Jedna od gošći emisije “Upoznajte Parove”, iznela je šokantne detalje vezane za takmičarku Elenu Petrović.
Ova učesnica nedavno je bila na poligrafu i tada je publika imala prilike da sazna njenu tužnu porodičnu priču. Međutim, večeras se ispostavilo da je ona neke stvari prećutala.
Njena komšinica koja je bila večerašnja gošća, žustro je napala lepu plavušu.
Elena Petrović, Foto: Printscreen/YouTube
– Sramota, treba da budeš zahvalna roditeljima bivšeg muža, da nije njih, dete bi ti završilo u domu, nisam te nikada za sve godine videla da si se prošetala sa detetom, sramota – bila je kivna ona.
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Vozdviženje Časnog Krsta – Krstovdan, sećanje na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos.
Časni Krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu.
Nakon što je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki želeo je da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji.
Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos.
Carica Jelena je nakon mnogo muke i truda uspela da dozna gde se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja.
Nakon izvesnog vremena, kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo “Isus Nazarećanin, car Judejski” i klinove kojima je bio prikovan za Krst.
Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hristos, dosete se da na mrtvaca, čija je pogrebna povorka prolazila, polože sva tri krsta.
Kada je Časni Krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu.
Na vest da je Časni Hristov Krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda – svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju.
Patrijarh Makarije odlučio je da podigne Krst na jedno uzvišenje.
Prvo uzdizanje, Vozdviženje, Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti.
Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.
I pored njene želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu.
Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove Časnog Krsta.
Praznik je obeležen crvenim slovom i na taj dan se obavezno posti, a mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.
Jesenji Krstovdan se uvek obeležava 14. septembra po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru.
Ganrijel Vidović, dečiji lekar, danas je na društvenoj mreži Tviter upropastio propalog voditelja Ivana Ivanovića
On je objavio Tvit u kome je računao godišnju zaradu Ivanovića, a onda ju je uporedio sa svojom.
– Ne mogu sad, računam koliko zarađuje Ivan IVanović. Sjajno. 17.000 juroa puta 52 emisije, godišnje 900.000 juroa. U pravu je lik nabeđen sa razlogom. Za godinu dana zaradi ono za šta meni treba 100 godina Doduše ja godišnje pregledam samo 14000 mališana. Đe ste miševi? – napisao je ovaj dečiji lekar.
Emisija “Upoznajte Parove” tekla je svojim uobičajenim tokom, kada je u jednom momentu sva zadihana uletela voditeljka Jelena Dimitirijević.
Ona je vrisnula, a svi učesnici u vili i gosti u studiju zanemeli su za trenutak.
Odmah za njom je utrčala Anđela Lakićević i počela da se fizički obračunava sa svojom koleginicom.
Nikome od prisutnih nije bilo jasno šta se dešava, svi su sa zbunjenim izrazom lica nemo posmatrali kranji ishod incidenta.
Foto: Printscreen/YouTube
– Emisija Sabotaža ili ljubomora, više mi nije jasno, u 21 i 55, pogledajte ko je zaista Anđela Lakićević – rekla je Jelena Dimitrijević sva uznemirena, otkrivši da je u pitanju najava za emisiju.
Porodica Ninić je podigla stambeni kredit kod Erste banke 2007. godine. Troiposoban stan u Novom Sadu koštao je 105.000 evra, a kredit Erste banci uredno je otplaćivan sve do trenutka kada se Slobodanka Ninić razboljeva i započinje dugo lečenje od kancera debelog creva. Ipak, Ninići i dalje uspevaju da otplaćuju kredit uz povremena zakašnjenja, sve do trenutka u kom je banka stavila stan na prodaju zbog jednog od kašnjenja.
Pišu: Nikolina Jović, Milica Dragićević, Olga Dimitrijević
“Niko bez doma” je aktivistička kampanja Združene akcije Krov nad glavom, organizacije koja se bori za pravo na dom i portala Nova.rs. Kampanju čini serijal tekstova i video reportaža kojima možemo da pokažemo dijapazon sistemskih nepravdi, koja se nanosi onima koji ostaju bez doma, i posledice koje takav gubitak sa sobom nosi. Želimo da pokažemo da je borba moguća, i da ako smo udruženi možemo da organizujemo suprotstavljanje ovoj pošasti. Nadamo se da ćemo ovom kampanjom ohrabriti naše sugrađane da to učine i da znaju da nisu sami.
Usledilo je nekoliko pokušaja iseljenja, koje su porodica i aktivisti sprečili. Pokušaji deložacija nizali su se uprkos sudskim procesima u kojima je Slobodanka Ninić tražila svoje pravo na stan. Konačno, policija i izvršitelji uspeli su da izbace porodicu. Slobodanki Ninić tom prilikom je polomljena ruka, a porodica je iseljena.
