Month: September 2020

D. R. (12) iz sela Pridvorice kod Smederevske Palanke poginuo je juče kada se traktor koji je vozio u dvorištu prevrnuo i prikleštio ga. Kako se nezvanično saznaje, dečaku ovo nije prvi put da vozi traktor, a tragedija se dogodila naočigled ukućana.

– Kobnog dana dečak je bio u dvorištu i sedeo je na traktoru, čuli smo da se spremao da ide na njivu sa svojima. U ovom domaćinstvu glavni izvor prihoda je poljoprivreda, tako da su svi članovi porodice uključeni u sve poslove. Dečak, koji ima dve sestre, voleo je mnogo selo i životinje. Još kao mali naučio je da vozi traktor – kaže meštanin ovog sela i dodaje:

– Tragedija! Jadni ljudi. Toliko vode računa o deci i vidite kakva katastrofa ih je zadesila. Niko nije mogao ni da pretpostavi da tako nešto može da se dogodi. Često sva deca, pošto je selo malo i nema mnogo stanovnika, voze traktor i druge poljoprivredne mašine. Šta je juče bilo, ko zna.

Slični slučajevi

Dečak S. T. (11) poginuo je 2018. godine kada se prevrnuo traktor u ataru sela Dedinac kod Kuršumlije. Naime, do stravične tragedije došlo je kada je dečak bio na traktoru sa prikolicom, koja se tada iznenada prevrnula i dečak je podlegao povredama.

Takođe, u julu ove godine tinejdžer S. M. iz Pranjana nastradao je prilikom pada sa traktora u šumi u čačanskom selu Miokovci.

– S. M. je tada, vozeći traktor na klizavom terenu, izgubio kontrolu nad poljoprivrednom mašinom. Pokušao je da skoči i tako se spase, međutim, udario je u drvo i zadobio teške povrede od kojih je izgubio život – rekao je tada izvor.

Prema rečima komšija, dečak je mali, a traktor je jak i verovatno ga je povukao.

– Priča se da je dečak sedeo na traktoru i u jednom trenutku dodao gas. Točak traktora upao je u blato i počeo da vergla. Tada je dečak počeo da doziva pomoć, ali je baš u tom trenutku pao s traktora, koji ga je prikleštio – kažu oni i dodaju:

– Tada su svi koji su se zatekli tu dotrčali do njega i pokušali da mu pruže pomoć i izvuku ga ispod traktora. Traktor je pao na dete i ono je virilo ispod njega. Čuli su se jauci i kuknjava članova porodice. Porodica mališana uspela je nekako da se sabere i pozove Hitnu pomoć i policiju.

– Ekipa Hitne pomoći brzo je stigla na mesto nesreće i mališanu je pružila svu adekvatnu medicinsku pomoć, međutim, i pored svih napora lekara oni su mogli samo da konstatuju smrt. Kako je došlo do tragedije u kojoj je dečak star svega 12 godina poginuo, utvrdiće dalja istraga – kaže izvor.

Folker Šeki Turković se vratio u Srbiju posle duže medijske pauze i boravka u Americi, gde je priznao da je radio kao pevač, ali i kao dostavljač. On je otvorio dušu i ispričao sve o životu u dalekoj zemlji, te i otkrio zbog čega se ponovo vratio u Srbiju.

– Nema ništa u Americi, tamo su tezge groblje kao i ovde, nema ništa. Došao sam u Srbiju jer sam mislio da ću se ovde ubiti od posla u julu, avgustu i septembru, malo tezgice, malo vašari. Međutim, sve je otkazano. Estrada je poginula, mi smo poginuli. Jadni smo mi. Ja sam ovde kao u penziji, imam 23.000 dinara. Imam 67 godina, preko 40 godina radnog staža – istakao je Šeki Turković za Kurir o svom životu u Americi, pa otkrio da je tamo radio kao dostavljač.

– Mikrofon tamo nisam ostavljao, sve vreme sam pevao. Kad nije bilo tezgi i zabava, supruga i ja smo sedali u veliki kombi koji smo kupili. Sad ne. Radili smo isporuke. Amerika je takva, ako ne radiš, spakuj kofere i doviđenja. Nisam se stideo nikakvog posla tamo. Ne kradem, ne lažem, ne varam.

