Month: August 2020

Prvi pisani trag o Perseidiju potiče iz 36. godine naše ere

Svake godine između 17. jula i 24. avgusta na nebu se događa pljusak zvezda padalica, odnosno, meteorski pljusak Perseidi, a njegov vrhunac je večeras i sutra uveče!

Zvezde padalice nemaju veze sa “zvezdama koje padaju”, već je reč o meteorima, metalnim ili kamenim nebeskim telima koja obilazeći Sunce ulaze u Zemljinu atmosferu i prolazeći kroz nju sagorevaju.

Zbog toga što ta pojava izgleda poput baklje koja pada prema Zemlji, naziva se zvezdama padalicama.

Brzina kretanja

One se mogu videti svake vedre noći, ako se nebo posmatra negde van svetla grada.

Nekoliko hiljada tona različitih čestica i prašine uleti u našu atmosferu svake godine, ogromna većina sagori u atmosferi i ne stigne do površine Zemlje, ali neke od njih, one veće, “prežive” i padnu na površinu. Tada se nazivaju meteoriti.

Brzina kojom čestice uleću u atmosferu naše planete kreće se u intervalu od 30 do 70 km/s, a svetlosna pojava, meteor, nastaje na visini od 80 do 120 km.

Tokom prethodnih godina vreme maksimuma aktivnosti Perseida “videlo” se i 80-100 meteora na sat!

Najstariji podaci

Prvi pisani trag o njima potiče iz daleke 36. godine naše ere, kada je u Kini zabeleženo nekoliko stotina meteora u periodu od samo nekoliko sati.

U periodu od VIII do XI veka postoje nedvosmisleni pisani tragovi o ovom meteorskim roju iz Kine i Japana. Tokom XVIII i IX veka, astronomi su prikupili dosta podataka o ovom roju, ucrtavali su njihove putanje i beležili sjaj i boju pojedinih meteora.

“Izvor” roja odredio je Vilijam Dening, na osnovu 2.500 tragova meteora zabeleženih između 1869. i 1898. godine. On je izračunao da se “izvor” roja nalazi u sazvežđu Persej, po čemu je i roj dobio ime.

Izgladneli dečak (12), spasen je nakon što je dve godine proveo vezan u staji za životinje gde se hranio hranom za koze, dok su njegov okrutni otac, tri maćehe živeli u udobnosti sa njegovih 17 braće i sestara u Nigeriji.

Savet advokata za ljudska prava poveo ih je u nedelju do šupa za životinje, gde su pronašli dečaka, koji jedva može da stoji dok gladuje. Bio je vezan za drveni stub i dve godine je navodno živeo među kozama i kokoškama, prenosi BBC.

Prema rečima šefa spasilačke ekipe Hamze Atahiru Vala, dečakova porodica, uključujući njegovog oca i tri maćehe, pronađena je da živa i zdrava u udobnosti doma. Dečak čija je majka umrla pre dve godine, prevezen je u bolnicu u Birnin Kebi, gde su ga zbrinuli na intenzivnoj nezi.

Službenik za odnose sa javnošću spasilačkog tima, DSP Nafiju Abubakar je tim povodom izjavio:

– Da, naši ljudi su uhapsili oca 11-godišnjaka Džibrina Alijua i tri žene koje su navodno vezivale dečaka više od dve godine.

– Naši policajci su u nedelju uhapsili osumnjičene u oblasti Badarija u lokalnoj samoupravi Birnin Kebi, a dečak je u Memorijalnoj bolnici Sir Jahaja, dok istraga tek treba da razotkrije okolnosti zbog kojih je dečak bio vezivan u staji za životinje – rekao je Abubakar.

Koze, Foto: Printscreen

Stariji brat žrtve navodno je rekao novinarima da je dečak bolovao od epilepsije, a porodica ga je vezala za drvo kako bi ga sprečila da nestane.

Brat je tvrdio da je dečak vezivan samo tokom dana, prenosi “Sun Nigeria”, insistirajući na tome da je prodao kuću i automobil kako bi finansirao lečenje od epilepsije, prenosi Daily Mail.

