvoljene, ali se ni glumica nije pridržavala propisa.

– Ovaj nesreća mi je promenila život, i mada se ne osećam krivom saosećam se sa stradalim – rekla je Ena koja je bila osuđena na osam meseci zatvora i tri godine uslovno, ali je na kraju presuđeno da kaznu odsluži uslovno.Iako više ništa nije bilo isto, Eni je podršku pružao Josip Radeljak, inženjer elektrotehnike i bogati biznismen iz Splita, njena fatalna ljubav koga je upoznala krajem osamdesetih godina prošlog veka. U tom periodu Radeljak je bio u dvadeset i tri godine dugom braku sa glumicom Bebom Lončar koja mu je podarila sina Lea. Njih dvoje su deceniju i po pokušavali da osete čari roditeljstva, ali je zvezda filama Ljubav i moda koji je snimljen u godini kada je Ena Begović rođena, stalno imala spontane pobačaje. Na kraju je, nakon što je čitavih devet meseci bila prikovana za krevet, rodila sina, a po njegovom dolasku na svet odlučila je da stavi tačku na karijeru i ostane upamćena kao prva jugoslovenska glumica koja je pokorila Evropu i kao prvi pravi seks simbol. Kada je dečačić napunio pet godina počele su nevolje. Tačnije, brak je zapao u krizu jer je Josip upoznao Enu kojom je bio očaran. Novinari su za njihovu vezu saznali mnogo kasnije nego što je počela, a isto važi i za njegovu bivšu suprugu za koju mnogi tvrde kako je zaslužna za njegov poslovni prosperitet. Usledila je afera koja je potresla region. Naime, čuvena Beba udala se za Josipa dok je on bio nepoznati mladića koga je srela i zavolela na jadranskom primorju. Venčali su se i on ju je pratio u Italiju gde je ona gradila uspešnu karijeru i uživala u statusu zvezde, a on je sklapao poznanstva uz pomoć kojih je izgradio bogatstvo. Nakon razvoda Beba se, kako se šuška, bez ikakvih materijalnih sredstava vratila u Beograd gde i danas živi, dok je on, pod parolom kako Lončareva ima problem sa alkoholom zbog čega je navodno dve godine provela u ustanovi za odvikavanje od poroka, dobio potpuno starateljstvo nad sinom. Iako je sve ovo na nivou čaršijskih priča, istina je kako je Beba godinama ćutala o bivšem braku. Radeljak je navodno obećao da će, ukoliko se Beba bude držala dogovora i ukoliko bude ćutala, kad im naslednik bude punoletan, njemu prepisati kompletnu imovinu, a razbaštiniće ga ukoliko njegova prva supruga iznese podatke o njihovom braku i razlazu. Beba zaista nikada nije progovorila, sin je na svoj osamnaesti rođendan postao naslednik imperije nekretnina u brojnim evropskim gradovima, a Radeljak je uplovio u novu vezu. Ena i on su svoju ljubav blagoslovili venčanjem u svom zagrebačkom domu na Cvetnom trgu, u junu 2000. godine. Ena je već tada je bila u poodmakloj trudnoći, a ćerku Lanu rodila je 1. jula 2000.

