Najbolji teniser sveta, Novak Đoković je u podkastu svog kolege, Vaseka Pospišila otkrio da je često plakao dok je bio mlađi!
Novak se prisetio svog prvog turnira, a tada je imao svega osam godina!
Srpski teniser je uspeo da pobedi na svom debiju i to posle taj-brejka, a onda je usledio poraz od Srbina koga dobro poznajete, Đoković je plakao na oba meča:
“Sećam se svog prvog turnira kojeg sam odigrao u životu, moj prvi zvanični turnir. Imao sam osam godina, a pobedio sam na tom meču posle taj-brejka 10-8! Bio sam ispunjen srećom i veoma iscrpljen. Majka je bila tu, zagrlila me! U jednom trenutku nakon zagrljaja, meni su suze potekle!” – iskreno priča Đoković o svojim počecima:
“Sledećeg dana sam izgubio od Viktora Troickog 9-0, a potom sam zaplakao ponovo! Plakao sam dosta kada sam bio dete!”
Kanadski teniser ga je potom upitao koga je prvo zvao kada je ostvario prvu veliku pobedu:
“Mamu, definitivno! Mama je uvek tu i kada su dobra i kada su loša vremena. Sa njom sam podelio taj momenat sreće!” – otkrio je Đoković!
Potom je Pospišil pitao Novaka šta je prvo kupio sa prvom “platom”, a ovaj mu je odgovorio dres!
Za kraj razgovora je istakao da mu je finalni meč Australijan opena 2012. godine bio najiscrpljujući meč u karijeri, a Kanađanin se prisetio da su nakon tog meča na ceremoniji dodeljivanja trofeja, Đoković i Nadal sedeli na plastičnim stolicama!
Nesrećna žena, neposredno pre smrti, bila je negativna na virus korona. Uspela je da se izbori sa zarazom, ali je došlo do komplikacija.
Makedonci me nisu pustili da odem na sahranu moje Brankice, da se poslednji put oprostim od nje, da joj kažem zbogom! Bruka i sramota!
Ovako priča neutešni Branislav Ivanović, suprug preminule porodilje Brankice Gigovski Ivanović (35) iz Vranja, koja je posle bitke sa koronom, 28. jula preminula u Kliničkom centru u Nišu, a sahranjena 30. jula u Kumanovu.
Zatvorene granice
Branislav kaže da njegova Brankica nije još imala srpsko državljanstvo i da je dogovoreno da bude sahranjena u rodnom Kumanovu. Znao je, kako kaže, da će mu za putovanje u Makedoniju biti potreban negativan PCR test.
– Nisam znao da će sahrana da bude tako brzo. Otišao sam da se testiram, ali papir sa negativnim PCR testom nije stigao i nisam mogao da putujem. Mogli su Makedonci da me puste samo na sat vremena, ako treba i uz policijsku pratnju! Mnogo boli što nisam moju Brankicu ispratio na večni počinak. Nisu mi dali da je vidim poslednji put, da se oprostimo… Samo da su me pustili da priđem na deset metara, da budem blizu nje. Da su se bar malo potrudili da budu ljudi – očajan je Branislav.
korona virus u SrbijiFoto: Reuters
Nastavio je da opisuje agoniju kroz koju je prošao.
– Bio sam potpuno šokiran i sluđen što moje žene više nema, a još sam morao da jurim raznu dokumentaciju, jer je ona bila makedonska državljanka. Datum sahrane nismo odmah znali, tako da mi ništa ne bi značilo ni da sam se odmah testirao. Oni ne priznaju brze testove, samo PCR! Kada smo saznali da će sahrana da bude već 30. jula u Kumanovu, odmah sam se testirao. Nažalost, test nije mogao da bude gotovo tako brzo, ali mogli su da naprave izuzetak! Mogli su da provere u bazi podataka da sam se testirao, da se povežu sa našim organima, mogli su da me puste na određeno vreme. Da me oni sprovedu do groblja, uz policijsku pratnju, ako je potrebno. Mogli su da me čuvaju. Bilo šta, samo da budem na njenoj sahrani. Osećam veliku bol zbog toga – ogorčen je Brankičin suprug.
