Jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo
Za pravoslavne hrišćanske vernike 14. avgusta počinje dvonedeljni Gospojinski post. Jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Velikogospojinki post prvi put pominje se u 9. veku. Konačno je Ustanovljen na Carigradskom saboru 1166.
Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Ovaj post je najkraći, ali veoma strog, poput Vaskršnjeg.
Podseća da su, uz svedenu trpezu i smirene strasti, milostinja i opraštanje prvi na putu kojim telo i duša postanu smirena celina, što vodi saznanju i spasenju u božjoj milosti.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, vikendom su dozvoljeni ulje i vino. Na Preobraženje može se jesti i riba.
Završava se 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, kao ove godine, ne mrsi se ni tog dana, već se jede riba, vino i ulje.
Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku.
Opela i popa nije bilo, najverovatnije, jer dečak nije bio kršten.
Tromesečna beba N. T, koja je preminula od posledica povreda koje joj je naneo otac Mišel Tot, sahranjena je danas na Vršačkom groblju. Mučno ubijeni dečak sahranjen je u malom belom kovčegu, a na večni počinak ispratili su ga članovi najužeg kruga porodice…
Neutešna majka tromesečne bebe jecala je u bolu dok je išla povorka ka grobu malenog dečaka…
Opela i popa nije bilo, najverovatnije, jer dečak, koji je posle očevih udaraca u bolnici završio sa svega mesec i po dana, nije bio kršten.
Baba i tetka dečaka tokom cele sahrane smirivale su majku bebe čiji su jecaji odzvanjali lokalnim grobljem…
Istrčao na ulicu i vikao: Beba ne može da diše!
Mišel Tot (29), otac monstrum iz Vršca, koji je svoju bebu tresao i lupao joj šamare dok nije zadobila ozbiljno oštećenje mozga, nakon čega je preminula u bolnici, nakon batina istrčao je na ulicu i vikao: “Beba ne može da diše, zovite Hitnu pomoć”.
FOTO: FACEBOOK.COM/ MIHAJLO TOT
Tot koji je zverski pretukao svoju bebu sam se prijavio policiji, a nakon saslušanja priznao je ovaj zločin.
Problemi za ovu šestomesečnu bebu nastaju od prvih momenata života, s obzirom na to da njeni roditelji, iz samo njima znanih razloga, još uvek nisu sigurni u to da li žele da odgajaju svoje dete.
Na dečijoj hirurgiji u Čačku od prvog dana svog rođenja, već šest meseci i tri dana, leži beba N. M. kojoj je odmah po rođenju konstatovana neizlečiva bolest kože, Epidermolysis bullosa (deca leptiri).
Problemi za ovu šestomesečnu bebu nastaju od prvih momenata života, s obzirom na to da njeni roditelji, iz samo njima znanih razloga, još uvek nisu sigurni u to da li žele da odgajaju svoje dete.
O bebi već šest meseci nesebično brine herojsko osoblje odeljenja dečije hirurgije u čačanskoj bolnici, koji su prihvatili N. M. kao svoje dete.
“I kad odem kući, mislim na to dete”, kaže Biljana Jovanović, glavna medicinska sestra sa odeljenja dečije hirurgije. Prema rečima sestre, najveći problem je bio nedostatak adekvatnih sredstava koji bi ublažili bol prilikom previjanja male N. M.
Inače, trebalo bi da beba bude prebačena u Beograd u bolnicu koja je specijalizovana za decu sa Epidermolysis bullosa, međutim, to je trenutno nemoguće zbog toga što roditelji nisu potpisali odobrenje pomoću kojeg bi beba dobila pomoć od države.
Zahvaljujući ljudima velikog srca iz Srpskog bratstva iz Montreala i Branku Markoviću, za samo četiri dana je skupljeno 5.900 dolara, što je dovoljno da se obezbede sredstva za lečenje i negu male N. M. za godinu dana. Takođe, sredstva su donirali i roditelji dece koja imaju istu bolest.
“Moram da istaknem da se osoblje dečije hirurgije na čelu sa Biljanom Jovanović lavovski bori da svoj deci bolovi budu olakšani”, navodi ona.
