Sigurnosna kamera u Rožajama prekjuče je zabeležila umalo tragičan udes na jednoj raskrsnici u centru grada kada je džip, kome su otkazale kočnice, naleteo na tri muškarca.
Na snimku koji kruži društvenim mrežama se vidi kako oni stoje na trotoaru, dok vozilo velikom brzinom nailazi iza ugla. Oni su srećom stigli da reaguju i da se izmaknu u zadnjem trenutku, ali je jedan od njih ipak oboren na zemlju i malo je falilo da bude pregažen kada je džip krenuo u rikverc.
Srećom brzo se otkotrljao u stranu i izgleda da je prošao bez povreda, sudeći po tome što su se sva trojica na nogama udaljila od mesta nesreće.
“Nema zaštićenih vrsta u Srbiji osim grabljivaca koji su uzurpirali vlast i oteli institucije od građana. Jedan od njih, Željko Mitrović, pohvalio se na Tviteru letom iznad rezervata Uvac, staništu beloglavog supa, inače zaštićene vrste”, saopštila je Narodna stranka Užice.
“U isto vreme, Fond za zaštitu ptica saopštio je da je helikopter leteo oko gnezda u koloniji beloglavih supova. Preplašeni mladunci su, mada nesposobni za let, iskakali iz gnezda. Evidentirano je šest koji su ispali iz gnezda. Meštani i čuvari spasili su tri.
U zemllji gde ne postoje institucije, reakcija na ovo zlodelo će, naravno, izostati. Mitrović, naravno, neće bidi predmet istrage, ni sankcija. Zašto je ovaj čovek izvan zakona, a u rezervatu i bukvalno helikopterom iznad mladunaca zaštićene vrste?
Beloglavi sup, FOTO: Printscreen
Zato što je važna karika u jednom od najvažnijih političkih projekata vlasti – a to je zaglupljivanje, dezinformisanje i zastrašivanje građana Srbije. Vlast mu je omogućila da zloupotrebi javno dobro – nacionalnu frekvenciju.
Simbioza aktuelnog režima i Željka Mitrovića je bizarna i bolna. On pomaže režimu tako što veliki broj građana sluđeno gleda stvarnost kroz pink naočare. Vlast mu dozvoljava da se igra gde hoće. Igračke su mu nacionalne frekvencije, dražavni budžet, životi ljudi, rezervat Uvac, mladunci beloglavog supa i zdrav razum građana. Ta igračka mu je omiljena, baš kao i Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije.
Posledice antikulturne politike koja se sprovodi sa medija sa nacionalnim frekvencijama biće vidljive dugo. Ona i služi tome da građani ne razlikuju dobro od lošeg, laž od istine. rialiti od stvarnosti. Pogledajte sastav “Narodne” skupštine bez legitimeta i opozicije. Kom žanru pripada? Žanru pink rialitija.
Za doprinos Mitrovića u uništavanju zdravog razuma i kritičke javnosti u Srbiji, vlast mu je oprostila mnoge žrtve. Mladučad beloglavog supa su neprimetni u dugom nizu. Njih će spašavati meštani. “Meštani” će zaštiti i Srbiju. Javnost u Srbiji sazreva i uskoro će povratiti vlasništvo nad javnim dobrima. Mitroviću se moraju oduzeti igračke. Od nacionalnih frekvencija do zaštićenih vrsta”, kaže sa na kraju saopštenja, koje potpisuje Ivana Parlić, poverenik Narodne stranke Užice..
Kad drugaricama ispričam da moja svekrva ima samo 43 godine, svi mi kažu – blago tebi
Imam mladu svekrvu, Marinu. Ima samo 43 godine. Rano se udala. Imala je samo 18 godina kada se rodio moj muž Rade, a godinu dana kasnije i njegov brat Adam.
Ona i moj svekar imali su dobar brak. Deca su odrastala u srećnoj porodici. Marina je odmah nakon srednje škole završila kurs za računovođu i počela je da radi u maloj firmi. Danas je ugledni računovođa u dobroj kompaniji.
Kada je Radetu bilo deset godina, njegov otac je doživeo strašnu saobraćajnu nesreću. Marina je ostala sama sa dečacima. Naučila ih je da budu odgovorni, smaostalni, da završe škole i da budu ljudi.
