Month: August 2020

Preemotivne reči ćerke poginulom ocu potresle su Srbiju

Dalibor Dimov imao je samo 20 godina kada je stradao na karauli Košare, njegova ćerka Monika koja je imala samo pet meseci kada je otac poginuo, od fotografija napravila je potresan video u znak sećanja na očevo herojstvo.

Vojnik po ugovoru Dalibor Dimov iz Pirota, poginuo je 4. avgusta 1998. godine na karauli Košare, u terorističkoj zasedi.

Prema rečima potpukovnika Dragutina Dimčevskog, koji je zapovedao graničnim jedinicama u tom periodu, on je prvi stradali graničar na ovoj karauli.

Nakon ovog događaja usledili su stalni napadi iz Albanije koji će kulminirati bitkom za Košare započetom 9. aprila 1999. godine koja je trajala 67 dana i odnela živote 108 srpskih heroja.

Dimov je iza sebe ostavio petomesečnu ćerkicu Moniku.

Odrasla kao siroče, jer je u petoj godini izgubila i majku, Monika ne zaboravlja očevo herojstvo, pa je povodom tužne godišnjice od njegovih fotografija napravila video u, kako kaže, tatinu ali i čast svih njegovih saboraca.

Objavila ga je na svom Fejsbuk profilu i ispod njega napisala:

“Danas se navršavaju 22 godine od pogibije mog oca, heroja sa Košara – Dalibora Dimova. Ovaj video je napravljen u njegovu čast, u znak sećanja na žrtvu koju je dao za svoju otadžbinu. Neka ovaj video podseti narod da je u našoj istoriji puno heroja koji su dali svoj život, da bi mi sada živeli mirno. Neka ne budu mirni oni koji su dozvolili da sa svojom kćerkom ima samo dve zajedničke fotografije. Ovim videom sam želela da odam počast mom heroju, mom borcu koji je pao za slobodu svog naroda. Spavaj mirno, tata. Neću dozvoliti da ostaneš zaboravljen. Ni ti, ni bilo ko od tvojih drugova i potrudiću se da priče junaka sa Košara stalno budu prisutne u našim umovima. Neka ti je večna slava i hvala, nebeski stražaru moj”.

Monika za Telegraf rs kaže da to što oca nije zapamtila, nije umanjilo njenu ljubav prema njemu.

“Nakon smrti tate i mame podigli su me njihovi roditelji. Tatu nisam zapamtila, a shvatila sam da je bio heroj otprilike kada sam pošla u prvi razred. Mislim da mi je tada još više počeo da nedostaje a godine to ne menjaju, čini mi se da mi sada treba još više. Ponosna sam ćerka heroja, i na ovaj način sam želela da se njegova i žrtva njegovih drugova ne zaboravi, da ne budu samo istorijski podatak”,priča Daliborova ćerka.

Dalibor je stradao kada je kolona vojnih vozila upala u zasedu.Džip u kome se on nalazio pogođen je zoljom, a on je teško ranjen.

O detaljima pogibije svoga oca saznavala je od njegovih ratnih drugova koji su joj se javljali najčešće povodom godišnjice njegovog stradanja. – Dalibor Dimov, Rom poreklom, bugarskog prezimena i Srbin po ličnom izjašnjavanju, po majci Toplodolac, vojnik po ugovoru, po činu razvodnik, na službi u karauli Topli Do, Druge granične čete, 23. graničnog bataljona, dobar čovek.

“Poginuo je na današnji dan 1998. godine, tada privremeno u sastavu Izviđačko diverzantske čete u reonu karaula “Košare”.Kada je krenuo na zadatak sigurno je da se plašio, ali nije bio kukavica, niti je pokušao kao neki da dezertira ili na drugi način izbegne svoju dužnost. Uvek se smešio… Trenutak pre teškog ranjavanja svojim telom je zaštitio komandira. Preminuo je pred ponoć istog dana na VMA. Večna ti slava i hvala, druže”, naveo je jedan od Daliborovih saboraca.

U drugoj poruci koja je stigla Moniki, jedan od ratnih drugova njenog oca joj je poručio: – Tvoj tata je, mala, bio heroj i to onaj pravi. Uvek čuvaj sećanje na njega, svima pričaj i ponosi se što si imala takvog oca. On je sada tvoj nebeski stražar… Slava mu i laka zemlja srpska za koju je dao ono najsvetije, život, napisao je ratni veteran.