Branko Marković kaže i da je sudbina bebe N. M. neizvesna sve dok roditelji ne donesu konačnu odluku. I iako nisu precizirali razlog svog dvoumljenja, Branko misli da su u strahu. Međutim, pomoć je potrebna velikom broju dece, a Srpsko bratstvo iz Montreala ne planira da prestane sa prikupljanjem pomoći.
“U bolnici nemaju adekvatnu opremu za ostalu decu, bila su potrebna i terapijska kolica, stalak za monitor… Sve smo to obezbedili”, navodi.
Bulozna epidermoliza – Kako žive deca leptiri?
,,Deca leptiri” boluju od retke i teške genetske bolesti bulozna epidermoliza koju karakteriše jak bol pri svakom dodiru zbog preterane osetljivosti kože. Obolele od ove bolesti može da zaboli i zagrljaj. Oboleli od ove bolesti izgledaju neuhranjeno, malokrvni su i potreban im je veliki unos minerala i vitamina.
Njih svaki zagrljaj i svaki dodir bole, koža im je sva u plikovima i opekotinama, roditelji su vezanih ruku, a bolesna deca bespomoćna. “Deca leptiri” od rođenja trpe velike bolove i žive život potpuno drugačiji život od svojih vršnjaka.
Usled ove bolesti nastaju plikovi tj. mehuri ili bule i bolne rane koje podsećaju na opekotine. Radi se o naslednoj, još uvek neizlečivoj bolesti koja nije zarazna.
Najveći broj obolelih su deca, koju zbog osetljive kože zovu “deca leptiri”.
Osnovne aktivnosti su gotovo nemoguće
Bezazlene aktivnosti, poput dugog ležanja ili sisanja cucle, koje su za zdrave ljude uobičajene, za decu leptire stvaraju patnju.
Zbog plikova u usnoj duplji, na jeziku i jednjaku, neki od njih mogu da jedu samo tečnu ili kašastu hranu. Preko 80 procenata obolelih postaju invalidi već u prvim godinama života, a neki preminu neposredno po rođenju. Naučnici kažu da je prosečan životni vek obolelih je 28 godina.
Zbog neaktivnosti i stalnih rana prsti im se krive i srastaju sa šakom. Nisu pošteđene ni oči, analni otvor ni genitalije. Otežana je i probava, te dolazi do čestih opstipacija, a ponekad se pražnjenje creva obavlja hirurškim putem.
Usled čestih i mnogobrojnih rana dolazi do infekcija pa i do sepse. Rane izaziva svaki pritisak, a najbolnije je previjanje. Podložniji su drugim bolestima, naročito karcinomu kože. Neophodna im je stalna nega i u potpunosti zavise od drugih osoba.
Ipak, bez obzira na težinu bolesti. oboleli mogu da se bave raznolikim aktivnostima i vode, uslovno rečeno, normalan život.
Glavna turistička inspektorka Svetlana Šljivančanin najavila je pojačane kontrole od vikenda, posebno u ugostiteljskim objektima. Ona je u emisiji „Boje jutra“ rekla da su dosta upozoravali i da sada moraju represivnije da deluju.
„Imamo veći broj gostiju, i broj zaraženih lica, moramo se pridržavati i poštovati mere NKT-a“, istakla je inspektorka Šljivančanin.
Kako kaže Šljivančanin, mere kršenja fizičke distance i nenošenje maski, najviše su zabeležene u Ulcinju, Budvi, Herceg Novom. Odmah posle njih je Podgorica, zatim u Nikšiću i Beranama.
„Kršenje fizičke distance najviše je zabeleženo u ugostiteljskim objektima u kojima je živa muzika. Takođe smo zabeležili nenošenje maski među zaposlenim licima, pa i u kuhinji“, istakla je Šljivančanin.
Kaže da su izdali 55 prekršajnih naloga od 57.050 eura i osam zahtjeva za prekršajni postupak.
„Od 1. maja izvršili smo 2.728 inspekcijskih nadzora, a utvrdili 3221 nepravilnost. Pored kršenja mjera NKT-a, utvrdili smo da veći broj subjekata svoj rad počinje bez odobrenja , i ove godine ih je mnogo veći u odsnosu na prethodne. Četrnaest objekata je zapečaćeno“, istakla je Šljivančanin.
