Month: August 2020

Nakon 25 godina od operacije Oluja u kojoj je ubijeno hiljade ljudi, a proterano više od dvesta hiljada, još uvek isplivavaju tužne i potresne priče onih koji su prošli kroz užase rata, izbeglištva, gubitka članova porodice… U moru takvih, izdvojila se i jedna herojska, dirljiva, a njen glavni akter keruša Dena, postala je poznata širom sveta.

Dokaz da večnu ljubav između psa i čoveka, ne može da prekine čak ni rat je Denin poduhvat u kojem je prešla 500 kilometara, nekoliko desetina gradova i nekoliko reka kako bi došla do svojih Radanovića.

Njeni vlasnici, porodica Radanović živela je u Petrinji, gradu u blizini Zagreba, gde su je 1991. dobili kao štene od komšija, a njihova deca nadenula su joj ime. Kuća Radanovića postala je njen dom, prenosi “Luftika”.

Međutim, četiri godine kasnije, nastupila je “Oluja”, ali i borba za goli život, te su kolone srpskih izbeglica iz Hrvatske, hrlile ka Srbiji, a Dena je u svom tom haosu, ostala u dvorištu kuće u Petrinji sama.

Radanovići su se obreli u izbegličnkom centru u Rumi, pokušavajući da organizuju normalan život. Glava porodice Milan se zaposlio kao vozač autobusa i nekako su sastavljali kraj s krajem. Ipak, tuga za Denom bila je velika, i njihova sreća nikada nije bila potpuna. Mislili su da je više nikada neće videti.

Keruša Dena nije mislila tako. Nakon nakon 139 dana lutanja i pređenih 500 kilometara od Petrinje do Rume, uspela da pronađe svoje vlasnike koji nisi u tom egzodusu stigli da ga povedu sa sobom. Prošla je kroz gradove Dvor, Novi, Prijedor, Banjaluka, Prnjavor, Derventa, Modriča, Brčko, Bijeljina, Bogatić, Sremska Mitrovica. Na putu su joj se isprečile reke Una, Sana, Vrbas, Bosna, Drina, Sava. Prepreke su bile male kakva je ljubavi koja ju je vukla da pronađe svoje vlasnike.

– Pred novu 1996. godinu, tačno 22. decembra, u sobu je utrčao sin Goran i beskrajno uzbuđen rekao: Mama, došla nam je Dena! – ispričala je Dušanka, i dodaje da u prvom trenutku kerušu nije mogla da prepozna jer je mnogo smršala, a šape su joj bile krvave i bez noktiju.

U Rumi se Dena oštenila i donela na svet petoro kučića. Štenad su poklonjena Rumljanima, a ona je odletela u Kanadu sa svojim vlasnicima.

– Decа su jаsno reklа dа bez nje neće dа idu. To sаm i sаopštio službenici u kаnаdskoj аmbаsаdi u Beogrаdu, kojа me i iznenаdilа i obrаdovаlа u isto vreme svojim odgovorom: “Mi o vаšoj keruši sve znаmo i sve ćemo učiniti dа i onа putuje sа vаmа, ništа ne brinite”. Tаko je i bilo – rekao je Milan.

Nažalost, Dena je uginula, ali Radovanovići i dalje čuvaju njen pepeo u svom domu.

Njeni vlasnici, porodica Radanović živela je u Petrinji, gradu u blizini Zagreba, gde su je 1991. dobili kao štene od komšija, a njihova deca nadenula su joj ime. Kuća Radanovića postala je njen dom, prenosi “Luftika”.

Međutim, četiri godine kasnije, nastupila je “Oluja”, ali i borba za goli život, te su kolone srpskih izbeglica iz Hrvatske, hrlile ka Srbiji, a Dena je u svom tom haosu, ostala u dvorištu kuće u Petrinji sama.

Radanovići su se obreli u izbegličnkom centru u Rumi, pokušavajući da organizuju normalan život. Glava porodice Milan se zaposlio kao vozač autobusa i nekako su sastavljali kraj s krajem. Ipak, tuga za Denom bila je velika, i njihova sreća nikada nije bila potpuna. Mislili su da je više nikada neće videti.

Keruša Dena nije mislila tako. Nakon nakon 139 dana lutanja i pređenih 500 kilometara od Petrinje do Rume, uspela da pronađe svoje vlasnike koji nisi u tom egzodusu stigli da ga povedu sa sobom. Prošla je kroz gradove Dvor, Novi, Prijedor, Banjaluka, Prnjavor, Derventa, Modriča, Brčko, Bijeljina, Bogatić, Sremska Mitrovica. Na putu su joj se isprečile reke Una, Sana, Vrbas, Bosna, Drina, Sava. Prepreke su bile male kakva je ljubavi koja ju je vukla da pronađe svoje vlasnike.

– Pred novu 1996. godinu, tačno 22. decembra, u sobu je utrčao sin Goran i beskrajno uzbuđen rekao: Mama, došla nam je Dena! – ispričala je Dušanka, i dodaje da u prvom trenutku kerušu nije mogla da prepozna jer je mnogo smršala, a šape su joj bile krvave i bez noktiju.