– Bavio sam se vožnjom godinu dana, pa sam odustao. Svašta sam raznosio, poštu, pakete, bio sam dostavljač. Ništa nije teško kad mora da se radi. Ustajao sam u zoru, palio kombi, išao za Čikago 60 milja, potrpao sve pakete. Posle se moram vraćati kući i tako stalno. Dnevno sam prelazio oko 300 milja, to je negde oko 450 kilometara. I tako tri godine bez prestanka, i supruga i ja. Posle smo imali udes, nismo mi bili krivi, pa smo odustali od toga. Vratio sam se pesmi, pa došla korona. Videćemo šta ćemo dalje.

Dvogodišnja Anika Manić rođena je kao zdrava, jaka beba i ništa nije ukazivalo na to da “nešto neće biti u redu”. Tata joj je poručio: “Ti si moja specijalna devojčica”, dok je majka nežno držala u naručju, nesluteći da će se za njihovu devojčicu čuti na neočekivan način. Danas, Anika i njeni roditelji biju bitku sa vremenom, jer ih od kvalitetnijeg života njihove ćerke deli ogromnih 2,1 milion evra.

– Nismo mogli ni da naslutimo da nešto neće biti u redu, naročito što nikad u familiji nije bilo sličnih oboljenja. Kao i svi ponosni roditelji, mislili smo da će se za našu devojčicu tek čuti. Nismo slutili da će se naše najlepše misli i želje obistiniti na ovaj neočekivani način. Već pet nedelja nakon rođenja, primetili smo da su joj refleksi slabi ili da ih praktično nema. Otišli smo u bolnicu gde se posle brojnih ispitivanja ustanovilo da boluje od spinalne mišićne atrofije, i to natežeg tipa – tipa 1 – objašnjava Ivanka Manić, Anikina majka.

Genetski ubica dece broj jedan

Za ovu bolest kažu da je genetski ubica dece broj jedan, a reč je o retkoj neuromišićnoj bolesti koja je smrtonosna i bez terapije se živi jednu do maksimalno dve godine. Najpre slabe mišići nogu i ruku, a kasnije i mišići za disanje, gutanje i kašljanje.

– Bili smo očajni. Shvatiti da imaš dete na određeno vreme je nešto najteže na svetu. Anika je vesela, radoznala i draga, kao i sva druga deca, i prosto nam nije išlo u glavu kakva je sudbina čeka – dodaje majka.

Mala Anika je danas motorički stabilno zahvaljujući terapiji koju trenutno prima, ali koja njoj nije pomogla kada su u pitanju vitalne funkcije za održavanje života, jer Aniki gutanje i disanje sve više slabi.

– Mora da koristi aparat za inhaliranje, širenje pluća, kašljanje, a nedavno smo počeli da koristimo i aparat koji joj pomaže da diše dok spava. Jednostavno, bolest uzima maha i rešili smo da se borimo prikupljanjem sredstava za lečenje. Krajem maja, u Evropi je odobrena genska terapija Zolgensma, za decu ispod 21 kilogram, koja može da pomogne Aniki da prodiše punim plućima i da povrati snagu da jede i govori – objašnjavaju roditelji.

Reč je o genskoj terapiji Zolgensma koja deluje na celo telo i može da povrati izgubljene funkcije mišića ukoliko se dobije što je pre moguće.

– Mi smo već u kontaktu sa bolnicom koja čeka na Aniku da dobije Zolgensmu i jedino što se čeka je da se što pre sakupi novac. I tu nas je sačekao šok. Kao da nije dovoljno da ti dete bude smrtno bolesno, pa da saznaš da postoji genska terapija koja može da je spase, onda se ispostavi da je baš taj lek zvanično najskuplji lek na svetu! Neverovatnih 2,1 miliona evra je sada izazov koji je pred nama. A onda smo videli da nada postoji, da je moguće skupiti sredstva i u Srbiji i u mnogim drugim zemljama i to nam je dalo snagu. Mi smo sve drugo probali i vidimo prikupljanje sredstava preko fondacije „Budi human“ kao poslednju šansu za našu Aniku da poživi dug i lep život. Iako suma deluje nedostižna, u jednoj evropskoj zemlji su uspeli da skupe novac za 3 dana, tako što se 950.000 stanovnika odazvalo i poslalo po jedan SMS. Bili smo u čudu kada smo to čuli. Zaista je tako – vaše malo je nama ceo svet – dodaje majka.