Kaže da se nada da će se Pirot odužiti njenom tati jer je bilo inicijativa da mu se u ovom gradu postavi obeležje.

“Mojoj mami je bio obećan stan zbog tatine žrtve, ali ga nije dobila. Bila je inicijativa njegovih drugova da se oslika mural u njegovu čast u Pirotu ili da se neka ulica nazove njegovim imenom ali se to još nije desilo. Nadam se da će to biti učinjeno ne samo zbog mog oca nego zbog svih onih koji su stradali braneći otadžbinu”, kazala je Monika.

Monahinje beočinskog manastira sa ponosom prisustvuju krštenju dece koja su rođena posle upornih i iskrenih molitvi pred ikonom Majke Božje Beočinske.
Ne prođe dan, a da neko ne pokuca na vrata manastira Beočin i crkve posvećene Vaznesenju Hristovom, ušuškanim u fruškogorskoj dolini između dva brega obrasla šumom. Tu, na Svetoj srpskoj planini, gde protiče LJuti potok, nadu i utehu od svakodnevice traže mnogi, jer glas o čudotvornoj ikoni Majke Božje Beočinske daleko se čuje.

Ikona je doneta sa KosovaBeočin, sremsko mesto, tik uz bački Novi Sad, česta je stanica hodočasnika. Ovde dolaze ljudi iz svih krajeva zemlje i regiona, kako bi se pomolili pred ikonom starom 500 godina, koja je, kako se veruje, na Frušku goru doneta sa Kosova.

 Da to nije obična glasina, potvrđuje nam ljubazna monahinja koja nam otvara manastirske kapije i daje “knjigu čuda” da pročitamo čije i kakve je sve molitve uslišila čudotvorna Bogorodica.

Pomoć traže i mladi i stari i žene i muškarci.

Knjiga čuda Foto: V. D.

Ovo je zvanično jedan od najposećenijih srpskih manastira – jer gde su čuda, tu je i molitva. Dok neguje manastirsko cveće, monahinja priča kako svakog dana ugoste nebrojeno ljudi, jer pomoć traže i mladi i stari, i žene i muškarci. Svi se nadaju da će im posle molitvi život krenuti po dobru. Neko je tu zbog zdravlja, neko – ljubavi.

Najviše molitvi je zbog potomstva.

Georgije je dar molitvi”U braku smo pet godina. Posle lečenja i neuspešnih vantelesnih oplodnji, na predlog doktora došli smo u manastir Beočin, do ikone Majke Božije. Više smo puta dolazili u manastir i čitane su nam molitve. Nakon godinu dana uslišene su nam molitve.” Uz ovu ispovest stoji napomena da je rodila Georgija, koji je kršten ovde!

– Ipak, najviše dolaze žene koje ne mogu da se ostvare u ulozi majke, pa se mole za potomstvo, a verujte mi da molitva pomaže, jer nam se vratilo ko zna koliko žena da nas obraduje vešću da su posle molitvi pred čudotvornom ikonom ostale u drugom stanju i rodile zdravu decu – kaže monahinja.

Posle molitvi rođeno je 1.000 beba!

Monahinja pred ikonom

Nezvanično, tako je rođeno oko 1.000 beba, čije su majke dolazile da ispričaju srećnu novost. Žene su jednostavno imale veru i ona je pobedila.

Višnja je rođena posle upornih molitvi!

Monahinja kaže da je dvogodišnja devojčica Višnja, koja u tom trenutku stoji u crkvi sa majkom, rođena upravo posle njenih molitvi pred čudotvornom ikonom. Pokazuje nam knjigu u koju su žene ispisivale svoja iskustva, kako bismo se uverili da se čuda na tom mestu dešavaju.

Doktorka je sanjala ikonu i u 41. godini rodila Sofiju!

Čudotvorna ikona Foto: V.D

Pre osam godina, LJiljana nije krila da je spas tražila i pronašla. Monahinja sa mnogo radosti, priča  i pokazuje  kako ga je LJiljana opisala u knjizi čuda.