Osim otvaranja objekata bez odobrenja, tu je i neizdavanje fiskalnog računa , što je ove godine zastupljenije u odnosu na ranije.
„Gosti nam se žale da ugostitelji naplaćuju više svoje usluge od onih koje piše u cjenovniku. Apelujem na ugostitelje da svoje cijene koje su u cjenovniku usklade sa cijenama u kasi. Takve subjekte proslijedićemo Poreskoj upravi“, naglasila je Šljivančanin.
Šljivančanin kaže da su takođe primjetili da na crnogorskim kupalištima nema dovoljno spasioca, te najavljuje i kontrolu plovnih vozila i skutera.
Bizaran incident dogodio se ove nedelje u Melburnu koji nikako da se izbori sa epidemijom koronavirusa.
Tokom jula u gradu su pooštrene mere i svako ko ne nosi masku suočava se sa kaznom od 100 dolara. Policajac sa snimka prešao je sve granice kada je prišao devojci koja je bila u društvu momka.
Ona nije nosila masku iz “medicinskih razloga” koji god to oni bili. Policajac je insistirao da je stavi na lice, a ona je odbila rekavši mu da ne sme.
Njen momak je primetio u šta se može pretvoriti ova rasprava i lukavo je uzeo telefon i počeo da snima incident.
Policajac je počeo da viče na devojku da ga posluša, ona nije htela, pa je krenuo da je davi.
“Heeej, pusti me! Daviš me!”, vikala je devojka, ali policajac je nastavio da je maltretira.
“Bili smo juče kod lekara. Rekao joj je da ne sme da nosi masku. Daviš je zbog maske? Hoćeš da je ubiješ? Zbog maske???”, vikao je njen momak.
Policija je posle incidenta saopštila da je njihov član odreagovao pravilno jer je devojka odbila da da ličnu kartu, kao i da nosi masku, a pritom nije imala nikakve potvrde kod sebe da je izopštena od nošenja zaštite.
“On je po zakonu bio dužan da je privede”, rekli su iz policije.
Ovaj snimak zapalio je čitavu Australiju. Podeljena su mišljenja, a u TV emisijama su već gostovali i neki političari koji su komentarisali slučaj.
Dok jedni tvrde da je devojka namerno iscenirala sve ovo da bi policiju prikazala u najgorem svetlu, i dok je njen momak mogao da se umeša ali je želeo ekskluzivu za mreže, drugi kažu da je policajac bio odvratan i bezobrazan i da je mogao da je ubije.
Milan Stanković ookazao je da je izgoreo sunčajući se, pa istakao kako zapravo nije “samo pocrveneo”, nego da je – spržen.
Milan Stanković ookazao je da je izgoreo sunčajući se, pa istakao kako zapravo nije “samo pocrveneo”, nego da je – spržen.
Mnogi su se u okviru komentara kraj fotografije složili sa tom konstatacijom, ali jedan od fanova udelio mu je i dobro poznati slavet da se namaže jogurtom.
Mnogi su se u okviru komentara kraj fotografije složili sa tom konstatacijom, ali jedan od fanova udelio mu je i dobro poznati slavet da se namaže jogurtom.
– Kako to mislite pocrveneo? Izgoreo kao rak! Spržen! Hot, ali stvarno hot – poručio je on u opisu fotografije.
“Jogurtom se namaži”, poručila mu je jedna obožavateljka.
Milica Jakovljević (20) iz Osipaonice kod Smedereva, koja je nestala 20. jula, posle višednevne potrage po selu i okolini pronađena je obešena o stablo oraha, na zabačenom delu porodičnog imanja.
Za razlogom samoubistva nesrećne žene, iza koje je ostao trogodišnji sin, njena porodica i dalje traga, a kako Srpski telegraf saznaje od prijatelja i komšija porodice, Milicu je ubilo neverstvo supruga Jovana Jakovljevića (25).