Tokom trudnoće govorila je koliko je srećna jer joj je u životu bilo najvažnije da postane majka. I ona je kao i Beba rodila u trideset i devetoj godini, a ni njoj kao i Bebi ništa nije bilo isto nakon dolaska deteta na svet. Nažalost, u ulozi majke Ena je uživala svega četrdeset pet dana. Kobnog 15. avgusta 2000. glumica je sa suprugom, ćerkom, majkom i posinkom Leom boravila u vili na Braču, a kada se sa ostalim članovima svoje porodice uputila u posetu prijateljici Stipici Kalođeri, nije ni slutila da će to biti njeno poslednje putovanje. U mestu Splitska, Leo je rešio da volan prepusti ocu. Zaustavio je Grand Cherokee na uzbrdici, a kada su iz njega pokušale da izađu Ena i Tereza sa Lanom, navodno su otkazale kočnice i auto se prevrnuo u provaliju. Nije joj bilo spasa – život velike glumice ugasio se u sekundi. Suđenje za nesreću razvuklo se sve do 2007. kada je Županijski sud u Splitu Lea Radeljaka oslobodio krivice. Razlog za nesreću pronađen je u fabričkoj greški automobila, zbog čega je kompletna linija povučena iz prodaje. Tuga i neverica zavladale su među njenim fanovima, a usledio je pravi šok kada je svega godinu dana kasnije njen ucveljeni muž stupio u vezu sa voditeljkom i pevačicom Vlatkom Pokos. Od početka je njihov odnos bio izložen javnosti, nisu bili omiljen par, ali su delovali skladno. Venčali su se na Karibima i svoje fotografije plasirali u medijima. Vlatka je brinula o Eninoj ćerki, dok su devojčicu glumičina majka i sestra veoma retko viđale. To im se nije sviđalo, ali nisu imale mnogo izbora. Onda je jednog dana došlo do zaokreta.

Pukla je tikva, Josip je Vlatku izbacio iz stana sa dve bunde koliko je, kako je tvrdio, i donela u njihov stan, a onda ga je Vlatka prijavila policiji pod optužbom za zlostavljanje zbog čega su ga u centru Zagreba uhapsili i kratko vreme je proveo u pritvoru. Potom su se javno prepirali, a Vlatka je objavila i knjigu u kojoj je opisala kako je delila život sa njim i njegovim sećanjima na pokojnu suprugu u stanu koji je bio oblepljen Eninim fotografijama velikog formata. Zauzvrat on je nju tužio kako je zlostavljala njegovu ćerku, Lana je o tome svedočila na sudu, ali krivica nije dokazana. Na kraju su se rastali, a on je prigrlio novu mlađanu glumicu i starletu Doroles Lambašu. Ipak, kako njegovi prijatelji tvrde, njegova najveća ljubav ostala je lepa Ena koju niko ne može da zaboravi, a posebno njena sestra Mia.

– Što više vreme prolazi, to smo svesniji gubitka. Ta bol ne prestaje, a sestra mi sve više nedostaje. Iskreno, sve teže se borim sa emocijama i suzama. Postajem setnija i znam da bismo danas, možda i više nego ikad, bile potrebne jedna drugoj. Žao mi je što ne možemo da delimo sve ono što bismo danas, da je ona tu… teško je to objasniti, ali gde god da krenem, Enu nosim sa sobom u podsvesti. Osećam beskrajnu ljubav i ponos zato što sam se družila s njom, što je ona želela da bude moj prijatelj bez obzira na to što smo sestre. Ponosna sam što sam toliko uloga odigrala s njom… O da, bio je to pravi užitak – s tugom se priseća Mia Begović.

Filip je bio puno dobar, nije pušio, nije pio. Ostao sam u šoku kada sam čuo šta se dogodilo, nikako nisam mogao da zamislim da je to on učinio, rekao je komšija Filipa Zavadlava

Danas je nastavljeno suđenje Filipu Zavadlavu, optuženom da je u januaru ove godine u Splitu zbog osvete iz automatske puške ubio trojicu muškaraca koji su navodno pretili njegovom bratu. U sredu je na splitskom Županijskom sudu odbio je da se izjasni o krivici.

Ročište je nastavljeno ispitivanjem novih svedoka.

Prvi je svedočio Zavadlavov sused Damir Š. kog je sreo dva dana pre trostrukog ubistva i pozvao na ručak.