“S proleća 2004. godine sanjala sam ikonu Presvete Bogorodice. U snu sam obilazila ruševine crkvi i manastira, svuda je bio mrak i vlaga. Preda mnom se tada ukazala ogromna ikona Presvete Bogorodice. Kasnije sam od pacijenata saznala da se nalazi u manastiru Beočin i da se pred njom mole nerotkinje. Posle 17 godina, u 41. sam ostala trudna. Marta 2005. godine rodila sam Sofiju…”

Neki se mole za zdravlje ili bolji posao.

Ovakvih ženskih priča je mnogo. Preplavile su knjigu čuda koju monahinje pažljivo čuvaju. One i dalje povremeno iščitavaju imena ovih žena u molitvama, iako su danas one srećne i zahvalne majke.

U manastiru Beočin, pred čudotvornom ikonom, stoje i ljudi sa drugačijim problemima. Mnogi se mole za ozdravljenje, svoje ili svojih bližnjih. Ima i onih koji ispisuju želje da pronađu dobar posao, da im deca uspešno završe škole, da im se steknu povoljni finansijski uslovi za kupovinu stana…

Na ovom mestu dešavaju razna čuda, samo je potrebno da čovek ima veru i da bude iskren u molitvama.

Ovde se dešavaju čuda samo iskrenim ljudima u molitvi.

– Ponekad je potrebno biti izuzetno strpljiv, ali ako se istinski veruje, prepreka nema. Mi smo presrećne kada nam se ljudi vrate da nam kažu kako su ovde pronašli spas, lek, radost. Ili mir po koji su došli ko zna odakle – kaže monahinja.Pomaže u lečenjuA. LJ. je otkrio da su mu molitve na ovom svetom mestu pomogle da pobedi zloćudni tumor kostiju.

Poseban mir se oseti odmah, čim se kroči u kompleks obrastao gustom fruškogorskom šumom. Naročito je idilično sa južne strane, u prostranom vrtu sa retkim listopadnim i četinarskim drvećem, koje su pre 150 godina posadili baštovani iz čuvenog Versajskog parka.

Suprug Isidore Bjelice opisuje sve teške epizode kroz koje je porodica Pajkić prolazila zajedno sa književnicom, dok se lečila od opake bolesti.

Pre nekoliko godina, kada se Isidora Bjelica uveliko borila sa rakom jajnika, njen supurg, dramaturg Nebojša Pajkić, napisao je kolumnu o tome kroz šta prolazi književnica.

“Iskoristiću ovu kolumnu da napišem pismo koje se nadam da Isidora neće čitati, jer bi se ljutila na mene da sam ovako otvoren prema vama. Sam dragi Bog zna koliko je bolova, terapija, igala, otrova, operacija pretrpela za ove dve godine”, pisao je, opisujući strašnu borbu svoje žene sa najtežom bolešću, u nadi da će se ona ipak izlečiti uz pomoć ljudi dobre volje.

Prenosimo kolumnu u celosti.

“Svaki put iznova ustajući kao feniks kada su svi misli da je gotovo. Dane i dane posle najtežih terapija, kada je mislila da prosto više ne može samo kada bi pogledala na našu decu, ne znam ja ni odakle ni kako nalazila je novu snagu da izdrži, da pokuša da preživi zbog njih govoreći da su suviše mali da bi ostali bez majke u ovom palom svetu…

Sve se to desilo i prerano, i prenaglo. Kada je otišla kod lekara jer su joj simptomi ličili na kancer ginekolog u jednoj privatnoj klinici joj je rekao da je hormonalni poremećaj i lečio je od toga. Tako je došla, ona koja je uvek išla na redovne kontrole do 3 b stadijuma najagresivnijeg kancera jajnika koji za mesec dana može, naročito kad je organizam mlad da dovede do teških metastaza… Hvala vam, vi dobri ljudi.

Posle prve operacije dala je sve od sebe, prošla rigorozne terapije, posle kada se vratilo izdržala je najteže hemioterapije, a sada kada se pre mesec dana vratilo i kada je bila zahvaćena i jetra i pun stomak vode, kada su svi odmahivali da je kraj ona je rekla: ‘Ne mogu još da ih ostavim Nebojša, ne mogu’… I tako je po treći put počela nadljudska borba za duh i za telo… Noćima i noćima molila se presvetoj Majci Božijoj da joj pomogne.