– Milica je stalno tragala za Jovanom, koji je non-stop švrljao na sve strane. Pisala mu je poruke i zvala ga telefonom dok ga je čekala kod kuće s njihovim malim sinom, kao i njegovim starijim dečakom iz prethodne veze. On je ignorisao njene poruke i zabavljao se sa društvom i drugim ženama. To je Milicu i nateralo da sebi naudi – kaže prijateljica nesrećne devojke.
Na drugoj strani, Miličin suprug Jovan je od trenutka kad je Milica nestala krenuo u potragu za njom i paralelno s tim objavljivao patetične poruke na Fejsbuku kao apel za pomoć u potrazi za njegovom Milicom. Pošto je Milica pronađena, njen “nestašni” muž je objavio poslednju poruku koju je dobio od nje, pred njen odlazak na vešanje.
“Ostavi moje mrtvo dete na miru, ti si je ubio”Miličin otac Mišo Zorić je na Fejsbuku reagovao na Jovanovu objavu u kojoj tvrdi da mu Milica nedostaje i poručio mu da ne govori istinu, optuživši ga indirektno za njenu smrt.- Ja bih sve zamolio da mi ne diraju dete, da ne glume lažnu ljubav, te da, na primer, pišu: “Bebo, nedostaješ mi, izvini što sam te ubio, nisam trebao.” Ostavite moje dete na miru – napisao je ozlojeđeni Zorić.
Potraga
– Milica mi je u 4.58 ujutru, pre nego što je nestala, napisala: “Zbogom, bebi” – ispričao je Jovan u policijskoj istrazi, tokom koje je utvrđeno da je mnogo poruka nesrećnice sa pitanjem “Gde si sad” Jovan ostavio bez odgovora.
On se, prema rečima komšija, dopisivao sa mnogim devojkama na Fejsbuku, gde je otvoreno naveo da je u komplikovanoj vezi iako je zvanično bio u braku. Pošto je pronađeno Miličino beživotno telo, Jovan je na Fejsbuku tvrdio da ga je strašno pogodio prizor obešene supruge.
Zašto baš ja
– Bebo moja, počivaj u miru, nikada te neću zaboraviti, svaki minut mislim o tebi i suze mi same idu, ne mogu ni da zamislim da te nema, teško ću bez tebe, ne mogu stvarno da izdržim sve ovo, samo kad bi znala koliko dana sam te tražio, koliko noći neprespavane i zašto baš ja da vidim na koji način si sebi oduzela život. Volim te, bebo, mnogo i uvek ćeš biti u mom srcu, anđeli neka te čuvaju, bebo moja – napisao je on.
Upravo ovaj post izazvao je lavinu komentara ogorčenih Miličinih prijatelja.
– Kao plače, ne laži molim te, oterao si je u smrt – samo je jedan od njih.
Upoznajte najveće stočare u Crnoj Gori – Braća Bulatović koji imaju 700 ovaca, 250 koza, 40 krava i oko 20 teladi. Čuvaju i konje, svinje i kokoške, a u svemu im pomažu verni psi, kojih imaju preko 20.
Nijedan se nije oženio, a kada ne brinu o životinjama, staraju se o majci koja broji 80 leta.
Njihov život je surov, a veliki deo vremena provode na katunu Maganik koji je dobio ime po istoimenoj planini, koja važi za najlepšu i najsuroviju Crnoj Gori. Bulatovići, koji žive nomadskim životom, su sa kravama i teladima nedavno stigli na Maganik, koje meštani odmila zovu kameno more.
“Bićemo ovde do kraja septembra. Kamenito je, paše nema, trave ima slabo, ali zato stoke ima dosta. Ovo je naš katun, tradicija naše porodice je da ovde dolazi, na to smo navikli”, priča Željko Bulatović.
Pre Maganika boravili su u Piperu, a potom u Rovcima.
“Tu smo bili oko mesec i po dana, a onda smo došli u Maganik. Gde ima paše, tu idemo sa stokom”, objašnjava Željko, koji kaže da su sad tek, prvi put posle 20 godina na put nasuli tucanik, pa je malo lakše da se stigne.
