Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post stroži od Božićnog i Apostolskog
Danas 14. avgusta, pravoslavni vernici započinju Gospojinski post, jedan od četiri velika posta.
Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kaoVelika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.
Post traje 14 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.
Foto: Profimedia
Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post.
Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826. godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.
Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju.
Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.
Voditelj Žika Nikolić voditelj Šarenice, pričao je zašto se ljudi zasite veza i brakova, pa upuštaju u tajnu vezu
Nije otkrio razloge, ali jeste ispričao šta se njemu desilo.
– Desilo mi se da me žena s ljubavnikom sačeka na vratima, pa razbije! – rekao je on i objasnio da je u pitanju bivša supruga koja je odlučila da ode iz braka, ali ostane u zajedničkom stanu.
– Zakačila je rezu na vratima s ljubavnikom, a kada sam ja pozvonio, rezu nisu skinuli, nego me sačekali s pesnicom po nosu. Tada sam bio ljut, da sam ih sreo na ulici, a da nije bio pešački prelaz, ja bih ih zgazio. Bogu hvala, brzo me je prošao bes – ispričao je voditelj u Magazinu in.
Apel izazvao lavinu komentara na društvenim mrežama i kod kolega pevača
Pevačica Neda Ukraden apelovala je na nadležne organe da u okviru pomoći za preduzeća, privrednike, biznismene, finansijski pomognu i pevačima koji ne rade zbog epidemije korona virusa i nemaju novčana primanja, prenosi Telegraf
– Izrazila bih apel svim društvenim bitnim faktorima koji odlučuju o privrednom i uopšte o životu ove zemlje da, vodeći računa o ekonomiji, privrednom životu, povedu računa i onom malom broju muzičara, čitavoj skupini ljudi koji su deo jedne bogate muzičke industrije koji su zaista pogođeni ovom situacijom. Da se i njima na neki način omoguće privilegije koje su rezervisane za male, velike, srednje privrednike, biznismene… – rekla je pevačica i dodala:
– Svi ti muzičari imaju svoje porodice, hrane ih, plaćaju neke račune, izdržavaju, imaju gomilu problema, a ova kriza će biti za mnoge jako neprijatna i velika, samo uz pomoć nekih zajedničkih akcija se može prevazići. To je apel svima koji se pitaju i odlučuju kome i kako idu sredstva pomoći, sredstava odlaganja, plaćanja dugova… Da se povede računa i o muzičarima i njihovim porodicama, to nije mali broj ljudi, oni žive od svog rada – kazala je Neda pre nekoliko dana.
*Foto: Instagram
Pevačicin apel izavao je lavinu komentara na društvenim mrežama, od onih najgorih, pa sve do podrške, uključilo se i mnoštvo kolega, uglavnom sa stavom da je ovakva mera neophodan.
RODITELjI godišnje u proseku objave 195 slika svoje dece na društvenim mrežama. Istraživanja pokazuju da je 5 posto roditelja otvorilo profil na društvenim mrežama za novorođeno dete i da 77 % njih objavljuje snimke gole ili polugole dece, objavio je Igor Jurić na društvenim mrežama.
On je apelovao na roditelje da paze šta rade na društvenim mrežama, kada su njihova deca u pitanju. Tom prilikom je podsetio i na slučaj nestale britanske devojčice Medlin Meken.
Proteklih nedelja mediji su prenosili vesti o tome da je 13 godina nakon nestanka četvorogodišnje devojčice Medlin Meken, konačno uhapšen 43-godišnjak osumnjičen za njeno ubistvo i otmicu iz turističkog apartmana u portugalskom letovalištu Praja de Luz.
Prema sada dostupnim informacijama devojčica je i seksualno zlostavljana. Pomisao na ovu nesreću izaziva strah i kod roditelja i kod dece.
Krajem jula u Istri uhapšeno je i nekoliko stranih turista koji su skrivenim kamerama snimali razgolićenu decu na plaži, što je doprinelo daljnoj uznemirenosti roditelja i osećaja da su im deca svakodnevno na meti predatora. Ima li razloga za paniku? Za paniku ne, ali za prevenciju da.
Bitno je da znamo da seksualno zlostavljanje deteta ne počinje uvek otmicom, i ne završava se uvek silovanjem i ubistvom deteta. Pedofili i seksualni zlostavljači su najčešće deci poznati ljudi, ljudi kojima verujemo, članovi porodice, rodbina i bliski prijatelji.