Isidora kaže da kada zbog jezivih bolova i vode u stomaku ne može da misli i ništa govori onda samo priziva Bogorodicu…Tako je i sada bilo i opet je počelo da se dešava čudo, da se voda povlači, da se metastaze povlače, a onda je dobila alergije. Bili smo na ivici da se izvuče po treći put, a onda je dobila alergije…

Izlaz je bio jedino u IPT terapiji u Švajcarskoj, ali mi posle dve i po godine bolesti prodavanja svega što smo imali nismo imali odakle to da platimo. Isidora je uvek sakrivala koliko smo se mučili sve ove godine, volela je da se šali da živi kao cvrčak, a radi kao mrav… Sedeli smo i razmišljali šta da radimo… Sve što je vredno prodali smo, a za dve godine niko nije hteo da kupi našu mansardu bez lifta jer se nije lako popeti na 5. sprat… Isti onaj peti sprat gde se Isidora penjala i posle najinvazivnijih terapija od koje joj se bukvalno raspadalo telo još nezaceljeno od teške operacije kada joj je sve izvađeno. Ali ona nije htela da se to zna, ona stavi šešir i ode među hiljadu ljudi i onda pomaže njima, daje im savete, teši ih, plače i smeje se sa njima. Nismo znali šta da radimo.

Ostala je samo biblioteka. Tu su sve moje i njene zajedničke knjige, tih 3.000 knjiga je jedino što je ostalo, pored Isidorinih šešira koji nikome ne trebaju osim njoj. Zvao sam ljude koji godinama duguju Isidori novac za razne projekte, njene bivše izdavače koji joj ne daju ni izveštaj ni pare po deset godina i niko nije hteo da joj isplati honorare, a i sa onih bednih deset posto koliko pisac dobija ona bi, kao jedan od najčitanijih pisaca mogla sama sebi da plati deset terapija u Švajcarskoj. Jedan je rekao: “Neka me tuži – dočekaće”, drugi nije rekao ništa, nismo do njega došli, treći je slagao, četvrti… Ponos je ponos, rekla je Isidora, ali prvo što izgubiš sa kancerom je svaka taština.

‘Onda stavi na Tviter da prodajemo biblioteku, vidiš da se na oglas niko ne javlja’,rekao sam joj.

Tu su sve one knjige koje je i njen deda kao predsednik udruženja književnika dobio sa potpisima Andrića, Selimovića… Tu su njene knjige koje su joj poklonili i najveći svetski pisci Arabal, Markes… Tu su knjige i njene prabake… Tu su naše zajedničke filmske knjige, knjige iz filosofije koju je Isidora najviše volela, knjižica njenog omiljenog Bajrona koju je dobila ni manje ni više od Lejdi Di…

Sada zbog sreće. Kada smo ponudili ljudima da pošaljemo knjige za njihov prilog neki su pisali – Isidora, zbog Spasa sam otišla kod lekara i tako ste mi spasili život, drugi, Vaše knjige su mene tešile na hemoterapiji to je moj poklon, treći – Vaše emisije i smeh su me deceniju vadili iz depresije… Iz svih zemalja stizale su poruke ljudi koji su se molili za moju ženu i mi smo od najnesrećnije postali najsrećnija porodica jer pored toliko ljubavi ne može se više biti sam čak ni na ivici smrti.

Kada je Vlado Georgiev objavio da će praviti koncert za Isidoru ona je zagrlila decu i kroz suze rekla: ‘Jesam vam rekla da će se desiti čudo…’

Moja žena je devojčica koja veruje u čuda i u najgorim situacijama, i u najtežim bolovima… Ovim putem ne želim da napišem ništa drugo osim jedno veliko hvala svim divnim dušama koje su mojoj ženi vratili snagu, a našoj deci dali mogućnost da ne ostanu bez majke u njenim četrdesetim…

Tamo gde je ljubav je čudo samo po sebi… Isidora voli da kaže da ljubav mora da kruži, možda mnogi ne znaju, ali više od deceniju radila je desetine humanitarnih događaja za slepe, za sigurnu kuću, za decu pilota, za prihvatilište, za decu obolelu od raka, za osobe sa invaliditetom.