Najveća ljubav
Na pitanje kakav je bio njihov brak, drhtavim glasom otkriva:
– Najsrećniji na svetu! Voleli smo se mnogo. Ona je bila najvoljenija žena, a ja muškarac! Mogu da kažem da retko ko je imao takvu vezu i brak. Imali smo mnogo planova, tek smo počeli da živimo i uživamo, ali eto šta me snađe. Sada se molim da mi sin ozdravi i da bude dobro – kaže Branislav.
Nesrećna žena, neposredno pre smrti, bila je negativna na virus korona. Uspela je da se izbori sa zarazom, ali je došlo do komplikacija.
Zbog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, kako bi spasli bebu, lekari su je 27. jula uveče porodili carskim rezom na početku sedmog meseca trudnoće.
Rođen je dečak težak svega 920 grama, koji je odmah smešten u inkubator, negativan je na koronnu i sada je stabilno.
Kum će da izabere ime za našu bebu
Branislav Ivanović kaže da dečak još nema ime, da on i Brankica još nisu bili odlučili, već će to učiniti kum.
korona virus u SrbijiFoto: Reuters
– Nismo još smislili ime. Nismo o tome pričali, niti je Brankica imala posebnu želju. Sada će naš kum da smisli ime za mog sina – kaže Branislav.
Borba lekara za život dečaka još traje
Dečak, koji je star sedam dana, i dalje se nalazi u inkubatoru u KC Niš, ali je njegovo stanje stabilno!
Direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju doktor Radmilo Janković kaže da borba još traje i da se svi nadaju najboljem ishodu.
– Dečak je stabilno. Pod stalnom je prismotrom lekara. Borba nam predstoji, ali mi svi navijamo za njega – rekao je Janković.
Razmišljao je samo o tome da sačuva pluća za udahe
Godine 1976. plivač Šavarš Karapetjan je sa 23 godine bio sportska zvezda SSSR. Kako i ne bi, kada je do tada 11 puta rušio svetski rekord, 17 puta bio prvak sveta, 13 puta evropski šampion i 7 puta prvak SSSR.
Dok je trenirao pored jezera u Jerevanu, začuo je buku i vidio kako se autobus prepun putnika survao u jezero, potonuvši u dubinu od oko 10 metara.
Dotrčao je i bez razmišljanja skočio i zaronio u mutnu jezersku vodu. Doronio je do autobusa, nogama razbio prozor, a onda počeo da vadi jednog po jednog putnika, prenosi Radioaktivni komarac.
Dok je imao snage izvukao je 30 od 92 putnika, ali je “samo” 20 preživelo. Isečen od stakla, inficiran prljavom vodom i muljem, Šavarš se onesvestio dok je izvlačio tridesetu osobu. Od posledica zaranjanja zaradio je zapaljenje oba plućna krila i sepsu.
Bez svesti, između života i smrti, probudio se posle 46 dana. Preživeo je, ali je na žalost njegovoj plivačkoj karijeri tada došao kraj. Kad su ga kasnije pitali šta mu je bilo najstrašnije, Šavarš je odgovorio:
“Znao sam da mogu da zaronim samo ograničen broj puta, i plašio sam se da ću pogrešiti. Dole je bilo tako mračno da ništa nisam video. Jednom sam umesto putnika izvukao sedište… Mogao sam da spasim još jedan život. To sedište me još progoni u snovima, a na javi umem da zaplačem zbog toga”.
Međutim, za Šavarša je herojstvo način života. Kada se 1985. našao pored zgrade u plamenu, nije ga zaustavilo sećanje na posledice podviga iz 1976. Uleteo je u zgradu i počeo da iz nje izvlači ljude. Zadobio je teške opekotine, zbog kojih je proveo dane u bolnici.
Šta je posle bilo s ovim herojem? Postao je političar? Slavni sportski trener? Ljubimac TV kamera? Ne. Šavarš je otišao u Moskvu i otvorio fabriku obuće kojoj je dao ime “Drugi udisaj”. Običan život.