” U toj porodici je stalno bilo nesuglasica. Filip je bio puno dobar, nije pušio, nije pio. Ostao sam u šoku kada sam čuo šta se dogodilo, nikako nisam mogao da zamislim da je to on učinio. Dva dana pre sreo sam ga, bio je u jako lošem fizičkom stanju. “Sve je propalo”, u suzama mi je rekao. Pozvao sam ga na ručak, bio je strahovito tih, očigledno se u njemu nešto događalo. Rekao mi je da ga je ostavila cura. Ja sam pokušao da mu objasnim da nije ni prva ni poslednja ni jedina. Ponudio sam mu da ga odbacim u bolnicu, ali on je izvadio četiri, pet vrsta tableta, rekao je da mu pomažu”, kazao je svedok koji je Filipa i njegovog oca i brata Stanislava sreo u kafiću Borsalino koji sat nakon pucnjave u Varošu, a prenosi Dalmatinski portal.

“Išao sam u Borsalinu da gledam rukomet. Čuo sam da je bila pucnjava u gradu, u kafiću je bio Filipov brat, bio je uznemiren, kao da je znao šta se dogodilo. Nakon nekog vremena ušli su Filip, njegov otac i čovek za kojeg sam posle saznao da je njihov socijalni radnik. Ubrzo su izašli, a ja sam osećao potrebu da se uverim da li je Filip uradio to o čemu svi pričaju. “Filipe moj, šta si učinio, ubio si tri čoveka”, rekao sam mu. “Nisam ja to učinio”, odgovorio mi je očigledno nesvestan šta je napravio. Bio je strahovito uzbuđen i nemiran, nije bio svoj. Došao je policajac i pitao ga da li je on Filip nakon čega mu je stavio lisice”, rekao je svedok.

Prisetio se i kako mu je dok je bio u kafiću prišao Filipov brat Stanislav.

– Iznenadilo me to, već su se vrteli snimci Filipa kako šeta po gradu s puškom. “Damire, jeste li videli šta se dogodilo, to je učinio moj brat Filip”, rekao mi je Stanislav – opisao je svedok.

Sudiji Višnji Strinić kazao je kako je Filip pokušavao da bude jastuk između oca i majke i kako su u porodici stalno bile razmirice.

– Bilo je to van pameti, deca ne bi mogla ući u kuću pa bi preskakali u svoj stan s mog balkona. Policija je često dolazila, evo i neki dan sam bio dati iskaz zbog nekakve paljevine u stanu – kazao je svedok koji se šokiran vestima iz Varoša zapitao: “Da sam ga taj dan kada je bio na ručku odveo kod psihijatra, možda se ovo ne bi dogodilo.”

U svom iskazu datom tužiocu Žarku Štrbcu kazao je kako mu se Filip požalio da su mu neke osobe stavile nož pod vrat, ali da nije zvao policiju.

“Rekao mi je i da nije spavao 15 dana i da je smršao 12 kila, što smo svi primetili. Rekao je i da je položio neke ispite i da očekuje ukrcavanje na brod”, dodao je svedok na današnjem suđenju.

Odgovarajući na pitanja tužilaca, naveo je i kako su dvojica dolazila do Filipovog stana.

“Pretili su njegovom ocu koji je rekao da nema veze s tim, to je sve bilo zbog Filipovog brata Stane. Dolazio je neki visoki momak, jedno popodne je nekoliko sati čekao ispred ulaza”, kazao je svedok.

Naveo je, kako prenosi Dalmatinski portal, i da je tu bio “onaj iz saobraćajne nesreće kraj škole koji je usmrtio učenicu”, očigledno aludirajući na ubijenog Juricu Torlaka koji je 2004. vozeći motor usmrtio osmogodišnju učenicu škole.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju otkriće i prenos moštiju svetog Stefana, arhiđakona i prvomučenika.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju prenos moštiju Svetog Stefana, Prvog velikomučenika i današnji praznik nazivaju Svetim Stefanom letnjim ili Stevanom Vetrovitim. Kult svetog Stefana vrlo je razvijen u srpskom narodu i podignuto je više od 40 hramova sa njegovim imenom. Mnogi srpski manastiri danas obeležavaju slavu ili preslavu, a među njima su i Manastir Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda, manastir u Somboru. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje.

Srbi se Stevana Vetrovitog plaše, ali ga i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno, slamu i doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.

Foto: Profimedia/ilustracija

Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećao na reči zakona i proroka Starog zaveta i dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.

Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne strešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.

Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. Međutim, istina o Mesiji još više je razbesnela svešteničke i narodne poglavare. U tom trenutku Arhiđakon Stefan je pogledao u nebo i izgovorio ono što je razbesnelo njegove sudije.

– Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga – svojim rečima je razjario sve sudije, te su Arhiđakona Stefana izveli iz grada i ubili ga kamenjem.

Sveti prvomučenik Stefan imao je nešto više od 30 godina kada je ubijen. Njegove poslednje reči su bile – Gospode, ne uračunaj im greh ovaj.

Prema kineskim zakonima, za krivično delo napuštanja deteta zaprećena je kazna do pet godina zatvora

U Donguanu, u kineskoj provinciji Gvangdong, otac je ostavio ćerkicu u prljavštini pored kontejnera za đubre samo nekoliko sati nakon što se majka porodila.

Na sreću, bebu je video čistač ulica i odmah obavestio policiju, te je dete zbrinuto, a roditelji uhapšeni.

Majka Li (21) porodila se rano ujutro 29. jula u iznajmljenom stanu. Prema sopstvenim tvrdnjama, roditelji su se razočarali kad su videli da su po treći put dobili devojčicu. Otac Džang (24) rekao je policiji da se “srušio njegov san da ima sina”, prenela je Televizija Donguan.

Roditelji su izjavili da su odlučili da napuste devojčicu “zato što ne mogu da izdržavaju troje dece”.

Čim se majka porodila, otac je uzeo dete i ostavio ga pored kontejnera u kraju. Na snimku nadzornom kamerom vidi se kako otac po mraku ide ulicom sa bebom u rukama, a na drugom snimku dete umotano u krpe, koje je potom odvezeno u bolnicu. Sledećeg dana otpuštena je iz bolnice i predata na staranje lokalnoj socijalnoj službi.

Prema kineskim zakonima, za krivično delo napuštanja deteta zaprećena je kazna do pet godina zatvora, ali roditelji retko budu stvarno kažnjeni. Prema najnovijim podacima, roditelji u Kini napuste oko 100.000 beba godišnje, što je u proseku više od 270 dece dnevno, prenosi “Dejli mejl”.

Skandalozna svedočenja!

Folk zvezda Tanja Savić preživljava pravu dramu nakon što je supruga Dušana Jovančevića prijavila za otmicu dece!

Iako godinama njen brak ne funkcioniše kako treba, kako “Alo!” saznaje, jedna od nekada najuspešnijih zvezda „Granda“ ćutala je i zbog dece trpela poniženja, ali i fizičke napade.

Kako kaže izvor “Alo!” blizak folkerki, Tanja je nekoliko puta imala svađe sa suprugom koje su se završile batinama.

– Tanja sigurno nikada neće glasno izgovoriti da je bila prava žrtva supruga u svakom smislu te reči. Zbog njega je zapostavila karijeru u trenutku kada je bila najpopularnija. On je bio inicijator selidbe u Australiju, a od tog trenutka počinje prava drama u njihovim životima – kaže izvor “Alo!”.

Foto: Rajko Ristić

– Dušan je Tanji određivao kako da se ponaša, gde može da nastupa, zbog njega je čak došla u sukob sa svojom porodicom. U jednom trenutku, majka i otac su se odrekli Tanje i nisu želeli da komuniciraju s njom. Znali su da je njen suprug nasilan, a kada su u medijima to nekoliko puta glasno rekli, došlo je do razdora u porodici – kaže izvor za “Alo!”.

S druge strane, Savićeva nikada nije želela da govori o Dušanovom nasilničkom ponašanju jer je znala da će joj se svetiti preko dece.

– Jovančević je imao probleme s narkoticima, čak se i lečio u jednoj privatnoj klinici u Beogradu. Tanja je sve to uspešno krila od porodice, ali i medija. Kada bi se posvađali, znao je da bude agresivan prema njoj, iako ona to nikada nije želela da prizna, a sve zbog dece – otkriva naš izvor.

