Month: September 2020

Dve vaspitačice iz Kine su pod policijskom istragom jer je otkriveno da su tukle decu koja nisu htela da spavaju u vreme popodnevnog odmora.

Video koji je zaprepastio javnost pokazuje da vaspitačice udaraju decu, šamaraju ih, a sve je razotkrio jedan otac koji je primetio da njegov sin (3) ima ožiljak na licu od udarca.

Takođe, još jedan roditelj primetio je krvavu ogrebotinu na čelu svog deteta kada ga je pokupio iz vrtića.
Na njihov zahtev, pogledani su snimci iz vrtića, koji su otkrili strašnu istinu.

– Moj sin je ležao, spreman za spavanje. Jedna od vaspitačica je grdila drugo dete, a on je, kao i sva radoznala dece, hteo da vidi šta se dešava i pridigao se. Onda je druga uzela jastuk i gađala moje dete sa njim u glavu – opisao je jedan otac.
Na snimcima koji su objavljeni na društvenim mrežama vidi se kako vaspitačica udara dete u glavu i telo, dok druga šamara drugo dete i tera ga da legne.

Jedna, možemo slobodno da kažemo – nesvakidašnja situacija u saobraćaju, dogodila se pre nekoliko dana u Novom Sadu.

Nenad Baranovski je ostavio svog četrvorotočkaša na parkingu, da bi nakon što je završio sa obavezama i vratio se do automobila pronašao polomljen retrovizor. Posle prvobitnog šoka, krajičkom oka je spazio i beli papir koji ga je, kako će se kasnije ispostaviti, odveo do pravih heroja dana.

Čitavu situaciju je podelio sa svojim pratiocima na društvenim mrežama, a mi vam je prenosimo u celosti (neka imena su izmenjena zbog zaštite podataka o ličnosti).

– Poštovani dobri ljudi, ovo kraj mene su Marija i Vlada. Oni su pre dva dana bili u žurbi i uznemireni zbog lekarskih pregleda malog Vlade. Tako uznemireni, slučajno su zakačili moj auto i stradao je retrovizor.

Ništa čudno ne bi bilo, da me nije sačekala poruka u prilogu, ali i prijatno iznenađenje kada sam pozvao Mariju.

Ona i njen muž su organizovali gde da kupim retrovizor i majstora koji će da popravi, bez da sam morao prstom da mrdnem.

Danas je retrovizor zamenjen, majstor Slavko iz Šangaja je takođe ispao šmeker i nije hteo dinar da naplati.

Vlada je dobio čokoladu od mene, kao makar mali znak zahvalnosti što i dalje postoje dobri ljudi poput njegove majke i oca i da sledi njihov primer – glasila je objava.

Marija T. iz Novog Sada ipak, ne smatra da je uradila nešto neobično.

– Ja sam bila na bolovanju u tom trenutku, ali je i dete imalo neke probleme, pa smo išli na pregled i u celoj toj ludnici, desilo se. To je bilo na parkingu, ja da uparkiram auto i udarim drugi auto od ukočenosti i nervoze. Baš mi je bilo neprijatno, poludela sam kad sam videla pta sam uradila. Ali isto tako bih volela, kad bi mene neko sutra udario, da mi ostavi poruku – kaže za “Blic” ovaj savesni vozač.

Osumnjičeni kaže da je kobne noći bio pijan.

Istraga o seksualnom zlostavljanju devetogodišnjeg dečaka iz Sremskih Karlovaca, za koje je osumnjičen A. P. (30) iz istog mesta, u Višem javnom tužilaštvu se privodi kraju.

Još uvek im, kako je rečeno, nije dostavljen nalaz i mišljenje tima za sudsku psihijatriju, a kada to bude učinjeno, biće podignuta optužnica.

U dosadašnjoj istrazi su ispitani svi svedoci za koje je tužilaštvo smatralo da imaju neposredna saznanja koja su neophodna za krivični postupak.

Sremskokarlovčaninu A. P. osumnjičenom da je silovao devetogodišnjeg dečaka je ponovo produžen pritvor i on će iza rešetaka ostati do 22. oktobra da boravkom na slobodi ne bi mogao da utiče na svedoke, zbog bojazni od ponavljanja dela, ali i zbog uznemirenja javnosti, pišu “Novosti”.