Kada su stasali za srednju školu, Marina ih je poslala u inostranstvo na školovanje. Dobili su stipendije i ona nije morala da brine o njima. Bar ne finansijski.
Tako smo se Rade i ja upoznali, a uskoro i venčali.
Oboje smo studenti na završnoj godini. Marina je odlučila da nam plati troškove svadbe i medeni mesec. Posle toga smo se sa njom čuli samo jednom mesečno, da razmenimo osnovne informacije.
Radetov mlađi brat živi sa majkom, ali Marina ga ne finansira. Ona često kaže: “Neću hraniti matorog konja.”
Mi smo nedavno dobili dete, kćerkicu. Svekrva je čestitala, donela poklon u vidu pelena, hemije za dete, kašica, odeće… Izljubila nas je sve odreda i nestala. Ona ima svoj život.
Ona vikendom ide na planinarenja, vozi bicikl, zimi skija, leti je na moru…
Kada joj tražimo da pričuva unuku ona kaže: “I ja sam svoje sama čuvala”. Kada je zamolimo da nam pozajmi novac za kiriju, kaže: “Snađite se sami, ni meni niko nije pomagao.”
Moji roditelji su penzioneri, jedva sastavljaju kraj s krajem. Od njih ne mogu da tražim novac, ali ni da pričuvaju dete jer su bolesni.
Dok mi muku mučimo, Marina cveta. Nedavno nam je rekla: “Da sam željna bebe, udala bih se i rodila sebi jednu.”
Naravno, ponekad nam daje poklone, ali to nije dovoljno.
Nedavno sam imala jak grip i muž me danima negovao. Marina je došla i pričuvala unuku na par dana. Čim je videla da mi je bolje, mahnula nam je i rekla: “Sad nastavite sami!”
Ne prođe dan, a da neko ne pokuca na vrata ove svetinje
Monahinje beočinskog manastira sa ponosom prisustvuju krštenju dece koja su rođena posle upornih i iskrenih molitvi pred ikonom Majke Božje Beočinske.
Ne prođe dan, a da neko ne pokuca na vrata manastira Beočin i crkve posvećene Vaznesenju Hristovom, ušuškanim u fruškogorskoj dolini između dva brega obrasla šumom. Tu, na Svetoj srpskoj planini, gde protiče Ljuti potok, nadu i utehu od svakodnevice traže mnogi, jer glas o čudotvornoj ikoni Majke Božje Beočinske daleko se čuje.
Da to nije obična glasina, potvrđuje nam ljubazna monahinja koja nam otvara manastirske kapije i daje “knjigu čuda” da pročitamo čije i kakve je sve molitve uslišila čudotvorna Bogorodica.zvanično jedan od najposećenijih srpskih manastira – jer gde su čuda, tu je i molitva.
Dok neguje manastirsko cveće, monahinja priča kako svakog dana ugoste nebrojeno ljudi, jer pomoć traže i mladi i stari, i žene i muškarci. Svi se nadaju da će im posle molitvi život krenuti po dobru. Neko je tu zbog zdravlja, neko – ljubavi.
– Ipak, najviše dolaze žene koje ne mogu da se ostvare u ulozi majke, pa se mole za potomstvo, a verujte mi da molitva pomaže, jer nam se vratilo ko zna koliko žena da nas obraduje vešću da su posle molitvi pred čudotvornom ikonom ostale u drugom stanju i rodile zdravu decu – kaže monahinja.
Ikona je doneta sa Kosova
Beočin, sremsko mesto, tik uz bački Novi Sad, česta je stanica hodočasnika. Ovde dolaze ljudi iz svih krajeva zemlje i regiona, kako bi se pomolili pred ikonom starom 500 godina, koja je, kako se veruje, na Frušku goru doneta sa Kosova.
Nezvanično, tako je rođeno oko 1.000 beba, čije su majke dolazile da ispričaju srećnu novost.
Žene su jednostavno imale veru i ona je pobedila. Monahinja kaže da je dvogodišnja devojčica Višnja, koja u tom trenutku stoji u crkvi sa majkom, rođena upravo posle njenih molitvi pred čudotvornom ikonom. Pokazuje nam knjigu u koju su žene ispisivale svoja iskustva, kako bismo se uverili da se čuda na tom mestu dešavaju.