Kasnije je dobio i medalju UNESCO za poštenu igru i junaštvo, a jednom asteroidu dali su ime Šavarš.
DEVOJČICA (15) preminula je nakon što je pala s ringišpila u Rogatici u BiH.
Devojčica, rođena 2005. godine, dovezena je u Kantonalnu bolnicu Goražde bez znakova života pošto je zadobila teške povrede nakon pada.
Dežurni lekar Urgentnog centra Kantonalne bolnice Goražde Mladen Sefer rekao je za bosanski portal Klix da je pokušana reanimacija.
“Primili smo poziv od kolegice iz Rogatice, devojčica je bila upućena za Foču, međutim, dovezena je ovde kako bismo pokušali što pre da je spasimo. Dali smo sve od sebe, ali bezuspešno. Ðevojčica je pala sa ringišpila, lekari u Rogatici su pokušali što su mogli, kao i ja sa svojim timom. Organizovali smo se, pozvao sam anesteziologa, međutim bilo je kasno”, rekao je Sefer.
DEVOJČICA (15) preminula je nakon što je pala s ringišpila u Rogatici u BiH.
Devojčica, rođena 2005. godine, dovezena je u Kantonalnu bolnicu Goražde bez znakova života pošto je zadobila teške povrede nakon pada.
Dežurni lekar Urgentnog centra Kantonalne bolnice Goražde Mladen Sefer rekao je za bosanski portal Klix da je pokušana reanimacija.
“Primili smo poziv od kolegice iz Rogatice, devojčica je bila upućena za Foču, međutim, dovezena je ovde kako bismo pokušali što pre da je spasimo. Dali smo sve od sebe, ali bezuspešno. Ðevojčica je pala sa ringišpila, lekari u Rogatici su pokušali što su mogli, kao i ja sa svojim timom. Organizovali smo se, pozvao sam anesteziologa, međutim bilo je kasno”, rekao je Sefer.
Devojčica, rođena 2005. godine, dovezena je u Kantonalnu bolnicu Goražde bez znakova života pošto je zadobila teške povrede nakon pada.
Dežurni lekar Urgentnog centra Kantonalne bolnice Goražde Mladen Sefer rekao je za bosanski portal Klix da je pokušana reanimacija.
“Primili smo poziv od kolegice iz Rogatice, devojčica je bila upućena za Foču, međutim, dovezena je ovde kako bismo pokušali što pre da je spasimo. Dali smo sve od sebe, ali bezuspešno. Ðevojčica je pala sa ringišpila, lekari u Rogatici su pokušali što su mogli, kao i ja sa svojim timom. Organizovali smo se, pozvao sam anesteziologa, međutim bilo je kasno”, rekao je Sefer.
Pravoslavna crkva i njeni vernici 4. avgusta obeležavaju praznik posvećen Mariji Magdaleni.
Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu. U svojoj mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovjedi. Nakon Hristovog vaskrsenja, ona je postala propovednica i umrla mirno, u dubokoj starosti. Narod je slavi kao blaženu i njen dan naziva “blagim”
Kao i na dane Ognjene Marije i Trnove Petke, na praznik Blage Marije domaćice treba da odmaraju. Narod veruje da nije dobro bilo šta raditi u kući ili na polju, da se svetica ne bi uvredila.
Parastos Crkva svetog Marka, Foto: Alo!
Sa druge strane, veruje da dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima, uvek, a naročito na današnji dan, imaju zaštitu ove Blage Marije. Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika. Zato su i moguće vremenske nepogode, grmljavina i grad jer to “brat i sestra razgovaraju”
Običaj farbanja uskršnjih jaja u crveno prema nekim legendama potiče upravo od ove svetiteljke. Naime, nakon Isusove smrti i vaskrsnuća, Marija Magdalena je otišla u Rim gde je po priči posetila cara Tiberija kome je darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: “Hristos vaskrse!” Ona je onda pred carem optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.
Na auto-putu Beograd-Niš kod Mladenovca večeras je došlo do sudara u kojem su učestvovala najmanje dva vozila.
