Pre izvesnog vremane imali smo priliku da vidimo kako je prošla pevačica Nina Badrić koja je na Instagramu apelovala na državu da pomogne pevačima, da pronađu način da rade svoj posao u doba pandemije koronavirusa.
Zbog ovoga je naišla na negativno – sarkastični komentar žene koja je prati na Instagramu, a koja ju je pozvala da dođe da sa njom kopa krompir, ali ne u dizajnerskoj haljini od nekolik0 hiljada evra, kojom se hvalila.
Nakon ovoga slučaja se podigla veoma velika tenzija na mrežama, neko je podržao Ninu, a neko gospođu koja joj je uputila komentar.
Danas se oglasila pevačica Tijana Dapćević koja je na neki način odgovorila na ovu prepisku. Tijana je objavila svoju sliku iz bašte gde bosonoga obrađuje zemlju.
Foto: E-stock/ Caslav Vukojicic
– Krompir…. I, šta sad? Nije me mrzelo, skrolovala sam do 21. avgusta 2012. godine, samo da bih našla ovu fotku. Ne bavimo se umetnošću zato što nas je sramota da okopavamo krompir ili da ne isprljamo ruke i haljinu, nego zato što to volimo. Ja muziku ne volim, ja je dišem. Ne mogu bez nje, ja u svemu i svakome prvo čujem zvuk. Ni na jedan svoj koncert nisam otišla sa stavom “aj da završim ovo, pa da idem”. Nisam ja došla ništa da završim, nego da započnem žurku. Da vidim svaku vašu reakciju, da pevamo zajedno. Posao mi je da vama bude lepo ta dva sata. Kad je vama lepo, ja dobijam energiju kojom bih mogla da pomerim planetu, eto tako se osećam. Volim i sve one delove ovog posla koje vi ne vidite, a ovde sad nema dovoljno mesta da vam sve to ispričam, ali to sada nije ni važno. Važno je da svi odaberu da rade u životu ono što rade najbolje. Važno je da poštujete i automehaničara, zubara, vodoinstalatera, poljoprivrednika, kasirku itd. zato što je svaki posao važan za društvo. I umetnost je važna, verujte da bi svet izgledao mnogo drugačije da nema muzike, filma, knjiga, slika, fotografije. Važno je da poštujemo svaki posao kojim je neko rešio da se bavi. Ili nije, ali je njegova trenutna situacija to “rešila” umesto njega, pa se snalazi kako može dok ne bude mogao da radi ono što voli. Niko vas ne sprečava da se bavite muzikom (što se i vidi po tome šta je u trendingu), niko vas ne sprečava da budete na televiziji, imate puno pravo da radite šta god hoćete… samo je šteta da to pravo iskoristite da okopavate tuđe živote i sejete zavist i likovanje nad time što neko zbog trenutne situacije nema posla.Svi smo na istoj planeti, svi smo u istoj situaciji, zaista nema potrebe dodavati nove viruse u društvo, mislim da nam je ovaj trenutni sasvim dovoljan – napisala je Tijana u svojoj objavi.
Lekar iz BiH upozorava na katastrofu ako vlasti hitno ne preduzmu mere
BiH je već zakoračila u “italijanski scenario” i potrebno je pod hitno uvesti vanredno stanje, jer je predstoji kolaps sistema, upozorava direktor Doma zdravlja u Ustikolini prim. dr Alija Begović.
U pitanju su dani da se restriktivnim merama pokuša sprečiti katastrofa, upozoravao je u razgovoru za Avaz i polovinom jula. Izgleda da njegov apel nije došao do vlasti, a broj novozaraženih osoba u BiH sa tadašnjih 218 rapidno je porastao na više od 500 tokom 24 sata.
Vlasti indolentne
“Podaci za petak su govorili da smo imali 506 zaraženih u BiH u jednom danu. U pitanju je čista matematika i ne mogu da shvatim da su naše vlasti toliko indolentne, da ih ne zanima što ljudi umiru, ili ne razumju, ne znaju matematiku. Vrlo je jednostavno videti da će, prema dosadašnjim pokazateljima, oko 100 pacijenata od tih 500 završiti na bolničkom lečenju. Samo u jednom danu treba nam 100 kreveta. Dakle, ako ti za jedan dan treba 100 onda u narednih pet dana trebamo 500 kreveta. Bez hitnih mera desiće se da će ljudi umirati po kućama, sledi borba za mesto u bolnici a kakva će ona biti ne znamo. Zato sam veoma zabrinut šta nas sve čeka”, kaže Begović.