Danijela K. (51), Hrvatica koja već nekoliko decenija živi u italijanskom mestu Kapralba u okolini Milana, pronađena je mrtva. U svom stanu, u jednoj od vila u nizu u Ulici Roggia Rino ležala je mrtva otprilike mesec dana, a meštani su u nedelju ujutro alarmirali policiju kada je iz njenog doma počeo da se širi nesnosni smrad.
Miran nedeljni dan ubrzo su “proparale” policijske i vatrogasne sirene. Po ulasku u stan nakon što su obili vrata, usledilo je šokantno otkriće. Žena je ležala potrbuške u kupatilu, a uz njenu glavu bila je lokva krvi, prenosi Jutarnji list.
Karabinjeri su u saradnji sa državnim tužiocem i mrtvozornikom obavili uviđaj i utvrdili da je krvarenje usledilo posle nezgodnog pada, te da nema elemenata krivičnog dela.
Stoga se od obdukcije odustalo i izdata je dozvola za sahranu.
– Danijela je bila usamljena i bilo ju je teško animirati za bilo šta. Znala je da nam priča o Hrvatskoj i da nas nagovara da odemo na letovanje tamo i da nećemo zažaliti. Kad smo bili pre dve godine na Dugom otoku i u Zadru, jedva je dočekala da se vratimo i podelimo s njom utiske. Od kad joj je umro suprug, zatvorila se u sebe. Bila je usamljena, a u Hrvatskoj je rekla da nema više nikoga. Župa je rekla da će se pobrinuti da joj organizuje dostojanstvenu sahranu – ispričala je jedna meštanka za lokalni medij.
Roditelji svetog Evdokima su mošti položili u crkvu Presvete Bogorodice, koju su sami podigli
Sveti Evdokim bio je rodom iz Kapadokije, sin pobožnih roditelja. Za vreme cara Teofila služio je u vojsci, držeći se svih Božjih zapovesti, prebivajući u postu u uzdržanju i molitvi i suzama. Činio je obilnu milostinju ubogima, siromašnima i udovicama i pomagao je crkve i manastire, ukazujući svima samilosnu dobrotu. Čuvao je svoju čistotu i nikad nije hteo da razgovara sa ženama niti da ih gleda. Birao je da ćuti, pre nego da previše govori i klonio se onih koji govore laži, klevete i osuđuju druge. Jednom rečju, njegovu dušu su ukrašavale samo vrline.
Zbog njegovih neobičnih vrlina, svi su ga voleli i poštovali, pa i sam car koji ga je postavio za vojvodu kapadokijskog puka i poslao u harsijansku oblast da upravlja narodom. Mudro je upravljao i bio u svemu pravedan i pred Bogom i pred ljudima. Ipak njegove tajne vrlinske podvige niko ne može da zna jer je umro dok je bio još mlad. Imao je samo trideset tri godine tada. Bog ga je sigurno toliko zavoleo, da je hteo da ga izdvoji iz sredine grešnika koji bi možda uspeli da izmene njegov čist razum i dušu.
Gospod, želeći da proslavi ovog sveca, dao je čudotvornu moć njegovim moštima: da isceljuju od svake bolesti. Najpre je čovek jedan Ilija, u kome je bio nečisti duh, odmah po pogrebu svetog Evdokima prišao njegovom grobu. Čim je njegova noga dotakla grob, nečisti duh je bacio Ilijino telo na grob i napustio ga. Pošto su to videli, ljudi su počeli da dovode svoje bolesnike do groba i oni su brzo dobijali isceljenje.
Prema verovanju, jelej iz kandila na njegovom grobu izlečio je decu kome su delovi tela bili oduzeti – devojčici ruke, a dečaku noge. A jedna žena je na neku ljutu ranu koju je imala na svom telu stavila malo zemlje sa njegovog groba i rana se izlečila.
Svetiteljeva majka je jednom došla na njegov grob i plačući je tražila da vidi telo svog sina. Nakon što su otvorili sanduk svi su se iznenadili jer je telo izgledalo kao živo, iako je prošlo više od godinu dana kako je sahranjen. Majka je želela da prenese mošti u svoj dom u Carigrad, ali su se meštani te zemlje protivili.
Ipak je jeromonah Josif uspeo u tajnosti da uzme mošti i prenese ih u Carigrad, a celim putem do tamo, dešavalo se isceljivanje svih bolesnika koji su im išli u susret.