Dečak je u bolnici kako bi se izlečio, prenosi “Sun Nigeria”.

I DALjE je aktuelna tema o koroni, kako kod nas tako i u svetu, a na društvenim mrežama se svakodnevno javljaju ljudi koji dele svoja iskustva sa ovim virusom.

Tako se sada na društvenoj mreži Tviter pojavila objava jedne naše državljanke koja živi na Malti u kojoj je podelila svoja iskustva sa korona virusom.

– Dragi ljudi, moj mali doprinos i brzi rezime korona iskustva. Ne treba mi lajk, al eto možda će nekom rešiti nedoumicu i pomoći: Sin, suprug i ja, svi potpuno identične simptome, hvatalo nas je jedno po jedno, sa po dva dana razlike između – napisala je ona u svojoj prvoj objavi.

Zatim se nadovezala i objasnila kako su se siptomi odvijali po danima.

– 1. dan: umor i malaksalost kao pred grip; 2. dan: užasna glavobolja i bol u grlu; 3. dan: 24 sata temperatura do 39, testiranje i pozitivan nalaz; 4. dan: sve isto, temperature i dalje; 5. dan: sve isto al temperatura lagano pada; 6. dan: bez temperaure ali glavobolja i malaksalost; 7. dan: mnogo bolje – objasnila je korisnica Tvitera koja je potpisana kao Ljiljana.

Dragi ljudi, moj mali doprinos i brzi rezime corona iskustva. Ne treba mi lajk, al eto možda će nekom rešiti nedoumicu i pomoći:

Sin, suprug i ja, svi potpuno identične simptome, hvatalo nas je jedno po jedno, sa po 2 dana razlike izmedju.

— Ljiljana (@Lilly_NS_MT) August 10, 2020

Bez obzira da li ste majka, u braku bez dece ili slobodna žena, vaše je ustavno građansko zagarantovano pravo da budete jednake sa muškarcima i da radite sve što društveni normativ dozvoljava da radite. Ako želite decu, možete da ih imate, ako ne želite i to je vaše pravo. Da li treba da vas uzbuđuje to što neko želi da živite drugačije? Ne, jer to nije vaš problem, već njihov.

Korisnik Tvitera pod nazivom “sultan” i predstavnik konzervativnih teorija ljudskih sloboda sa kraja 19. veka smatra da su se žene ulenjile i razmazile. Kako tvrdi nekada su bake rađale po desetoro dece bez bilo kakvih pogodnosti savremene medicine.

Kako je objasnio u komentarima “žene sa dobrim primanjima u braku nijedno dete nisu rodile”.

“Porađale se u njivi… rađale zdravu decu… rađale po desetoro dece… bile heroji, majke, žene, domaćice, carice… Sada 10 doktora, 5 babica, epidurali i rode po jedno dete i dosta, a muževi kao pi**e ćute i podržavaju, mukice naše emancipovane”.

Kako ustav Republike Srbije nalaže o ljudskim pravima i slobodama, takvi su i odgovori.

Sarkastični i cinični prema zagovorniku “vi rađajte decu, ja ću da vam naređujem tvitovima”.

“Ne mogu sada, porađam se”

“Ona u njivu da rađa, ja da orem”

“Slutan i brkati Srbin”

“Nek javi kako je bez epidurala”

“Nemaš matericu, nemaš pravo na mišljenje”

M.Z.M.

DEČAK star nepuna tri meseca, preminuo je u petak, 7. avgusta, na Institutu za majku i dete u Beogradu od posledica teških telesnih povreda, koje mu je, kako se sumnja, još 25. juna naneo otac M. T. (29) iz Vršca.

Kako nezvanično saznajemo, mališan je posle prebijanja primljen na Institut sa poremećajem svesti i svim drugim tegobama koje prate to stanje. Uprkos naporima lekara, podlegao je povredama nakon 40 dana teške borbe za život.