Od siline udarca jedno vozilo je probilo bankinu i uletelo u suprotnu traku, dok se drugi automobil prevrnuo na krov. Saobraćaj je obustavljen u oba smera, što zbog nesreće, što zbog radova na toj deonici autoputa kod nadvožnjaka.
Kako je našoj redakciji javljeno saobraćajje znatno otežan kod naplatne rampe prema Požarevcu.
Na ovoj deonici, na samo kilometar od Begaljičkog brda, saobraćaj je potpuno zaustavljen već 40 minuta.
Ona je odlučila da na svojoj društvenoj mreži podeli dirljivu priču
Dragana S. dobila je upalu pluća zbog čega je morala da bude smeštena u kovid bolnicu. Ona je odlučila da na svojoj društvenoj mreži Fejsbuk podeli dirljivu priču iz kovid bolnice u kojoj je ležala.
Tokom boravka u bolnici upoznala je i baku Gospavu (zbog zaštite privatnosti osobe, identitet je promenjen).
“Krećeš kući, svi ti čestitaju, prate te ko rođenu. Daješ i njima nadu da ima kraja… Opraštam se s bakom Gospavom koja jedina od nas u sobi nema mobilni telefon. Ona je dementna, ali svoje ime i prezime izgovara oštro i pravilno – ja sam Gospava. Ne znam šta će biti s njom, tvrdoglava je, morali su da je vežu, a kiseonik stalno skida. Stara je, ali izgleda mi da ide nabolje. A Gospava leži i peva tužbalice: kuku meni jadnoj i prejadnoj, sad niđe nisam pristala. Slabo jede, kaže neće mleko iz tetrapaka, ona ima svoje krave, svoje blago. Neće viršle, ni paštetu. Kažem na rastanku: imate li neki telefon od Vaše dece, kaže nema, izgubila, ali dodaje: Kaži svima da dođu po mene! Hoću, dodajem, doći će sigurno, samo taj kiseonik stavite da što pre ozdravite, eto njih uskoro. Stavlja kiseonik bez ikakvog protivljenja… Hvala majko, svu sreću i tebi i tvojima”, napisala je Dragana u objavi.
“Krećeš kući, svi ti čestitaju, prate te ko rođenu. Daješ i njima nadu da ima kraja… Opraštam se s bakom Gospavom koja jedina od nas u sobi nema mobilni telefon. Ona je dementna, ali svoje ime i prezime izgovara oštro i pravilno – ja sam Gospava. Ne znam šta će biti s njom, tvrdoglava je, morali su da je vežu, a kiseonik stalno skida. Stara je, ali izgleda mi da ide nabolje. A Gospava leži i peva tužbalice: kuku meni jadnoj i prejadnoj, sad niđe nisam pristala. Slabo jede, kaže neće mleko iz tetrapaka, ona ima svoje krave, svoje blago. Neće viršle, ni paštetu. Kažem na rastanku: imate li neki telefon od Vaše dece, kaže nema, izgubila, ali dodaje: Kaži svima da dođu po mene! Hoću, dodajem, doći će sigurno, samo taj kiseonik stavite da što pre ozdravite, eto njih uskoro. Stavlja kiseonik bez ikakvog protivljenja… Hvala majko, svu sreću i tebi i tvojima”, napisala je Dragana u objavi.
“Krećeš kući, svi ti čestitaju, prate te ko rođenu. Daješ i njima nadu da ima kraja… Opraštam se s bakom Gospavom koja jedina od nas u sobi nema mobilni telefon. Ona je dementna, ali svoje ime i prezime izgovara oštro i pravilno – ja sam Gospava. Ne znam šta će biti s njom, tvrdoglava je, morali su da je vežu, a kiseonik stalno skida. Stara je, ali izgleda mi da ide nabolje. A Gospava leži i peva tužbalice: kuku meni jadnoj i prejadnoj, sad niđe nisam pristala. Slabo jede, kaže neće mleko iz tetrapaka, ona ima svoje krave, svoje blago. Neće viršle, ni paštetu. Kažem na rastanku: imate li neki telefon od Vaše dece, kaže nema, izgubila, ali dodaje: Kaži svima da dođu po mene! Hoću, dodajem, doći će sigurno, samo taj kiseonik stavite da što pre ozdravite, eto njih uskoro. Stavlja kiseonik bez ikakvog protivljenja… Hvala majko, svu sreću i tebi i tvojima”, napisala je Dragana u objavi.