Tridesetogodišnjak, za kog se zna da je bliski dečakov rođak, sumnjiči se da je u noći između 14. i 15. juna seksualno zlostavljao mališana. On ga je sa sobom odveo na jednu rođendansku proslavu u naselju Doka-Čerat u Sremskim Karlovcima gde je bilo dosta gostiju, a kući ga je vratio oko četiri sata ujutro.

FOTO: FACEBOOK.COM

Na putu do kuće, prema nezvaničnim saznanjima, A.P. je dečaka nosio u naručju, jer se dete nije osećalo dobro, a onda je dok su prelazili preko livade, kako se sumnja, napastvovao devetogodišnjaka, posle čega ga je odveo kući.

Mališan je odmah legao da spava i dugo nije ustajao iz kreveta, što je njegovim roditeljima, posebno majci bilo sumnjivo. Dečak je, međutim, rekao da ga jako boli stomak, te su ga odveli kod lekara na pregled, na kojem je utvrđeno da ima ozbiljne povrede i da je seksualno zlostavljan, i slučaj je odmah prijavljen policiji.

Mada otežano govori zbog problema sa sluhom, dečak je sposoban za komuniciranje i dao je iskaz o onome što mu se dogodilo.

Inspektori su, po saznanju šta se dogodilo devetogodišnjaku, obavili razgovor sa više osoba koje su prisustvovale rođendanskom slavlju, a uzeti su i brisevi za DNK analizu, kao i delovi odeće. Desetak dana kasnije uhapšen je A.P, dečakov rođak, koji ga je i odveo na proslavu.

Tvrdio da je bio pijan

Prilikom privođenja, A. P. je prema nezvaničnim saznanjima, tvrdio da je bio pijan i da se ne seća šta se te večeri, odnosno u noći između 14. i 15. juna dešavalo na rođendanskom slavlju na koje je sa sobom poveo i devetogodišnjaka, pišu “Novosti”.

Jedan od najboljih hard rok i bluz vokala u Srbiji Dragan Prošić Proja preminuo je posle duge i teške bolesti u 47. godini.

Dragan Prošić Proja rođen je 1973. a muzikom se bavio od ranog detinjstva.

Prvi ozbiljan bend sa kojim je radio bio je Rebel (1994-1999), a kasnije se pridružio sastavu “Fuzzbox”, koji je već skoro dve decenije neprikosnoven na klupskoj rok sceni Srbije.

Bio je jedan od najboljih pevača na ovim prostorima, uvek veran rokenrolu.

Proja je pet godina živeo u Pančevu (do oktobra 2018) i često smo mogli da ga slušamo kako peva u pančevačkim lokalima. Poslednje dve godine živeo je u Petrinji, u Hrvatskoj, gde je i rođen čekajući na transplantaciju bubrega.

Posebno je potresno što je mladi muzičar poslednje dane života proveo mučeći se oko najosnovnijih potreba. Koliko mu je bilo teško svedoče objave koje je dan za danom postavljao na svom Fejsbuk profilu.

U seriji objava vidi se da je nesrećni čovek iznova i iznova molio za pomoć, a sudeći po komentarima, niko mu se nije našao u najtežim trenucima.

Najtužnije je što je na kraju Prošić zvao i svog prvog komšiju tražeći pomoć, ali mu je on, sudeći po statusu, zalupio slušalicu.

Poslednji nastup u životu

Tužan kraj vokala koji nas je napustio prerano bar malo ublažava činjenica da nije zaboravljen. Vest o njegovoj smrti potresla je one koji su sa njim svirali, koji su ga slušali i koji su ga poznavali.

“Svirao je gitaru i pevao po zadimljenim barovima za šaku kuna, živeo u trenutku s nesigurnom budućnošću, živeo na onaj način na koji bi malo ko od nas imao petlje.

Prošlog leta, u šumici kod Jagićevog kioska je poslednji put nastupio u životu. Svirao je gitaru i pevao hitove od Štulića do Bregovića, od Lenona do Džegera i nazad. Verovao je u bolju budućnost i bolje zdravlje. I mi, njegovi frendovi smo verovali da će se oporaviti i nastaviti “rokati”.Ali, nažalost, nije. Proja se preslio na onaj drugi svet

Petrinja je oduvek imala posebne ljude, one dosledne do samog kraja, ljude koji su živeli po svome, koji nisu nikada menjali mišljenja niti način života. I Proja je bio jedan od njih”, napisali su njegovi prijatelji, a brojni Pančevci mu odaju poštu na društvenim mrežama.