Dok zdravstveni radnici rizikuju živote, poštujući mere jer su na to prinuđeni, većina ostalih ne nosi ni maske, ne poštuje distancu, pa čak se organizuju i koncerti i drugi skupovi. Predstavnici kriznih štabova, pa i federalni ministar Vjekoslav Mandić, takođe upozoravaju da BiH čeka italijanski ili španski scenario, ali Begović poručuje da nije dovoljno samo pričati.
Vanredno stanje
“Ja nemam instrumente i moram da pričam, jer nemam drugog načina. Ja mogu u Ustikolini svoj Dom zdravlja urediti, ali ništa ni dalje ni šire od toga. Smatram da se vanredno stanje pod hitno mora uvesti, da se zabranama kretanja, rada objekata, policijskim časom i drugim merama život ponovo treba zaustaviti, kako bismo broj novozaraženih vratili na stotinjak dnevno, da se tako borimo do vakcine u narednih 4-5 meseci, ako bude sreće. Ovako iritiraju ove “alibi naredbe”, jer nije posao vlasti da naredi već i da obezbedi da te naredbe budu provedene. Bolje je sada uvesti restriktivne mere i potruditi se da tokom te dve sedmice strukture poput policije, inspekcije i druge obezbede da se naredbe poštuju i ubuduće, jer ako se ne zatvorimo na dve sedmice, onda će se to vrlo brzo morati uraditi, ali na dva meseca kao u Italiji”, ističe Begović.
S.K. (82) istukao je medicinsku sestru N.O. (32) u Kovid bolnici na Klinici za rehabilitaciju niškog Kliničkog centra jer ga je sprečila da svojevoljno napusti ovu zdravstvenu ustanovu, a zatim pretio da će skočiti kroz prozor
Težak incident se dogodio 30. jula oko 18 sati kada je starac zatražio da bude pušten iz bolnice.
– Sestra mu je objasnila da zbog zdravstvenog stanja mora da ostane na lečenju nakon čega je on podivljao. Popeo se na radijator i otvorio prozor, vikao je da će, ako ne može kroz vrata, izaći kroz prozor. Zabrinuta zdravstvena radnica je uspela da ga ubedi da odustane od iracionalne namere, i vrati ga u krevet. Međutim, čim mu je okrenula leđa, pacijent je zgrabio štaku i svom snagom je udario, jednom po glavi a drugi put po rebrima – objašnjavaju naši sagovornici upoznati sa ovim slučajem.
Niška policija je potvrdila ovaj događaj i saopštila da je obavestila Osnovno javno tužilaštvo. Kako saznajemo, ustanovljeno je da se radi o krivičnom delu lake telesne povrede zbog čega će protiv napadača biti podneta krivična prijava, saznaje Telegraf.
Niški Klinički centar osudio je napad na njihovu medicinsku sestru
– Tačno je da je zdravstvena radnica napadnuta na svom radnom mestu. To je nedopustiv akt u situaciji kada medicinsko osoblje u celoj zemlji rizikuje svoje živote i zdravlje da bi pomogli obolelima od Covida 19. Osuđujemo ovakvo ponašanje i apelujemo na pacijente da nam pomognu da bi svako dobio blagovremenu i adekvatnu pomoć – rečeno je u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Kolege pretučene medicinske sestre ogorčene su napadom na nju jer, kako tvrde, radi se o savesnoj osobi koja je doživela traumu samo zato što je radila svoj posao.
– Da ga je pustila da skoči kroz prozor dobila bi otkaz. Učinila je sve da ga spase i to joj je nagrada. Malo nam je što smo po čitav dan na ovim temperaturama u skafanderima, što smo izloženi zarazi, rizikujemo naš i živote naše porodice, a još nam treba da nas pacijenti tuku – kazala je jedna koleginica pretučene žene.