Kada se i sama razbolela noći i noći je trošila snagu da odgovori na svako pismo, da pomogne, da da kontakt, savet… Sada se sva ta ljubav kao jedan nezaustavivi talas ljubavi vratila njoj… Na Balkanu pisci takvu ljubav najčešće dobiju kada je prekasno, Isidora je dobila na vreme, dok još ima nade… Hvala vam, Bog vas blagoslovio za dobrotu i milost..”, napisao je pre pre nekoliko godina Nebojša Pajkić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oprostio se od književnice Isidore Bjelice, koja je preminula juče u 52. godini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oprostio se od književnice Isidore Bjelice, koja je preminula juče u 52. godini.

Foto: Novosti

– Poslednji pozdrav dragoj Isidori – Aleksandar Vučić.

Predsednik je izjavio saučešće njenoj porodici i poštovaocima:

– Sa velikim žaljenjem sam primio vest o smrti naše istaknute književnice Isidore Bjelice. Njan neobični životni put, kao i trag koji je ostavila na umetničkoj sceni Srbije, ostaće zabeležen u brojnim knjigama i dramskim ostvarenjima. Isidora će ostati upamćena po svojim originalnim nastupima u javnosti, kao i po britkom pisanom izrazu i jedinstvenom stilu. Njenoj porodici i poštovaocima izražavam najdublje saučešće.

Isidora Bjelica je preminula u Beogradu u sredu, 5. avgusta u 52. godini od raka.

Poznata spisateljica Isidora Bjelica juče je izgubila dugogodišnju, najtežu bitku sa opakom bolešću, a njena porodica, prijatelji, kao i svi oni koji su je poznavali potreseni su zbog njenog odlaska. Isidorin sin Lav Pajkić sada se oglasio i otkrio kada i gde će biti sahranjena Isidora.

– Veoma je teško organizovati sahranu u vreme epidemije… Komemoracija će biti održana u subotu u 12 časova u maloj sali Sava centra, dok će sahrana biti istog dana, a moja majka biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju – otkrio je Lav Pajkić.

Isidora Bjelica je preminula u Beogradu u sredu, 5. avgusta u 52. godini od raka, a iza sebe je ostavila supruga Nebojšu Pajkića i decu Lava Grigorija i Vilu Evangelinu. Autor je više od 40 knjiga posvećenih različitim generacijama, i autor više pozorišnih komada i radio drama.

Skandal na odeljenju sa srednje teškim slučajevima

Četrnaestogodišnja devojčica silovana je u jednom od najvećih kovid centara u indijskom Nju Delhiju.

Indijku, inače pozitivnu na COVID-19 silovala su dva starija momka, takođe zaražena pre nekoliko dana.

Silovatelji su namamili devojčicu da uđe u kupatilo, a onda su se zaključali. Dok je jedan sve snimao, drugi je primorao nesrećnu tinejdžerku na prisilni seks.

Policija je saopštila da su momci uhapšeni kao i da svo troje bolesnih imaju srednje tešku kliničku sliku.

“Optuženi su uhapšeni i smešteni na posebno odeljenje u bolnici dok se ne oporave od zaraze”, saopštila je policija.

Prema saznanjima portala India Express, jedan od momaka, onaj koji je silovao devojčicu rekao je da im se ona dan pre toga podsmevala, kao i da im je obojici nedostajao seks, što je šokiralo Indijce.

Indija se u prvom talasu koronavirusa tokom proleća odlično držala budući da je premijer Narendra Modi uveo vanredno stanje i karantin.

Sada međutim, zbog ekonomije toga nema te je Indija u ovom momentu treća najugroženija država sveta.

Lav Pajkić, sin poznate spisateljice Isidore Bjelice, koja je juče preminula posle duge borbe sa teškom bolešću, izjavio je da je njegova majka heroj i da nije mogla više da izdrži.

– Borba moje majke je trajala skoro osam godina, a poslednjih meseci bilo je strašno teško. Isidora se borila za svaki dah i jednostavno nas je napustila u Bolnici Sveti Sava. Svi smo dali sve od sebe i ona je dala sve od sebe. Pravi je borac, ali nije bilo leka. Moja majka je u toj borbi najveći heroj – izjavio je njen sin.

Lav je preksinoć na instagramu objavio crno belu fotografiju sa majkom, bez opisa, a mnogi ljudi su mu komentarima pružili podršku u izuzetno teškim trenucima.