Georgije je dar molitvi
– U braku smo pet godina. Posle lečenja i neuspešnih vantelesnih oplodnji, na predlog doktora došli smo u manastir Beočin, do ikone Majke Božije. Više smo puta dolazili u manastir i čitane su nam molitve. Nakon godinu dana uslišene su nam molitve – kaže jedna žena koja je nakon molitvi rodila sina Georgija, koji je kršten ovde.
Pre osam godina, Ljiljana nije krila da je spas tražila i pronašla. Monahinja sa mnogo radosti, priča i pokazuje kako ga je Ljiljana opisala u knjizi čuda. S proleća 2004. godine sanjala sam ikonu Presvete Bogorodice.
– U snu sam obilazila ruševine crkvi i manastira, svuda je bio mrak i vlaga. Preda mnom se tada ukazala ogromna ikona Presvete Bogorodice. Kasnije sam od pacijenata saznala da se nalazi u manastiru Beočin i da se pred njom mole nerotkinje. Posle 17 godina, u u četrdesetprvoj godini sam ostala trudna. Marta 2005. godine rodila sam Sofiju – priča Ljiljana.
Ovakvih ženskih priča je mnogo. Preplavile su knjigu čuda koju monahinje pažljivo čuvaju. One i dalje povremeno iščitavaju imena ovih žena u molitvama, iako su danas one srećne i zahvalne majke.
U manastiru Beočin, pred čudotvornom ikonom, stoje i ljudi sa drugačijim problemima. Mnogi se mole za ozdravljenje, svoje ili svojih bližnjih. Ima i onih koji ispisuju želje da pronađu dobar posao, da im deca uspešno završe škole, da im se steknu povoljni finansijski uslovi za kupovinu stana.
Na ovom mestu dešavaju razna čuda, samo je potrebno da čovek ima veru i da bude iskren u molitvam. A. LJ. je otkrio da su mu molitve na ovom svetom mestu pomogle da pobedi zloćudni tumor kostiju.
Ponekad je potrebno biti izuzetno strpljiv, ali ako se istinski veruje, prepreka nema. Mi smo presrećne kada nam se ljudi vrate da nam kažu kako su ovde pronašli spas, lek, radost. Ili mir po koji su došli ko zna odakle – kaže monahinja. Poseban mir se oseti odmah, čim se kroči u kompleks obrastao gustom fruškogorskom šumom. Naročito je idilično sa južne strane, u prostranom vrtu sa retkim listopadnim i četinarskim drvećem, koje su pre 150 godina posadili baštovani iz čuvenog Versajskog parka.
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju praznik posvećen prepodobnoj mučenici Paraskevi, u narodu poznatoj kao Petka Trnova.
Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.
U kalendaru SPC ovoj svetiteljki posvećen je današnji dan, 8. avgust, iako je mnogi mešaju sa Svetom Petkom koja se praznuje 27. oktobra. Prva je rođena u Rimu, a potonja je bila Grkinja.
Praznik Svete Petke Trnove spada u nepokretne, slavi se 8. avgusta po novom odnosno 26. jula po starom kalendaru.
Ko je bila Sveta Petka Trnova
Narodna verovanja
Na ovaj dan izbegavaju se svi teži poslovi na njivi i u kući.
Naše prabake su verovale da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.
Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir svo nasleđeno imanje podelila sirotinji.
Propovedavši, u to vreme (II vek naše ere), još zabranjenu Hristovu veru, potkazali su je caru Antoninu Piju i doveli pred njega, ali ona ga je izlečila od duge bolesti posle čega je i sam prihvatio hrišćanstvo. Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i mučena, a na kraju i pogubljena mačem u prvoj polovini drugog veka.
Nije crveno slovo, ali je Srbi poštuju
Današnji dan se poštuje kod Srba iako sam praznik nije crveno slovo.
Danom ove svetiteljke završava se “ciklus ženskih praznika” u koje spadaju i Ognjena i Blaga Marija.