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik jer se veruje da ovaj svetac upravlja nebeskim munjama.
veti Ilija je veoma poštovan kod našeg naroda kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastanakom nove vere i novim Hristovim dolaskom.
Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
Ovaj svetac je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja – novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet. Prema knjizi Otkrovenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.
Molitva Svetom Iliji
Vernici praktikuju da na današnji dan izgovore molitvu ovom poštovanom svecu za oproštenje grehova i pokajanje kako bi stekli duhovni mir. Tekst molitve glasi:
“O prehvalni i predivni proroče Božiji Ilija, koji si zasijao na zemlji životom ravnoangelskim, vatrenom revnošću prema Gospodu Bogu Svedržitelju, znamenjima i preslavnim čudima, zatim po uzvišenoj Božijoj milosti prema tebi nadprirodno uznesen telom na nebo na ognjenim kolima, udostojivši se govoriti sa Spasiteljem sveta preobraženom na Tavoru, i sada stalno prebivaš u raju i stojiš pred prestolom Nebeskog Cara.
Usliši nas grešne i nekorisne koji sada stojimo pred tvojom svetom ikonom i usrdno pribegavamo tvome zastupništvu.
Moli za nas čovekoljupca Boga da nam daruje duh pokajanja i oproštaj naših grehova i svojom svesilnom blagodaću da nam pomogne da ostavimo put.”
Verovanja u narodu
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo. Ova scena je česta na prazničnim ilindenskim ikonama. Pored ove poznate scene, Sveti Ilija se prikazuje i u pećini u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izraelu u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i “slavio tuđe bogove”.
Upravlja munjama i gromovima
Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.
Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju i drugi teški poslovi da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Bora Drljača je neko ko uvek može da izmami osmehe širokim narodnim masama, pa je u tome uspeo i ovoga puta.
Folk pevač je aktivan na društvenoj mreži Tviter, gde je jedna njegova objava izazvala ogromnu pažnju.
Foto: printscreen
– Naočio sam da blokiram, pazite šta pišete – napisao je Drljača, a ubrzo je njegov tvit postao pravi hit, koji je skupuio više od pet hiljada lajkova.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici drugog dana avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, sveca za koga se vezuju brojni običaji i verovanja
Sveti prorok Ilija u pravoslavlju se smatra jednim od najvećih proroka. Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.
Među praznicima u čast Svetih slavnih i svehvalnih starozavetnih proroka posebno i značajno mesto zauzima praznik Svetog slavnog proroka Ilije, koji je u našem narodu posebno poštovan i slavljen.
Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.
Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.
Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.
Od samih početaka Sveti Ilija je posebno poštovan u Svetoj crkvi, a kao jedan od vidova tog drevnog i neprekinutog poštovanja izdvaja se osnivanje sveštenog bratstva u III veku na mestu njegovog podviga. Pored nadahnute himnografije koju su znameniti crkveni pesnici sastavili nadahnuti Duhom Svetim i blagoslovenim životom Svetog proroka Ilije, u njegovu čast su sačuvane i brojne svetootačke besede koje na najbolji mogući način veličaju sva njegova sveštena dela kojima je proslavio Gospoda. Između svetootačkih beseda, tu se nalaze i besede Svetog Jefrema Sirina, Svetog Vasilija Selevkijskog i Svetog Jovana Zlatoustog.
Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.
Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.
Običaji
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Poznata je izreka “od Svetog Ilije sunce sve milije”.
Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.
Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara.
Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.U ruskim selima postoji verovanje da kiša pada kada Sveti Ilija razvozi vodu za svece, pa nešto iz kola prospe po oblacima. Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite.Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava. Po predanju, na Svetog Iliju pre podne je leto, a popodne jesen. Nakon ovog dana, prema običajima, više se ne kupa u rekama.
Trogodišnja Nikolija iz Čikaga prava je zvezda instagrama, iako ni sama toga nije svesna. „Kućna devojčica“ je preko noći osvojila srca mnogih pratilaca svih generacija na prostorima bivše Jugoslavije. Njeni se pratioci broje u stotinama hiljada. Sa Nikolijinom mamom Andrijanom razgovarali smo o tome kako nastaju video klipovi „Kućne devojčice“.