Foto: Facebook

S druge strane, pevačica je u jednoj emisiji otkrila da pati zbog toga što su joj deca u Australiji, a kada je imala priliku da se čuje s njima, bila su hladna prema njoj. Kako tvrdi, razlog je njen muž Dušan.

– Imam mnogo toga da kažem, ali zbog sebe ne želim da iznosim sve u javnost. Mnogo puta sam ga pokrivala misleći da će se vratiti s decom, ali to nije ispunjeno. Deci čini veliko zlo! Vidim koliko sam im ja potrebna. Ne mogu da kažu ono što misle, uvek je tu neko ko

sluša, teško mi pada što ne mogu da se čujem s njima. Sada su u uzrastu u kojem mogu biti podložni manipulaciji – rekla je Tanja i dodala da se tokom jučerašnjeg dana ipak čula sa decom.

Foto: Instagram/printscreen

– Srce mi je na mestu jer sam se čula s njima, vidim da se ustežu, ne smeju da se osmehnu, jer ko zna šta taj otac priča o meni. Ne smem mnogo da otkrivam, sudski postupak je pokrenut. Donosila sam novac u kuću, plaćala sam stan jer nije želeo da bilo šta kupimo u Srbiji – ispričala je Savićeva.

Tanjina majka: Da se nije udala, imala bi karijeru!

Živana, majka Tanje Savić, bila je kivna na ćerku od trenutka kada je stupila u brak s Dušanom. Ona je tada govorila da je Tanja zapostavila porodicu, da se retko čuju, a u jednom trenutku je ispričala da je najveća greška njene ćerke to što se udala jer joj je zbog toga propala karijera.

Meštani sela Osipaonica i Skobalj za Milicu kažu da je imala skroman život pre udaje, ali i da se priča da je ona navodno bila i žrtva seksualnog napastvovanja.

„Otišla sam iza kuće da nahranim ovce. Prilazila sam im s druge strane jer ovan hoće da napadne. I tad sam u šumarku videla nešto nalik lutki. Uplašila sam se, pozvala sina Jovana, komšiju i supruga Branka i rekla da nam je neko okačio lutku u bagremar. Mislila sam da se neko s nama šali, jer smo tragali za snajom koja je nestala. Nažalost, po papučama smo shvatili da je to ona“, rekla je juče u ispovesti za „Alo“ Nataša, svekrva Milice Jakovljević (29), koja se obesila na njihovom porodičnom imanju u Osipaonici kod Smedereva.

Milica je nestala 21. jula, a njeno telo obešeno o orah pronađeno je šest dana kasnije. Branko i Nataša, roditelji Miličinog supruga Jovana, objašnjavaju koliko im je teško, ali i šta su sve preživeli jer su se borili za ljubav snaje i sina s obzirom na njene psihičke probleme i to što nije uzimala terapiju.

– Milica je i ranije znala da nestane kao tog dana. Tražili smo je svuda i dobijali smo dojave da je u Požarevcu. Tada smo mislili da je pobegla ili skočila u Moravu, ali ispostavilo se da je ovde završila. Kada smo ugledali telo, videli smo najpre crnu kosu preko lica, ali kada sam ugledao papuče, sve je postalo jasno. Nakon dolaska policije i završenog uviđaja, sin i ja smo privedeni. Držali su nas odvojeno. Dali smo izjave, a kasnije se utvrdilo da smo govorili istinu. Prošli smo poligrafsko testiranje, a i obdukcijom je ustanovljeno da je u pitanju samoubistvo vešanjem. Uz to, medicinska dokumentacija je potvrdila da je Milica i ranije imala probleme koji su je terali na zlo. Ona je bila žena moga sina i majka našeg unučeta, pa sam se sa suprugom borio da joj pomognem. Početkom marta ove godine Nataša joj je spasila život. Tad je Milica pokušala da se ubije skokom sa mosta – rekao nam je Branko, a Nataša potvrdila.