Rada Manojlović je imala smrtni slučaj u porodici, a sada je prvi put o tome progovorila javno.

– Evo, sada ću prvi put javno da kažem da sam pre tri meseca imala smrtni slučaj u porodici, preminula je moja baka, mama od moje mame za koju sam bila veoma vezana, i ja sam od tada toliko nezainteresovana za dešavanja oko mene. Verujte mi da sam se od dana kada mi je nana preminula povukla u neke svoje misli, da me više ništa ne zanima – ispričala je pevačica za “Star”.

– Ja sada živim u nekoj iluziji, pokušavam da ubedim sebe da se ništa od toga nije desilo. Meni je bilo neophodno povlačenje i da sebi dozvolim da tugujem, daleko od svih. Meni kad je mama umrla, ja sam nekoliko dana nakon sahrane otišla da pevam, da radim i mislim da sebi nikad nisam dozvolila da prebolim taj bol koliko toliko, jer sam bila zaokupirana poslom, morala sam da zaradim, a sada sam shvatila da je vreme da pustim sebe da bolujem, nisam više mogla da budem Rada robot.

Osim toga, Manojlovićeva se osvrnula i na nedavnu smrt književnice Isidore Bjelice, na čijoj je sahrani prisustvovala.

– Jako me je to pogodilo. U dva meseca su otišle osobe koje sam zaista volela, još mi je u tom nekom periodu umrla i drugarica što je i mene i moju sestru dodatno dotuklo, tako da sam ja ova dva meseca, nažalost više provela na groblju, nego za deset godina života. U kontaktu sam sa Lavom (prim.aut. Pajkićem, sinom Isidore Bjelice), mene je to mnogo pogodilo, ja sam se saosetila sa njihovim bolom, jer sam ja imala godina koliko i Vila (prim.aut. Pajkić, Isidorina ćerka) kada sam ostala bez majke – ispričala je pevačica.

– Znam koliko je to teško, a oni su predivni i treba da budu zahvalni što im je Isidora bila majka, koja se borila kao lav da što duže bude sa njima – zaključila je Rada.

Oko 15 sati policija je dobila dojavu da su poginula dva muškarca u šumi iznad Kaptola nedaleko Požege. Kako neslužbeno doznajemo, smrtno su stradali otac i sin u slijetanju traktora

Dvojica muškaraca, 74-godišnjak i 52-godišnjak, poginuli su prilikom slijetanja traktora u šumi u mjestu Golo Brdo nedaleko Požege oko 15 sati, potvrdio je glasnogovornik PU požeško-slavonske Goran Matijević. 

Kako doznajemo, radi se o ocu i sinu. 

Na mjestu događaja su policija, Hitna pomoć i vatrogasci, a očevid je u tijeku. 

Grupa Čečana pretukla je u Austriji tinejdžera srpskog porekla, a celo maltretiranje su snimili i objavili na društvenim mrežama. Batinjanju je prethodio sukob zbog jedne devojčice, takođe Čečenke, a nasilnici su označeni kao takozvani islamski čuvari pravde.

Snimak na kom je zabeleženo prebijanje tinejdžera (16) srpskog porekla objavio je austrijski portal “Hojte” i na njemu se vidi kako grupa mladića zadaje tinejdžeru na desetine udaraca…

– Ti, prljavi Srbine, misliš da možeš pisati Čečenima? – čuje se na snimku kako nasilnik pita dečaka u pauzi od udaraca. Zatim su ga naterali da klekne i da se izvini.

Kako je objašnjeno na ovom austrijskom portalu, tinejdžer se prethodno dopisivao sa devojčicom, što je takozvane islamske čuvare pravde koji mesecima unazad bahato dele pravdu na bečkim ulicama, naljutilo, te su odlučili da dečaka kazne.

“Hojte” objašnjava i da je razlog zbog kog su se na to odlučili dečakova “nečista krv”, budući da je srpskog porekla.

Otac dečaka: “Išao je na čas sa tom devojčicom”

Otac dečaka oglasio se nakon što su obelodanjeni detalji incidenta, objašnjavajući da su njegov sin i devojčica zbog koje je došlo do prebijanja, zajedno pohađali časove.