Kako je nastala „Kućna devojčica“, serija video zapisa koja hiljadama pratilaca na instagramu razgaljuje srca?
Niki sam povremeno snimala i fotografisala otkad se rodila, kao svaka mama, kako bismo imali uspomene ili da bih pokazala rođacima i prijateljima. Nisam bila opterećena instagramom, ma ja nisam znala ni kako se postavlja video! Ali kad god bi neko pogledao video zapis, savetovali su me da je prijavim na neki od kastinga, jer je svima bila zanimljiva. Ona je još od šestog meseca pokazivala svoj personaliti, živahna je, druželjubiva, duhovita, takva je otkad je progovorila. U početku je o sebi pričala u trećem licu i to nam je bilo posebno zanimljivo. Kada je počela situacija sa koronom, i kako sam zaposlena u najvećoj kompaniji koja organizuje sajmove, zbog smanjenog posla, uglavnom sam kod kuće. Tako smo ona i ja upućene jedna na drugu 24 časa dnevno. Igrajući se, spontano, nastali su snimci gde mi je ona objašnjavala stvari i situacije oko sebe. Ja bih to ponekad snimila. Neke od tih klipova sam objavljivala na instagramu. Za sve nas popularnost je bila iznenađenje, ali valjda je i većina ljudi u martu bila kod kuće i više pratila društvene mreže. Neko je bitan u tom svetu društvenih mreža, očigledno, u nekom trenutku podelio naše klipove. Počelo je da nas prati sve više ljudi. Sa sve većim brojem pratilaca, počelo je interesovanje medija – novina, sajtova i televizija iz Srbije. Tada nastaje ogromno interesovanje za „Kućnu devojčicu“ – kako je samu sebe nazvala u jednom od video klipova.
Da li ona primećuje kameru? Kako se ponaša kada počneš snimanje?
Ona često sve nas iznenadi, jer ne očekujemo ni kada, ni šta će da kaže. Uglavnom se ponaša isto kao i obično. Ona je jednostavno takva, kakvu je svi vidite na snimcima, tako da najčešće ignoriše kameru. Desi se i da ponekad neće da se snima i tada odmah isključujem telefon, jer su mi najvažniji momenti sa njom, a ne da nešto bude snimljeno. Nijednog trena nije opterećena time, jer, kao što ste i sami primetili, svi snimci su kraći od jednog minuta.
Da li je Niki svesna popularnosti?
Ne, ona o tome ništa ne zna. Još je mala. Još uvek ne zna ni šta su to društvene mreže, niti da mediji pišu o njoj. Ni moj suprug i ja nismo u potpunosti svesni te popularnosti. U Americi živimo već 13 godina, a „Kućna devojčica“ je popularna u Srbiji, kao i na svim prostorima bivše Jugoslavije. Čak nam se javljaju i ljudi iz Bugarske. Pre neki dan smo išli u kupovinu, a prodavačica, poreklom Bugarka, odmah je prepoznala Niki i oduševila se što ju je videla uživo. Pitala je: „Da li je to Nikolija?!“ Ponekad je u Čikagu prepoznaju naši ljudi, a vrlo često i Makedonci. Kada je prepoznaju u nekom tržnom centru ili restoranu, traže da se slikaju sa njom ili joj kupuju slatkiše. Ali to nije tako često, mi i dalje nismo svesni kakvu je popularnost izazvala u Srbiji. O tome saznajemo putem medija ili preko rođaka i prijatelja iz Srbije.
Kako će izgledati „Kućna devojčica“ nadalje?
Nastaviću da je snimam, kaže Nikina mama Andrijana, a kad god mi se učini da je nešto posebno zanimljivo, objavljivaću klipove, kao i do sada. Svesna sam da će ona biti zanimljiva dok je ovako mala, pretpostavljam još možda godinu ili malo više. Kako raste, smatram da će interesovanje opadati. Stvarno nemamo nikakve definisane planove. Idemo spontano, kao što smo i počeli, pa kako bude. Nju sigurno neću da opterećujem ničim vezanim za interesovanje koje je izazvala. Mi smo dobili baš mnogo ponuda od stvarno jakih i poznatih kompanija, da ona bude neka vrsta zaštitnog lica ili u vezi sa reklamiranjem nekih proizvoda. Za sada smo odlozili svaku vrstu marketinga dok ne otputujemo za Srbiju.