U Rumi se Dena oštenila i donela na svet petoro kučića. Štenad su poklonjena Rumljanima, a ona je odletela u Kanadu sa svojim vlasnicima.

– Decа su jаsno reklа dа bez nje neće dа idu. To sаm i sаopštio službenici u kаnаdskoj аmbаsаdi u Beogrаdu, kojа me i iznenаdilа i obrаdovаlа u isto vreme svojim odgovorom: “Mi o vаšoj keruši sve znаmo i sve ćemo učiniti dа i onа putuje sа vаmа, ništа ne brinite”. Tаko je i bilo – rekao je Milan.

Nažalost, Dena je uginula, ali Radovanovići i dalje čuvaju njen pepeo u svom domu.

Tri mladunčeta rode sinoć su ispala iz svog gnezda u centru Velikog Trnjana nadomak Leskovca. I dok je jedno uspelo da se sakrije u dvorištu porodične kuće Borka Jovanovića, za preostala dva je od jutros organizovana prava potraga po selu.

Meštani su uspeli da ih pronađu, ali prava muka je nastala kada je mladunce trebalo vratiti u gnezdo.

„Plašili smo se da ih ne dohvate psi lutalice kojih ima po selu. Zato smo zvali Zoo higijenu“, kažu za juGmediu meštani sela.

A tek onda je nastala panika kada su zaposleni u ovoj službi, kojom gazduje leskovački Komunalac, kazali da ne znaju kako da im pomognu.

„Ovo je prvi ovakav slučaj sa kojim se suočavamo. Mi mso nadležni samo za zbrinjavanje pasa i mačaka lutalica i obučeni za hvatanje zmija“, objašnjava za juGmediu šef Službe Zoo higijene Vladimir Cvetković.

Ipak, radnicima ove službe su u pomoć pritekli iz privatne firme „Lux“ iz Leskovca, koja se bavi održavanjem uličnog osvetljenja. Pozajmili su im svoju dizalicu sa prikolicom, te su mladunci bezbednoo vraćeni u svoje gnezdo.

Tadej Vitovnički je “video” sve strahote na Balkanu mnogo pre drugih

Starac Tadej Vitovnički ostavio je za sobom mnoga proročanstva o Srbima, o Crnoj Gori, o Kosovu, o Bosni i Hercegovini, o mnogim ljudima i događajima koji će se uskoro zbiti.

Ako je postojao neki “balkanski Nostradamus”, osoba koja je jako dobro mogla da predvidi dešavanja na ovim prostorima u budućnosti, onda je to bio baš otac Tadej. Tadej Vitovnički je “video” sve strahote na Balkanu mnogo pre drugih, a za ovih nekoliko poslednjih godina, takođe je imao šta da kaže. Evo šta je rekao o odnosima Srbije i Crne Gore.

Govorio je da će Crna Gora da se otcepi i postane nezavisna. Takođe je govorio da će udar na srpski jezik biti silan u Crnoj Gori i da će bezbožna vlast udariti i na Srpsku Crkvu.

Neki građani koji su navodno imali direktan susret sa ocem Tadejom kažu da im je rekao da će u Crnoj Gori u jednom trenutku početi građanski rat, a na kraju i rat sa Albancima. Jednom čoveku iz Nikšića koji je stalno išao kod starca Tadeja rekao je da ne kupuje stan u Nikšiću jer još nije pravo vreme, i da Crna Gora uskoro postaje nezavisna te da će za Srbe biti veoma teško.

Ipak, opet je rekao da će Srbi na kraju, posle velikih stradanja pobediti, ali da će cena pobede biti veoma velika. Najveći udar biće na SPC u Crnoj Gori i Mitropoliju na Cetinju. Na kraju, kako je govorio starac Tadej, Crnu Goru će miriti ljudi iz Srbije, i ona će na kraju ponovo ući u sastav jedinstvene srpske države.

Čak je govorio da će i mošti Svetog Vasilija Ostroškog jedno vreme morati da budu prebačene iz Ostroga na sigurnije mesto. Toliko će biti teško u jednom trenutku.

Najopasniji i najžešći udarac ipak će na kraju doći od Albanaca koji će napasti Crnu Goru. Stradanja će biti velika, ali konačna pobeda ipak na strani Srba iz Crne Gore.

Starac Tadej nije govorio vremenski potpuno precizno, ali dovoljno precizno jeste govorio. Naime, on je govorio da će Crna Gora na referendumu da se odcepi od Srbije i postane nezavisna, i to uskoro. I pogodio je. On se upokojio 2004, a 2006. Crna Gora je postala nezavisna.

Rialdu Šebek svi pamtimo kao Mariju iz “Ludih godina” i “Žikine dinastije”. Iako gluma nije postala njeno zanimanje, ponovo ćemo je gledati u istoj ulozi u nastavku kultnog filmskog serijala. Zbog čega je prihvatila Mariju ponovo, kako će Marija danas izgledati i gde je tu Boba, Rialda je otkrila za Prvu TV.

Kultni serijal filmova “Žikina dinastija” predstavlja jedno od nezaobilaznih mesta ne samo naše kinematografije, već i naših života. Zbog ogromne popularnosti, komisija Filmskog centra Srbije (FCS) procenila je na konkursu za komercijalni repertoarski film da nastavak kultne franšize “Luda godina” ima veliki potencijal, zbog čega je odobrena suma za sufinansiranje ovog projekta iznosom 22,5 miliona dinara.