Slobodanka Ninić / Foto: Krov nad glavom
Slobodanka Ninić je sudskim putem u međuvremenu dobila pravo na polovinu stana. Pitanje je da li će sve dežurne institucije biti barem toliko brze u ostvarivanju njenih prava koliko su bile brze prilikom izbacivanja porodice.
Nova.rs: Recite nam nešto o vašoj stambenoj situaciji, od kada ste živeli u vašem stanu? Kako je došlo do toga da vas iseljavaju iz stana?
Slobodanka Ninić: Stan smo kupili relativno povoljno, od 2009. stanujemo tu, plaćali smo kredit. Svi problemi vezani za kredit nastaju kada saznajemo za moju bolest, kancer debelog creva. I tada sve pare odlaze na lečenje, bilo je da li se odlučiti za život ili da plaćam kredit. Plaćali smo mi redovno, ali bi se desilo kada su se dešavale operacije da bismo zaostajali, ali tada nisu pravili neko veliko pitanje.
Međutim, sad su mi stavili stan na prodaju posle kašnjenja od nekoliko dana. Nalazili smo se kod ćerke u Užicu, posle neke operacije, otišli smo malo na oporavak posle bolnice, i ja sam ostala par dana duže nego što je trebalo. I kad smo se vratili, suprug je otišao da uplati ratu za kredit, i oni mu kažu ceo kredit da mora da isplati.
Koliko je to onda preostalo novca da isplatite?
Bilo je negde oko 8 miliona dinara. Muž je zvao direktoricu pravne službe i kaže ona: “već je otišlo u prodaju, ako imate para vi možete da platite, pa ćemo povući sa prodaje”. Naravno, mi nismo imali te pare, niko nema.
Znači vi niste znali da su oni stavili taj stan u prodaju?
Ne, tek kad smo čuli. Oni to uruče preko oglasne table suda, kažu da stave obaveštenje na oglasnu tablu, mi to nismo imali pojma. Ko ide.. je l’ idete vi da obilazite oglasne table – ne idete. Mislim, ja ne znam da neko normalan ide.
I onda je išlo iseljenje. Kako je to izgledalo, kako ste se vi osećali?
To je bilo više iseljenja, išlo je postupno. Za izbacivanje 9. septembra, kada su mi polomili ruku, ja sam znala da idem na operaciju i mi smo od izvršiteljke tražili pomeranje izbacivanja iz stana zbog zdravstvene situacije. To je doktor napisao, da sam morala da mirujem, da ležim, i da se pripremam za operaciju.
Foto: Krov nad glavom
Morala sam hitno da se operišem. I kad smo tražili od izvršiteljke, ona se našla pametna i doktore da osporava. Ona je osporila lekarski nalaz, kao da to nije tačno, da to radimo samo da odložimo.
Kako se zove ta javna izvršiteljka?
Jasna Anđelić, sada Džudović.
Vama su prilikom poslednjeg izbacivanja polomili ruku?
To jutro sam bila kod kardiologa. Samo što sam ušla u stan, skupila se policija, dolaze vatrogasci, dolazi hitna pomoć. Masa policije, kao zbog najvećeg kriminalca. Da nisu uhapsili Mladića, pomislili bi da njega hapse. Ja sam se i branila. Nabavila sam benzin, znači pretila sam da ću da se upalim. Pretila sam i da ću skočiti sa sprata. Međutim, nije to ništa njih zanimalo da li ću ja ostati živa ili ne. Njima je bio cilj da me izbace i to je otprilike to.
Oni, znači, uspevaju da razbiju vrata, da uđu stan. Ja se zaključavam u jednu od soba. U tom momentu su doveli neku policajku za pregovore, pokušavala je da me ubedi da izađem. Ona je mene viknula da dođem do vrata. Ja sam došla, naslonila se. I samo odjednom u sekundi, počinje krckanje neko, vrata se lome, oni su razbili vrata, vrata su pala na mene. Istog momenta sam osetila da mi je pukla ruka.
Ja sam se na trenutak onesvestila, pala sam na leđa i udarila sam glavom. I sećam se da su me šamarali, jedan od tih iz hitne pomoći je pokušavao da me probudi. Ja sam tu došla sebi malo i rekla sam im da me boli jako ruka, a oni meni – “šta, šta lažeš”. Ja kažem, ljudi moji, boli me ruka, polomili ste mi ruku, čula sam da je puklo. I oni nisu hteli da prihvate, nisu hteli da mi mobilišu ruku uopšte. Štitili su policiju, shvatila sam da imaju dogovor s policijom, da ih štite.