Nasilni otac je priveden istog dana, kada je, iz zasad nepoznatih razloga, pretukao svoju tada jednoipomesečnu bebu. Taj slučaj nasilja u porodici nadležnim organima je prijavila majka nesrećnog mališana, a, kako saznajemo od dobro obaveštenog izvora, pretpostavlja se da je dečačić više puta bio zlostavljan.

– Jednom su bebu doveli u bolnicu sa izgovorom da se zagrcnula tokom sisanja, ali su lekari već tada uočili sumnjive promene na njegovom telu – kaže naš izvor iz istrage.

Nezvanično saznajemo da je reč o mladom paru, koji je živeo u vanbračnoj zajednici. Do ovog slučaja nije bilo prijava nasilja u porodici, a ovo im je bilo prvo dete. S obzirom na to da je obdukcijom utvrđeno da je smrt bebe usledila kao posledica batinanja, slučaj je iz vršačkog tužilaštva prebačen u Više javno tužilaštvo u Pančevu.

– Slučaj nasilja u porodici je policiji u Vršcu prijavljen još 25. juna. Ocu je istog dana određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati, dok mu je dan kasnije određen pritvor – kažu iz Osnovnog javnog tužilaštva u Vršcu i naglašavaju da se T. M. i dalje nalazi u pritvoru.

Pošto je mališan preminuo, slučaj je zbog težine krivičnog dela preuzelo Više javno tužilaštvo u Pančevu. Osumnjičeni M. T. će zbog prekvalifikacije dela ovih dana ponovo biti saslušan. U prethodne tri godine, otkako je počela primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, evidentirano je 1.715 dece koja su bila žrtve nasilja. Prema podacima Unicefa, 17 odsto dece izloženo je fizičkom kažnjavanju, koje je najzastupljenije kod mališana uzrasta između tri i četiri godine.

JAŠARI I ALBIĆ

NEDAVNO je Ferdi Jašari (22) iz Zemuna osuđen na 14 godina zatvora jer je u novembru 2018. nasmrt pretukao svoju petomesečnu ćerkicu. Nesrećnom detetu naneo je smrtonosne povrede udarajući je pesnicama.

Maja 2019, Zoran Albić (25) uhapšen je zbog sumnje da je ubio svoju pastorku, Lunu F. (3) u selu Prahovo kod Negotina. On je devojčicu pretukao u kući, a zatim je bacio sa terase kako bi prikrio zločin. On je optužen da je kobne noći pijan i nervozan došao kući i počeo je da baca stvari. Kako se tvrdi, vikao je na dete da ućuti, ali Luna je sve glasnije plakala, pa je Albić počeo da je tuče.

POP pevačica Romana Panić deportovana je iz Brizbejna, i juče je doputovala u Beograd. Ona je, podsetimo, uhapšena u Australiji zbog pljačkanja bankomata zajedno sa svojim partnerom Filipom Mrkajićem.

Osuđena je 24. juna na jednogodišnju zatvorsku kaznu, uslovno na tri meseca, ali je puštena 1. avgusta, posle odležane dve trećine, zbog dobrog vladanja u zatvoru, dok je Mrkajić još uvek lišen slobode.

Romana se, odmah po dolasku u Beograd, kolima uputila do jednog kafića na Senjaku, gde je popila kafu i rakiju, i videla se sa prijateljicom. Panićeva je na insta-stori okačila dve selfi fotografije. Na jednoj ima naočare za sunce, na drugoj ne. Na slikama je ispisala stihove refrena čuvene pesme “Beograd”, dua “Vlada i Bajka”: “Gde god da krenem, taj grad me prati, Beograd moj sebi me vrati, gde god da krenem, taj grad me čuva, kroz moju glavu košava duva”. Odmah se, na prvi pogled, vidi da je Romana, tokom boravka u Australiji, prilično smršala, a zanimljivo je da je, brzo po dolasku u Beograd, snimljena kako odlazi do jednog bankomata i proverava stanje na računu.