“Luda godina” je nastavak, ali i takozvani ribut “Žikine dinastije” (kada jednog junaka iz prethodnog serijala postavite kao nosioca filma). U centru priče ovoga puta nalazi se Žikin unuk Miša, koga će, baš kao i u originalnom serijalu, igrati Nikola Кojo. On je sada otac dvojice dečaka, od kojih je jedan tinejdžer, na pragu “onih”, ludih godina.

Dogodovštine u porodici Žike Pavlovića, koga je odigrao maestralni Dragomir Bojanić Gidra, privlačile su milionsku publiku, još od prvog dela “Ludih godina”, snimljenog davne 1977. Zaljubljeni mladi par Marija i Boba prošli su svakojake nevolje sa svojim porodicama u nastavcima serijala “Došlo doba da se ljubav proba”, “Idi mi, dođi mi”, “Ljubi, ljubi, al glavu ne gubi”, “Žikina dinastija”… Brojne reprize na domaćim televizijama i dalje beleže visoku gledanost, što je za komisiju FCS bila jedna od preporuka.

“Iako je od prethodnog filma iz franšize do danas prošlo skoro 30 godina, ona je, zahvaljujući čestim TV reprizama, kao i dostupnosti na “Jutjubu” poznata današnjoj publici, čak i mladoj, pa se može očekivati da ovaj film generiše veliko interesovanje”, navodi se, pored ostalog, u obrazloženju.

Autor scenarija je Milena Marković, profesorka na FDU, svestrana autorka, ali i ćerka čoveka koji je potpisao originalni scenario, Jovana Markovića.

“Njen scenario predstavlja osveženje, ne samo za franšizu, već i za domaći repertoarski film uopšte. Humor je suptilan i dolazi iz likova i neobičnih i neočekivanih situacija. Iako je dovoljno jasan i komunikativan, scenario nema tendenciju da podilazi publici”, navodi se u saopštenju FCS.

Film “Luda godina” režiraće Milan Кonjević.

Кomisija je podržala i filmove “Plavi safir” reditelja Marka Jocića i Andrije Miloševića (22,5 miliona), i “Brod budućnosti” reditelja Jovana Arsenića (20 miliona dinara).

Lana boluje od veoma progresivne bolesti koja napada mišiće… 

Lana Jovanović (1) iz Rakovca nadomak Novog Sada, vodi borbu sa spinalnom mišićnom atrofijom tipa 1, te joj je za lečenje u inostranstvu potreban lek “Zolgensma”, koji košta 2,1 milion dolara!

Međutim, sakupljeno je za sada oko 515. 000 dolara za devojčicino lečenje!

Lana je rođena sa ocenom 10/10 i izgledala je kao zdrava beba jer je normalno pomerala ruke i noge. Ipak, nakon dva i po meseca roditelji su primetili da više ne pomera noge, a da su joj i pokreti ruku oslabili. Nakon ispitivanja, ustanovljeno je da ima spinalnu mišićnu atrofiju, tipa 1. 

Dakle, reč je o vrlo progresivnoj bolesti koja napada mišiće, a potom u naprednijem stadijumu bolesti se gube osnovne životne funkcije kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje.

Međutim, lek za ovu bolest postoji, kao što smo gore naveli, ali je veoma skup i moguće ga je dobiti samo u nekoj od zemalja Evropske unije za šta nije lako prikupiti toliku sumu novca koja će spasiti ovaj maleni život.

Takođe, sve dodatne informacije o Lani Jovanović, možete pronaći i na sajtu zivotzalanu.

Lanina majka Aleksandra Jovanović je ekskluzivno za portal Espreso.rs kazala kako im se svakog dana javljaju ljudi dobre volje da pomognu, ali to još uvek nije dovoljno kako bi se dostigla cifra od 2,1 milion dolara, koja je neophodna za lečenje.

Nadamo se da ćemo uspeti, svakog dana nam se javljaju ljudi koji se na razne načine uključuju u ovu humanitarnu akciju kako bi nam pomogli. Fali nam još dva miliona, a skupljeno je oko 515. 000 dolara. Ako sakupimo novac, a nadamo se da hoćemo, postoje dve opcije gde bi se Lana lečila, dakle, u Mađarskoj ili Los Anđelesu. Inače, troškovi hospitalizacije recimo u Americi, koštaju od 300. 000 do 400. 000 dolara. Nama je svakako bliža Mađarska jer ćemo morati da plaćamo troškove života dva do tri meseca dok budemo boravili u zemlji u kojoj se bude lečila. Mada, videćemo za sada mi to još uvek izgleda sve nekako daleko”, kazala je Lanina majka, Aleksandra Jovanović za Espreso.rs

Takođe, Lana je među 34 pacijenta u Srbiji, koji primaju lek spinrazu, terapiju dostupnu o trošku države od 2018 godine. Spinraza usporava bolest i značajno pomaže pacijentima.

Sa pet meseci je primila ovaj lek koji joj je privremeno stopirao dalji razvoj bolesti, ali devojčica je i dalje nemoćna, kaže Lanina majka.

