Month: September 2020

Ipak je odreagovala profesionalno!

Dragana Mirković je poznata širokoj javnosti kao veliki profesionalac. Njeni nastupi su uvek puni dobre atmosfere i za pamćenje.

Isplivao je snimak na kojem se vidi da ju je dok je pevala zaskočio ogroman skakavac.

Kada ga je ugledala na ruci, vrisnula je, pa ga je otresla sa ruke, a onda odmah nastavila da peva.

– Ogroman skakavac – pokazala je ona.

“Samo tako si reagovala? A tri mini srčana udara i bežanje glavom bez obzira, to ništa? “, “Gaga i vrišti u ritmu i tonalitetu!” samo su neki od komentara.

Odlazak u crkvu po svetu vodu, paljenje sveće za zdravlje, te molitva, spadaju u obavezne radnje svakog vernika na ovaj veliki praznik.

Krstovdan je dan kada se ceo svet moli i poziva na pokajanje, kako bi se očistili od grehova i bili dostojni Isusa Hrista.

Akatist časnom krstu počinje jednom moćnom rečenicom: Raduj se…

“Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!”

Ova molitva ima za cilj da podseti svakog vernika kako nas beznačajni problemi vuku na dno, a na svetu ima toliko stvari za radovanje.

Toliko stvari zbog kojih moramo i trebamo da se zahvalimo Bogu! Ono što je stvarno važno (porodica, deca, zdravlje, zdravi i živi roditelji, prijatelji) često uzimamo olako, a upravo je to ono na čemu trebamo da budemo zahvalni.

Neka zbog svega ovog Krstovdan bude dan ponovnog početka, dan radovanja, dan zahvalnosti… Razmislite dobro šta je to što vas čini istinski srećnim, podignite glavu ka nebu i iskreno se zahvalite Bogu.

Ali najpre, ne zaboravite da se radujete. Radujte se svaki dan, radujte se jer je Krstovdan, jer ste zdravi, jer imate nekoga koga volite i ko vas voli.

Zanimljivi običaji koji se vezuju za Krstovdan

Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi u kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.

Tokom Krstovdana se jede grožđe, kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a veruje se da će vas pratiti sreća i uspeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.

Prema običaju, važno je da vratite dugove ili ukoliko imate zaposlene, isplatite plate. Na ovaj način čistite tamnu energiju dugova i ulazite “čisti” i bezbrižni u ovu godinu.

Molitva časnom krstu za Krstovdan:

“Slava Gospode, Krstu Tvome Časnome!

Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beže od Lica Njegova oni koji ga mrze. Neka iščeznu kao što iščezava dim, kao što se topi vosak na domaku ognja; tako neka izginu đavoli pred licem onih koji ljube Boga i osenjuju se krsnim znakom, i koji radosno govore: Raduj se, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, koji progoniš đavole silom raspetog na tebi Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sišao u pakao i satro silu đavolsku, i koji nam je darovao tebe, Krst Svoj Časni, za proganjanje svakog protivnika.

O, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, pomaži mi uvek sa Svetom Vladarkom, Djevom Bogorodicom, i sa svima Svetima zanavek. Amin.”

U ne tako dalekoj prošlosti žene su, po zakonu i strogim patrijarhalnim porodičnim odnosima, bile isključene iz nasleđivanja imovine.

Društvene okolnosti su se promenile, one danas mogu da odlučuju ko će da nasledi zemlju ili kuću, ali tradicionalni stereotipi su toliko duboko ukorenjeni da se svaka druga žena na ostavinskoj raspravi odriče svog dela nasledstva na koje ima pravo. Posledica toga je da u selima one u mnogo manjem broju poseduju imovinu, pa se prema zvaničnim podacima svako četvrto poljoprivredno gazdinstvo

Dok mnogi upiru prstom na tradicionalno ponašanje kao narušavanje rodnih uloga i kršenje ravnopravnosti, pa još i drastičnije, kvalifikujući ovu pojavu kao zatucanost, pravnik iz Bogatića, advokat Radosav Šobić u takvim slučajevima prepoznaje prepoznaje prednosti, a ne diskriminaciju, prenosi Telegraf.