Strah od čekanja

U borbi sa SMA svaki dan je važan jer stanje može da se promeni u jednom danu.

– Nas je strah od čekanja i plašimo se da ćemo izgubiti dete, jer nismo imali novca za terapiju. Plaši nas pomisao da ćemo provesti život osećajući da nismo učinili sve što smo mogli da spasimo svoje dete, jedan mali nevini život. Sa tim osećajem se budimo svako jutro i ležemo svako veče. Želimo Aniki da dobije svoju šansu za dug i srećan život. Za najveći mogući kvalitet života. Želimo Aniki da izađe iz izolacije u kojoj je sada zbog rizika da neće preživeti virusnu infekciju. Želimo da se druži sa drugom decom, igra u pesku i mazi životinje. Želimo da se povrati njen predivan osmeh skriven iza oslabljenih mišića lica. Želimo da propriča i počne da postavlja hiljade pitanja na koja ne znamo odgovor. Želimo da proba mamine palačinke i tatine pljeskavice. Želimo da Anika obogati svoj život, kao što je obogatila naš – dodaju roditelji.

Kako možemo da pomognemo Aniki

Slanjem SMS poruke: Upišimo 858 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human858 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000732571-65

Uplatom na devizni račun: 160600000073290242

IBAN: RS35160600000073290242

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Zbog ujeda krpelja, njeni živci stalno šalju mozgu osećaj boli

Imala je svega 16 godina, bila je lepa, puna nade… Ali, jedan izlet je njen život pretvorio u pakao.

Džesika Stivens je pravila planove za budućnost. Jedan dan je promenio sve ono o čemu je maštala. Verovali ili ne, mali krpelj ju je ujeo za nogu. Koža joj se zacrvenela a oda je postajalo sve gore.

Lekari su posle brojnih pretraga ustanovili kako ima retko oboljenje CRSP. Zbog ujeda krpelja, njeni živci stalno šalju mozgu osećaj boli.

I sama svetlost, šapat ili vetar kod nje izazivaju strašnu bol. Nije jela, pila, ustajala iz kreveta. Lekari su smatrali da umire, a neki su čak predlagali da joj se amputiraju i ruke i noge.

Nesrećna devojka je mnogo puta molila maku da je isključe s aparata ali majka je nije slušala. Onda se dogodilo čudo. Poslušajte priču hrabre devojke!

(Espreso.rs)

RADOVAN Raša Ranisavljević (58) iz Svileuve, kod Koceljeve, koji je osumnjičen da je u četvrtak ubio Jasminu Puretić (46) u kući u Bariču, saslušan je juče u Višem tužilaštvu u Beogradu.

Nakon saslušanja, tužilaštvo je zatražilo da mu se odredi pritvor do 30 dana.

Jasminini najbliži i juče su bili u šoku zbog svega što ih je zadesilo. Vele da ih je Ranisavljević, inače dugogodišnji načelnik Odeljenja za opštu upravu u Koceljevi, zavio u crno. On je sa više uboda nožem usmrtio Jasminu, sa kojom je nekoliko meseci bio u emotivnoj vezi. Potom je prikrio tragove zločina i odvezao se do Šapca, gde je pokušao da se ubije skokom sa tamošnjeg mosta. U tome ga je sprečila policija, kojoj je priznao zločin, nakon čega je uhapšen.

– Jasmina je odranije poznavala Radovana, ali ga je bolje upoznala pre nešto više od godinu dana – kažu, za “Novosti”, Jasminin rođeni brat Petar i snaja Biljana Puretić. – Njemu je žena bila u bolnici. Lečila se u Kliničkom centru Srbije, gde je Jasmina radila kao kuvarica. Radovan ju je tada, kao zemljakinju, zamolio da mu ostavi svoj broj telefona, kako bi mogao da je pozove ukoliko mu nešto zatreba vezano za suprugu, ili za njega, jer je i on sam, kako joj je rekao, narušenog zdravlja. Ona mu je izašla u susret, jer je stvarno htela svakom da pomogne.

KOLEGE IZ KOCELjEVE GA HVALE

I DOK je Jasminina porodica ogorčena na Ranisavljevića, njegove kolege o njemu pričaju da je bio požrtvovan na radnom mestu, ali i priznaju da je “mnogo voleo žene”. Naglašavaju,ipak, da nijednu nije primoravao na bilo šta što nisu želele i same.