Lana na četiri meseca prima lek u pitanju je spinraza, dakle, terapija koju nam trenutno obezbeđuje država, jedna ampula je 90.000 eura i daje se na svaka četiri meseca inekcijom u kičmenu moždinu. Država plaća lek dok pacijent ne napuni osam godina, što znači da posle toga svake godine treba da nađemo 270.000 eura za terapiju koja održava Lanu u životu a ne daje nadu da će ikad sedeti, a kamoli nezavisno stojati. Lek za koji skupljamo sredstva (zolgensma) je nov i njegova istraživanja su relativno kratka, ali nam daje dovoljno nade da će naše dete imati šansu za normalno detinjstvo. Kroz aplikovanje leka Lana dobija primarni gen SMN1 koji je po rođenju uskraćen i tako dobija pravu odnosno dovoljnu količinu proteina da se njeno razvijanje nastavi nesmetano. Apelujem na ljude dobre volje da nam pomognu, kako bismo uspeli u ovoj borbi za život”, zaključuje Lanina majka, Aleksandra Jovanović za Espreso.rs. 

Kada je reč o leku Zolgensma u pitanju je nova genska terapija, registrovana u Evropskoj uniji 19. maja. U nju Lanini roditelji polažu velike nade. Istovremeno je trenutno najskuplja na svetu. 

Podsetimo, spinalna mišićna atrofija od koje boluje Lana je retka, ali progresivna i smrtonosna neuromišićna bolest. Deca sa SMA se rađaju bez SMN1 gena, a taj gen je zadužen za proizvodnju proteina, kažu stručnjaci.  SMA se klasifikuje u četiri tipa: 1, 2, 3, 4.

SMA tip 1 (Lanina bolest) je najopasniji oblik pri kojem se bolest primećuje u prvim mesecima posle rođenja. S obzirom na to da je jedan od simptoma ove bolesti mlitavost tela često dolazi do zabune i time se pogrešno dijagnostifikuje kao hipotomija (lenjost mišića), što je bilo i u Laninom slučaju, te su tako izgubili mesec dana u pogrešnoj dijagnozi, a svaki dan bez tretmana je ozbiljan gubitak u ovoj borbi.

Lana nema SMN 1 gen ali zato ima SMN 2 gen i dve njegove kopije što je standardno za tip 1, što znači da je organizam proizvodio proteina dovoljno da se normalno razvija samo u prva dva meseca. Posle toga nastupa primetna atrofija, gde se primećuje da dete ne pomera udove, ne može da nosi svoj vrat. Zatim sledeći simptom je otežano disanje, često zagrcavanje prilikom dojenja. Deca uglavnom ne dožive drugu godinu jer atrofija preuzima celo telo i uglavnom umiru od gušenja, napomenula je Lanina majka.

Kako se takav ishod ne bi dogodio, humanitarnoj akciji za Lanin život su se odazvali brojni ljudi širom Srbije koji su dali svoj doprinos, među njima su i vaspitači.

Primera radi, na fejsbuk stranici Budi human- Humanitarne licitacije je najavljeno da će u nedelju sa početkom od 17 časova biti održan bazar u podnožju Avale kod Avalskog tornja, kako bi se prikupila novčana sredstva za Lanu Jovanović.

Podsetimo, Lani Jovanović možete pomoći na sledeći način:

Slanjem SMS poruke: Upišimo 808 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human808 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000069907-4

Uplatom na devizni račun: 160600000006991130
IBAN: RS35160600000006991130
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Pružimo Lani Jovanović šansu za srećno detinjstvo i njegove čari.

Jasno se uočava kada je došlo do spuštanja krive epidemije

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon kaže da se smanjuje broj ljudi koji mogu da prenose koronavirus, kao i broj onih koji su u bolnicama. Potvrđuje da to ne dokazuje da virus slabi, već da se ljudi pridržavaju mera.

Predrag Kon je, govoreći o epidemiološkoj situaciji u Srbiji, rekao da dolazi do smanjenja potencijala prenošenja virusa.

– Broj onih koji mogu da prenose virus se značajno smanjuje. Smanjuje se broj onih koji su u bolnicama, što sve ukazuje na to da se postupno izlazi iz vrlo nestabilne i vrlo nepovoljne situacije, ali je daleko od toga da možemo da kažemo da se stabilizuje, pogotovo kada su Beograd i veliki gradovi u pitanju – ističe Kon.

Potvrđuje da to ne dokazuje da virus slabi, već da se ljudi pridržavaju mera.

– Ovde se jasno uočava da je nakon uvođenja obaveznosti korišćenja maski i vrlo striktnog poštovanja distance i onoga što stalno pričamo – pranja ruku i dezinfekcije, da je došlo do zaravnjena, a sada već i do spuštanja krive – navodi Kon.

Ukupno gledano, na teritoriji Srbije dolazi do postupnog smanjivanja aktivnosti virusa, to se stavlja pod kontrolu, dodaje Kon, ali napominje da je vrlo oprezan u bilo kakvim izjavama zato što odmah dolazi do popuštanja pažnje.