– Samo je izletela iz kuće i rekla da ide da napravi neko zlo. K’o bez duše sam išla za njom i stigla je kada se prebacila preko ograde mosta. Tad sam joj rekla da misli na decu, na mog sina i da, ukoliko skoči, i ja ću za njom. Nekako sam uspela da je zgrabim a ona me je ujela pokušavajući da se otrgne. Borila sam se s njom da je spasim. U tom trenutku je naišao prolaznik, a za njim i policajci koje je suprug pozvao u pomoć. Taj čovek ju je zgrabio, a policajci su je odvezli u bolnicu – kaže Nataša.

U razgovor se umešao Branko, koji je rekao da niko ne zna šta su poživeli s njom, a da sad svi naklapaju svoje teorije šta se dogodilo, a pojedini upiru i prst u njegovu porodicu sa sumnjom da su je oni ubili.

Milica J., Foto: PrintscreenFacebook

– Narodu usta ne možeš da zapušiš. Čuo sam da smo je zadavili kesom, držali u podrumu i svakojake budalaštine, a mene boli ta neistina jer smo skoro sve učinili da ona živi s mojim sinom. Niko se ne pita kako je nama i na koji način smo se borili za nju i sina. Bila je na lečenju i tek sad smo uvideli da lekove nije pila. Ljutila se što smo joj rekli da ne može da spava do 10-11 sati jer ima obaveze oko dece. Stalno je visila na telefonu, koji do danas nije pronađen – ispričao nam je Branko.

Bila žrtva seksualnog zlostavljanja?

Meštani sela Osipaonica i Skobalj za Milicu kažu da je imala skroman život pre udaje, ali i da se priča da je ona navodno bila i žrtva seksualnog napastvovanja.

– Priča se da je neko pokušao Milicu da napastvuje kada je imala 12 godina i da od tada vuče traume. Navodno je par puta pokušala da digne ruku na sebe. Tuga je to velika, njena majka se skoro porodila i rodila sedmo dete, a otac se snalazi kako zna i ume – rekli su meštani.

Muž spava sa njenom slikom

Jovan Jakovljević od trenutka tragedije ne odvaja se od Miličine slike i s njom spava.

– Sinu je najteže, iako smo zbog nje imali probleme, on ne prestaje da je voli čak i sad. Stalno kuka kako mu nema života bez nje – rekla je Jovanova majka Nataša.

Jovan juče nije bio kod kuće jer je, kako njegovi roditelji kažu, otišao da prodaje lubenice na pijacu.

MILICA JAKOVLjEVIĆ (20) iz Osipaonice kod Smedereva, koja je nestala 20. jula, posle višednevne potrage po selu i okolini pronađena je obešena o stablo oraha, na zabačenom delu porodičnog imanja.

Za razlogom samoubistva nesrećne žene, iza koje je ostao trogodišnji sin, njena porodica i dalje traga, a kako tvrde prijatelji i komšije porodice, Milicu je ubilo navodno neverstvo supruga Jovana Jakovljevića (25).

– Milica je stalno tragala za Jovanom, koji je non-stop švrljao na sve strane. Pisala mu je poruke i zvala ga telefonom dok ga je čekala kod kuće s njihovim malim sinom, kao i njegovim starijim dečakom iz prethodne veze. On je ignorisao njene poruke i zabavljao se sa društvom i drugim ženama. To je Milicu najverovatniej dovelo do očajanja i toga da sebi oduzme život – kaže prijateljica nesrećne devojke.

Na drugoj strani, Miličin suprug Jovan je od trenutka kad je Milica nestala krenuo u potragu za njom i paralelno s tim objavljivao poruke na Fejsbuku kao apel za pomoć u potrazi za njegovom Milicom. Pošto je Milica pronađena, njen muž je objavio poslednju poruku koju je dobio od nje, pred njen odlazak na vešanje.

Miličin otac Mišo Zorić je na Fejsbuku reagovao na Jovanovu objavu u kojoj tvrdi da mu Milica nedostaje i poručio mu da ne govori istinu, optuživši ga indirektno za njenu smrt.