I onda su došli s nosilima da me iznesu. Znači, tu su bili dole novinari, ja sam im svima rekla da mi je polomljena ruka. Jedan od tih medicinskih radnika je rekao da to nije tačno. Ja sam sve vreme jaukala od bolova. Meni je počela da otiče naglo ruka i onda su ipak shvatili da je polomljena. E, onda je bilo – ej, stani, brzo, otiče joj ruka. Tek onda su stali i mobilisali mi ruku. Nastavili smo put za bolnicu, gde su mi tamo stavili gips.
Vi ste u međuvremenu dobili i presudu suda u vašu korist. Šta očekujete u nastupajućem periodu, šta sve može da se uradi, a šta do sada nije urađeno?
Nije urađeno u principu ništa. Ja sam mnogo više očekivala od suda, od naših institucija. Međutim, niko se nije pokazao nimalo ažurnim i brzim. Kada nekog lišavaš doma, jedinog doma koji ima, trebalo bi da se po nekom bržem postupku rešavaju neka pitanja u sudu. Međutim, u korist izvršiteljke sve se dešavalo brzo, a u našu korist što je trebalo išlo je sve jako sporo.
Tada kada su me izbacivali iz stana, ja sam imala presudu Višeg suda, ali to oni nisu hteli da prihvate. U međuvremenu, kada su me izbacili, ja dobijam posle dva-tri meseca apelacionu presudu da je konačna ona od Višeg suda, da imam pola stana. Faktički da je to bilo onda, ne bi mogli da nas izbace. Ali oni su nas izbacili i sad se prave ludi.
Sva prava koja su mogli da pregaze su pregazili, pod izgovorom “sud će rešiti”. Oni rešavaju ekspresno danas, a sud kad reši. To je ključni problem. I mi treba opet da se vozamo kroz pravne procedure, a dotle kako ćemo preživeti.. mađioničarskim trikovima? Prevelika ovlašćenja su data izvršiteljima, a ne kontroliše se njihov rad. A Zakon o porodičnom pravu, o imovini, o katastru, o svemu ostalom, to ne znači ništa, oni kažu – to se izuzima u izvršenju. Pa ne može da se izuzima sve ostalo što spada u ljudska prava.
Mnogi od nas maštaju da mu džak para “padne s neba” ili da ga pronađu negde zakopanog, kako bi rešili sve svoje finansijske probleme.
Ne kaže se uzalud da je tuđ novac skoro uvek i proklet, što je na svojoj koži osetio i Milan Holik iz sela kraj češkog grada Jihlava.
Milan (24) je pre nešto više od godinu dana u dvorištu kraj svog imanja, kopajući mali kanal za vodu, pronašao dve čudne i pune kese. Video je u startu da su novijeg datuma, pa je pomislio da ne bi bilo loše da pogleda šta se nalazi unutra, prenosi AC24.cz.Možda vas zanima
Međutim, to mu je bila najveća greška u životu.
Kada je otvorio kese, video je u njima jako mnogo novca. Bile su to novčanice od po 100, 200 i 500 evra, sigurno je bilo ukupno više od 20.000. Malo se kolebao, a onda je ipak uzeo obe kese i odneo kući. Nije ni znao da je neko na kese svakodnevno motrio.
Milan je živeo sa majkom i ocem i želeo je da im olakša život pred penziju, pa je počeo da troši pare. Mislio je da po njih niko neće doći ali se grdno prevario. Posle samo dva dana primetio je siva kola koja se motaju po selu. U roku od četiri dana, na vrata mu je došao jedan ćelavi momak da ga pita tobože za nekog komšiju da li tu živi. Milan nije ni pomislio da je taj momak onaj iz kola koji je želeo da upozna baš njega.
Tako je ostvaren kontakt između sumnjive grupe ljudi za koje se posle ispostavilo da je novac njihov, i Milana. A on je u roku od nekoliko dana već potrošio barem 3.000 evra.
Naredne nedelje dogodila se i prva smrt. Milanu su ubili rođaka, tako što su mu napakovali saobraćajnu nesreću, pa niko nije optužen. Ni lokalni mediji nisu pisali o tome.
Milan je bio u šoku, rođak je živeo četiri kuće dalje od njega. A sivi auto i dalje je kružio, baš kao što je on i dalje trošio novac iz kesa. Kada su mu posle nedelju i po dana ubili i oca, Milan je shvatio da je vrag odneo šalu.
Otac zvanično nije bio ubijen, već su kriminalci montirali celu priču da izgleda da se obesio. Milan je znao da mu otac to nikada ne bi uradio i pozvao je policiju. Objasnio je šta se dešava.