– Mi imamo mlade koji ne vole baš mnogo da slušaju. Uglavnom su mladi ti koji imaju jaku frekvenciju kontakata i kod njih dolazi do zaražavanja, a stariji obolevaju akcidentalno, tako što dolaze u kontakt sa njima – objašnjava Kon.

Upitan o vraćanju kovid-bolnica u normalan režim rada, Kon navodi da, prema onome što je njemu poznato, neće biti potpunog ukidanja kao što je ranije bilo, već će ostati delovi koji će služiti za kovid-pacijente. “Biranje modela nastave se prepušta školama”

Što se tiče početka školske godine, navodi da je Krizni štab dobio od Ministarstva prosvete modele nastave, koji su posebni za osnovnu i za srednju školu.

– Tu se ipak prepušta sama organizacija i biranje odgovarajućeg modela direktorima, nastavničkim većima, upravi škola, zatim roditeljima da se zajedno dogovore koji je model najprihvatljiviji – kaže Kon.

Ono što je medicinski opravdano da se spomene, kako je istakao, jeste da od prvog do četvrtog razreda može da bude najviše četiri časa, dok će čas trajati svega 30 do 35 minuta.

Mali je izrazio očekivanje da će ova podrška biti dodatni oslonac privredi Srbije

Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će država u petak, 7. avgusta isplatiti 60 odsto minimalne zarade, odnosno oko 18.000 dinara po zaposlenom, za 235.372 privredna subjekta u kojima radi 1.016.535 zaposlenih.

Mali je izrazio očekivanje da će ova podrška biti dodatni oslonac privredi Srbije, a za tu svrhu iz budžeta države će biti opredeljeno 18,4 milijardi dinara.

– Kao što smo najavili, svaki će zaposleni dobiti oko 155 evra. Reč je o meri iz drugog paketa ekonomskih mera koji je Vlada usvojila 30. jula sa ciljem ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid 19, vrednog 66 milijardi dinara – rekao je Mali, navodi se u saopštenju ministarstva.

Ministar je, govoreći o novom paketu mera, precizirao, da je jedna od najvećih promena u odnosu na prvi paket mera ta što je drugi paket usmeren i na privredne subjekte koji su osnovani nakon 15. marta 2020. godine.

– Dodatna vrednost ovog paketa je to što se odnosi i na firme koje su osnovane posle 15. marta, a najkasnije do 20. jula ove godine, što znači da je ova mera neka vrsta podrške početnicima u biznisu, a mi verujemo da među njima ima puno mladih ljudi – naglasio je Mali i dodao da je, prema podacima Agencije za privredne registre, takvih firmi ukupno 13.550.

On je dodao da će novac takvim novoosnovanim firmama na račune leći u septembru, i to u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom.

Sve što je potrebno, kaže, je da do 15. septembra podnesu PPP-PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.

Za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biće otvoreni posebni namenski računi.

Mali je precizirao da druga uplata za sve druge privredne subjekte, koji su već koristili pomoć, sledi u septembru, kao i da će za jedan mesec da budu odloženi porezi i doprinosi na zarade.

– Naša su očekivanja da ova mera dodatno osnaži privredu u Srbiji ali i da pruži dodatno vreme preduzetnicima za ekonomsko prilagođavanje novim okolnostima. Uverili smo se da je prvi paket mera vredan 5,1 milijardu evra bio opravdan jer je isplata minimalca, odlaganje kreditnih i poreskih obaveza, pomoglo preduzećima da obezbede likvidnost i ne pribegnu otpuštanju zaposlenih. Naši najnoviji podaci pokazuju da je Srbija, uprkos krizi, uspela da održi stabilan broj zaposlenih i da u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle, zabeleži rast broja zaposlenih za 1,6 odsto – rekao je ministar.

Mali je ponovio da svi koji su dobili minimalnu zaradu u julu, neće morati da se prijavljuju za novi paket podrške, već će biti prijavljeni automatski.

– Onaj koji je ostvario pravo, a novac ne želi, ili ne ispunjava uslove, samo ne treba da ga troši i sredstva će biti automatski vraćena u budžet, najkasnije do 31. oktobra – naveo je Mali.

Ministar je napomenuo da poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, dakle najkasnije do kraja godine.

Isplata novca će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo, napominje, za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima.

Mali je precizirao da je za pomoć privredi i građanima, računajući oba ekonomska paketa, ukupno izdvojeno 5,8 milijardi evra, što je 12,5 odsto našeg BDP-a, a što ga čini jednim od najvećih u regionu po udelu u BDP, ali i šire.

Istakao je da je uveren da su ekonomske mere koje je preduzela Vlada doprinele da Srbija prvu polovinu godine završi sa padom BDP od svega 0,9 odsto što je znatno manji pad, kaže, nego kod drugih zemalja i ocenio da je to odličan rezultat imajući u vidu u kakvom se stanju nalazi cela svetska i evropska privreda.

On je rekao da su ostvareni rezultati u drugom kvartalu ove godine, bolji od očekivanih.

Prema njegovim rečima, sve ovo daje nam nadu i putokaz da u drugoj polovini godine zajedničkim snagama, odgovornom ekonomskom politikom i investicionim ciklusom koji je država već pokrenula dođemo do rezultata koji će nam dati osnovu za još bolji kvalitet života i standard stanovništva.