Foto: Printscreen / Youtube
“Struje nema, koristimo solarnu, vode nema… Pisali smo zahtev za vodu ali ne znamo da li će je biti ili ne. Koristimo izvorsku”, kaže Željko.
Iz Pipera do Rovaca su kamionima doterali krave, a s ovcama su sve išli peške.
“Iz Pipera do Rovaca nam treba dva tri dana, a od Rovaca do ovde jedan dan”, objašnjava Bulatović.
Ova vredna braća zarađuju tako što prodaju telad. Preradom mleka se uopšte ne bave, tek malo, za sopstvene potrebe.
“Malo nešto mleka iskoristimo za sir, ali zaista malo. Telad mladu prodajemo po 5,5, a starija od pola godine za po pet evra. Uvek sve prodamo, ako ne onako kako mi hoćemo, onda onako kako drugi hoće”, priča Željko.
On dodaje da se na ovakav život navikao, i da se čitavog života bavi stočarstvom.
“Nikad nigde nismo radili ni ja ni moja braća. Stalno se bavim tim, držimo stoku i stalno to radimo. Tu smo sa majkom. Ovo je težak život, da je lak svako bi ga radio”.
Njihov radni dan traje od jutra do mraka
“Nekad po noći počnemo i po noći se vratimo kući, sve zavisi… Malo kosimo i radimo oko sena, ali pošto nemamo vremena, uglavnom kupujemo seno”, dodaje Željkov brat Darko.
On kaže da je život na Maganiku težak, ali da su navikli na takve uslove, pa im je “malo lakše”. Sada kada su prodali deo jagnjadi mogu malo da predahnu.
Veruje da bi bolje živeli kad bi cene otkupa bile bolje. Iako nezadovoljan trenutnim životom, Darko kaže da nikad nije tražio drugi posao.
“Nisam tražio, ja volim ovce, volim da ih čuvam i nije mi ovo teško. Od ovog bi se moglo živeti da su cene pri prodaji malo veće…”, stidljivo kaže Darko.
Život Bulatovića nije težak samo zbog ogromnog posla koji imaju oko stoke, često su izloženi opasnostima dok stoku vode na pašu.
Njihov svaki dan je ispunjen zebnjom, jer nikad ne znaju na kakvu će zver da nalete.
“Jednom su mi medvedi zaklali 15 jarića i četiri koze, tako je”, priča Darko.
Vranjanac Predrag Stojković Drakče (93) otpušten je iz kovid-bolnice koja se nalazi u zgradi stare Hirurgije nakon dvonedeljne hospitalizacije. On je najstariji pacijent iz ovog kraja koji je pobedio koronu.
Njegova unuka Marija Krstić kaže da su svi srećni što je deka uspeo da pobedi bolest, koja je kod njega dala blažu kliničku sliku, ali su njegove godine brinule lekare.
– On se prvi put 17. jula javio na pregled u kovid-ambulantu. Osim malasaksalosti i “senke” koja se videla na snimku pluća, nije imao druge simptome. Lečio se kod kuće desetak dana, ali je malaksalost postala sve veća i deki je pozlilo jedne večeri pa je hospitalizovan – kaže Marija za “Novosti”.
Njegova volja za životom bila je jača od svake bolesti.
– Kod njega se zna red, kad se jede, kad se šeta, kad se odmara. Deka je veoma pedantan i nikada nije bio bolestan – kaže Marija.
Predrag Stojković kaže da ne zna kada se zarazio.
– Sve je prošlo, virus kao virus, ali ljudi moraju da se paze. Doktori koji su brinuli o meni i drugima u kovid-bolnicama su pravi junaci i zbog njih svi treba da se pridržavamo mera – kaže Predrag Stojković.
BARBARA Vitez iz Sente, o čijoj sudbini se ništa ne zna već četiri godine, koliko je prošlo od njenog nestanka, napunila bi danas 19 godina.
Njena majka Melinda Vitez oglasila se, tim povodom, na Fejsbuku.
– Danas je moja mala lepotica napunila 19 godina.. danas joj je rođendan.. ali nema je nigde.. Boriću se do kraja sveta i nikad neću odustati.. Volim te, tvoja mama – napisala je Melinda Vitez.