Dejan Petrović, poznati trubač “Big benda” prisetio se stravične saobraćajne nesreče koja se dogodila pre tačno tri godine u Ovčar Banji, te poručio putem društvene mreže Instagram kako je zahvalan bogu i Svetom Iliji što su ga ostavili s najmilijima.
Uz potresne reči, muzičar je objavio i nekoliko fotografija polupanog automobila, iz kojeg je jedva izvukao živu glavu posle teške nesreće koju je doživeo.
– Danas pune tri godine od užasne saobraćajne nesreće koju sam doživeo u Ovčar Banji. Moram svake godine na ovaj dan podeliti ove fotografije ne zbog neke reklame vec zbog svih vas da znate da za volanom nema heroja i da najmanji umor može savladati čoveka. Budite odgovorni prema sebi a i prema drugima učesnicima u saobraćaju! Zahvalan Bogu i Svetom Iliji što su me ostavili sa svojom porodicom i sa vama. Čuvajte se i čuvajte vaše najmilije – poručio je čuveni trubač, pa pokrenuo lavinu komentara fanova.
Doktor Marković naglasio da mu se proteklih pola godine stopilo u jedan beskrajan radni dan.
– Nikada ne mogu zaboraviti kada je, na samom početku epidemije, u Prijemnoj ambulanti, pacijent preminuo na našim rukama samo dva minuta nakon što ga je Hitna pomoć dovezla na Kliniku za infektivne i tropske bolesti. U takvoj situaciji shvatite da ovaj virus ipak nije smešan – započinje dr Marko Marković.
Iscrpljen od višemesečne borbe za život svakog pacijenta, ali motivisan da i dalje, koliko god bude potrebno, sa svojim kolegama danonoćno i predano radi, dr Marko Marković sa Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, kaže da mu se, nakon šest meseci borbe sa virusom korona, dani sve manje razlikuju po datumima, te da mu se čini kao da se proteklih pola godine stopilo u jedan beskrajan radni dan.
Iako mu, makar na prvi pogled, dan započinje kao svakom “običnom čoveku”, vođenje ćerke u vrtić, šetnja psa, a zatim trčanje na posao, dr Marković je, baš poput svojih brojnih kolega, sve samo ne običan. Svi oni, u belim mantilima, heroji su ove epidemije, te često u borbi za tuđe živote ne stignu ni da pomisle o svojim sopstvenim.
korona virus u SrbijiFoto: ReutersSmene, dežurstva…
– Kada govorimo o mom radnom danu na Klinici, dinamika se razlikuje u zavisnosti od toga da li ste raspoređeni u Prijemnoj ambulanti gde nema pauze u radu – samo nastavljate ujutru gde je stala noćna smena, ili ste na nekom od odeljenja gde zbrinjavate hospitalizovane pacijente, što podrazumeva praćenje vitalnih, laboratorijskih parametara, modifikacija terapije… Dežurstva su posebna priča, kada se sve to nastavlja preko noći. S obzirom da za nas mlađe, ili barem za većinu, ne postoji odmor duži od slobodnog dana nakon dežurstva, čini mi se da se dani sve manje razlikuju u datumima i lični utisak mi je da se proteklih šest meseci stopilo u jedan beskrajni radni dan – priča dr Marković.
Govoreći o smenama u doba epidemije, kaže da doktori Infektivne klinike uglavnom rade po jednu smenu, pre ili posle podne, neretko i više spojenih smena ili pak kombinaciju – rad pre podne i noću
– Do pre nekoliko sedmica smo radili trijažu za praktično celu Srbiju. To znači svako ko ima temperaturu preko 36,9 neretko je proglašavan kao sumnjiv na kovid-19 i upućivan kod nas. To je mnogo pacijenata, dostizali smo i preko 350 za 24 sata. Što se tiče intenzivne nege, situacija je drugačija. Imate ograničen broj pacijenata, ali su svi neposredno ugroženi i zahtevaju konstantan nadzor, terapiju i negu – iskren je dr Marković.