Navodno je bio pred brakorazvodnom parnicom, pričalo se da je i u njegovoj kući bilo drame. Navodno je čak isterao i ženu iz kuće, jer je rešio da oženi Jasminu, a zatim i da je otišao iz rodne Svileuve i iznajmio stan u Šapcu…

Radovanu se, izgleda, dopala zemljakinjina ljubaznost i predusretljivost, ali i ona sama.

– Malo-pomalo, Radovan je počeo češće da zivka Jasminu telefonom, navodno, da bi se raspitao za ženino zdravlje – priča snaha Biljana. – A onda je, kako ga već bije glas da to ume, počeo najpre da joj šalje poruke, a zatim i da joj se udvara. Pravio se fin, kulturan, pokušavajući da je osvoji, iz dana u dan.

Jasmina je 28 godina bila u braku, ali rođacima je govorila da poslednjih pet nije imala nikakav kontakt sa suprugom. Sin (27) i ćerka (17) su živela sa ocem, pa je Ranisavljević na kraju nekako uspeo da je osvoji tako samu i ranjivu, posle neuspelog braka.

– Govorili smo joj da on nije za nju, da je psihopata, da opseda mnoge žene iz ovog kraja, jer je na važnom mestu u opštini – pričaju Jasminini najbliži. – Međutim, nije nas poslušala. Bar ne odmah, sve dok i sama, pre otprilike pola godine, nije shvatila o kakvom je čoveku reč. Kada je posle nekog vremena malo bolje upoznala, njegove dobre i mnogo više loših osobina, kao i patološku zaljubljenost i ljubomoru, rešila je da prekine njihovu vezu. Tada je želela da prestane da se viđa sa njim, ali je on nije ostavljao na miru.

SAHRANA POSLE OBDUKCIJE

PETAR i Biljana Puretić, koji žive u Koceljevi, kažu da još ne znaju tačan datum i vreme sahrane.

– To ćemo znati po završetku obdukcije – kaže snaja.

– U svakom slučaju, naša Jasmina, biće sahranjena u selu Svileuva, odakle je poreklom i koju je neizmerno volela.

Dok je Jasmina, početkom godine, nekoliko meseci bila na radu u Nemačkoj, Radovan je, kažu Jasminini najbliži, nasrtao i na jednu Biljaninu koleginicu. Sve su joj to ispričali i tada je definitivno odlučila da se više ne viđa sa njim.

– Posle te njene odluke, Radovan je počeo bukvalno da je proganja, prati, dosađuje… – tvrde njeni najbliži. – Nije mogao da se pomiri sa činjenicom da ga Jasmina više ne želi. Blokirala mu je pozive, nije više želela da se viđa sa njim, ali on je nije ostavljao na miru, niti je odustajao. Govorio joj je čak da ona ne može toliko da ga blokira koliko on novih brojeva telefona može da kupi i da je sa njih zove. Nedavno je naša ćerka provela dan sa Jasminom, a onda nam je uveče rekla: “Mama, ja mislim da neki čovek uhodi i prati našu Jasminu!”. Kada nam je pokazala njegovu sliku, shvatili smo da je reč o Radovanu.
Kobne večeri u Bariču Jasmina verovatno nije htela da pusti Ranisavljevića u kuću, a onda se on popeo na merdevine, razbio prozor, ušao unutra i mučki je ubio.

PILOTI Vojske Srbije major Dejan Krsnik (49) i kapetan prve klase Zvonko Vasiljević (43) poginuli su juče u teškoj vazduhoplovnoj nesreći koja se dogodila nedaleko od Malog Zvornika. Avion “mig 21”, čiji su oni bili posada, iz zasad nepoznatih razloga pao je u 9.10 u selu Brasina.

U požaru koji je izazvan padom letelice povređen je i Vitomir Tanasković (59), vlasnik imanja na koje se obrušio vojni vazduhoplov. On je sa teškim opekotinama zbrinut u lozničkoj bolnici, gde je zadržan na lečenju.

Nesreća se dogodila na svega nekoliko kilometara od sela Donje Borine, mesta odakle je pilot Vasiljević. Svega koji trenutak pre nego što se letelica obrušila na zemlju, avion je nadleteo njegovo rodno mesto.