Od tog momenta postao je zaštićeni svedok koji je morao s majkom da se povuče u ilegalu. Od inspektora koji su radili na slučaju saznao je da je sniman od momenta kada je uzeo novac koji potiče iz kriminalnog miljea. Radilo se o pranju para.
Milanu nije bilo jasno zašto mu onaj ćelavi momak nije jednostavno rekao da im samo vrati novac, već je počeo da ubija sve oko njega. Ipak, policiji je sve do najsitnijih detalja opisao šta se dešava i vratio je preostali novac.
Sumnjivi ljudi videli su da se odselio i pobegli su iz tog okruženja. Do para nisu došli, ali ni policija do njih. Priča, dakle, nije okončana, ali je zato Milan s majkom sada zaštićen. Uprkos tome, kajaće se do kraja života što je uzeo novac koji mu je oduzeo oca i rođaka.
Plan je imao jednu grešku i zbog nje je čovek izgubio glavu
Užasan zločin potresao je građane Itapeme u Brazilu. Hozieli Lopez (36) ubio je svoju suprugu i bebu nakon što ih je otrovao u naletu ljubomore.
Meta je zapravo bila samo žena, dok je beba izdahnula od veće količine otrova koju je u sebe nažalost unela kroz majčino mleko.
Hozieli se na trovanje porodice odlučio kada je otkrio da žena ima ljubavnika, te da planira da se odseli kod njega. Smišljao je nedeljama kako da je kazni zbog toga, pa je došao na ideju da bi trovanje preko hrane bila najbolja opcija. To je otkrio jedan rođak kojem se ljubomorni muž poverio pred ubistvo. Ipak, nije računao na to da će umreti i beba.
Kada se zločin odigrao, žena se samo sručila na pod. Hozieli se pravio da ništa ne zna, pa joj je rekao da će ih odvesti oboje u bolnicu, pošto je i beba pokazivala znake mučnine i trovanja. Već tada Hozieli nije mogao da veruje očima da će možda i sin umreti, ali se nadao da će nekako preživeti. Nije mu bilo jasno kako je i on otrovan.
Videvši da oboje umiru, umesto u bolnicu odvezao ih je u srce džungle gde ih je oboje i sahranio.
Supruga i beba su proglašeni nestalim 15. septembra, dok se muž sam prijavio u policiju nedelju dana kasnije zbog griže savesti što je ubio i bebu. Pred policajcima je plakao kao malo dete, ne verujući da je umro i dečak, pa je zbog toga rešio da sve prizna.
“Video je da neće moći u bekstvu da se nosi sa osećajem krivice zbog ubistva bebe. Savest mu je odmah proradila”, rekli su brazilski policajci koji su se našli u stanici na licu mesta.
SRPSKI reditelj i scenarista, Goran Paskaljević preminuo je u 74. godini u Parizu.
Dubok trag u kinematografiji ostavio je ostvarenjima „Varljivo leto ’68“, „Bure baruta“, „Vreme čuda“, „Tango argentino“, „Tuđa Amerika“. Režirao je i prvi film u indijsko-srpskoj koprodukciji „U zemlji bogova“.
Srpski je filmski reditelj, scenarista i producent rođen je u Beogradu, 22. aprila 1947. godine.
Diplomirao je filmsku režiju na Praškoj akademiji. Režirao je mnoge dokumentarne filmove i TV drame za TV Beograd, a prvi dugometražni igrani film — “Čuvar plaže u zimskom periodu”, snimio je 1976. Napravio je preko 30 dokumentarnih i 13 igranih filmova.
Paskaljević je dobitnik je mnogih prestižnih nagrada: Nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998. za Bure baruta; Nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. za Vreme čuda.
Časopis “Variety” svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine (pored Lasla Halstroma, Nila Džordana, Stivena Soderberga i Edvarda Janga).
On je prvi filmski režiser koji je 2002. u Minhenu dobio Nagradu „Bernard Viki Most“ za humanizam u svojim delima. Novembra 2007.
Paskaljević je odlikovan francuskim Ordenom umetnosti i književnosti koji mu je svečano uručen 9. maja 2008. u Beogradu.
Dimitrije R. (2008) iz sela Pridvorice kod Smederevske Palanke poginuo je jutros u nesreći sa traktorom.
Kako saznaju “Novosti” dečak je oko 9 i 40 dovezao traktor iz centra sela do dvorišta svoje kuće.
Naime, krećući se niz put u krivini udesno, dečak je izgubio kontrolu nad traktorom gde je došlo do zanošenja točkova traktora i pada na levu bočnu stranu.
Dečak je ispao iz sedišta traktora i pao na zemlju, dok je je preko njega pala kabina traktora. Dimitrije je podlegao teškim povredama.