– Moj sin je išao na čas sa devojkom iz Čečenije. Jednog dana ga je zamolila da joj pomogne sa domaćim zadacima. Želela je da ga pita o školskim stvarima, pa je on njoj odgovorio – rekao je otac.

Islamisti terorišu Bečlije

Kako pišu austrijski mediji, istraga protiv grupe koja sebe naziva islamskim čuvarima pravde, traje od početka godine. Grupa broji više desetina članova, a mnogi od njih odranije su poznati policiji.

Nakon objavljivanja snimka, u Austriji je pojačana policijska kontrola i pokrenuta je istraga. Sazalo se da jedan od osumnjičenih I. C. ima samo 15 godina koji je priveden.

Policajci su polomili ulazna vrata stana u kom je živeo sa roditeljima, ali su pronašli samo oca ocumnjičenog. Nešto kasnije, 15-godišnjak je došao kući i tada je uhapšen.

Inače, I. C. je odranije poznat policijskih organima, i postojala je poternica za njim zbog pljačke.

I. C. je na saslušanju priznao da je udario i vređao tinedjžera. Razlog koji je naveo bio je taj što je mladi Srbin imao zakazan sastanak na kom je trebalo da uči sa Čečenkom.

Navodni počinilac imao je saučesnike čije identitete nije želeo da otkrije policiji.

Istovremeno, istražitelji su detaljnije počeli da češljaju aktivnosti “moralnih čuvara” i došli do podataka koji ukazuje na to da su se organizovali na raznim platformama.

Kako je dosadašnja istraga pokazala, oni su struktuirani hijerhijski i organizuju se putem tajnih “čet grupa” na raznim platformama.

Osumnjčeni neprestano prate ponašanje žena čečenskog porekla. Bez obzira da li na internetu ili u stvarnom životu – svako ko se ne pridržava strogih islamsko-konzervativnih pravila, biće kažnjen.

Mere koje preduzimaju moralni čuvari kreću se od podučavanja, kačenja fotografija ispred džamija, progona, pa čak i fizičkog zlostavljanja. Policija je do sada identifikovala jedanaest osoba, uključujući i jednu ženu. U pritvoru se trenutno nalaze četiri osobe. Oni su optuženi za formiranje zločinačke organizacije, kao i zločinačku zavera i prinuda.

U potragu za energetskim mestom u Sremu o kome se odavno priča, ali nikada nije zvanično potvrđeno kao takvo, odlaze ljudi širom Srbije i inostranstva.
– Molimo posetioce ovog energetskog i visokoduhovnog mesta da u najvećoj tišini i miru borave u njemu, kao i sa poštovanjem i zahvalnošću prema duhovnim svetlostima koji se tu nalaze i isceljuju aure i tela posetilaca. Zažmuriti, opustiti se, isprazniti sve misli i prepustiti se, uz molitve, duhovnim energijama za isceljenje – ovako zvuči dobrodošlica na Sofijine izvore, zalepljena na jednom od fruškogorskih stabala, tamo gde se iz Ležimira izbija na Partizanski put.

Mnogima su Sofijini izvori poslednja stanica nade za izlečenje od najrazličitijih bolesti – od problema sa leđima i zglobovima do srčanih i nervnih oboljenja.

Putnika-namernika je sve više, pa Sofijini krugovi, smešteni na izvoru magnetnog polja, nikada nisu prazni. Ne prođe ni dan da ih ne ispune tihe molitve ljudi koji veruju u čudesnu moć pod lipama.

Izvore je prva otkrila Sofija Milanović.

Postoje tri polja- Svakog dana navigiram ljude iz raznih krajeva kako da stignu do  lečilišta. Kada vidim tablice jasno mi je da ih je muka naterala. Ne pitam zašto su tu, ali mi neko od njih sam kaže da ima reumu, bolove u leđima, pritisak ili multipla sklerozu. Ne znam kako to funkcioniše, ali ne bi toliko ljudi dolazilo da nema nečeg moćnog u tim krugovima – priča Milan, dodajući da su otvorena tri polja – mir, svetlost i stvaraoca.

Magnetnu kotu među listopadnim drvećem Fruške gore navodno je još davno otkrila izvesna Sofija Milanović, po kome je taj potez dobio ime. Automobili u nizu usred ničega jasan su znak ste na traženoj odrednici.