Majka se uhvatila za glavu i počela da plače od muke
Džastin Vord iz Londona 15 dana nije spavala. Toliko dugo lekari su se borili za život njene ćerke Naje Houton (15) koja je zbog koronavirusa otišla čak i na respirator.
Dugo je trajala borba za Naju. Na kraju je 3 dana morala da leži samo na stomaku kako bi u pluća mogao da stigne bilo kakav kiseonik.
Kada je sve izgledalo izgubljeno – dogodilo se čudo. Naja je počela samostalno da diše.
Nema ko nije bio srećan. Ipak je bila miljenica svih. A onda se dogodio novi pakao!
Naja je došla k sebi, probudila se i progovorila. Kao dete od 5-6 godina. Smejuljila se i upotrebljavala je rečenice iz tog uzrasta života. Majka isprva nije shvatala šta se dešava. Mislila je da ćerka tako privlači pažnju ponoseći se činjenicom da je pobedila koronu što i jeste za divljenje.
Nakon razgovora sa lekarom, Džastina je počela ponovo da plače. Dobila je ćerku nazad, ali u kakvom stanju?
Njena ličnost potpuno se promenila. Njen mozak nije bio isti kao onaj od pre tri nedelje.
“Nisam mogla da je prepoznam. Kao da se nekom regresijom vratila u daleku prošlost. Facijalne ekspresije su joj se promenule, ponašala se kao pravo dete. Durila se, plezila, nisam mogla da pričam s njom. Doktori su mi rekli da je zbog COVID-19 dobila bolest koja se zove encefalitis retko i vrlo opasno stanje mozga koje uzrokuje halucinacije, rupe u sećanju, kao i regresiju podsvesti, uz gubljenje dela memorije”, ispričala je uplakana majka za NBC News.
Encefalitis je životno opasno stanje ako se ne primeti na vreme. Najmlađi i najstariji su pod najvećim rizikom, naročito u vreme koronavirusa.
Jako je važno biti staložen i pametno odreagovati…
U slučaju uboda insekta, u većini slučajeva treba hitno da se ode u bolnicu kako bi se primila doza adrenalina.
Ubod stršljena obično nije fatalan i uglavnom se sve završi blagim otokom koji traje nekoliko dana. Međutim, u pojedinim slučajevima, alergijska reakcija na otrov je opasna po život.
Ukoliko ste alergični na otrov stršljena ili nekog drugog insekta, samo jedan ubod dovoljan je da dovede do burne alergijske rekacije.
* Zašto je ubod stršljena opasan?
– Ovaj ubod je opasan kod onih koji imaju preosetljivost na venom koji stršnjen ubrizgava. Zapravo, kod tih osoba se stvaraju specifična antitela, koja posle ovakvog kontakta dovode do oslobađanja histamina iz ćelija. Njihovo naglo oslobađanje može da dovede do širenja krvnih sudova, pada pritiska i do gušenja koje u najtežim situacijama izaziva anafilaktički šok koji može da ugrozi život osobe.
* Koji su prvi simptomi da je došlo do reakcije tela na ubod?
– Prvenstveno dolazi do stvaranje crvenila, otoka i pojave svraba, a njihov stepen zavisi od toga koliko je osoba preosetljiva na toksine. To može da bude neki manji otok koji prođe sam od sebe za pola sata, a nekad dolazi do oticanja čitave ruke, noge, odnosno dela tela na kojem se ubod nalazi. Zatim može da se javi gušenje, nedostatak vazduha, malaksalost, nagli gubitak svesti i nagli pad krvnog pritiska. Takođe su opasni ubodi u predelu vrata i glave, koji mogu da uzrokuju ozbiljne probleme sa disanjem.
* Šta se preduzima u slučaju anafilaktičkog šoka koji može da izazove ujed stršljena?
– Osobe koje znaju da su alergične na ubod stršljena moraju da budu spremne na ovako nešto i važno je da budu pažljive dok borave u prirodi. Jedna od varijanti zaštite je nošenje injekcije “epipena” koja sadrži odgovarajuću dozu adrenalina. U slučaju anfilaktičkog šoka osoba mora odmah da je da sebi, jer ona sprečava pad pritiska, gušenje i veliki otok. Na taj način dobija se na vremenu dok pacijent ne dođe do hitne službe koja će pružiti adekvatnu pomoć u vidu primene daljih doza adrenalina, kortikosteroida i antihistaminika.