– Zaista, u teškim okolnostima, u junu smo ostvarili čak blagi rast od 0,1 odsto, što je, kako je i sam predsednik Aleksandar Vučić, rekao, samo po sebi ekonomsko čudo. Evropska unija je u drugom tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto. Američka privreda je u drugom tromesečju potonula na neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou. Naša zemlja je, prema fleš proceni državne statistike završila drugi kvartal sa padom BDP od 6,5 odsto. Kada se sve uzme u obzir, ne možemo da ne budemo zadovoljni – kazao je Mali.

Ministar je naveo da je sada više nego jasno da privredna aktivnost u Srbiji postoji, da nije ugašena i da samo predstoji da preduzeća dodatno prilagode svoje poslovne modele novim okolnostima.

– U drugom kvartalu 2020. godine 72 odsto anketiranih firmi u anketi PKS izjasnilo se da ostvarilo povećan ili isti obim investicija, gotovo 56 odsto planira investicije u trećem kvartalu, a čak 65 odsto planira veći obim investicija u trećem kvartalu ove godine u odnosu na drugi kvartal. Sve to budi jedan optimizam da ćemo zajedno preproditi sve ovo i iz svega izaći jači, snažniji, fleksibilniji, spremniji za nove utakmice na međunarodnom tržištu – rekao je Mali i dodao da čak 94 odsto anketiranih kompanija ne očekuje smanjenje broja zaposlenih ni u trećem kvartalu.

On je najavio da država priprema dodatne programe podrške, od kojih je možda najvažnije pomenuti program “Moja prva plata”, koji treba da startuje u drugoj polovini avgusta, kao i dodatne prekvalifikacije i druge mere za podsticanje preduzetništva, inovativnosti i poslovnih ideja.

– Arhitektura svetske ekonomije se menja a možda se postavlja i novi kamen temeljac. Nismo ni sanjali da će se u ovolikoj meri ubrzati digitalizacija, razviti e-trgovina, pregrupisati lanci snabdevanja, promeniti način svakodnevnog funkcionisanja i rada. Na nama je da pratimo poslovne promene ali i preporuke i radimo na razvoju elektronske uprave i elektronskog poslovanja, smanjenju sive ekonomije i unapređenju poreskog sistema – zaključio je Mali.

Željko Joksimović priznao da je ušao u kretite tokom korone, najviše bog filma i televizije

– Televizija mi je bliža od filma. Ne bih rekao da je TV igračka. Morao sam da podignem dva ozbiljnija kredita, što je nezgodno u ovo doba. Verujem u nešto u šta sam krenuo s Manjom Grčić. Dugi niz meseci sam je nagovarao da pređe i radi kod mene. Imamo već dobre reakcije. Za TV je potrebno vreme – priča Željko Joksimović o finansijama, a šta je sve rekao o filmu koji se snima, pisali smo ovde.

A krediti?

– Ne pitajte me za kredite. Ne žalim se preterano…

I Jovana vas prati u stopu?

– Ona je deo PR tima. Nekako se bolje osećam kad je ona pored mene. Kad su koncerti u pitanju, ona se više potresa od mene.

Vesna nije zaboravila taj bolan četvrti avgust!

Devojčica koja je proživela vrtlog ratnog vihora, a sada veoma uspešna mlada žena Vesna Marković (29), za naš portal ispričala je kroz kakav je težak put prošla prilikom zločinačke akcije “Oluja” koja je zvanično trajala četiri dana i koja se završila padom Republike Srpske Krajine.

Iako je imala samo nepune četiri godine, ona dobro pamti kada je ostala bez svog mede Srećka, pamti prikolicu i kolonu…Danas živi u Beogradu, ali nije zaboravila bol i trenutak kada je napustila rodno mesto, grad Glinu u kojem je kako je istakla, stradalo najviše Srba.

– S obzirom da sam ja imala četiri godine kada se “Oluja” dogodila, sećam se samo te noći. Kažu da postoji pravilo koje potvrđuje izuzetak, za mene je to upravo “Oluja”. Sećam se momenta kada me baka budi, kada me iznosi iz kreveta i kada sedamo u prikolicu. Plakala sam sve vreme i držala svog medu Srećka, igračku sa kojom sam spavala, koju sam kasnije izgubila. Na moje pitanje gde ćemo, ona mi je odgovorila “Idemo tu malo…”, Naravno, “tu malo” je bilo 12 dana kasnije Srbija, nepoznato mesto, nepoznati ljudi i za jedno dete je sve što se događalo za tih 12 dana puta upravo to – pravilo koje potvrđuje izuzetak, jer deca svoja prva pamćenja beleže od tri i po godine – ispričala nam je Vesna.

Foto: Srbija Danas/Saša Džambić/Privatna arhiva

Od samog rođenja, početak rata je pratio njeno detinjstvo i njen period odrastanja. Kao dete, majka ju je napustila tokom ratnog perioda, ali su o njoj brinuli baka i deka kojima je i dan danas zahvalna što su od nje napravili osobu u koju je stasala. Ipak, pored mede Srećka koji se negde zagubio, postoji mnogo emotivnije sećanje koje i dan danas pamti – trenutak kada svog oca Vasu, jakog čoveka, vidi kako se slama od suza i bola.