On podseća da su žene pre rata imale pravo samo da koriste zajedničku imovinu, ali ne i da budu njeni vlasnici i da je otuđuju. One nisu zbog toga protestvovale, već su se povinovale takvom rešenju zato što je bilo društveno opravdano. Tako je, naime, sprečeno cepkanje imovine, a posebno usitnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

– Iz tog perioda je poznat takozvani “udovički užitak”. Bili su učestali ratovi od početka do sredine prošlog veka, u kojima su muškarci kao glave kuće ginuli, ali je zahvaljujući takvom rešenju opstalo patrijarhalno društvo, ali i sprečeno rasparčavanje imovine. Da nije bilo tako udovica bi, kada se preuda, imala pravo da nasledi deo imovine iz prethodnog braka, pa tako i njena deca iz novog braka – kaže Šobić.

Dodaje da nasledno pravo treba da bude u skladu sa mentalitetom i običajima društva i navodi primer Slovenije, gde je još u vreme “Velike Jugoslavije” zakonom bilo propisano da dete koje ostaje na imanju nasleđuje celokupnu imovinu, a ostaloj deci se isplaćivao njihov nasledni deo.

Uz opasku da “sve što je po zakonu ne mora da bude pravedno”, Šobić kategorički tvrdi da tradiciju i običaje, koji su u Mačvi prisutni i danas treba posmatrati kao praktične i društveno korisne, a ne kao diskriminaciju.

– Posle očeve smrti svoj deo sam ostavila bratu. On je ostao na imanju, a ja sam završila fakultet, zaposlila se i udala. Roditelji su plaćali moje školovanje, a kada sam se udala pomogli su mi da kupim stan i zbog toga je sasvim normalno što nisam uzela svoj deo zemlje od očevine. Brat je nastavio da obrađuje, a šta bih ja sa njom radila, osim što bih je na kraju prodala – kaže jedna žena iz sela nadomak Bogatića.

U Mačvi se svaka druga žena odriče svog dela nasledstva, najčešće zemlje i ostavlja je bratu koji ostaje na ognjištu.

– To je prividno odricanje, jer ona na sudu ne mora da kaže šta je sve već dobila oca. Svaki roditelj se trudi da zbrine svoju decu, bez obzira da li je reč o sinu ili ćerki. U prošlosti je, na primer, u Mačvi otac spremao ćerki za udaju dukate i bogatu spremu, odnosno nameštaj, posuđe, ćilime i druge stvari za početak života u novoj porodici. U novije vreme dete koje odlazi iz kuće se najčešće obezbedi novčano ili nekom nekretninom – navodi advokat.

Pored tradicije, vaspitanja i kulturnog miljea, uvek je prisutan materijalni faktor. Kada su “normalni” porodični odnosi sestra nikada neće uzeti svoj deo imovine. U ostavinskim raspravama pred sudom, međutim, dešavale su se i neprijatne situacije, najčešće kao posledica narušenih familijarnih odnosa. Nekada su to nesuglasice između brata i sestre, a često i svekrve znaju da zakuvaju.Događalo se da sestra, pozivajući se na zakon i svoja prava, sa bratom želi da podeli i kućni plac, navodeći kao razlog kako i ona ima svoju decu i nasledstvom žele da ih materijalno obezbedi.

Prođu decenije dok ne stasaju nove generacije u familiji koje mogu da oproste “što je tetka otela svoj deo zemlje”.

Jedna muka nikada ne ide sama, tako je i u porodici Čolić iz Ljubesela. Samohrana majka Ljiljana (70) u skromnoj prizemljuši brine o teško bolesnom sinu Aleksandru (47) a par kilometara dalje u stanu od iste bolesti boluje i njena dve godine mlađa ćerka Jelena (45).

Njihova bolest Morbus neuroni motori (bolest motornog neurona), uzela im je najbolje godine života i prikovala ih za postelju.