Kako gledate na komentare pratilaca?
Mogu reći da se ne obazirem na komentare, svako ima svoje mišljenje, a sto ljudi, sto ćudi. Stvarno smo dobili hiljade pozdrava i komentara podrške, kao i pohvala, svima se zahvaljujem od srca. Ima, naravno, i nekih negativnih komentara, i stvarno ne obraćam pažnju na njih. Inače, verovatno već znate, nama je prvi profil hakovan. Imali smo preko 111.000 pratilaca, za nekoliko nedelja, a onda je taj profil hakovan. Taj smo profil izgubili i ovaj novi profil sada ima oko 150 postova.
Kakvo je Niki dete iza kamere?
Ona je jedna radoznala, stalno aktivna i druželjubiva trogodišnjakinja, objašnjava Andrijana. Moj suprug i ja joj poklanjamo sve naše slobodno vreme. Njen tata vozi kamion i nije stalno tu, ali kad god smo zajedno, izlazimo, putujemo i družimo se sa prijateljima. Ona je trenutno jedino unuče i mojim i roditeljima mog supruga, te je maze i paze sa svih strana. Do sada smo je četiri puta vodili u Srbiju. Inače, ja sam iz Obrenovca, a moj muž iz Smedereva. Moj je suprug jako talentovan što se glume i muzike tiče, pa mislim da je od njega nasledila taj dar. Sva je naša pažnja usmerena na nju, a ona sve brzo kapira, usvaja, upija kao sunđer. Mi u kući pričamo samo srpski, baš zbog nje, kako bi naučila naš jezik. Engleski je sama naučila, slušajući muziku, gledajući televiziju, kao i u parku sa drugarima. I odlično govori oba jezika. Naredne godine polazi u vrtić. Tada bi trebalo da počne da uči i španski. Ovde u Čikagu će da pohađa i školu. Moguće je da ćemo jednoga dana i da se vratimo u Srbiju. Za sada živimo u Čikagu i zadovoljni smo životom ovde.
Ostavljamo Niki da sa mamom i tatom uživa u bezbrižnom detinjstvu i sigurni smo da će „Kućna devojčica“ da nas uveseljava još dugo, sve dok ona sama to bude želela. Očekujemo uskoro i neki klip na španskom. Niki, samo napred, pa jednoga dana kada postaneš velika svetska zvezda, dobićemo, nadamo se, ekskluzivni intervju i autogram preko veze. (@kucna.devojcica)
Pozivamo sve koji su u mogućnosti da se pridruže Humanitarnoj akciji „Za Laninu životnu bitku“. Kutije za doniranje sredstava za malu Lanu postavljene su u restoranima u Čikagu: Skadarlija, Dunav, Balkan Bakery, Roka Bakery, ABC restoran, Cafe Beograd, Bourbon Cafe, i Stefan Grill. Sav novac koji je već prikupljen za Sofiju, pošto je ta akcija nedavno završena, biće prebačen za Lanu. Za one koji ne mogu da svrate do ovih restorana, poziv da se pridruže akciji putem organizacije Gofundme , a takodje pozivamo sve pratioce „Kućne devojčice“ da pošalju SMS poruku 808 na 3030 preko Humanitarne fondacije Budi human – Aleksandar Šapić. Hvala puno, vaš prilog značiće mnogo za Lanu!
Ovu nesvakidašnju veštinu u Srbiji poseduje mali broj ljudi, a prenosi se sa kolena na koleno
Kad upekne sunce i temperatura se popenje iznad 30 stepeni mnoga domaćinstva širom Srbije imaju nezvane goste. U pitanju su zmije koje se sve češće mogu videti tamo gde ih do sad nije bilo – u podrumima stambenih zgrada u centru grada. Ovakava situacija već nekoliko puta desila se u Čačku, a kada su dežurne službe nemoćne u pomoć uplašenim građanima dolazi Dejan Bisenić. On već čitave dve decenije na sebi svojstven način komunicira sa ovim životinjama i tako spašava na stotine života.