– Ja bih sve zamolio da mi ne diraju dete, da ne glume lažnu ljubav, te da, na primer, pišu: “Bebo, nedostaješ mi, izvini što sam te ubio, nisam trebao.” Ostavite moje dete na miru – napisao je ozlojeđeni Zorić.

– Milica mi je u 4.58 ujutru, pre nego što je nestala, napisala: “Zbogom, bebi” – ispričao je Jovan u policijskoj istrazi, tokom koje je utvrđeno da je mnogo poruka nesrećnice sa pitanjem “Gde si sad” Jovan ostavio bez odgovora.

On se, prema rečima komšija, dopisivao sa mnogim devojkama na Fejsbuku, gde je otvoreno naveo da je u komplikovanoj vezi iako je zvanično bio u braku. Pošto je pronađeno Miličino beživotno telo, Jovan je na Fejsbuku tvrdio da ga je strašno pogodio prizor obešene supruge.

– Bebo moja, počivaj u miru, nikada te neću zaboraviti, svaki minut mislim o tebi i suze mi same idu, ne mogu ni da zamislim da te nema, teško ću bez tebe, ne mogu stvarno da izdržim sve ovo, samo kad bi znala koliko dana sam te tražio, koliko noći neprespavane i zašto baš ja da vidim na koji način si sebi oduzela život. Volim te, bebo, mnogo i uvek ćeš biti u mom srcu, anđeli neka te čuvaju, bebo moja – napisao je on.

Upravo ovaj post izazvao je lavinu komentara ogorčenih Miličinih prijatelja.

(Srpski telegraf)

Sakrivena u gustoj šumi podno Ovčara zbeg-pećina Kađenica i dalje čuva sećanje na tragično nastradale Srbe u Drugom srpskom ustanku.

Zbeg pećina krije ostatke preko 300 uguenih Srba Foto: Rina

Upravo u njoj, na desnoj obali Zapadne Morave svoj spas od Turaka potražilo je oko tri stotine žena, dece i starijih meštana, ali to je nažalost bilo njihovo poslednje utočište.

– U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni. Međutim, majka sa detetom izašla je ispred pećine, Turci su čuli plač bebe, prejahali tada plitku Moravu i pronašli odbegle Srbe – kaže Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačak.

Posmrtni ostaci su nakon 122 godine sahranjeni u kameni sarkofag  Foto: Rina

Stigavši ispred pećine Turci su pozivali Srbe da izađu i predaju se. Slušajući tadašnje priče, kako su prolazili ljudi koji bi padali neprijatelju u ruke niko iz zbega nije izašao iz pećine. Revoltirani Turci tada su doneli slamu na sam ulaz, zapalili je i u pećini se, prema određenim procenama ugušilo oko 300 Srba, mada prema pojednim istorijskim spisima taj broj je dosta veći.

– Pećina je od turske reči “kad” što znači dim i dobila ime. Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj bolni događaj. Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida pa ova pećina ima i odlike crkve – rekao je Nikolić.

Staza koja se nalazi neposredno ispred pecine  Foto: Rina

Pred početak Drugog svetskog rata očišćen je put koji vodi do ulaza Kađenice, a ispred njega postavljen je drveni krst visok preko 50 metara. Pećina je skroman spaleološki objekat, bez pećinskog nakita, ali od izuzetnog istorijskog značaja.

– Ne možemo reći da veliki broj ljudi dolazi u obilazak zato što je sam prilaz nepristupačan. Do ovog prirodnog kazamata vodi put preko Zapadne Morave, ali most je u jako lošem stanju pa se nikako ne preporučuje njegov prelazak. Drugi alternativni put su planinarske staze preko Debele Gore koje su u pojedinim delovima izuzetno zahtevne i zato ne može svako da ih pređe – kaže Goran Nikolić.

Kađenica

Na ovom mestu koje čuva tužnu sudbinu srpskog naroda svakog Vidovdana služi se parastos da se njihova tragična sudbina nikad ne zaboravi.