– Rođena sam u novembru, 1991. godine u Glini, gradu u kojem je najviše Srba stradalo. Jedna stvar koja mi je obeležila taj period jeste ta da je moju majku i mene otac iz bolnice u kojoj sam se rodila odvezao ratnim kamionom, na svome krilu, zajedno sa naoružanjem kojim nas je štitio. Odrastala sam sa bakom i dekom jer je otac bio na ratištu, “na položaju”, tako su govorili. Dolazio je izuzetno retko kući, mene je baka odgajala budući da me je majka 1993. godine ostavila tokom ratnog perioda. Mnoga jača su sećanja ona koja se dešavaju kasnije i mnogo jače emocije kada deca tih godina doživljavaju upravo ono što se meni dogodilo. Oca, koji je bio moj oslonac, moj stub hrabrosti, gledala sam visokog dva metra, kako se od bola i suza slama i koji od plakanja ne može doći k sebi. To je ono što je meni ostavilo najjači utisak, evo i 25 godina nakon “Oluje” – emotivno se prisetila Vesna

Foto: Privatna arhiva

Trebalo je objasniti uplašenom detetu od nepune četiri godine šta se dešava, a njoj su roditelji čitavu situaciju u tom momentu predstavili kao da su se neke čike “poigrale”, te da to sve mora da se dogodi, i degodio se – progon Srba.

– Za Hrvatsku ne mogu reći da je moja domovina, to je zemlja u kojoj sam ja rođena i zemlja koju ja rado posećujem kako bih posetila svoje selo, svoju imovinu, grad u kojem sam prohodala, gde me je deka ljuljao ispod oraha. Moj deka je preminuo tačno 4. avgusta 1997. godine – na sam dan Oluje. Takođe, na sam dan Oluje rođena je žena koja je “žena mog života” – moja baka. Taj četvrti avgust je za moju porodicu i mene dan tuge, više nego dan sreće. Ono što mene vezuje za tu Hrvatsku jeste ono što još uvek posedujemo tamo kao imanje, deo koji je ostao od plodova rada i truda mojih najmilijih. Vezuju me i prijatelji koje imam tamo, kao i deo familije koji je tamo i postao. Moja domovina je Srbija, kao što će to biti i domovina moje dece.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Vesna nam je otkrila i kakav odnos održava sa ljudima koji tamo žive, a sa kojima je ostala u kontaktu. Istakla je da dan “Oluje” dočekuje sa prijateljima iz čitavog regiona, koji se saosećaju sa prošlošću našeg naroda koji su bili prognani sa teritorije bivše Republike Srpske Krajine.

– Prijatelji koje imam u Hrvatskoj su Hrvati po nacionalnosti, imam dosta prijatelja i muslimanske veroispovesti. Ono što je interesantno jeste da u poslednje dve godine ja četvrti avgust dočekujem uz ljude iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Makedonije i to su moji prijatelji, tako se i ophodimo jedni prema drugima. To je regionalna “škola pozitive”. Mi nemamo odnos prema tome kao odnos prema ratnom vihoru. Ja sada nakon 25 godina doživljavam to na način da je svako branio ono što je mislio da je u tom trenutku trebalo da brani. Neko porodicu, neko ognjište i imanje, neko svoju domovinu. Nažalost, one koje možemo obeležiti kao krivce za to što se dogodilo su sada peminuli i mislim da mi treba da gledamo u budućnost, da se ne osvrćemo na ta dešavanja. Nakon 25 godina to svako može analizirati na svoj način i na osnovu nečijih sećanja i tumačenja – objasnila nam je Vesna i dodala da je svom silom uz naš narod koji se trenutno nalazi na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine.

– Ne mogu imati odnos prema životu u Hrvatskoj jer tamo ne živim. Mi koji smo došli ovde izborili smo se za sebe, tako i ljudi koji su tamo, a možda se osećaju ugroženo na bilo koji način, moraju da se izbore za sebe. Jedini način na koji ja mogu pomoći našim ljudima, jeste da kažem da ću se uvek sećati i da ću svaki put kada dođem u tu Hrvatsku odnosno u bivšu Republiku Srpsku Krajinu kada mi se otvori mogućnost da im pomognem, ja ću biti tu. Na bilo koji način, pomoći ću – istakla je Vesna za naš portal. 

Kako je za naš portal objasnila Vesna, smatra da treba živeti sa svojim komšijama, na prvom mestu. Najlakše je verovati nekome ko živi sa nama i ko sa nama deli kafu ili ručak. Treba steći poverenje u prvog komšiju, nebitno koje je nacionalnosti i vere, jer su i komšije te osobe koje sa nama proživljavaju sve. To je njena poruka i za Srbe i za Hrvate, Bošnjake…kako god da ih u ovom trenutku nazovemo. To je njena poruka za čitav region.

Rodna kuća u Velikom Gradcu, zima 2019Foto: Privatna arhiva

Takođe, doživljavala je i brojna neprijatna iskustva nakon progona. Ali kao najneprijatnije je svakako izdvojila termin koji ju je boleo kada god bi ga čula – “izbeglica”.