Šta je uzrok pada aviona otkriće istraga koju će voditi komisija za ispitivanje vanrednog događaja, na čelu sa načelnikom Uprave za razvoj i opremanje brigadnim generalom Milanom Popovićem, dok će na nivou Komande Ratnog vazduhoplovstva i PVO za razlozima udesa tragati tim brigadnog generala Aleksandra Bjelića. Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je avion kojim su upravljali Krsnik i Vasiljević bio potpuno ispravan, a pre polaska na zadatak izvršeni su svi pretpoletni pregledi.

O silini udara nesrećnog aviona o zemlju svedočio je juče jak plamen i gusti dim koji se izvijao iznad Podrinja. Letelica je pala u potok doma Tanaskovića, iza kojeg je šuma.
Poslednje trenutke leta aviona u kom je bio pilot Vasiljević ispratila je i njegova majka Mara. Poslednji prelet “miga 21” sin je njoj posvetio.

Dramu na nebu uživo su pratili i drugi meštani.

– Avion je leteo baš iznad moje kuće – priča nam jedna od meštanki Brasine. – Bio je nisko, činilo se kao da zakačinje vrhove krošnji u obližnjim šumama. Preleteo je, pa se vratio, između kuća Ristića i Tanaskovića, a onda se naglo okrenuo i survao se u potok! Čula se snažna ekplozija, bio je to prizor kakav ni u filmovima nisam gledala. Eksplozija je bila tako jaka da sam zajaukala, uplašila sam se najviše za decu.

Na mestu u vazduhu gde se, po svedočenju meštana, avion naglo okrenuo, otpao mu je deo krila i završio u malinjaku. Nedaleko odatle vlasnik imanja Vitomir Tanasković kupio je orahe. Letelica van kontrole u punoj brzini se zarila na svega nekoliko desetina metara od njega. Zadobio je opekotine na grudnom košu, glavi i rukama, a preživeo je samo pukom srećom.

Očevici su uvereni da je posada učinila sve da avion usmeri dalje od kuća.

MUK U PORODICI KRSNIK

KUĆA žalosti bila je juče i u Ulici sestara Milovanović u Zemunu, gde je živeo tragično stradali pilot Dejan Krsnik sa porodicom. Ispred stana na poslednjem spratu tokom celog dana okupljali su se neutešni rođaci, prijatelji, komšije i Dejanove kolege iz Vojske Srbije.
Supruga i sin Dejana Krsnika nisu imali snage da razgovaraju sa novinarima, te su nas zamolili da imamo razumevanja za tragediju koja ih je zadesila. S. V.

– Avion je silovito okrenuo. Verovatno su piloti želeli da izbegnu pad na naše dve kuće – kažu naši sagovornici. – Od mesta gde je napravio zaokret do mesta gde se srušio, jedva ima stotina metara. Zato je udar bio snažan. Da im to nije uspelo, ko zna koliko bi bilo žrtava.

Okolnim selima vrlo brzo pročulo se da je za komandama “miga-21” bio njihov komšija Zvonko Vasiljević. Tragediju je to učinilo još težom.

– Neopisivo mi je žao tih mladih ljudi – kaže Grujo Krsmanović iz Donje Borine. – Avion sam video, leteo je veoma nisko, činilo se tik iznad krovova.

Pad vojnog “miga 21” svega koji trenutak po nesreći registrovan je u Operativnom centru RV i PVO, a na mesto udesa uputili su se helikopteri Službe za traganje i spasavanje MUP Srbije. U Brasinu su sleteli i vojni helikopteri, koji su tragali za pilotima.

Na mesto nesreće odmah su izašle policijske i ekipe Vojne policije, vatrogasci i Hitna pomoć, a istragu je preuzelo Više javno tužilaštvo u Šapcu. U Bresinu je ubrzo zatim stigao i ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović i komandant RV VS Duško Žarković.

ISKUSNI LETAČI SA BATAJNICE

POGINULI piloti bili su iskusni i uvežbani vazduhoplovci, kojima je avion “mig-21” bio dobro poznat.
Major Krsnik obavljao je dužnost komandira 4. avijacijskog odeljenja 101. lovačko-avijacijske eskadrile, čija je baza aerodrom “Pukovnik Milenko Pavlović” u Batajnici. U profesionalnoj vojnoj službi bio je od 30. jula 1994.  Bio je oženjen i otac jednog deteta.