To je, dodaje doktor, izvodljivo zahvaljujući dominantno anesteziolozima i medicinskim tehničarima kojima se smene sastoje u neprekidnom višečasovnom radu bez skidanja skafandera i ostale zaštitne opreme. Na dnevnom nivou prošli smo šest meseci i makar će biti još narednih šest ovim tempom.
korona virus u SrbijiFoto: ReutersVažan individualan pristup
Na pitanje šta se suštinski promenilo ukoliko bismo uporedili epidemiju u aprilu i epidemiju sada, dr Marković kaže – ništa.
– Bolest je heterogena na više nivoa. Postoji veliki broj inficiranih koji se prezentuju sa veoma raznovrsnim kliničkim slikama, od praktično asimptomatskih do neposredno vitalno ugroženih. Neizmerno je važan individualni pristup kod svakog bolesnog čoveka, što utiče ne samo na brzinu trijaže, već i na ceo tok lečenja, uz stalan prisutan rizik od grešaka pri svakom koraku, koje mogu uticati na tok bolesti i ishod – objašnjava ovaj doktor.
Ljudi su, čini mu se, više strpljivi u odnosu na pre nekoliko meseci.
– No, medicinsko osoblje, od kojih su mnogi preležali kovid-19, psihofizički je izmoreno, što ne čudi jer je to ista ekipa koja nema zamenu i radi pojačano već pola godine – iskren je dr Marković.
Foto: Profimedia/ilustracijaVećina se oporavi
Iako sam pomen Infektivne klinike pomalo budi jezu u svakom čoveku jer su prva asocijacija – jako teški slučajevi, dr Marković ističe da, na sreću, većina ljudi odlazi oporavljena.
– To, naravno, pruža neizmernu satisfakciju, ali kako postoji veliki broj ljudi koji su se praktično istovremeno razboleli, odjedanput vidite veliki broj pacijenata sa teškom kliničkom slikom, što samo po sebi čini da se osetite veoma bespomoćno, pogotovo što znate da će značajan deo njih imati nepovoljan ishod, ma šta vi kao doktor preduzeli. Napominjem, još uvek ne postoji dokazano efikasna terapija za kovid-19 – apostrofira dr Marković.
VirusFoto: ProfimediaVirus nije šala
Ponovo se podsećajući pacijenta koji mu je umro na rukama, dr Marković podvlači da je važno čitavu situaciju shvatiti veoma ozbiljno.
– Shvatite, ako već niste, da se radi ipak o ne tako smešnoj bolesti, to jest virusu. Kada je reč o najjačim utiscima tokom čitave ove borbe, tu su i privatne medicinske ustanove koje rade danonoćno da pomognu sada više nego ikada preopterećenom državnom zdravstvenom sistemu i građanima dijagnostikom i lečenjem. Mada me ovih dana, više nego ikada, iznenađuje koliko se naplaćuju skeneri grudnog koša po noćnoj tarifi ili kućne posete. Nadam se da je barem epidemiološki opravdano – ističe dr Marković.
Bilo je, kaže, i biće i lepih momenata.
– Tu su pacijenti koji nam žele zdravlje i da “ne odemo u Nemačku”. Veoma je lepo čuti da za promenu neko, naročito građani, želi da ostanemo. Građani shvataju ozbiljnost situacije onom brzinom i jačinom koja je proporcionalna stručnosti, istinitosti pruženih informacija, kao i brzini pružanja istih. Svim građanima poručujem isto što i svojim bližnjima u januaru – da nose maske i peru ruke do daljeg. Pandemije traju – iskren je dr Marko Marković.
Korona virusFoto: Profimedia/ilustracijaPostao tata dok je lečio zaražene
Da je u vreme epidemije sve podređeno boljitku pacijenata, svedoči upravo primer dr Markovića koji je vest da je postao tata čuo na poslu.