Mladi policajac Vinćenco Maria Tripodi koji je dežurao na telefonskoj centrali torinske policije postao je junak dana i dobio i sve pohvale, pa i od premijera Đuzepe Kontea, jer je poziv jedne žene koja je tražila sa joj se dostavi pica, odmah shvatio kao apel za pomoć, a ne telefonsku grešku i na vreme intervenisao i sprečio ozbiljnije posledice porodičnog nasilja.
Žena iz Torina koja je pozvala broj policije i “naručila picu za sebe i sina” postupila je tačno po savetu centra za borbu protiv nasilja u porodici, koji žrtvama sugerišu da pozovu policiju, a pred nasilnikom, glume da poručuju picu ili nešto drugo ”.
Tako je i mladi policajac na poziv “da se pica donese hitno na njenu adresu”, samo pitao da li zna koga zove i potvrdnog odgovora, aktivirao na ekranu kompjutera koji prati telefonske pozive znak upozorenja da bi telefonski poziv mogao ukazati na nasilje i da eventulna žrtva ne moze otvoreno govoriti.
Policijska patrola je stigla na adresu u roku od par minuta i kasnije saopštila da je “nasilje bilo u toku, da su žena i sin od 10 godina bili u šoku, preplašeni, a da je nasilni muž bio pijan i da je uhapšen”.
Iz kabineta premijera Kontea saopstili su da je policajac poreklom iz Kalabrije, južne italijanske pokrajine, i da je nakon što je završio obuku, raspoređen na prvo radno mesto, upravo u operativni centar u Torinu.
Gojaznost je odavno poznata kao jedan od značajnih faktora rizika za smrt od kardiovaskularnih bolesti ili raka.
Kako prenosi američki CNN, potencijalna vakcina protiv virusa korona neće imati dejstvo kod gojaznih osoba.
Amerika u kojoj je zaraženo preko 4.6 miliona ljudi a blizu njih 155 hiljada koji su preminuli gojaznost je još gora epidemija od trenutne unutar američkog društva.
Naučnici znaju kako su vakcine pravljene da zaštite građane od gripa, hepatitisa B, tetanusa ali mogu biti manje delotvorne kod gojaznih osoba nego u okviru opšte populacije, ostavljajući ih ranjivijim. Malo je razloga da se veruje će kovid vakcine nešto promeniti,
“Imaćemo sledeće godine kovid vakcinu prilagođenu za gojazne? Nema šanse” – rekao je Raz Šaik, stručnjak za ishranu sa univerziteta North Carolina-Chapel Hill.
“Hoće li delovati na gojazne? Naša predviđanja su da neće”.
Više od 107 miliona odraslih Amerikanaca su gojazni, i njihova sposobnost da se bezbedno vrate na posao, brinu za svoje porodice i nastave svakodnevne aktivnosti može biti ograničena ukoliko im kovid vakcina ne bude omogućila jak imunitet.
U prvim danima pandemije, tokom marta, studija sprovedena u Kini, koja je prošla ispod radara, utvrdila je da gojazniji pacijenti u Kini zaraženi korona virusom imaju veće šanse da će umreti od onih mršavijih, sugerišući sumornu budućnost koja je očekivala SAD, populaciju koja je među najgojaznijim na svetu.
I ta budućnost je stigla.
Kako su nedelje prolazile i slika postajala jasnija o hospitalizovanim osobama, savezni stručnjaci za javno zdravlje proširili su svoj apel koji uključuje ljude sa indeksom telesne mase večim od 30. To je značajno proširilo opseg onih koji su ranjivi.
Gojaznost je odavno poznata kao jedan od značajnih faktora rizika za smrt od kardiovaskularnih bolesti ili raka. Ali naučnici u tom polju imunometabolizma nalaze da gojaznost takođe utiče na odgovor imunog sistema, stavljajući gojazne u veći rizik od infekcije patogenima kao što su grip i korona virus.
U slučaju gripa, gojaznost se pojavila kao činilac koji je otežavao vakcinaciju odraslih protiv infekcije. Pitanje je da li će tako biti i u slučaju korona virusa.