Dok stoji u krugu oseća trnce u nogama…

– Ja sam iz okolnog Divoša, svakog dana dovozim ženu, jer ima reumatskih problema i tvrdi da joj je bolje otkako smo počeli da dolazimo. Kaže da, dok stoji u tim krugovima, oseća trnce u stopalima, kao prijatnu vibraciju i odmah joj bude bolje. Navodno joj se pokrene cirkulacija i uminu joj  nesnosni bolovi. Godinama se lečila kod lekara, ali joj ništa nije pomoglo – kaže Divošanin.

Put za izvore Foto: V. D.

U daljini je mladić koji teško hoda. U pratnji je devojke. Korača ka izvoru, put mu je, vidi se, dobro poznat.

– Viđam ga svakodnevno, isćaskamo se usput. Mislim da ima multipla sklerozu, ali čini mi se da bolje hoda u poslednje vreme. Nekako je vedriji i optimističniji. Kaže da mu prija boravak na Sofijinim izvorima – priča nam čovek.

Ne treba nositi mobilni telefon na izvore!

Na ulasku u šumu pozdravlja nas tekst dobrodošlice i molba da Sofijinim krugovima pristupimo u miru. Jedna žena nam savetuje da se vratimo i ostavimo mobilni telefon u autu, jer nije preporučljivo da se na magnetno polje ide sa aparatom koji zrači. Drugih preduslova, a ni preporuka, nema. Insistira se samo na tišini, pa ljudi u okolini primetno šapuću.

Na drvetu je putokaz Foto: V. Danilov

Na drveću je urezan putokaz, strelice koje pokazuju kako da se, kroz lavirint stabala, stigne do mesta čuda. Glavni izvor je “opasan” kočićima, a u sredini napravljenog kruga se nalazi krst sa ikonama.

Očita se Očenaš, prekrsti i poljubi krst.

Tu je i uputstvo za upotrebu – prvo se očita molitva Očenaš, prekrsti i poljubi krst, a onda se zatvore oči i do 20 minuta meditira. Na stablu pored su zakačene ikone, koje ljudi sami ostavljaju. I ljube ih. Svako pogledom traži svog omiljenog sveca. Ovde po isceljenje podjednako dolaze i ateisti.I stari i mladi u kruguVera u isceljenje ne zna ni za godine. U nadi da će im dvadesetminutno stajanje među lipama i bukvama Fruške gore pomoći da se izleče, na Sofijine izvore dolaze podjednako i mladi i stari. Svi su u istom krugu.

Dolaze i ateisti…

– Ne mogu da kažem da sam vernik. Najvažnije je da čovek ima veru da mu nešto može pomoći i da sledi uputstva. Ko ne veruje, ne može mu biti bolje. Meni je lakše otkako dolazim, nisam nervozan i prestale su mi nesnosne glavobolje. Čak je i žena primetila da sam bolje volje i da se više smejem – kaže kroz osmeh Nenad iz Kruševca.

Neki se pozivaju na faktor ponovnog sjedinjenja sa prirodom i njenu lekovitost kojoj ne treba pojašnjenje. Neki kažu da su svesni da je to možda placebo efekat, po kojem je dovoljno da se veruje da nešto pomaže, pa da se čovek oseća bolje.

Placebo, kvatna fizika, moć prirode…

Ima i onih koji se pozivaju na kvantnu fiziku, ali ne umeju da objasne kako tačno ona radi na ovom potezu. Kod nekih se objašnjenje svodi na duhovnu moć Fruške gore, uz naglasak da nije slučajno što je nazivaju srpski Atos. Svi su saglasni u jednom – da će se vratiti na (sveto) fruškogorsko mesto nade i da će biti izlečeni.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Slobodan Vukosavić kaže da je zagađenje koje se registruje u Boru iznad propisanih normi i da građani imaju puno pravo da reaguju.

Alarmantna je situacija sa kancerogenim metaluidom arsenom koji je u određenim trenucima premašio granicu i po 300 puta, poručuje profesor u gostovanju na RTS.

Prvo su građani podneli krivičnu prijavu zbog prekomernog zagađenja protiv kompanije “Ziđin Bor koper”, ali i protiv gradonačelnika Bora. Pre nekoliko dana je sam gradonačelnik podneo krivičnu prijavu protiv iste kompanije iz istih razloga.