– Moja deca su bila zdrava, redovno su pohađala nastavu, bili su dobri đaci. Aca je služio vojsku, život nam je bio normalan i sve je bilo u najboljem redu. Ostala sam sama sa njima kad su imali tri i pet godina, ali borila sam se i nikada nisu bili bolesni. A onda iznenada počela je naša agonija, prvo Aca sa 27 godina počeo je nestabilan hod, iz dana u dan stanje se menjalo na gore, kako su odumirale ćelije mozga bolest je pokazivala svu svoju lošu stranu. Oštećen mu je vid, govor, ne može da se kreće, u početku je mogao da sedi, čita novine sada je prikovan za krevet i ne može ništa. Ne smem da ga ostavim samog, 24 časa sam uz njega, ako moram da odem do grada ja platim ženu da ga pričuva – priča za “TopPres” Ljiljana Čolić.

Ova napaćena žena već 20 godina brine o bolesnom sinu, a poslednjih 10 godina i o kćerki. Bratu i sestri ova teška bolest uništila je život i svaku nadu u bolje sutra.

– Jelena je obolela kasnije, ali evo već 10 godina i ona se pati kao i Aca. Ona je moje sudbine, samohrana je majka sedamnaestogodišnjeg sina Nikole, kojeg na žalost više ne može da vidi zbog ove bolesti. Potpuno je slepa, ne može da se brine o sebi ne ustaje iz kreveta. Morala sam da platim ženu da je pazi jer ja sama ne mogu da se brinem o dvoje odraslih ljudi, to je velika muka. Naši životi su se pretvorili u pakao, ne znamo više da se radujemo – kaže drhtavim glasom ova hrabra majka.

Ljiljana se svih ovih godina bori uz pomoć dobrih ljudi, kako kaže, najviše joj znači podrška i prijateljska ruka, jer tada zna da nije sama.

– Povremeno nas se po neko seti, slali su nam Кoenzim Q 10, pakete za kuću. Srpska bratska pomoć iz Кanade nam na četiri meseca pošalje novčanu pomoć. Bivši predsednik opštine Dragan Živanović uvek mi je izlazio u susret, pomogli su da se asfaltira prilaz kući. Ja imam 14.000 penziju i isto toliko Aca prima tuđu negu. Najviše kupujemo pampres pelene, treba nam praška 10 kilograma jedva traje deset dana. Higijenska sredstva su uvek potrebna jer su oboje 24 časa u postelji. Nisam uspela da obezbedim drva za zimu, ne vredi, ne mogu sve troškove da podmirim – rekla je Ljiljana.

Ovu porodicu često obilazi Srđan Srećković iz Topole, on je, kako Ljiljana kaže uvek bio uz njih i pokušavao koliko je mogao da im pomogne.

– Pored drva za zimu, pokušaćemo da natkrijemo ovaj prostor isred kuće, kupatilo treba da im se renovira, kako bi Ljilji olakšali da može da vodi higijenu i brigu oko bolesnog sina. U ime Ravnogorskog pokreta i u ime Кozačke stanice Blagovesti, pomoćićemo fizički koliko možemo – poručio je Srećković.

– Da li ima života za vaše vršnjakinje i žene u zrelim godinama u Srbiji? – upitala je Sanja Rušku Jakić, koja joj je jasno stavila do znanja da i u devetoj deceniji živi punim plućima

O tome da li su mišljenja u razlici u godinama između muškarca i žene popustila pred promenama koje je doneo moderan svet u Srbiju ove subote Sanja Marinković, autorka i voditeljka emisije “Magazin in”, razgovaraće sa svojim gostima – Ruškom Jakić, Duškom Jovanić, Mijom Borisavljević, Ivom Štrljić i Dejanom Milićevićem.

– Da li ima života za vaše vršnjakinje i žene u zrelim godinama u Srbiji? – upitala je Sanja Rušku Jakić, koja joj je jasno stavila do znanja da i u devetoj deceniji živi punim plućima.

– Naravno da ima života! Ja se udajem četvrti put sad i šta mi fali?! – priznala je Ruška u emisiji “Magazin In” i iznenadila sve u studiju.

Tuga je obavila Brasinu, selo nedaleko od Malog Zvornika, gde se srušio “mig 21” Vojske Srbije, kao i obližnju Donju Borinu, gde je rođen pilot Zvonko Vasiljević, i gde mu žive roditelji.