– Definitivno najjači utisak za svih ovih šest meseci jeste kada su mi uvažene kolege iz Narodnog Fronta javile šestog maja da mi se rodio sin. Bio sam na poslu. Pozdravljam ekipu iz Narodnog fronta, koji su uprkos desetkovanju osoblja zbog kovida 19 uspeli da tokom cele epidemije rade punom parom bez prestanka – kaže dr Marković.
korona virus u SrbijiFoto: ReutersŠansa za infekciju
U razgovorima s lekarima obično se provuče i pitanje – da li se plaše za svoje najbliže.
– Ne što se mene kao izvora zaraze tiče. Brzo sam shvatio da je veća šansa za porodicu i prijatelje da se inficiraju ne preko mene, već u gradu, na stadionima, u klubovima, bazenima, kafićima (kako beogradskim, tako i milanskim) – zaključuje dr Marković.
“Potpisao sam peticiju za smenu članova Kriznog štaba i potisivao bih je svaki dan da treba. Kolege lekari, budite istrajni, istina je na vašoj strani, a biće i pobeda!” poručuje u razgovoru za Nova.rs, dr Jovan Virt, srpski lekar, specijalista za ginekologiju i akušerstvo, koji od pre šest meseci radi u Saudijskoj Arabiji.
Doktor Virt, jedan je od mnogih zdravstvenih radnika, koji je “trbuhom za kruhom” nažalost otišao iz Srbije.
“Priznajem, otišao sam u Saudijsku Arabiju jer ovde za mesec dana zaradim koliko u Srbiji za godinu dana. U nekom trenutku nije više dovoljna samo ljubav prema poslu, mora od nečega i da se živi, a ovo su teška vremena. Situacija u našoj zemlji je takva da kvalitetne i vredne ljude ubijaju u pojam oni koji im nisu ni do kolena, a to, ne može večno da se trpi” priča doktor Virt.
Ovde žene mnogo rađaju
Kao lekar, radio je skoro 30 godina u Somboru, a onda je pre šest meseci dobio ponudu iz Saudijske Arabije “koja se ne odbija”.
Foto: Privatna arhiva
“Prihvatio sam da dođem ovamo, a to je bilo mesec dana pre izbijanja pandemije koronavirusa. Ne znam da li je ispalo dobro ili loše, ali šta je tu je. Saudijska Arabija se dosta promenila tokom poslednje dve godine. Sistem je malo opušteniji, radi se po takozvanim američkim protokolima. Nema ovde mnogo filozofije, imate protokol i po njemu radite i to je to” kaže naš sagovornik.
U Saudijskoj Arabiji ima mnogo porođaja, a većina je na carski rez, ističe doktor.
“Žene ovde mnogo rađaju. Ovo je ovde drugi život, druga kultura, meni strana, ali nekako se snalazim. Radim kao konsultant u bolnici, što je visoka funkcija. To znači da ne dežuram, ne radim obične porođaje, samo komplikovane slučajeve i carske rezove. Za naše uslove je na primer neobično, ali ovde je uobičajeno, da se jedna žena peti, šesti, sedmi put porađa carskm rezom. Za razliku od Srbije gde su u tom slučaju, na porođaju uvek dva do tri lekara u sali, ja sam ovde potpuno sam” opisuje nam srpski ginekolog, kako izgleda raditi u bolnici u jednoj od najstrožijih islamskih zemalja.
Foto: Privatna arhiva
Podržao kolege u Srbiji – potpisao peticiju
Usled priče o pacijentima i bolnicama, nije mogao, a da se ne osvrne na aktuelnu epidemiološku situaciju u celom svetu, a posebno u Srbiji. Naime, nedavno je potpisao peticiju za smenu članova Kriznog štaba, na šta je veoma ponosan.