“Primam pozive i u dva sata po noći, i ja ustanem i krenem. Nikad mi nije teško, jer sam svestan da većina ljudi ima patološki strah i pri samoj pomisli na njih, a ne kad ih vide u svojoj kući. Svima prvo savetujem da se udalje od zmije i ni po koju cenu je ne diraju. One nikada ne napadaju prve već samo ako su ugrožene. Ne nosima alat, već na meni poznat način, kažem šta im kažem, one se pojave, ja ih pokupim i vratim u njihovo prirodno stanište. Tada su svi bezbedni”, otkriva Dejan za RINU.
Ovu nesvakidašnju veštinu u Srbiji poseduje mali broj ljudi, prenosi se sa kolena na koleno, a takav slučaj bio je i sa ovim Čačaninom. Kad je imao dvadeset godina, tatina majka mu je otkrila ovu tajnu, a Dejan kao mladić nije ni bio oduševljen saznanjem da ima moć komuniciranja sa zmijama. Ipak, jedan događaj na moru bio je svojevrsni test.
“Sa prijateljima te godine sam otišao na more i u našoj blizini pojavilo se nekoliko zmija, bili smo svi u velikoj opasnosti. Ja sam iskoristio ono čemu me je baba naučila i tada sam shvatio da kako sam spasio naše živote, mogu i druge i grizla bi me savest da se toga nisam prihvatio. Za 28 godina rada, pozvali su me na hiljade puta, tu sam za sve da im pomognem. Bilo je tu mnogo predrasuda i čudnih pogleda, ali izborio sam se svim tim”, priča Dejan.
Pripisivali su za ovih dvadeset godina Dejanu čudne nadimke – šaptač, zmijar i mnoge druge, ali ipak Dejan ne mari za to, a njegova dela govore o njemu, kao i na hiljade spašenih života. Srđan Obradović iz Čačka koji je nakon povratka iz voćnjaka imao neočekivani susret sa šarkom dugom preko dva metra, večno je zavalan upravo Dejanu Biseniću.
“Ono što smo zatekli na kućnom pragu sledilo nam je krv u žilama, ogromna zmija koja je prelazila kućni prag i kretala se ka dnevnom boravku. Uspeli smo nekako da je oteramo u sobu gde smo je i zaključali. Kako je ona boravila duži period tu, pozvali smo Dejana koji je došao i zamolio nas da napustimo kuću kako bi bili bezbedni. Nakon pet minuta izašao je sa zmijom obavijenom oko ruke i odneo u šumu gde je njeno prirodno staniše. U tom kratkom kontaktu sa njim rekao mi je da na ovom mestu ima mnogo više zmija nego što mi mislimo, koje su puno otrovnije. Nakon nekoliko dana došao je ponovo i u borbi sa ovim gmizavcima koja je trajala preko dva ipo sata izvadio je preko trideset zmija iz našeg domaćinstva, čak je u jednom delu naše kuće razbijao i trotoar i izvlačio gmizavce”, kazao je Srđan.
Foto/RINA
Njegovu sudbinu podelili su mnogi, naročito ovog leta, kada su poplave napolje izvukle veliki broj zmija. Skoro svako veče Dejan ima neku intervenciju, ali ipak apluje na sve, da pokušaju da suzbiju svoj strah i da se samo udalje sa mesta na kom su je videli, dok on ne dođe. Iako bi na njegovom mestu neko iskoristio ovu veštinu, jer čovek u nevolji ne pita koliko nešto košta, Bisenić skromno kaže da svoje usluge ne naplaćuje, jer to mu ništa ne znači.
“Moj cilj je samo da pomognem ljudima. Ja sam taj kog je sudbina predodredila za ovo i novac mi ne treba. Zahvalnost u očima koju vidim sasvim mi je dovoljna da nastavim da pomažem i dalje”, kaže Čačanin.
Otkrio je i narodno verovanje koje ledi krv u žilama. Naime, prema njegovim rečima svaka kuća ima svoju zmiju čuvarkuću, koja s vremena na vreme izađe napolje. Ukoliko neko tu zmiju ubije, to je katastrofa za tu porodicu i skoro siguran smrtni slučaj, zato Dejan svima poručuje da ne ubijaju zmije, jer se ne zna iz čijeg doma je ona izašla.