Roditelji svetog Evdokima su mošti položili u crkvu Presvete Bogorodice, koju su sami podigli.
Pomolite se za zdravlje
Bivši pozvan od Zemlje ka nebeskim naseljima sačuvano je i po smrti tvoje telo netruležno, Sveti Evdokime. Ti si u celomudrenosti i čistom životu živeo, blaženi, ne uprljavši tela: Zato sa slobodom moli Hrista Boga da nas spase.
Velika doza adrenalina Neveni Šunjevarić (30) iz Beograda dala je motivaciju da za svoje letovanje izabere Albaniju. Tokom prošlogodišnje letnje sezone Nevena je posetila najlepša mesta u Albaniji, i za “Blic” otkriva kako je provela leto u zemlji za koju, kako kaže, nikada nije čula lepu reč.
“Na letovanje u Albaniji sam se odlučila iz radoznalosti i radi otkrivanja novih, još uvek nepopularnih a nama pristupačnih turističkih destinacija pre omasovljenja turizma u istim. Na internetu sam se, uglavnom na stranim sajtovima, informisala o njihovoj ponudi i turizmu, koji je još uvek u razvoju. Albansko more mi je sa fotografija delovalo veoma čisto, nijednog trenutka se nisam dvoumila da li da idem, čak ni nakon negativnih i skeptičnih komentara okoline, koji su mi dodatno dali adrenalin i dodatnu motivaciju za odlazak upravo u Albaniju”, počinje priču za “Blic” Nevena.
Vlora
“Cenkanje je vrlo poželjno”
“Do Albanije sam išla najpre avionom, direktnim letom od Beograda do Tirane, letom našeg avioprevoznika Er Srbija. Let traje nešto više od sat vremena. Aerodrom u Tirani bi se mogao po veličini i sadržajnosti mogao uporediti sa tivatskim. Na aerodromu postoji nekoliko rentakar agencija, gde se može iznajmiti auto, počev od 15e dnevno, za šta vam je potreban pasoš i međunarodna vozačka dozvola na uvid. Takođe, ukoliko planirate da posetite više mesta, u obilazak primorja se može ići i autobusom, najpre do glavne autobuske stanice u Tirani i nakon toga do izabrane destinacije na primorju, s tim što autobusi saobraćaju jednom ili dva puta dnevno do destinacija.
Postoji i treća opcija, da se ide taksijem do izabrane destinacije na primorju. Taksiji nisu skupi i cenkanje je vrlo poželjno. Nisam imala nikakav strah, više osećaj neizvesnosti i pomenutih komentara okoline koji su u mene uneli malog crva sumnje, koji se ispostavio bespotrebnim”, priča Nevena.
Od Vlora do Sarande
“Na svom prvom putovanju u Albaniji bila sam u tri različita mesta: Vlori, Boršu i Sarandi, jer sam za 10 dana, koliko sam tamo provela, želela da vidim i doživim što više. Najbliže letovalište od Tirane je Dureš, na samo pola sata vožnje od aerodroma u Tirani, sa peščanom plažom koja podseća na Adu Bojanu.
Vlore je vrlo razvijen turistički gradić, sa divnim šetalištem uz more-lungomare, sa mnoštvom restorana sa svežom morskom ribom po veoma pristupačnim cenama. Borš je predivno šarmantno selo u kom nema gužve, koje je meni najlepše od tri posećena mesta. U Boršu je korišćenje svih ležaljki besplatno. U samom mestu postoji jedna neasfaltirana ulica, tik do mora, sa raznim restorančićima sa tradicionalnim albanskim jelima.
Saranda je najpoznatije letovalište u Albaniji, veoma blizu Grčkoj, a ostrvo Krf je preko puta i postoje svakodnevni organizovani izleti do tamo. Saranda je sušta suprotnost Boršu, ima jako puno hotela i turista iz skandinavskih zemalja, naravno cene smeštaja i restoranske cene su nešto više nego u Vlori i Boršu”, priseća se Nevena gradova koji su na nju ostavili veliki utisak.
Borša
Negativnih komentara nije bilo
“U Albaniji nema mnogo turista iz Srbije, tako da su oni uglavnom oduševljeni i veoma srdačni prema nama, stariji ljudi nas i razumeju i mogla sam sa njima da se sporazumem. Uglavnom pitaju za stanje u Srbiji i naš standard i da li je prvi put da posećujem njihovu zemlju. Apsolutno nijedan negativni komentar nisam čula, niti imala bilo kakvo negativno iskustvo.”