– Doživljavala sam brojna neprijatna iskustva. Najneprijatnije što možete doživeti jeste da vas neko nazove “izbeglicom”. Šta znači izbeglica? Niko od nas ne želi da to bude. Niko od nas ne želi da odraste mimo svoje kuće i ognjišta, i mimo najbližih. U čitavoj ovoj situaciji smo bili rastrgnuti od svojih najbližih, od mesta gde nam se nalaze braća, tetke, sestre…Kada vam neko kaže da ste “izbeglica” to vas dublje povredi. Ja imam običaj u trenutku ljutnje da kažem “Ne želim ti da budeš ni sat vremena izbeglica” – to znači da ne želim nikome ni sat vremena da ne zna gde će i kada mora izaći iz svoje kuće. To je najbolnije. Nažalost i danas se susrećemo sa tim izrazima, i drago mi je da postoje ljudi koji ne moraju biti izbeglice.

Osvrnula se i na trenutno stanje u svetu i dotakla migranata koji se često pominju. Uporedila je to sa prošlošću koju je ona iskusila, sa trenutkom kada je u prikolici morala da napusti rodni grad, da bi 12 dana kasnije stigla u tada nepoznatu, Srbiju.

– Imamo primer i današnjih migranata. Opet, dolazimo u situaciju da ih nazivamo “izbeglicama”. Nisu to ljudi koji su svojom voljom krenuli u svet, to su ljudi koji pod ratnim vihorom i siromaštvom, stradanjem i svega onoga što smo mi nekada proživljavali, oni proživljavaju. Treba razumeti ljude i treba na prvom mestu biti solidaran i human. To je plod ljubavi i razumevanja – zaključila je za portal SrbijaDanas Vesna Marković inače supruga istaknutog srpskog političara i člana Krunskog saveta Predraga Markovića.

Nešto kasnije, njeno telo pronašao je upravo Marijin otac, Slobodan Jovanović, u dvorištu monstruma Ogulinca…

Da je zverski nije ubio prvi komšija, malena Marija Jovanović (8) u nedelju bi slavila punoletstvo. Devojčica čije je ime posalo simbol borbe protiv pedofila…

Srbija i dan danas pamti stravičnu tragediju porodice Jovanović iz Starih Ledinaca kod Novog Sada kada je njihov komšija Mladen Ogulinac (52) namamio devojčicu Mariju, silovao je i brutalno je ubio, a potom zakopao u svom dvorištu… Mala Marija bi 2. avgusta napunila 18 godina, družila se sa svojim prijatlejima, ulepšavala dane porodici. Međutim, tačno 10 godina kasnije umesto da njeni roditelji i brat sa njom duvaju rođendanske svećice, oni su otišli na groblje. Na grob njihove mezimice…

“Prođe još malo i ovaj Sveti Ilija. Umesto rođendanskih, za punolestvo, upalili smo sveće na groblju, za pokoj duše”, napisao je na Fejsbuku Slobodan Jovanović, otac pokojne devojčice.

Osmogodišnja Marija nestala je 26. juna 2010. godine iz svoje kuće u kojoj je bila sa mlađim bratom, Komšija Ogulinac, čija je sestra povremeno čuvala Mariju i njenog brata, iskorisio je poznanstvo sa devojčicom i namamio je u svoju kuću u Ulici Vuka Karadžića. Po povratku sa posla, devojčicini roditelji krenuli su u potragu za njom.

Nešto kasnije, njeno telo pronašao je upravo Marijin otac, Slobodan Jovanović, u dvorištu monstruma Ogulinca…

Kako je kasnije ispričao jedan od meštana Starih Ledinaca, koji je zajedno sa Marijinim ocem i jednim policajcem pronašao devojčicu, put do mesta gde je bila zakopana pokazala im je mačka koja je mjaukala na sveže iskopanoj humci na imanju Ogulinca…

Potraga za monstrumom trajala je do kasnih večernjih sati, nakon čega je uhapšen… U želji da Marijinu sudbinu više nikada ne doživi nijedno dete, njen otac pokrenuo je 2013. godine inicijativu koja je dovela do usvajanja zakona protiv pedofila.

Ubica umro na Marijin rođendan

Iste godine 2010. samo dva meseca nakon ubistva, tačno na dan Marijinog rođendana, Mladen Ogulinac je nađen mrtav u zatvorskoj ćeliji u Okružnom zatvoru u Beogradu. Umro je od infakta i nije dočekao ni suđenje za ovaj stravičan zločin.

Te godine Skupština Srbije je jednoglasno usvojila “Marijin zakon” kojim predviđa da svi koji su bili osuđivani za seksualne delikte imaju obavezu da se, posle odslužene kazne koja može biti i do 15 ili 20 godina, redovno javljaju policiji, socijalnim centrima, psihijatrima i neće smeti da prilaze blizu školama, obdaništima, igrlaištima i tamo gde ima dece.

Takođe, ovim zakonom otklonjena je mogućnost zastarevanja krivičnih dela pedofilije i silovanja maloletnika, a pooštrene mere protiv pedofila i silovatelja primenjujus e i 20 godina od odsluženja zatvorske kazne.

Po ovom zakonu, formirana je i evidencija pedofila sa DNK podacima.