Iza šume iz čijeg je pravca doleteo avion, pre pada, kuća je Vasiljevića, koja se, kao i čitav kraj, ponosila Zvonkom.

– Tuga je što ga više nema među nama, a voleo je ljude, voleo je svoje rodno selo, čitav ovaj kraj i svoju Srbiju -kažu meštani Donje Borine. – Sudbina je htela da postrada nedaleko od mesta gde je prohodao. Bol ne može da bude veći.

U kući žalosti neutešni su otac Dragan i majka Mara. Imaju još jednog sina, koji živi u Beogradu.

Roditelji, pričaju nam košije, svedočili su im, po dobijanju vesti da im je sin smrtno stradao, da je Dragan kad je video da se srušio avion u susednoj Borini rekao supruzi:

– Maro, pogibe nam Zvonko!

Nastala je velika zabrinutost, crne slutnje, ali je tinjao i tračak nade. Tako je bilo i kad ih je, u petak, posetila naša novinarska ekipa, dok još nije bila potvrđena smrt pilota.

Kada su zvanično obavešteni, nesretni roditelji su se, jednostavno, izgubili od bola, tuge, muke…

Iza Zvonka je ostala supruga i dvoje male dece, koji žive u Beogradu.

Porodica je bila veoma složna, po čemu je bila za primer čitavom kraju, a ne samom pitomoj i lepoj Donjoj Borini.

Vitomir Tanasković (59), koji je povređen kada se avion srušio u potok, bukvalno pet do deset metara od njegove kuće, zbrinut je, odmah, u Opštu bolnicu u Loznici. U stabilnom je stanju i nisu tačne informacije nekih medija da je, navodno zbog unutrašnjih krvarenja, prebačen u Urgenti centar u Beograd, rekla nam je Dragana Mitrović, portparolka Opšte bolnice u Loznici.

Vitomir ima opekotine, kako nezvanično saznajemo, koje su zahvatile deset odsto tela… Drugih povreda nema.

Prema svedočenju komšija, Vitomir je gledao kako avion pada i samo je rekao supruzi Milici da beži u podrum, što je ona i učinila, dok je on legao na travu i, po svoj prilici, delovi plamena sa aviona preneli su se na njega. Njegova supruga Milica je još u šoku.

– Nema ništa u Americi, tamo su tezge groblje kao i ovde, nema ništa

Pevač Šeki Turković se vratio u Srbiju posle duže medijske pauze i boravka u Americi, gde se bavio vožnjom kombija i dostavom pošte. On je otvorio dušu i ispričao sve o životu u dalekoj zemlji.

– Nema ništa u Americi, tamo su tezge groblje kao i ovde, nema ništa. Došao sam u Srbiju jer sam mislio da ću se ovde ubiti od posla u julu, avgustu i septembru, malo tezgice, malo vašari. Međutim, sve je otkazano. Estrada je poginula, mi smo poginuli. Jadni smo mi. Ja sam ovde kao u penziji, imam 23.000 dinara. Imam 67 godina, preko 40 godina radnog staža – istakao je folker za Kurir o svom životu u Americi, pa otkrio da se tamo bavio i vožnjom.

– Bavio sam se vožnjom godinu dana, pa sam odustao. Svašta, poštu, pakete, bio sam dostavljač. Ništa nije teško kad mora da se radi. Ustajao sam u zoru, palio kombi, išao za Čikago 60 milja, potrpao sve pakete. Posle se moram vraćati kući i tako stalno. Dnevno sam prelazio oko 300 milja, to je negde oko 450 kilometara. I tako tri godine bez prestanka, i supruga i ja. Posle smo imali udes, nismo mi bili krivi, pa smo odustali od toga. Vratio sam se pesmi, pa došla korona. Videćemo šta ćemo dalje.

Sin jedinac majora Dejana Krsnika, koji je nastradao u padu vojnog aviona zajedno s kapetanom Zvonkom Vasiljevićem, rekao prijateljici da je za nesreću čuo na vestima

Pročitao sam na internetu, na vestima, da je pao avio. Kad je stigla informacija da je reč o vojnom avionu MIG 21, znao sam da je tata u njemu, ali sam se nadao da se katapultirao i da je preživeo.