Povoljne cene za naš standard
“Cene su više nego povoljne za naš standard, višestruko povoljnije nego u susednoj Hrvatskoj, a priroda i hrana, kao i celokupan doživljaj ne zaostaju”, priča Beograđanka.
Saranda
“Ponovo bih se vratila”
“Početkom ove godine planirala sam još jedno putovanje u Albaniju, ali usled epidemiološke situacije taj plan nisam mogla da realizujem. Imam veliku želju da nastavim sa istraživanjem njihovih plaža, jer tamo zaista ima mnoštvo lepih stvari koje mogu da se posete.
Jedino negativno što imam da kažem jeste veliko prisustvo mačaka i pasa lutalica na plažama. To je jedino što bih mogla da izdvojim kao loše, ali kada saberem sve utiske, tamo letovati je prelepo. Ja ću Albaniju posetiti ponovo, to je sigurno, čim situacija bude dozvoljavala”, završava svoju priču za “Blic” Nevena Šunjevarić.
Posle 17 dana borbe, opet su čuli glas svog mezimca
Predrag N. (21) iz Leskovca, stasiti sportista, zdrav i prav, zbog korone je bio na ivici života i smrti ali majka, otac i sestra ipak su dočekali, posle 17 dana borbe, da opet čuju glas svog mezimca.
“Doktor mi je, otprilike, rekao da imam pola sata da se sa sinom pozdravim i to je to. S Peđom sam se poslednji put čula oko pola jedanaest uveče. Rekao mi je: „Ja nisam za ovde! Vadite me odavde! Kakvi ste vi roditelji, ovde umiru!“ U ponoć je već bio na respiratoru. Moj Peđa, u oktobru treba da napuni tek 21 godinu, zdrav i prav, košarkaš, bio je na respiratoru zbog korone, na korak od smrti, sve mu je redom otkazivalo, krv mu je išla iz nosa i usta”, priča za Kurir Suzana N, iz okoline Leskovca, čiji je sin Predrag za tili čas završio na respiratoru u Kliničkom centru Niš.
Slabo priča
Momak sa ivice života i smrti, kome je u sekundi sve živo otkazivalo – i pluća, i srce, i bubrezi, i jetra, krv je lila gde god da ga pipneš… mezimac je cele Klinike za anesteziji i intenzivnu terapiju KC Niš, gde je smešten. Iznad njegovog kreveta su i baloni dobrodošlice, okačeni tog 4. avgusta, kad im se vratio. Novinari Kurira su ušli u crvenu zonu Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš, a tamo su zatekli i Peđu, visokog i stasitog momka.
Oko njegovog kreveta čitav tim u skafanderima. Vreme je za vežbe – jedna noga, polako savijanje, pa opružanje. Pa druga noga. Peđa još slabo priča. Ali uspeva da razgovara i telefonom s porodicom. On je mlad, lep, stasit i takvog ćete ga ovde videti.
Izvucite me odavde
Majka Suzana kaže da ih je sve zatekla užasna dijagnoza. Peđa je, navodi, od malih nogu trenirao fudbal, rukomet i košarku, a dva-tri dana pre nego pošto ga je kovid oborio bio je i u teretani.,
“Nismo znali šta nas je snašlo. Hitno je iz Leskovca prebačen u Niš. A nama Peđa uopšte nije delovao tako loše. Čak smo i razgovarali s njim. A u Nišu smo saznali strašnu istinu – Peđino srce radi sa 20 odsto kapaciteta, sve počinje da otkazuje…. Odmah je usledio i respirator”, seća se Suzana, koja je, ipak, dočekala čudo, posle 17 dana agonije.
“Došao je i taj dan. Zazvonio je telefon i čula sam svoje dete! Peđin glas! Živ je! Nije više na respiratoru! Sreći našoj nije bilo kraja. Jedva je pričao, ali uspeo je da kaže da je dobro. I opet ono njegovo: „Izvucite me odavde.“ Žao mi ga je. Razumem ga, video je i kako je čovek pored njega umro. Ali on je u najbolji rukama i ostaće tamo dok lekari ne kažu da ide dalje. Samo kad nam se vratio i da bude dobro – priča Suzana.
Koliko je stanje bilo dramatično za Kurir opisuje i prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.