Pilot Zvonko Vasiljević bio je pomoćnik komandanta za obaveštajno-izviđačke poslove 101. lovačko-avijacijske eskadrile, a vojnu uniformu nosio je od 29. septembra 2001. Bio je oženjen i otac dvoje dece.

Avion “mig 21” koji se srušio nedaleko od Malog Zvornika bio je poslednja aktivna letelica ovog tipa u Vojsci Srbije, a služila je uglavnom za održavanje trenaže pilota. Nabavljen je decembra 1986. godine, a 2016. je prošao kompletan remont. Reč je o dvosedu evidencijskog broja 16185. Ovaj vazduhoplov, inače najmađa “dvadesetjedinica” naše vojske, posle remonta i provera, dobio je odobrenje za korišćenje do 2026. godine. Pre dve godine nakratko je bio prizemljen, da bi početkom maja ponovo počeo da obavlja letačke zadatke.

Od 2006. ovo je jedanaesti udes letelica Vojske Srbije, od kojih sedmi sa smrtnim ishodom. U nesrećama je izgubljeno 11 letelica, pri čemu je poginulo 13 pripadnika vojske i tri civila, a sedam članova posada je povređeno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje danas obeležavanju 76. godišnjice Operacije “Halijard“ u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca, kada će biti i otvoren aerodrom na Galovica polju

U tom mestu gde je od avgusta 1944. do februara 1945. godine postojala improvizovana pista i sa koje je oko 600 vazduhoplovaca, tokom misije “Halijard” prebačeno u američke baze u Italiji, izgrađeni su aerodrom i memorijalni centar.

Pre 76 godina, sa improvizovanog aerodroma u Galovića polju, meštani pranjanskog kraja i Jugoslovenska vojska u otadžbini pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića spasili su više od 500 američkih pilota u okviru misije koja je dobila ime Halijard.

Nakon što je stigao u Pranjane, predsednik je položio venac na spomen ploču, a potom je intonirana himna Bože pravde.

Ceremoniji prisustvuje i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Vence je položio i ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, a potom je intonirana i himna SAD.S

Snaga prijateljstva

Vučić je na instagram nalogu “budućnost Srbije” podelio fotografiju leta do Pranjana, uz sledeću poruku:

– Danas, u Pranjanima, kod Gornjeg Milanovca, potvrđujemo snagu prijateljstva sa našim američkim, britanskim i kanadskim saveznicima iz Drugog svetskog rata.

Radoljub Janković, veteran Drugog svetskog rata, je istakao da još uvek čuje zvuk motora aviona u vazduhu, i kao da i dalje vidi američke avione parkirane na proplanku.

– Dobro pamtim sve istorijske događaje kojima se i svet divio, i mislim da je to čast za sve Pranjance i Srbiju. U kući moga oca bili su smešteni Amerikanci i Englezi. Želim danas da se zahvalim predsedniku Vučiću, za sve što je uradio za ovaj krad i narod. Pomogao je ovo selo, kao i izgradnju ovih objekata, na čemu će mu Pranjanci biti zahvalni. Zato je selo odlučilo da predsedniku pokloni jednu parcelu pranjanske zemlje, razrovane bombama i zalivene krvlju Ravnogoraca.

Američki komandant za specijalne operacije Dejvid Tabor je rekao da moramo da radimo zajedno da bi prevazišli sve izazove.

– Ovo je važan dan, i moramo da se podsetimo običnih Srba, koji su učinili nemoguće te 1944. godine. Oni su rizikovali sve da bi se 500 američkih pilota vratilo svojim kućama. Vaši preci su rizikovali svoje kuće i porodice da bi spasili Amerikance. Zašto su oni to učinili, iako im je pretila stravična odmazda.

Preporučuje se da post bude na vodi

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Krstovdan kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru. Običaji nalažu da se ovaj dan strogo posti na vodi kako bismo se pripremili za ispijanje bogojavljenske vodice.

Praznik se vezuje za slavu krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordan.

Prema predanju, prvi ljudi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili – oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao – zimski Krstovdan.