– Zar ne vidite da mi je lepo – uz osmeh je odgovorila Romana okupljenim beogradskim novinarima na pitanje kako se oseća. – Namerno sam se slikala za “Instagram” sa naočarima i bez njih. Srećna sam što sam došla kući. Još uvek traje euforija, još sam uzbuđena. Osećaj je divan, videti porodicu, prijatelje… I ja i moja familija smo doživeli medijski linč, tako da nisam spremna da dajem izjave. Pisali ste sve i svašta, mnogo je neistina. Dodavali ste ulje na vatru.

Romana nije precizirala kada će se tačno oglasiti i izneti svoju verziju svega što se dešavalo u Australiji. Istakla je da je potrebno vreme da se sve slegne, i da će onda da otvori dušu:

– Svakako ćete čuti moju priču koja će biti veoma zanimljiva!

Korisnik dnevnog boravka ŠOSO “Dr Milan Petrović” M. M. (39) napadnut je u nedelju, 9. avgusta, oko 20 časova, u Ulici Bate Brkića na Novom naselju.

Vraćajući se kući, M. M. je prolazio pored grupe momaka, od kojih mu se jedan, bez ikakvog povoda, obratio i upitao ga zašto se smeje. Kako je rekao D. M, njegov brat, M. M. koji je inače introvertan i tih, nastavio je svojim putem, kada je jedan mladić iz grupe krenuo za njim, usput ga zapitkivao, te nakon desetak metara pesnicom toliko jako udario u levo oko da mu je polomio nos i arkadu, što potvrđuje i medicinski izveštaj.

Kako je navedeno u izveštaju lekara, M. M. je pretrpeo frakturu nosne kosti, lateralnog zida sinusa i krova leve orbite. Lekari su ovo okarakterisali kao teže povrede.

– On se uplašio i nije došao kući odmah pošto baš nema koncept o vremenu da opiše kada je to tačno bilo, mi smo zaključili da je između osam i devet uveče, a on je došao kući oko pola 12. Mi smo se baš bili zabrinuli, nismo znali gde je, krenuo sam da ga tražim, a on je bio tu ispred zgrade, nije smeo da uđe – navodi njegov brat.

Kako kaže, oni su odmah otišli u policijsku stanicu, gde su im rekli da oni nisu nadležni.

– Rekli su da idemo u Urgentni centar, pa će oni po službenoj dužnosti da pozovu patrolu sa Novog naselja i tako je i bilo. Mislim da je tu morao biti medijator pošto policajci nisu baš navikli da imaju dijaloge sa osobama sa teškoćama u razvoju. Oni su njemu postavljali pitanja koja ni ja nisam razumeo. Ja sam pokušavao strpljivo da izvučem iz njega koliko god mogu informacija – objašnjava D. M.

Kaže i da njegov brat, nažalost, nije uspeo da identifikuje napadače.

– Računali smo da ima kamera oko škole, jer smo prvo mislili da je napad bio ispred ulaza u školu, tako smo razumeli mog brata dok je opisivao. Ja sam, za svaki slučaj, pošto je sutradan trebalo da idemo kod inspektora, da bih što bolje mogao da opišem događaj, otišao sa bratom na lice mesta da mi on pokaže šta se desilo. Onda sam video da taj prostor nije pokriven kamerama od škole, ali da postoje dve apoteke i mislim da je jedna imala uperenu kameru ka tom mestu – priča on.

Dodaje da je to rekao policiji i da su ga oni uveravali da će da provere snimke sa tih kamera. Kako kaže, policija ih je savetovala da se šetaju krajem u kom je došlo do napada zajedno u slučaju da napadači tu često provode vreme, te da, ako ih njegov brat prepozna, zovu policiju. M. M. je u stabilnom stanju, ali se i dalje oporavlja od napada. U novosadskoj policiji kažu da rade na utvrđivanju svih okolnosti, identifikaciji i pronalasku počinilaca.

Korisnik dnevnog boravka ŠOSO “Dr Milan Petrović” M. M. (39) napadnut je u nedelju, 9. avgusta, oko 20 časova, u Ulici Bate Brkića na Novom naselju.