“Peđa je naš najmlađi pacijent na respiratoru. Kad su mi lekari iz Leskovca rekli da šalju vrlo teškog pacijenta koji je 1999. godište, frapirao sam se. A onda sam negodovao uz pitanje šta su čekali dosad, računajući da je ležao kod njih nekoliko dana. Međutim, ispalo je da se dečko kod njih javio 12 sati pre toga, da je već imao multiorgansku insuficijenciju, nizak krvni pritisak, ejakcionu frakciju ispod 40 odsto, što znači da srce nije pumpalo. Saturacija je bila ispod 50, pluća puna vode, otkazivala su, laboratorijski nalaz užasan – feritin preko 10.000, LDH preko 1.000. Najpre smo ga stabilizovali, a iste noći je intubiran i stavljen na mehaničku ventilaciju. Krv je išla gde god da ga pipneš, iz usta, nosa…”, ističe prof. Janković.
Doktor Radmilo Janković, Foto/ Printscreen/ Youtube
On dodaje da je Peđa bio na vazopresurnoj potpori, na dobutaminu, koji mu je održavao pritisak i srčanu funkciju.
Diše svojim plućima
“Vodu iz pluća smo drenirali. Pluća su imala infiltrate slične radiološkoj slici koju pravi kovid pneumonija. Peđino stanje se još komplikovalo narednih dana. Već sutradan su počeli da skaču parametri koji pokazuju bubrežnu funkciju – kreatinin i do 700, urea i do 50. Bubrezi otkazuju, sledi dijaliza. Konstatujemo i miokarditis. Bili smo uporni, pa smo ga skinuli s dobutamina, te su srce i pritisak bili bolji. Imao je i insuficijenciju jetre i to smo uspeli da saniramo. Nekoliko dana smo se borili da ga iščupamo iz bubrežne insuficijencije, i onda je laboratorija krenula da se stabilizuje. Potom smo ga polako odvajali od respiratora i posle 17 dana uspeli. Sad je bez mašine i bez kiseonika. Diše svojim plućima. Ali Peđa je i dalje ozbiljan pacijent, ostaje u jedinici intenzivne nege. Ipak, smatramo da dobijamo bitku za njegov život. Vraćen je iz mrtvih”, zaključuje Janković.
Redak slučaj
l Peđa je na prijemu u KC Niš imao i IgG antitela, što znači da je već preležao koronu, i IgM, što znači da je trenutno ima.
“Iako zvuči čudno da je Peđa imao obe vrste antitela na prijemu, moguće je da osoba bude pozitivna nekoliko dana i na jedna i na druga. Recimo, osam-devet dana od početka bolesti, prvo se stvaraju IgM antitela, pa potom IgG, da bi se posle toga IgM izgubila”, objašnjava prof. Janković.
Šta je već preležao
Analize u KC Niš su pokazale da je Peđa još ranije preležao i koksaki virus i mononukleozu, a da to nije ni znao.
“Analizama je utvrđeno da je Peđa svojevremeno imao i koksaki vorus, koji inače napada srce, i Epštajn-Barov virus, koji prouzrokuje infektivnu mononukleozu, poznatu po tome što napada jetru”, kaže prof. Janković, dok majka Suzana dodaje: “Peđa se neko vreme žalio na glavobolje, a mi smo to vezivali za njegove česte izlaske, žurke i dobar provod, posle kog je ustajao rano da radi. A sad pomišljam da je to možda bilo i od tog koksakija. Inače, mi smo privatnici, imamo dosta radnika i, za divno čudo, niko od njih, kao ni suprug, ja, ćerka i bliska rodbina, nije zaražen”.
Neizmerna zahvalnost lekarima
Zahvalni smo prvo dr Spasiću, čini mi se da je tako pisalo ime na skafanderu, koji je Peđu iz bolnice u Leskovcu hitno prebacio u Niš, shvatajući koliko je stanje ozbiljno. Neizmerno smo zahvalni celom Kliničkom centru Niš, svim lekarima, sestrama, tehničarima, osoblju, svima s prof. dr Radmilom Jankovićem na čelu. Taj čovek je divan. Nekako sam došla do njegovog broja telefona, napisala mu poruku da sam očajna majka i odmah je odgovorio. I sve vreme je uz nas. I nijednog momenta nam nije dao lažnu nadu, sve vreme je bio realan i oprezan. Tek neki dan je rekao da može da kaže da je optimista, ali da će oporavak biti duži.
Danijela i njena dva brata David i Miloš ostali su danas bez majke.