CrkvaFoto: Srbija Danas / Saša Džambić

Toliko je stvari zbog kojih moramo i treba da se zahvalimo Bogu! Ono što je stvarno važno, porodicu, decu, zdravlje, roditelje, prijatelje, često uzimamo olako, a upravo je to ono na čemu treba da budemo zahvalni. Neka zbog svega ovog Krstovdan bude dan ponovnog početka, dan radovanja, dan zahvalnosti… Razmislite dobro šta je to što vas čini istinski srećnim, podignite glavu ka nebu i iskreno se zahvalite Bogu.

Nepokretni praznik

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos. U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji “pada”.

U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

Današnji dan je poseban u redovima SPC, jer prethodi jednom od najvećih praznika

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dan sveštenomučenika Kornilija sotnika, poznatog i kao Pretpraznik Vozdviženja, jesenjeg Krstovdana.

Kornilije je bio Rimljanin i oficir u Kesariji Palestinskoj, kršten od apostola Petra, shodno nebeskom otkrovenju. On je bio prvi od neznabožaca koji je stupio u crkvu Božju. Dotle su neki mislili da je crkva Hristova samo za Jevreje i za one koji prime obrezanje jevrejsko.

Krstivši se, Kornilije ostavi sve i pođe za apostolom Petrom. Ovaj ga apostol kasnije postavi za episkopa i posla u neznabožački grad Skipseosis, gde je Kornilije trpeo mnoga mučenja zbog vere u Hrista.

Ali, predanje kaže kakoje njegova vera bila toliko jaka da je ni vojnici nisu uspeli slomiti. Verom u Isusa Hrista on uspe da sruši hram Apolonov i krsti kneza grada, Dimitrija, kao i 300 drugih neznabožaca.

Preduznav od Boga dan svoje smrti, on prizva sve hrišćane, posavetova ih, pomoli se Bogu za njih, i mirno se predstavi Gospodu.

Vremenom njegov grob je bio zaboravljen i zapušten, ali svetac se javi episkopu Troadskom Siluanu i objavi mu grob svoj i naredi da tu podigne crkvu.

Episkop to izvrši uz pomoć bogatog građanina Evgenija, a na grobu Svetog Kornilija desila su se brojna čuda.

Foto: SPC

Predanje kaže da se danas valja u crkvi pomoliti ovim rečima za zdravlje, a svedočenja vernika govore da su se nad njegovim moštima izlečili i oni teško bolesni:

“Sveti sveštenomušeniče, podari mir, blagostanje i zdravlje mojim bližnjima.”

Današnji dan je u pravoslavnom kalendaru obeležen crnim slovom, praznuje se kao radni, ali poseban u redovima SPC, jer prethodi jednom od najvećih praznika, Krstovdanu.

Miloš Biković jedan je od najpopularnijih domaćih glumaca, a karijeru uspešno gradi i u Rusiji.

Prvi put smo imali priliku da ga gledamo u seriji “Stižu dolari”, a u centar pažnje dospeo je ulogom u filmu “Montevideo, Bog te video”.

Od tada njegova karijera ide samo uzlaznom putanjom, jedan je od najpoželjnijih muškaraca na domaćoj sceni, ali njegov život daleko je od idealnog.

Kako je svojevremeno pričao medijima, u detinjstvu se sa roditeljima često selio po Beogradu zbog rata, nemaštine i inflacije, a naročito mu je teško palo kada su mu se roditelji razveli.

Brat mu se zamonašio se kada je imao 22 godine, a kad je Miloš bio dete, a nakon razvoda otac se odselio u Nemačku, da bi 2006. godine i umro, što je glumcu naročito teško palo.

Biković je često isticao da, kad priča sa bratom Mihajlom,  uvek razmišlja o tome da je on monah i da mu vek kaže da će razmisliti o njegovim rečima, umesto da se raspravlja sa njim.

“Kada je naša majka imala dilemu da li da rodi, ja sam rekao – Naravno, jer dok je on mali, ja ću štititi njega, a kada on poraste, a ja budem stariji, on će štititi mene. Upravo takav je naš odnos danas. Miloš ima izuzetan osećaj za pravdu, uz razvijen zaštitnički stav”, rekao je jednom prilikom Mihajlo, prenosi Alo.

Zbog teškog života koji je vodio, Miloš Biković i danas vodi računa o novcu i ne rasipa se, a kako je često isticao, od prvog većeg honorara kupio je majci stan u Beogradu, piše pomenuti medij.