“Potpisao sam već čuvenu peticiju za smenu članova Kriznog štaba, odmah posle prvih 150 lekara. Mom potpisu doprinele su i izjave upravo tih članova štaba, koje su bile kontradiktorne i neshvatljive. Prosto sam osetio da treba da podržim kolege u Srbiji. Tokom proteklih meseci pratio sam sve šta se dešava u Srbiji, preko interneta, ali i kroz svakodnevne razgovore sa kolegama i prijateljima. Lekarima u Kriznom štabu zameram što su, po mom mišljenju, davali netačne podatke o broju obolelih, umrlih, pa čak i testiranih. Često su davali različite izjave u samo nekoliko dana. Napravili su opštu konfuziju” kaže dr Virt.
On ističe da su mere prerano ukinute u Srbiji, dok se u nekim drugim državama, poput Saudijske Arabije, živelo sa policijskim časom do nedavno.
Foto: EPA-EFE/Yasser Bakhsh HANDOUT
Trudnica pozitivna na koronu
“Mislim da su prerano ukinuli sve one mere koje su se potrefile baš pre samih izbora. Ovde je sve potpuno drugačije. Od početka je obavezno nošenje maski gde god krenete, a svuda vam mere temperaturu. Policijski čas je tek nedavno ukinut, a trajao je od 15 sati do 6 sati ujutru svaki dan. Svi su se mera pridržavali, ali ovde je narod valjda navikao na čvrstu ruku, pa slušaju nadležne. Ministarstvo zdravlja Saudijske Arabije nema nikakav Krizni štab. Oni svakom na mobilni telefon redovno šalju sve izveštaje o zaraženima, ali i o merama koje se moraju poštovati. Šalju i uputstva kako ljudi da se štite” objašnjava doktor Virt.
Foto: Privatna arhiva
U Saudijskoj Arabiji dnevno bude oko 2000 novozaraženih, što nije velika cifra za zemlju koja ima preko 30 miliona stanovnika.
“U mom gradu ima oko 20 novoobolelih dnevno, a broj se povećava, ali nema umrlih. Prvi put sam pre dva dana imao u bolnici trudnicu pozitivnu na koronu. Odluka bolnice bila je da je pošaljem u kovid centar u Abhu, koji je 60 kilometara udaljen. Međutim, tamo je nisu prihvatili, a i imala je nisku saturaciju kiseonika što je značilo da mora na operaciju. Odlučio sam da je operišem i porodim je. Pod punom zaštitnom opremom, odveo sam je u salu i operisao. Kada je prošlo 24 sata, zvali su me iz bolnice da me obaveste da su mama i beba dobro i da je sve u redu. Bio sam presrećan” sa osmehom priča naš lekar.
Foto: EPA-EFE/SAUDI MINISTRY OF MEDIA HANDOUT
O koronavirusu još uvek ništa ne znamo
Na pitanje, da li bi pristao da bude član Kriznog štaba, ukoliko bi ga neko pozvao, odgovara odrično.
“Ne, to nije moj posao. Ne osećam se kompetentnim da vodim računa o epidemiji. To mora da radi neko ko je stručan i najbolji u svom poslu. Taj čovek brine o zdravlju cele nacije. To je velika odgovornost i najvažniji posao na svetu.”
Moje mišljenje je, nastavlja dr Virt, da još uvek ne znamo praktično ništa o ovom virusu.
“Nemamo lek, a imamo različite terapije od države do države. Teorije o poreklu virusa su različite, kao i mere za zaštitu od zaraze. Nisam preterano siguran da je maska adekvatan način zaštite, ali zato znam da je pranje ruku najvažnije, kao i distanca, zabrana okupljanja većeg broja ljudi i odstojanje koje treba da se drži u grupama”.
Foto: Privatna arhiva
Poruka kolegama
Kolegama u Srbiji poručuje da istraju.
“Neke moje kolege potpisale su peticiju, ali nažalost vidim da su pojedini zbog toga dobili otkaz, a nekima tek preti. Želim im da istraju. Da sam sada u Srbiji opet bih potpisao peticiju, potpisivao bih je svaki dan. Žao mi je što ih nije više na tom spisku. Ipak, svi lekari koje poznajem i sa kojima se družim i sarađujem, potpisali su ovu važnu peticiju” naglašava doktor Virt za kraj našeg razgovora.