– Želim da se zahvalim svim ljudima koji su nam pomagali. Mama nam je bila sve u životu. Bila je uključena u svaku našu odluku. Ostala je ogromna praznina. Moja sestra Vila je, čini mi se, najviše pogođena. Majka i ćerka imaju poseban odnos. Dobro su se razumele. Želim da se zahvalim svima koji su bili uz nju, ali i da naglasim da su bili ljudi koji su verovali da izmišlja, da laže, da nije bolesna. Mi smo to morali da čitamo i ona je to čitala sve vreme, čak i dok je umirala. Eto, da znate sa kakvim ljudima smo se borili – izjavio je Lav za domaće medije.

Lav kaže da Isidora nije htela da pokaže koliko joj je teško.

– Ponekad je bila nasmejana i srećna. Neki ljudi misle da nasmejani ljudi ne mogu da budu bolesni. To nije tačno. Pisala je skoro do kraja. Za nas je bilo veoma emotivno kada je prestala da piše. Nije mogla više. Izgubila je želju. Lekari kažu da je maksimalno izdržala, tako da je Isidora stvarno heroj. Naš anđeo sada je na nekom boljem mestu – izjavio je za domaće medije njen sin.

Nekoliko dana pre nego što je to učinio javljao se mnogim ljudima, došao je sa devojkom kod roditelja kako bi organizovali venčanje, a onda je iznajmio sobu u hotelu u Leskovcu. To nije ličilo na njega… Ovako gledajući sve govori da je unapred isplanirao svoje samoubistvo…

Ovim rečima, nakon sahrane Gorana S. (39) iz Negosavlja kod Medveđe, koji je izvršio samoubistvo u ponedeljak uveče u hotelskoj sobi u okolini Leskovca, govori za “Blic” njegova rođaka. Kako kaže, Goranova porodica, prijatelji, ali i svi poznanici i dalje su u šoku zbog tragedije koja je pogodila ovu porodicu baš u trenutku kada su pripremali veselje.

– Goran je sa verenicom, sa kojom se inače zabavlja duže vreme, došao kod roditelja da se dogovore oko svadbe. Dogovor je bio, koliko znam, da Goranovi dođu u Beograd kako bi verili devojku, a zatim se organizuje i svadba. Svi su se radovali tom veselju, posebno njegova majka koja je jedva čekala da joj se neko od dece “skrasi” – priča i dalje potresena devojka.

Kako kaže, kobnog dana je Goran sa verenicom i roditeljima bio u kupovini, pazarili su nakit povodom veridbe. Ono što je čudno jeste da je Goran iznajmio hotelsku sobu.

– Baš taj detalj mi ukazuje da je Goran verovatno planirao to da uradi. Nebrojeno puta do sad je vozio noću za Beograd, nikada to njemu nije predstavljalo problem pa da kažemo da je iznajmio sobu da odmori. Pored toga, javio se velikom broju ljudi proteklih dana, sa svakim bi stao da popriča. Kao da je hteo da se pozdravi… Ipak, razlog zbog kog je digao ruku na sebe i dalje je misterija za sve nas – kaže rođaka.

Goranova porodica je vredna i imućna, imaju nekretninu u Medveđi, njegova majka je privatnik, a i otac penzioner koji povremeno radi. Zato je teorija da je pao u finansijske dugove malo verovatna, iako je Goran, kaže ova devojka, voleo da se kocka.

– Baš se nedavno pohvalio da je prošao neki tiket, igrao je i rulet, voleo je tu kocku mada koliko znamo nikada nije imao problema zbog toga niti je upadao u neke dugove. Pošto je živeo u Beogradu poslednjih godina, moguće da je tamo sa nekim upao u problem… To niko od njegovih ne zna – kaže i dalje potresena devojka.

“Devojka htela da skoči u grob za njim”

– Bio je zaista divan i vredan mladić, toliko godina smo rasli zajedno… Iako je umeo da plane u sekundi, da bude impulsivan, pa i da opsuje, posle nekog vremena bi se ponašao kao da je sve u redu. Sahrana je bila izuzetno potresna sa oko stotinak ljudi, njegova devojka je htela da skoči u grob za njim – priča rođaka.