Gostujući u Beogradskoj hronici profesor Elektrotehničkog fakulteta Slobodan Vukosavić naglasio je da je zagađenje koje se registruje u Boru definitvno iznad propisanih normi.

Istakao je da Bor nikad nije bio čist grad, kao i da je uz Pančevo jedan od centara zagađenja u Srbiji.

Međutim, naveo je da je zagađenje sada kulminiralo, verovatno zato, kako je ocenio, što se u rudarsko-topioničarskom bazenu intenzivirala eksploatacija i proizvodi se više, pa se i više zagađuje.

– Problem je i u tome što određene ekskurzije, jednočasovne, sumpora višestruko, čak deset puta premašuju granice. Pogotovo je alarmantna situacija s kancerogenim metaluidom arsenom, koji je neretko pre dve godine bivao po 24 puta veći od granice – kaže Vukosavić.

On je istakao da stanje alarmantno.

– Tokom ovog leta, što se može videti na sajtu Instituta za rudarstvo, merenja pokazuju da je arsen u određenim trenucima premašio granicu i po 300 puta, što je zaista alarmantno – upozorio je Vukosavić.

Kaže da postoji oprema koja može da umanji i eliminiše zagađenje i treba je ugraditi.

Takođe, dodaje i da je ekološka oprema dosta složena i moguće je da postoje određene teškoće s obzirom da je fabrika počela sa radom 2018. godine i da bi trebalo da se vidi o čemu se tu radi.

– Građani Bora u ovom slučaju imaju puno pravo da reaguju i da očekuju da će reakcija doći brzo – smatra profesor.

Ko sve zagađuje Beograd i Srbiju

Ako gledate celu Srbiju, objašnjava Vukosavić, kao glavne zagađivače trebalo bi uvrstiti okside sumpora, ugljenike, azota, teške metale i naravno suspendovane čestice.

Ističe da bi trebalo verovati Agenciji za zaštitu životne sredine koja u svom godišnjem izveštaju kaže da su glavni problem zagađenja u celoj Srbiji suspendovane čestice.

– To su PM-10 čestice prečnika 10 mikrometara i PM-2,5. Prema tom izveštaju više od 57 posto PM-10 zagađenja dolazi iz malih toplana, koje imaju snagu manju od 50 megavata i od malih ložišta, znači i onih kućnih šporeta, a više od 77 posto zagađenja PM-2,5 česticama dolazi iz istih izvora, svih tih ložišta – pojasnio je profesor.

Dodaje da bi u Beogradu trebalo uzeti u obzir i zagađenja koja dolaze iz saobraćaja. Napominje da je prosečna starost automobila prema istraživanju Saobraćajnog fakulteta 17 godina. Ističe i da se saobraćaj da regulisati i da tu ima mnogo primera.

U Londonu ćete morati da platite ako želite da provezete automobil kroz centar grada i ako imate vozilo koje ima veće emisije i to se utvrdi na registracije platićete veći porez.

– Međutim, budući da u Srbiji postoji veliki broj vozača upravo tih automobila starijih od 17 godina, onaj ko to učini izgubiće njihovu naklonost i tu vidim glavnu kočnicu. Nema takve stvari kao što je besplatan ručak – ili ćete imati čist vazduh ili ćete malo više platiti”, smatra Vukosavić.

“Termoelektrane nisu glavni zagađivači Beograda”

Profesor kaže i da naše termoelektrane emituju suspendovane čestice u iznosu koji je na nivou Srbije manji od 5 posto, negde između 3 i 4 posto.

– Dakle, ako govorimo o zagađenju u Beogradu to definitivno nisu termoelektrane. Termoelektrane u Srbiji zaista emituju veći deo sumpora koji se iz cele Srbije emituje u atmosferu. Imajte u vidu da termoelektrana ‘Ugljevik’ udaljena vazdušnom linijom od Beograda oko stotinak kilometara ima ugalj koji ima 12 puta više sumpora – ističe profesor.

Objašnjava i da će tako situacija sa sumporom u Beogradu biti određena tim prekograničnim zagađenjem iz susednih zemalja.

Dodaje da ugalj koji kopamo u Kolubarskim rudnicima ima ispod 0,5 posto sumpora što je, kako tvrdi, zaista malo.