Danijela Jovanović, Foto: Youtube/Info LIGA Ivanjica
Tužna vest koja je stigla iz porodice koja ionako jedva sklapa kraj sa krajem, rastužila je mnoge.
Troje male dece ostalo je bez Sandre, njihove majke. Nesrećna žena je podlegla povredama koje je zadobila kada je u porodičnoj kući pala sa stepenica i ostala neporketna.
Tako su Danijela (11), David (12) i Miloš (14) ostakli u trošnoj kući sa ocem Momčilom. Najmlađa Danijela spava na fotelji, a njen stariji brat David spava sa ocem, da bi najstariji brat mogao da spava sam.
Nameštaj u kući je star i neupotrebljiv, stolarija dotrajala, daščani pod propao, a u kući nema ni vode.
Crkvena opština Brezova u saradnji sa MZ Opaljenik i Udruženjem građana za naprednije selo pokrenula je akciju pomoći porodici Jovanović za izgradnju kuće u kojoj bi mališani mogli da imaju bezbrižno detinjstvo. Svi koji mogu i žele da pomognu Jovanovićima mogu to da učine uplatom na žiro-račun: 200-3212130101915-09 –Udruženje građana za naprednije selo Brezova.
Živka Matić (26) iz Kragujevca porodila se pre deset meseci u 36. nedelji trudnoće. Na svet je donela potpuno zdravu ćerku Minju. Posle tri meseca sreće i radosti, roditelji su saznali bolnu istinu. Mala Minja ima spinalnu atrofiju mišića i potrebna joj je naša pomoć.
“Porodila sam se u 36. nedelji trudnoće, mesec dana ranije. Kada sam rodila Minju, lekari su ostali u čudu kako je dete koje je ranije rođeno mesec dana ranije, toliko jako i čvrsto.
Minja Matić
Kada sam izašla iz bolnice, s Minjom je bilo sve u redu, ali, kako su dani prolazili, primećivali smo da se otežano pomera. Tri meseca nakon rođenja, Minja je prestala da pomera noge, glavu i ruke. Tada samo muž i ja shvatili da naše dete ima ozbiljan problem”, počinje svoju ispovest za “Blic” Živka.
Opaka bolest koja kao da ima tajmer
“Krenuli smo od lekara do lekara u Kragujevcu. Svaki od tih lekara rekao nam je da je to normalno pošto je Minja prevremeno rođena beba, ali mi nismo verovali. Ispostavilo se da smo bili u pravu. Spakovali smo Minju i odveli je u Beograd na jednu privatnu kliniku, za koju smo čuli da je najbolja. Doktor koji ju je pregledao podigao joj je ruku, a ona je samo pala, Minja se nije ni pomerila. Doktor nas je samo pogledao, i rekao da sumnja na spinalnu atrofiju mišića, i preporučio nam genetski test”.
Uradili su test, priča Minjina mama, i saznali bolnu istinu.
– Doktor je bio u pravu, naša Minja ima opaku bolest, koja kao da ima tajmer.
Porodica Matić
Srbijo, hvala ti!
“Naša država za svu decu koja imaju istu bolest obezbedila je terapiju koja je za sve nas besplatna, a inače je jako skupa. Na svaka četiri meseca, Minja prima spinrazu, koja joj dosta pomaže i olakšava život. Hvala ti, Srbijo, što mi dete održavaš u životu”, priča majka.
Maloj Minji je potrebna naša pomoć – svaki dan je bitan
Lek koji nadoknađuje nedostatak gena bio je dostupan samo u Americi po ceni od 2,1 milion dolara. Sada je taj lek dostupan i u Evropi.
“Jedini problem jeste rok. Svako dete koje ima spinalnu atrofiju mišića ovaj lek može da primi do navršene druge godine, posle druge godine je kasno”, objašnjava majka.
Minjino krštenje
“Pomozite nam da izlečimo naše dete”
“Molim sve koji su u mogućnosti da nam pomognu kako bismo što pre obezbedili sredstva za lek. Svaki dan nam je nova borba, i nova nada. Jedino uz pomoć našeg naroda, naša Minja će stajati na svojim nogama, i samostalno koračati kroz život. Pomozite nam da izlečimo naše dete”, završava svoju priču za “Blic” Živka Matić.
Svako ko je u mogućnosti da donira sredstva za lečenje male Minje, može to učiniti na sledeći način:
Slanjem SMS poruke: Upišimo 845 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human845 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000732401-90
Uplatom na devizni račun: 160600000073283743
IBAN: RS35160600000073283743
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