Vraćajući se kući, M. M. je prolazio pored grupe momaka, od kojih mu se jedan, bez ikakvog povoda, obratio i upitao ga zašto se smeje. Kako je rekao D. M, njegov brat, M. M. koji je inače introvertan i tih, nastavio je svojim putem, kada je jedan mladić iz grupe krenuo za njim, usput ga zapitkivao, te nakon desetak metara pesnicom toliko jako udario u levo oko da mu je polomio nos i arkadu, što potvrđuje i medicinski izveštaj.

Kako je navedeno u izveštaju lekara, M. M. je pretrpeo frakturu nosne kosti, lateralnog zida sinusa i krova leve orbite. Lekari su ovo okarakterisali kao teže povrede.

– On se uplašio i nije došao kući odmah pošto baš nema koncept o vremenu da opiše kada je to tačno bilo, mi smo zaključili da je između osam i devet uveče, a on je došao kući oko pola 12. Mi smo se baš bili zabrinuli, nismo znali gde je, krenuo sam da ga tražim, a on je bio tu ispred zgrade, nije smeo da uđe – navodi njegov brat.

Kako kaže, oni su odmah otišli u policijsku stanicu, gde su im rekli da oni nisu nadležni.

– Rekli su da idemo u Urgentni centar, pa će oni po službenoj dužnosti da pozovu patrolu sa Novog naselja i tako je i bilo. Mislim da je tu morao biti medijator pošto policajci nisu baš navikli da imaju dijaloge sa osobama sa teškoćama u razvoju. Oni su njemu postavljali pitanja koja ni ja nisam razumeo. Ja sam pokušavao strpljivo da izvučem iz njega koliko god mogu informacija – objašnjava D. M.

Kaže i da njegov brat, nažalost, nije uspeo da identifikuje napadače.

– Računali smo da ima kamera oko škole, jer smo prvo mislili da je napad bio ispred ulaza u školu, tako smo razumeli mog brata dok je opisivao. Ja sam, za svaki slučaj, pošto je sutradan trebalo da idemo kod inspektora, da bih što bolje mogao da opišem događaj, otišao sa bratom na lice mesta da mi on pokaže šta se desilo. Onda sam video da taj prostor nije pokriven kamerama od škole, ali da postoje dve apoteke i mislim da je jedna imala uperenu kameru ka tom mestu – priča on.

Iza njegovog uspeha krije se dosta muke!

Miloš Biković trenutno odmara moru u Hrvatskoj, a sada je otkrio kako provodi vreme na letovanju. Ipak, glumac je odlučio i da progovori o detinjstvu koje nije bilo lako

 U svakoj nevolji treba pronaći dobru stranu pa sam tako i ja iskoristio pauzu uzrokovanu pandemijom korona virusa da se napokon malo odmorim. Na žalost, priznajem da sam radoholičar – rekao je Miloš za hrvatsko izdanje magazina “Gloria”, te dodao da osim što čita knjige i druži se s prijateljima, svakodnevno u teretani barem sat i po trenira mišiće za povratak ulozi kriminalca Petra Maraša u filmu “Južni vetar 2: Ubrzanje”, koji počinje da snima odmah nakon letovanja.

– Na prvu, to je laskavo, no zapravo je periferno. Izgled je nekakav ukras, koji je, kao i svi ostali ukrasi, beznačajan ako se iza njega ne krije sadržaj – rekao je Biković za pomenuti medij.

Kako je ispričao, detinjstvo mu nije bilo lako, te se s porodicom zbog rata, inflacije i nemaštine selio po celom Beogradu.

Foto: Printscreen

Zato je danas, kako je naveo, pažljiv s novcem. Miloš je nedavno o tome pričao i za ruske medije.

– Od prvog velikog honorara majci sam kupio stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. Njoj pokloni nisu toliko važni. Odrastao sam na Karaburmi, a često smo se selili jer nismo imali svoj stan. Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zarađivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan život. Moj brat jeste – rekao je glumac nedavno u intervjuu za rusko izdanje magazina “Esquire”.