Goran S. je samoubistvo izvršio u okolini Leskovca, u tuš kabini hotelske sobe. Na recepciji se prijavio sa svojom ličnom kartom, a kada je ušao u sobu poslao je verenicu do automobila po stvari a zatim se obesio o kaiš u kupatilu. Njegovo telo pronašla je upravo njegova verenica kada se vratila u sobu.

GLAVNI pretres protiv Darka Đ. (35) i njegove bivše vanbračne supruge Milice J. (30), čija je tromesečna beba Maša 12. februara 2018. preminula od gladi, odložen je u sredu u Osnovnom sudu u Knjaževcu, jer se prvooptužena – ponovo porodila!

– Na osnovu dokaza koje smo dobili, Milica J. se nedavno porodila i zato nije bila u mogućnosti da prisustvuje suđenju – rečeno nam je u Osnovnom sudu u Knjaževcu. – Zato je i doneta odluka da se iznošenje završne reči i, najverovatnije, izricanje prvostepene presude, odloži za oktobar.

Kako saznajemo, Milica J. je u međuvremenu napustila Darka Đ. i preudala se za drugog čoveka. Nezvanično, promenila je i mesto boravka, ali se redovno odazivala na suđenja. Slučaj koji je šokirao Srbiju, desio se krajem februara 2018. godine. Otac i majka, koji su tada imali i trogodišnju ćerku i dvogodišnjeg sina, terete se za krivična dela napuštanje, zlostavljanje i zapuštanje maloletnog lica.

U prvom trenutku, mislilo se da je beba preminula od hladnoće, ali je obdukcijom ustanovljeno da je preminula od gladi. Kako nam je kazala Snežana Nikolić, direktorka knjaževačkog Centra za socijalni rad, ćerka i sin vanbračnih supružnika su oduzeti od roditelja i smešteni su u hraniteljsku porodicu. Vanbračnim supružnicima, ako se oglase krivim, preti kazna do osam godina zatvora.

Roditelji su, kobnog dana, tromesečnu bebu doveli kod doktora u knjaževački Dom zdravlja, jer “nije htela da jede”. Lekari su odmah ustanovili da je dete preminulo. Deda i baba po ocu su prihvatili da sahrane bebu, ali je troškove snosio Centar za socijalni rad.

IZGLADNjIVAN I DEČAK U KRAJINI

U TIMOČKOJ Krajini Maša nije bila jedina beba koja je umrla od gladi. Ostalo je zabeleženo da je i petomesečni mališan, iz zaječarskog sela Vražogrnac, pre 14 godina preminuo na gotovo istovetan način. Taj dečak je po rođenju imao 2,4 kilograma, a u momentu smrti nakon pet meseci, svega 2,2 kilograma. Na dečakovom telu su tada otkrivene i rane, koje su ukazivale na to da beba nije presvlačena. Roditelji su pravosnažno bili osuđeni na godinu dana zatvora.

Dimitrije Bjelica, otac Isidore Bjelice Pajkić, koja je preminula prekjuče, opisao kako je izgledao njegov poslednji susret sa ćerkom.

– Poslednjeg dana boravka u bolnici “Sveti Sava” poneo sam naslovne strane tri nove naše knjige “Videli smo ceo svet 2”, “Tri magične Isidore” i “Njegoš i crnogorske princeze”. Ljubazno osoblje mi je dozvolilo da uđem, medicinska sestra je pokušala da je probudi. Rekla je: “Isi, došao ti je tata da vidiš vaše nove knjige od preko 200 knjiga.” Nije se probudila. Zbogom, najbolja ćerko na svetu! Tvoj tata Bjeli, sa kojim si obišla svet celi.

Dimitrijev unuk Lav Pajkić kaže za da su poslednja tri meseca Isidorinog života bila najteža:

– Poslednja tri meseca njenog života su nam svima u porodici najteže pala. Ali ona je bila veliki borac i heroj i uspela je da izgura maksimalno. Nastavićemo po njenoj želji da širimo ljubav, koju je i sama promovisala. Verovatno neke stvari neću moći da radim kao ranije, koje sam radio dok je bilo nje, ali mi je rano da govorim o tome, jer se sve tek desilo – rekao je Lav kroz suze za Kurir.

Podsetimo, Isidora se sedam godina borila sa kancerom, a preminula je u sredu.