Kostolački ugalj on ima preko 1,5 posto sumpora, i on, objašnjava profesor, zaista emituje određeno zagađenje, ali mnogo manje od “Ugljevika”.

– Sumpor je stvar prekograničnog zagađenja on se širi jako jako daleko. Zbog našeg sumpordioksida koji emitujemo, zabrinute su zemlje kao što je Nemačka, oni ne bi želeli da u svojoj zemlji imaju kisele kiše – ukazao je Vukosavić.

Smatra da je rešenje primeniti ekološku opremu, postoje sistemi za desumporizaciju koje možemo da primenimo, kao i da bi trebalo odabrati prave i pustiti ih u rad.

Međutim, navodi da tu postoje određene teškoće.

– U vreme kada je srpska nauka i struka imala mnogo više prilika, u Srbiji je razvijana ekološka oprema na svetskom nivou, imali smo veoma dobra naša rešenja desumporizacije koja su izradili elektrotehnički instituti ‘Nikola Tesla’ i ‘Mihailo Pupin’. Nažalost, oni nemaju danas prilike da rade na tom polju i nabavljamo ekološku opremu iz inostranstva i često se javljaju pojedine teškoće prilikom ugradnje i puštanja u rad – zaključio je profesor Slobodan Vukosavić.

Poslije prva četiri tretmana matičnim ćelijama u instanbulskoj klinici „Live hospital“ zdravstveno stanje Nikole Stakića (4) iz Prnjavora kod Šapca se polako popravlja.

jegovi roditelji su presrećni zbog toga, ali i zabrinuti jer nemaju 56.000 evra za preostalih šest terapija i potrebna im je naša pomoć, prenosi Telegraf.

Mali Nikola boluje od Daunovog sindroma, od rođenja je nepokretan, diše i hrani se na cjevčice, a liječenje matičnim ćelijama je jedina šansa da ozdravi i živi normalno kao njegovi vršnjaci.

Od kako su prije mjesec dana otputovali u Tursku na preglede povoljne informacije o Nikolinom zdravstvenom stanju su sustizale jedna drugu. Hrabre i uporne roditelje najviše je obradovalo kada je doktor Erdal Karaoz sa klinike „Live hospital“, inače stručnjak za liječenje matičnim ćelijama, na osnovu svih rezultata i analiza malog Nikolu odmah stavio na listu pacijenata.

Prvi put od rođenja može da podigne glavu

– Obavljena su četiri tretmana mišića, pluća i koštane srži, poslije kojih je i sam ljekar više nego prezadovoljan napretkom. Prvi put od rođenja Nikola sada može da podigne i spusti glavicu, mišići nogu i ruku su vidno opušteniji, više mu nije potreban respirator da bi disao. Ohrabrujuće je i što je njegov mozak manje oštećen nego prije dvije godine kada je bio na kontrolnom pregledu, pa su neophodno novi tretmani matičnim ćelijama da podstaknu regeneraciju i postigne još veći napredak – kaže otac Darko.

Stakići sutra moraju da se vrate u Srbiju jer više nemaju novca za boravak u Turskoj i za preostalih šest tretmana. Za mjesec dana su potrošili i poslednji evro kojim su raspolagali. Oko 50.000 evra, naime, u ranijem periodu su uplaćivali humani ljudi, dio je prikupljen preko fondacije “Budi human”, a najviše je sakupio maratonac Aleksandar Kikanović koji je za ozdravljenje malog Nikole prošle godine trčao od Loznice do Hilandara.

– Moramo da se vratimo, a već mislimo kako ćemo nastaviti liječenje. U ovom trenutku ne znamo ni čime ćemo kod kuće Nikoli kupovati vitamine i kako ćemo nastaviti sa fizikalnim terapijama u Novom Sadu. U nezavidnoj smo finansijskoj situaciji i ostaje nam samo da vjerujemo da će nas u našoj borbi za Nidžino ozdravljenje ponovo podržati brojni humani ljudi – nada se majka Danijela.

Novčana pomoć se može uplatiti na sledeće račune:

Dinarski: 205-9011007541834-80

Devizni račun:

Nikola Stakić

IBAN/RS35205903102600176024

SWIFT-BIC/KOBBRSBG

Paypal: darkostakic87@gmail.com

Western union: Darko Stakic Mesto: Prnjavor Mob: +381612036880