Ovo je svojoj prijateljici ispričao sin majora Dejana Krsnika (49), koji je u petak ujutru poginuo u padu vojnog aviona u selu Brasina kod Malog Zvornika, zajedno s kolegom Zvonkom Vasiljevićem (43), kapetanom prve klase. Podsetimo, tragedija se desila oko 9.15 sati, a Krsnik i Vasiljević poleteli su sa aerodroma u Batajnici kako bi izvršili redovni letački zadatak.

Prima saučešće

Sin jedinac majora Krsnika juče je s majkom primao saučešće u stanu u Zemunu. Njegova prijateljica kaže da joj je ispričao šta se dešavalo kobnog dana.

– Rekao mi je da je Dejan u petak trebalo da bude slobodan, ali su ga zvali s posla i molili ga da dođe na aerodrom kako bi leteo s Vasiljevićem. Dejan je pristao da i na slobodan dan radi – kaže prijateljica.

Prema njenim rečima, Dejanov sin se do poslednjeg trenutka nadao da mu je otac preživeo nesreću.

 U početku niko nije znao šta se dešava. Dejanovog sina su zvali prijatelji, rodbina, kolege, raspitivali se kako je. Posle nekoliko sati su mu javili da je poginuo, a on je morao da to saopšti majci. Rekao mi je da mu se ceo svet srušio, da je u tom trenutku ispustio slušalicu koju je držao – priča sagovornica i nastavlja:

– Pitala sam ga da li zna šta je uzrok tragedije, rekao mi je da ne zna, da im još ništa nisu saopštili, te da će istraga utvrditi šta se dogodilo.

Krsnikovi prijatelji i kolege kažu da je bio veliki profesionalac i da je prošao sva ratišta.

– Major je uskoro trebalo da ode u penziju, ovo mu je bio među poslednjim zadacima u vojsci. Planirao je da, kad se penzioniše, nastavi da radi kao instruktor letenja u pilotskoj akademiji u Vršcu, koju pohađa i njegov sin. Prošao je sva ratišta, a učestvovao je i u odbrani zemlje 1999 – kaže prijatelj.

Bili ponos

Lepe reči za njega imaju i komšije iz Zemuna, navodeći da je bio veliki gospodin.

– To je divna i staložena porodica, sada je ostala bez stuba. Dejanovi sin i žena treba da budu ponosni – rekao je komšija.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović, komandant RV i PVO general-major Duško Žarković, komandant 204. vazduhoplovne brigade pukovnik Brane Krnjajić i kolege iz jedinice obišli su porodice poginulih.

– Ratno vazduhoplovstvo izgubilo je dvojicu vrhunskih, iskusnih pilota, dobre ljude, omiljene u kolektivu. Sve zadatke izvršavali su odgovorno, odani svojoj oficirskoj profesiji i svom narodu. Bili su deo našeg ponosa – navodi se u saopštenju ministarstva.

Ekstremno mala visina na kojoj je leteo “MiG-21” iznad sela Brasina kod Malog Zvornika, kao i poslednji manevri neposredno pre pada letelice, u središtu su istrage koja je otvorena povodom teške vazduhoplovne nesreće u kojoj su poginula dvojica pilota Ratnog vazduhoplovstva, major Dejan Krsnik i kapetan prve klase Zvonko Veselinović.

Oni su tragično nastradali u petak ujutru, na redovnom letačkom zadatku, kada se letelica kojom su upravljali iz zasad nepoznatih razloga, tik iznad okolnih kuća, survala u obližnji potok.

Ove okolnosti čine osnovu istraživanja koje sprovode dve vojne komisije – jedna u nadležnosti Generalštaba Vojske Srbije i druga, stručna, koju vodi Komanda Ratnog vazduhoplovstva. Njihov zadatak je da prikupe sve činjenice, izjave očevidaca i rezultate ekspertize olupine “MiG-a 21” i daju odgovor o tačnom uzroku pada letelice.