 U svakoj nevolji treba pronaći dobru stranu pa sam tako i ja iskoristio pauzu uzrokovanu pandemijom korona virusa da se napokon malo odmorim. Na žalost, priznajem da sam radoholičar – rekao je Miloš za hrvatsko izdanje magazina “Gloria”, te dodao da osim što čita knjige i druži se s prijateljima, svakodnevno u teretani barem sat i po trenira mišiće za povratak ulozi kriminalca Petra Maraša u filmu “Južni vetar 2: Ubrzanje”, koji počinje da snima odmah nakon letovanja.

– Na prvu, to je laskavo, no zapravo je periferno. Izgled je nekakav ukras, koji je, kao i svi ostali ukrasi, beznačajan ako se iza njega ne krije sadržaj – rekao je Biković za pomenuti medij.

Kako je ispričao, detinjstvo mu nije bilo lako, te se s porodicom zbog rata, inflacije i nemaštine selio po celom Beogradu.

Foto: Printscreen

Zato je danas, kako je naveo, pažljiv s novcem. Miloš je nedavno o tome pričao i za ruske medije.

– Od prvog velikog honorara majci sam kupio stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. Njoj pokloni nisu toliko važni. Odrastao sam na Karaburmi, a često smo se selili jer nismo imali svoj stan. Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zarađivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan život. Moj brat jeste – rekao je glumac nedavno u intervjuu za rusko izdanje magazina “Esquire”.

Telo mladića L. P. (20) pronađeno je jutros nešto posle 10 sati u stanu u Bulevaru Zorana Đinđića na Novom Beogradu. Slučaj je prijavio njegov maloletni cimer S. K. (15) inače državljanin Crne Gore.

Komšije iz solitera kažu da ovu dvojicu momaka nisu poznavali i da ih nisu viđali, te se nagađa da je L. P. živeo u iznajmljenom stanu, navodi Blic.

– Oko 10 sati me je na ulazu u zgradu presreo momak, dečak praktično, sav usplahiran i molio da pozovem Hitnu pomoć. Rekao mi je da gore na sedmom spratu leži na podu momak koji ne daje znake života. Kada sam pozvao Hitnu pomoć rekli su mi da su već imali takav poziv i da je onaj ko je zvao zvučao neozbiljno i da nije hteo da se predstavi – priča A. S. komšija sa drugog sprata u istoj zgradi.

On dodaje da nije umeo da objasni Hitnoj pomoći o čemu se tačno radi jer sve što mu je preplašeni tinejdžer rekao bilo je da neko na sedmom spratu leži na podu i ne diše, te da ga je on našao u takvom stanju ujutru kada se probudio.

– Posle mog poziva, dok sam ja došao do kola na parkingu ispred zgrade, stigli su i policija i Hitna pomoć. Posle ne znam šta se dešavalo. Tog dečka sam prvi put video, ne znam ko su bili oni, verovatno su bili podstanari jer nisam ništa čuo o njima – kaže A. S.

Takođe, i ostale komšije su u šoku onim što se desilo, a prve informacije o smrti mladića, kako kažu, saznali su iz medija. Niko nije poznavao dvojicu momaka, niti su bilo šta neuobičajneo čuli iz tog stana u toku noći.

Prema prvim podacima, S. K. je policiji rekao da je sa L. P. tokom noći konzumirao alkohol i narkotike te se sumnja da je uzrok smrti predoziranje.

Precizan uzrok smrti utvrdiće dalja istraga.

Vasilije Kačavenda, umirovljeni episkop zvorničko-tuzlanski otkrio je da su neistiniti navodi da je hitno prebačen na lečenje u Beograd usled korona virusa, i poručio da će početi da proklinje one koji priželjkuju njegovu smrt širenjem lažnih vesti.

– Hvala Bogu dobro se osećam, u dobrim sam rukama. Nemam nikakve komplikacije. Evo me u bolnici u Bijeljini. U tome je stvar, rade na totalnoj diskvalifikaciji mene, misle evo ga, krepaće, krepaje. Eto to je! Priželjkuju moju smrt – kaže za Kurir umirovljeni vladika.