Prve informacije iz istrage, pišu “Novosti”, zasad isključuju neispravnost letelice, a tok dalje istrage usmeravaju na izuzetno malu visinu i eventualno ljudski faktor u upravljanju letelicom. Vojni istražitelji zasad su na stavu da je posada pokušavala da na veću visinu izvuče avion koji je iz još nepoznatog razloga izgubio silu uzgona. Time se objašnjavaju poslednji manevri pilota, “okretanje” aviona, kao i odbačen rezervoar letelice, koji je završio u obližnjem malinjaku.

Šta je dovelo do tragičnog ishoda mogao bi da “kaže” i uređaj za beleženje parametara leta, koji snima većinu promena u radu motora, sklopova i instalacija, kao i komandi iz kabine. Ovaj aparat, međutim, beleži podatke na traci, pa je veliko pitanje da li je u eksploziji letelice i požaru koji je usledio ostala neoštećena i upotrebljiva za očitavanje. Ovi podaci, ukoliko su sačuvani, biće “preklopljeni” sa planom leta i komunikacijom pokojnih pilota sa operativnim centrom u Komandi RV.

– “MiG 21” prošao je sve propisane procedure pre poletanja. Ništa zaista nije ukazivalo da mu predstoji tragedija. Petak je na Batajnici bio relativno miran dan, jer zbog najavljene promene meteoroloških uslova nije planiran veliki broj letova. Svega nekoliko aviona je na zadatke poletelo između osam i devet časova. Nažalost, Zvone i Krsnik nisu se vratili – kaže sagovornik iz Ratnog vazuhoplovstva VS.

OBDUKCIJA tragično nastradalog dečaka Dimitrija R. (12) iz naselja Pridvorice kod Smederevske Palanke, koji je poginuo u petak ujutru kada se prevrnuo traktor kojim je upravljao, trebalo bi da pokaže šta je stvarni uzrok tragedije.

Nakon nalaza koje je zatražio nadležni tužilac, a kad Osnovno javno tužilaštvo dobije izveštaj, biće poznato i kada će dečak biti sahranjen, odnosno kada će telo biti predao porodici, ali i da li će se ispitati i odgovornost roditelja.

Nezapamćena tragedija dogodila se u petak ujutru, oko 9.30, na stazi koja se nalazi u okviru dvorišta kuće dečakove porodice.

– U jednom trenutku, traktor se nagnuo na stranu, a dečak se našao na zemlji. Tada je kabina traktora pala na njega – prepričavaju strašnu nesreću meštani Pridvorice.

U vreme tragedije, u kući i dvorištu bili su svi članovi porodice, majka, otac i dve mlađe sestre, ali dečaku nije bilo spasa. Ekipa Hitne pomoći koju su roditelji pozvali mogla je samo da konstatuje smrt dvanaestogodišnjaka.

Ubrzo su na mesto nesreće stigli su i policija i osnovni tužilac. Istražni organi, kako saznajemo, sačinili su izveštaj sa svim relevantnim podacima o okolnostima nesreće i predali ga osnovnom tužiocu.

– Shodno tome, tužilac će odlučiti kakve će korake dalje preduzeti. Pošto se radi o maloletnoj osobi od samo 12 godina koja je sama upravljala traktorom, najverovatnije da će biti istražena odgovornost roditelja – saznajemo u istrazi.

Meštani Pridvorice od petka su u neverici, svi odreda žale za dečakom.

– To je divna porodica, vredna, a taj mali bio je dete za primer. Njegovi roditelji se bave poljoprivredom, pa u takvim domaćinstvima deca često sama voze traktor, mada je to rizično – pričaju meštani, dodajući da verovatno niko od ukućana nije ni pomislio da će doći do bilo kakve nesreće.

UZROK PREVRTANjA

KAKO saznajemo, u daljem toku rasvetljavanja nesreće, trebalo bi da se ispita i sam čin prevrtanja traktora:

– Utvrdiće se da li je do toga došlo zbog eventualnog kvara ili zbog nestručne ili prebrze vožnje – kažu i istrazi.